Najnovije

Svet

Tviter uvodi opciju „nije se desilo“

Da bi sprečili širenje lažnih informacija, društvena mreža Tviter (Twitter) uvodi novu opciju (flag) označavanja objava odnosno tvitova koji sadrže netačne informacije. Na ovaj način, kažu predstavnici te mreže, žele da omoguće i korisnicima da označe lažnu vest, netačnu informaciju i na taj način prijave administratorima "fake news". Slično dosadašnjoj opciji "spam", u nekoliko koraka, za sada samo korisnici iz Sjedinjenih Američkih Država, Australije i Južne Koreje, mogu da dojave potencijalnu "fake news" bombu.Korisnici Tvitera u navedenim zemljama, stoji u zvaničnom tvitu, mogu da pomognu i učestvuju u ovom eksperimentu. Možda neće uspeti da odgovore na sve prijave, ali će im pomoći da se brže izbore sa širenjem dezinformacija.Pre nekoliko dana, nalozi pojedinih medija u Srbiji označeni su kao mediji koji sarađuju sa Vladom Srbije. Da li je ovo još jedan od instrumenata za borbu protiv lažnih vesti, kao i to koliko je efikasan, znaćemo i pre nego što korisnicima u našoj zemlji bude dostupna ova opcija. Ministarstvo "iznenađeno" odlukom Tvitera da označi provladine medije 

2021

15 godina kampanje „Kad pijem ne vozim“

Apatinska pivara obeležila je danas 15 godina kampanje "Kad pijem ne vozim" sa jasnom porukom da je to ključna odluka koju zajednički moramo doneti svi. Jubilej predstavlja svojevrstan podsetnik o odgovornoj konzumaciji alkohola, kao i da su bezbednost i sigurnost u saobraćaju prioritet, jer samo na taj način čuvamo svoj i tuđe živote. Kampanja se tradicionalno sprovodi u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije, Agencijom za bezbednost saobraćaja i Upravom saobraćajne policije.Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, direktor policije Vladimir Rebić, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Duško Pešić i direktor Apatinske pivare Igor Vukašinović su ovim povodom podsetili na rizike vožnje pod dejstvom alkohola i apelovali na građane i posetioce predstojećih muzičkih festivala da se ponašaju odgovorno u saobraćaju, jer tako štite svoj život, ali i tuđe.„Želim da se zahvalim Apatinskoj pivari na dugogodišnjoj saradnji. Ova akcija nas podseća na jednostavne životne istine i na to da svako od nas mora da donese tu važnu odluku – da sačuva svoj život i da sačuva živote drugih. Zato ne sedajte za volan kada pijeteˮ, poručio je ministar Aleksandar Vulin.Od samog početka, kampanja je obišla veliki broj gradova širom Srbije, posećeno je mnoštvo festivala i održan je veliki broj predavanja, a sve u cilju jačanja svesti svih učesnika u saobraćaju o važnosti odgovornog konzumiranja alkohola.„Ovo je petnaesta godina tokom koje apelujemo na sve koji konzumiraju alkoholna pića da donesu ključnu odluku i da u tim trenucima ne sedaju za volan. Naš savet u tim situacijama je da pozovete taksi ili prijatelja, da sačekate autobus ili da prošetateˮ, istakao je Igor Vukašinović, generalni direktor Apatinske pivare, zahvaliviši se na podršci svim partnerima.Duško Pešić, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja uputio je apel svim vozačima, upozorivši da i najmanja količina alkohola može imati uticaj na vozačke sposobnosti. „Imajući sve ovo u vidu, važno je koristiti različite pristupe i mere kako bismo doprli do što većeg broja vozača i odvratili ih od vožnje u alkoholisanom stanju.ˮApatinska pivara već sedam godina uz “Čep za hendikep”! Apatinska pivara je ove godine u okviru kampanje "Kad pijem ne vozim" donirala Upravi saobraćajne policije 600 zaštitnih prsluka koji su bili potrebni za dalji bezbedan rad. Proteklih godina kompanija je donirala i 50 000 usnika za alkometre, kao i 125 najsavremenijih alkometara, doprinoseći na taj način masovnijem testiranju vozača, a time i boljoj prevenciji, većoj sigurnosti i bezbednosti učesnika u saobraćaju. Kampanja kad "Kad pijem ne vozim" je zahvaljujući trajanju dugom 15 godina postala kampanja sa najdužom tradicijom u kojoj Ministarstvo unutrašnjih poslova i Uprava saobraćajne policije učestvuju, a tokom koje je donirano više od 130 000 evra.Iz Apatinske pivare poručuju da je i ove godine ključna odluka jasna – Kad pijem ne vozim! Ukoliko ste konzumirali alkohol, ne sedajte za volan, već pozovite prijatelja, taksi, prošetajte ili sačekajte autobus. Sigurna i odgovorna konzumacija alkohola je jedini ispravan način da sačuvamo svoj i tuđe živote.

Svet

Ryanair pojačava letove iz Zagreba

Niskotarifna avio-kompanija Ryanair planira da pojača letove sa zagrebačkog aerodroma, javio je portal Exyuaviation.Irska avio-kompanija će od 1. septembra udvostručiti svoje letove za Charleroi u Belgiji, kojih je sada četiri sedmično.Za Geteborg u Švedskoj će leteti četiri, umesto tri puta sedmično.Na letovima iz Zagreba Ryanair će od imati na raspolaganju i svoj drugi mlazni avion, Airbus A320, iz svoje podružnice Lauda Europe, i kao rezultat toga pokrenuti devet novih linija.U Srbiji, Ryanair leti sa aerodroma u Nišu u Milano, Beč, kao i na ostrvo Krf u Grčkoj.Ryanair otvara liniju od Niša do KrfaRyanair se žalio zbog toga što Hrvatska pomaže svoju avio-kompanijuRyanair ima velike planove u Zagrebu

Svet

Slovenija gradi veliku solarnu elektranu

Slovenija će uskoro dobiti novu veliku solarnu elektranu (SE) Zlatoličje čiji je investitor hidroenergetska kompanija DEM koja već upravlja hidroelektranama na reci Dravi i deo je Slovenačkog elektroenergetskog holdinga HSE, preneo je portal Energyobserver. Ukupna vrednost projekta procenjuje se na dva miliona evra.Zlatoličje će se graditi uzduž levog odvodnog kanala hidroelektrane (HE) Zlatoličje. Fotonaponski moduli biće postavljeni u dužini 905 metara, od mosta preko kanala do trkališta Slovenja vas. Pri tome će biti ugrađeno gotovo 6000 fotonaponskih modula ukupne snage 2,7 MW (megavata), što će omogućiti proizvodnju oko 3000 MW h električne energije godišnje.Postrojenje će graditi kompanija HTZ Velenje, koja je specijalizovana za zapošljavanje invalida i koja je također dio HSE-a. Pri izvođenju radova, kako se navodi posebna pažnja biće posvećena zaštiti na radu zbog opasnosti od pada osoba ili opreme u kanal u kojem protok doseže i 550 m3/s (kubika po sekundi).Napominje se da je reč o samo jednom delu većeg postrojenja koje bi, kada bude dovršeno, trebalo da ima vršnu snagu 30 MW i proizvodiće 37.000 MWh (megavat časova) električne energije godišnje. Ono će u narednim godinama biti izgrađeno uz dovodne i odvodne kanale HE Zlatoličje i HE Formin.HSE i njegove članice grade sunčane elektrane i na drugim mestima, poput SE Prapretno, čija očekivana godišnja proizvodnja također iznosi 3000 MWh.U Albaniji izgrađena plutajuća solarna elektranaSolarna energija sve isplativija, u Srbiji skupa zbog fid-in tarifaDržava najavila subvencije za ugradnju solarnih panela

Lifestyle

Prvi „Dan ranog detinjstva“ 31. avgusta u Beogradu

Prvi "Dan ranog detinjstva", manifestacija koja će okupiti Beograđane sa ciljem sretanja pažnje javnosti na značaj prvih 1000 dana života, biće održana 31. avgusta od 17 časova na Trgu Republike odakle će se okupljeni prošetati Ulicom Kneza Mihaila.Udruženje "Žute Patalone" navodi da ovim želi da skrene pažnju javnosti na ono što je, kako kažu, nauka potvrdila - prvih 1000 dana je presudno za čovekov život, navodi se u saopštenju udruženja. Udruženje takođe inicira da se 31.avgust proglasi Danom ranog detinjstva. Kako navode, taj datum je izabran zato što je na taj dan rođena Marija Montesori, naučnica i reformatorka obrazovanja koja je dala veliki doprinos osvetljavanju formativnog perioda i tvrdila da je sve što mi jesmo stvorilo dete koje smo bili u prve dve godine našeg života.Udruženje Žute Patalone poziva građane da tog dana obuku majice Žute patalone i žute pa(n)talone i da poruče svima da je detinjstvo najvažnije.Udruženje ima za cilj skretanje pažnje javnosti na značaj ranog detinjstva, promovisanje Montesori pedagogije, iniciranje daljeg proučavanja fenomena detinjstva i podsticanje društveno odgovorne komunikacije namenjene dobrobiti dece.

Srbija

Srpski farmeri zbog jeftinog mleka rasprodaju svoje krave

Vlasnici krava u Srbiji počeli su da rasprodaju stočni fond jer je hrana poskupela 50-60 odsto, a cena mleka je nekoliko godina ista, litar košta oko 37 dinara iako je prosečna proizvođačka cena oko 56 dinara, piše Beta. Predsednica Saveza odgajivača goveda u Srbiji Sanja Bugarski rekla je za Betu da je masovnija prodaja mlečnih krava počela pre nekoliko meseci od kada "divljaju" cene stočne hrane, a cena mleka je ostala ista, u proseku oko 30 dinara uz državnu premiju od još sedam dinara."O tom problemu razgovarali smo i sa premijerkom (Srbije) Anom Brnabić i trebalo bi da država odobri vanredni paket pomoći mlekarima dok se ne nađe trajnije rešenje da ne posluju na ivici egzistencije", rekla je Bugarski.Jedino rešenje bi bilo, prema njenim rečima, da država propiše minimalnu otkupnu cenu mleka, ali bi u tom slučaju morala da ograniči i maloprodajnu cenu mleka kao nekad za "narodni" hleb.Ako bi, kako je rekla, mlekare pristale da podignu otkupnu cenu mleka i plate bar onoliko koliko košta proizvođačka, oko 56 dinara po litru, i kada bi se na to dodali ostali troškovi prerade i transporta, litar bi u maloprodaji značajno poskupeo zbog čega bi i tu cenu trebalo ograničiti.Domaći proizvođači mleka tvrde da su "finansijski propali" Dodatni problem je što se u velikim stranim trgovinskim lancima u Srbiji litar uvoznog mleka može kupiti za 56 dinara jer su neke nemačke kompanije potpuno automatizovale proizvodnju i smanjile troškove da ga mogu ponuditi po tako niskim cenama, pri čemu je, kako ukazuju domaći mlekari, pitanje kakvog je kvaliteta.Bugarski je rekla i da bi, ako bi država htela snažnije da pomogne povećanjem premija koje šest godina nisu menjane i iznose sedam dinara, morao da se menja zakon koji to reguliše i predviđa da najveća premija može biti sedam dinara, a što zahteva vreme od nekoliko meseci.Ona je ocenila da će proizvođači mleka nastaviti da prodaju krave i da bi se teške posledice osetile kada bi se, zbog nekih vanrednih okolnosti, zaustavio uvoz mleka.Strano mleko obara cenu domaćeg, iako je izvoz prestigao uvoz Poljoprivrednik Slobodan Ilić iz Majura kod Šabca rekao je da svakog petka vozi na stočnu pijacu po dve krave dok ne rasproda farmu od 60 krava."Prodajem ih budzašto, od 700 do 1.200 evra, jer pet litara mleka treba da proizvedem za jedan litar nafte", rekao je Ilić.Dodao je da je plan bio da mu sin, koji je pred diplomiranjem na Poljoprivrednom fakultetu, nastavi da održava farmu, ali sada kaže da će ga "oterati iz sela, a farmu ugasiti"."Sve krave ću rasprodati, osim jedne koju ću ostaviti za sebe, a vlast neka kupuje mleko u Lidlu", reka je Ilić.Mlekari traže veću cenu, povećanje premija za mleko Vlasnik farme krava iz Velikog Šiljegovca kod Kruševca Radovan Ignjatović rekao je da je cena mleka "katastrofa katastrofe"."Sve što se razvilo u mlečnom govedarstvu uništiće se ove godine jer je stočna hrana preskupa, a mleko prejeftino i svaki dan smo u sve većem minusu", rekao je Ignjatović.Dodao je da se proizvodnjom mleka bavi 20 godina, ali da "sada nema budućnosti i ako se ništa ne promeni ugasiće proizvodnju mleka".

Lifestyle Empple

Posetite Empple: Employer Branding festival na kom sve počinje sa ljudima

U Srbiji se 1.oktobra prvi put organizuje Empple - employer branding festival pod sloganom “Sve počinje sa ljudima”. Oržava se u hibridnom obliku, pa će 100 učesnika imati priliku da prati uživo program iz Barrel House prostora u Beogradu, dok će ostatak publike biti online.Empple je nastao sa ciljem promocije i podsticanja zdravih employer branding praksi i sa željom da se skrene pažnja na employer branding kao struku koja ima značajan doprinos biznisu. Festival je zamišljen da se sastoji iz 3 celine – edukacije, dodele nagrada i networking-a.Edukativni deo obuhvataće predavanja 7 employer branding stručnjaka. Ana Jeličić, Barbara Zych, Chris Fitzner,  James Ellis, Nikola Jovanović, Susanna Rantanen i Tomas Reneau preneće publici svoje znanje i uvide o relevantnim employer branding temama. Agendu, kao i biografije predavača možete pronaći na zvaničnom sajtu.Kako dobre prakse ne bi ostale tajna u okviru festivala biće organizovana Empple dodela nagrada. Ove godine će zainteresovane kompanije/pojedinci moći da prijave radove u okviru sledećih 11 kategorija:·  Najbolji employer branding projekat sa Human Centric pristupom·  Najbolja digital kampanja (za poslodavce)·  Najbolja employer branding aktivnost usmerena na CSR·  Najbolji projekat za promociju različitosti·  Najbolja kampanja za engagement zaposlenih·  Najbolji program priznanja za zaposlene·  Najbolji alumni program·  Najbolji program praksi·  Najistaknutiji employer branding menadžer·  Najbolja startap employer branding inicijativa·  Najbolji kreativni employer branding projekat (za agencije)Konkurs za prijavu radova je otvoren do 27. avgusta. Više detalja nalazi se nalinku. Nakon festivala, u cilju deljenja znanja, 22. oktobra će za sve učesnike biti organizovan online showcase događaj na kome će pobednici predstaviti svoje radove.Za osmišljavanje i realizaciju Empple festivala pobrinule su se Katarina Šonjić, Nikolina Božanović i Angelina Simić. Prva je organizaciji pomoć prijatelja pružila kreativna agencija Žiška, dok su kao sponzori festival podržale kompanije A1, HR Lab, Coca – Cocla HBC, Degordian, Centili  i Erste banka.Karte za Empple festival su u prodaji na zvaničnom sajtu festivala.Website: https://empple.rs/ E-mail: zdravo@empple.rsInstagram: https://www.instagram.com/empple.festival/ Facebook: https://www.facebook.com/empple.festival LinkedIn: https://www.linkedin.com/company/empple-festival/?viewAsMember=true YouTube: https://www.youtube.com/channel/UC5kVV-g3Iu_rxwCJpN8QSJg 

Srbija

Kakva nas inflacija očekuje u narednom periodu?

Međugodišnja inflacija će tokom celog perioda projekcije ostati u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS) od 3 plus/minus 1,5 odsto, a do kraja tekuće i u prvom tromesečju naredne godine najverovatnije će se kretati u gornjoj polovini ciljanog raspona. "Nakon što je dostigla nivo od 3,6 odsto u maju, delom i usled efekta niske baze iz maja prethodne godine, međugodišnja inflacija je, u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, u naredna dva meseca usporila i iznosila 3,3 odsto. Određena odstupanja od naših očekivanja zabeležena su jedino kod cena neprerađene hrane, koje su poslednjih nekoliko meseci na nešto višem nivou", rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković na prezentaciji Izveštaja o inflaciji. Kako je navela Tabaković, od drugog tromesečja 2022. godine trebalo bi da usledi njen pad, pa bi inflacija od druge polovine naredne godine, pa sve do kraja perioda projekcije trebalo da se ponovo kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, tj. u rasponu od 1,5 do 3 odsto. Novi milionski posao NBS-a za starog ponuđača Narodna banka Srbije povećala je projekciju privrednog rasta za 2021. godinu sa 6 na 6,5 odsto. "U našu projekciju uključili smo mogućnost novog talasa pandemije na jesen, ali ako taj talas bude blaži i bez znatnijih posledica na ekonomiju, naš rast ove godine mogao bi biti i veći od projektovanih 6,5 odsto", rekla je Tabaković.Ojačala domaća privreda, ali i inflacija Polazeći od analize planiranih kapitalnih projekata u putnoj, železničkoj, energetskoj i komunalnoj infrastrukturi u narednih deset godina i njihovih direktnih i indirektnih efekata na ostale delove privrede, NBS je revidirala i projekciju privrednog rasta u srednjem roku – sa 4 odsto na raspon između 4 i 5 odsto. "Centralna projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda u srednjem roku sada iznosi 4,5 odsto", rekla je Tabaković. 

Srbija

„Srbija jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj roditelji kupuju udžbenike“

Srbija je jedna od retkih zemalja na prostoru bivše Jugoslavije u kojoj roditelji đaka, od svog novca kupuju udžbenike za osnovnu školu, saopštila je Fondacija Alek Kavčić. Fondacija podseća i da se besplatnim osnovnim obrazovanjem brišu socijalne razlike."Naš cilj je da to promenimo. Osnovno obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava i mora biti potpuno besplatno. Obrazovanje deteta, bar ono osnovno, nikada ne bi trebalo da zavisi od socijalnog statusa ili platežne moći njegovih roditelja", navodu se u objavi fondacije koja je objavljena na fejsbuk stranici.Besplatni udžbenici za sve osnovce u Srbiji, kako se naglašava, mogli bi da budu prvi korak ka potpuno besplatnom osnovnom obrazovanju. BKako se navodi, od zemalja bivše Jugoslavije, besplatne udžbenike dobijaju đaci u Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.U Srbiji, udžbenici su besplatni samo za određene kategorije đaka, kao i u Bosni i Hercegovini. U Republici Srpskoj besplatni su za sve đake od prvog do četvrtog razreda, dok su u Banja Luci besplatni za sve osnovce.Projekat za besplatne udžbenike Kavčić je pokrenuo prošle godine, kada je od jedne kompanije naplatio nezakonito korišćenje svog patenta za čitanje magnetskih kartica. Tim novcem želi da đacima u Srbiji obezbedi besplatne udžbenike, preko svoje platforme Besplatnabiblioteka.com.U kasnijim izjavama za Novu ekonomiju navodio je da "udženički kartel" ne postoji nigde u Evropi, osim u Srbiji. Određene firme koje se udruže, prema govim rečima, formiraju cene udžbenika za đake u Srbiji. Ceh svega toga plaćaju njihovi roditelji koji za nove udžbenike treba da izdvoje trećinu prosečne mesečne plate u Srbiji.Profesor planira da svim osnovcima u Srbiji obezbedi besplatne udžbenikeUdžbenički kartel ne postoji nigde u EvropiAlek Kavčić: Prvog dana preuzeto više od 8.000 besplatnih udžbenika

Svet

Najstariju banku na svetu preuzima UniCredit

Nakon loših rezultata postignutih na testu otpornosti, najstariju banku na svetu sa sedištem u Italiji, Monte dei Paschi di Siena, osnovanu 1472. godine, mogla bi da preuzme UniCredit banka, piše The New York Times. Evropski regulatori procenili su da banka ne bi mogla da preživi neku težu recesiju, koja bi joj lako "pojela" sav kapital koji poseduje.Prošlog meseca banka Monte dei Paschi di Siena stekla je još jedno priznanje, najslabiji evropski zajmodavac, jer se pokazala kao najlošija mešu svim ostalim koje su proveravali evropski regulatori. To bi kako se primećuje moglo da bude poslednje mračno poglavlje, posle dugogodišnje borbe sa brojnim problemima.Stoga se mandat Monte dei Paschi dug pet i po vekova bliži kraju. Uz podršku koja stiže od zvaničnog Rima, očekuje se da najstariju banku na svetu preuzeti najveća banka u Italiji, UniCredit. Ona je prošlog meseca saopštila da se pregovara o kupovini Monte dei Paschi pod uslovom da vlada zadrži sve njene loše kredite.Ime Monte dei Paschi verovatno će nastaviti da postoji kao robna marka u poslovnicama banaka u centralnoj Italiji, pa klijenti verovatno neće primetiti veliku razliku, barem ne na "prvu loptu". Međutim, više neće biti samostalna niti će zbog bankrota na pravi način podsećati da su italijanski trgovci tokom renesanse zapravo izmislili osnove modernog bankarstva.Problemi u koje je zapala Monte dei Paschi zadaju teškoće i Mariu Dragiju, italijanskom premijeru, inače bivšem predsedniku Evropske centralne banke, koji pokušava da reformiše Italiju, članicu EU koja je u stalnom ekonomskom zaostajanju u odnosu na ostatak evrozone.Problematična prodaja najstarije banke na svetuUdruženja italijanskih privrednika u Srbiji izabralo novog predsednikaPOGLEDAJTE: Najlepši novi lokaliteti na UNESCO listi UDAR NA TRADICIJUOcenjuje se da  za Sien nevolje u vezi sa Monte dei Paschi predstavljaju psihološki i ekonomski udar, jer je nekoliko tamošnjih banaka dobro poslovalo u vreme njenog najvećeg procvata. Pored toga Monte dei Paschi je i dalje najveći privatni poslodavac u Sieni, a fondacija koju je ona osnovala pomogla je razne građanske aktivnosti, dečje vrtiće, ambulante, pa se smatra delom svake domaće porodice, kako navode istoričari.Opstanak Monte dei Paschi godinama se dovodi u pitanje, a problemi su počeli 2008. godine nakon što je preuzimanje jedne rivalske banke platila devet milijardi evra, više nego što je zapravo imala novca. Glavni cilj tada joj je bio da postane treća po veličini banka u Italiji, nakon Intesa Sanpaolo i UniCredit.Tokom 2013. godine, dok je policija istraživala navode o skrivanju gubitkaka od regulatora i akcionara, šef komunikacija u Monte dei Paschi, David Rossi pronađen je mrtav u ulici ispod prozora svoje kancelarije. Međutim, policija nikada nije pronašla ubedljive dokaze da je on ubijen, kako je tvrdila njegova porodica.Tokom 2019. godine više desetak rukovodilaca Monte dei Paschi, Deutsche Bank i Nomura osuđeno je zbog prikrivanja problema najstarije banke, ali su se kasnije žalili tu presudu.Ako UniCredit preuzme Monte dei Paschi titulu najstarije banke verovatno će preuzeti Berenberg banka, koja je osnovana u Hamburgu 1590. godine.

Srbija

Plan za gasovod Beograd-Valjevo-Loznica na ranom javnom uvidu

Grad Beograd oglasio je rani javni uvid povodom izrdade Prostornog plana područja posebne namene razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica sa elementima detaljne regulacije. Vlada Srbije donela je početkom avgusta odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvodnog gasovoda RG-13 Beograd–Valjevo–Loznica sa elementima detaljne regulacije. Rani javni uvid održaće se u trajanju od 15 dana, od 18. avgusta do 1. septembra 2021. godine na zvaničnim internet stranicama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infratstrukture i jedinica lokalnih samouprava koje su obuhvaćene planom.Okvrina granica obuhvata delove teritorije Beograda, Valjeva i Loznice, opština Lajkovac, Mionica, Ub, Osečina i Кrupanj. Delovi obuhvaćenih teritorija nalaze se u devedest i jednoj katastarskoj opštini.  Vlada donela odluku o izradi Prostornog plana za gasovod Beograd-Valjevo-Loznica Cilj javnog uvida je da se javnost upozna sa opštim ciljevima i svrhom izrade plana, mogućim rešenjima za razvoj prostorne celine, očekivanim efektima planiranja.Donošenjem ovog Plana obezbeđuju se prostorni uslovi za energetsku integraciju područja Кolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga u sistem snabdevanja prirodnim gasom u Srbije, odnosno dalji razvoj sistema distribucije prirodnog gasa i snabdevanje potrošača, pisalo je u odluci Vlade. Sredstva za izradu Prostornog plana obezbeđuje Javno preduzeće "Srbijagas" Novi Sad. 

Srbija

„Mostogradnja“ završila u stečaju

Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad nekadašnjim građevinskim gigantom "Mostogradnjom", prenele su Večernje novosti.Stečaj je tražilo Ministarstvo privrede zbog trajnije nesposobnosti plaćanja.Prvo poverilačko ročište zakazano je za 24. septembar, dok će ročište za ispitivanje potraživanja biti održano 10. decembra.Račun "Mostogradnje" je u dugotrajnoj blokadi koja je započela maja 2016. godine, i to za iznos od 193,3 miliona dinara. Pretežna delatnost ove firme je izgradnja mostova i tunela.

Srbija

Savršenstvo nije nedostižno, ono se nalazi na Novom Dorćolu

Novi Dorćol je moderan arhitektonski projekat koji sa ponosom inkorporira istorijske elemente s kraja 19. veka. U kombinaciji sa savremenim dizajnom, a po ugledu na svetske metropole, Novi Dorćol predstavlja jedan potpuno nov i jedinstven stambeno-poslovni kompleks u centru Beograda.Na ovom mestu začet je centar tekstilne industrije otvaranjem “Prvog kraljevskog povlašćenog preduzeća za preradu kudelje i pamuka Alekse Obradovića i komp.”, a nakon Drugog svetskog rata izgrađena je fabrika liftova „David Pajić Daka“, koja je nazvana po jednom od najistaknutijih narodnih heroja, čija će bista biti istaknuta ispred novoizgrađenog kompleksa Novi Dorćol. Novi Dorćol – stambeno poslovni kompleks koji nosi jednu dozu autentičnosti Očuvanje duha starog Dorćola kroz modernu arhitekturuModerna gradnja zadovoljava najviše standarde, uz poseban akcenat na energetsku efikasnost, kao i izbor vrhunskih materijala koji doprinose dugotrajnom kvalitetu i besprekornom komforu, što čini Novi Dorćol idealnim i udobnim životnim prostorom u urbanoj oazi, u blizini reke, i centru dešavanja. Kompleks nudi moderan koncept stanovanja, prilagođen savremenim zahtevima života, u okviru čega se nalaze brojni sadržaji poput bazena sa SPA centrom, restorana, vrtića i igraonica.Ono što je specifično kod ovog stambeno poslovnog projekta je to da je sačuvana stara zgrada Platnare iz 1897. godine, koja će biti rekonstruisana i pretvorena u savremen restoran i vinski bar. Ostaci industrijske arhitekture s kraja 19. veka koji su sačuvani, daju Novom Dorćolu upečatljiv i jedinstven izgled u centralnom gradskom jezgru.Poverenje i pouzdanostKupovina stana jedna je od najvažnijih životnih investicija. Investitor projekta Novi Dorćol je Deka inženjering, kompanija koja je svoju dobru reputaciju gradila kroz projekat A blok na Novom Beogradu. Ovaj projekat je u velikoj meri doprineo razvoju industrije, a svojim uspešnim nastupom na tržištu pokrenuo izgradnju stambenih kompleksa u Beogradu.Useljenje novih stanara i primopredaja ključeva je krenulo polovinom jula, nakon uspešno završene prve faze od 225 stanova i 15 lokala, nakon 18 meseci od početka gradnje, uprkos pandemiji Covid-19.

Svet

Zašto često dobrostojeće firme isplaćuju minimalac?

Od hiljadu kompanija sa najvećim prometom u Srbiji, deset odsto je svojim zaposlenima tokom 2020. godine u proseku isplaćivalo samo minimalac, piše Biznis.rs. Taj zarada je u bruto iznosu iznosila do 42.963 dinara pokazuju podaci koje je obradila regionalna bonitetna kuća CompanyWall.Oko 20 odsto kompanija sa liste prvih 1.000 po prometu svojim zaposlenima je u proseku plaćalo do 70.000 dinara bruto, odnosno oko 50.000 dinara neto, 23 odsto mesečnu zaradu od 70.000 do 100.000 dinara bruto, ili do 70.000 dinara neto.Sličan procenat kompanija beležilo je prosečnu zaradu svojih zaposlenih do 100.000 dinara neto, dok 15 odsto poslodavaca zaposlenima plaća između 100.000 i 150.000 dinara. Oko 100 firmi u Srbiji koje imaju najveći promet zaposlenima u proseku isplaćuje više od 150.000 dinara bruto.U Hrvatskoj je tokom prošle godine minimalna zarada iznosila bruto 4.062,51 kune (541 evro), što je u neto iznosu bila 3.250 kuna (oko 433 evra). U toj državi oko pet odsto poslodavaca sa liste 1.000 kompanija sa najvećim prometom svojim zaposlenima isplaćuje minimalac.Iznos do 1.000 evra bruto imaju zaposleni u oko 17 odsto firmi sa liste 1.000 onih koji su najviše prihodovali u 2020. godini. Do 10.000 kuna bruto plate (1.330 evra) ima nešto više od 25 odsto radnika u firmama sa liste, a tek desetak odsto ovih preduzeća beleže prosečne zarade do 15.000 kuna bruto. Toliki procenat preduzeća u Hrvatskoj ima i vanredno velike prosečne plate.U Sloveniji je prošle godine minimalna bruto zarada bila 940,58 evra bruto, odnosno oko 700 evra neto. Od 1.000 firmi sa najvećim prometom u prošloj godini, svega je nekoliko procenata onih koji su davali iznose blizu minimalca. Oko 12 odsto slovenačkih poslodavaca sa te liste isplatilo je prosečnu platu od oko 1.200 evra bruto.Nešto preko 42 odsto slovenačkih poslodavaca je 2020. isplatilo mesečnu bruto platu oko 2.000 evra, a oko 18 odsto vlasnika firmi sa najvećim prometom svojim zaposlenima isplatilo je bruto platu u iznosu preko 2.500 evra. Plate između 2.500 evra i 3.500 evra imali su u proseku zaposleni u skoro 15 odsto firmi. Svi preostali, u oko osam odsto preduzeća, imali su zarade koje premašuju 3.500 evra bruto.Koji su najplaćeniji poslovi u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji?Prodaja Valjaonice bakra Sevojno na javnom nadmetanju 20. avgustaZaštitnik preduzetnika: Bez ključnih reformi besmisleno je povećavati minimalac ZARADE U VREME PANDEMIJE I ISELJAVANJA"U junu su plate porasle za čak šest odsto na godišnjem nivou, jer su zaposleni koji su radili sa skraćenim radnim vremenom ili su bili poslati na čekanje, dobili nižu zaradu, za 10 do 20 odsto. S druge strane, određeni zaposleni su primali mnogo veće plate, uglavnom zbog dodataka za izloženost opasnostima na poslu", kaže generalni direktor Privredne komore Slovenije Aleš Kantaruti.Prema njegovim rečima, zaposleni koji su primili više zarade rade u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, dok je u privatnom sektoru, dinamika plata prilično prigušena, uprkos nedostatku zaposlenih u građevinarstvu, transportu, industriji, ugostiteljstvu i socijalnoj zaštiti"Vanredne isplate za zdravstvenu i socijalnu zaštitu su privremene. Mnogo zavisi od sindikata javnog sektora, ali niska nezaposlenost u privatnom sektoru u prošlosti nije dovela do velikog povećanja plata", konstatuje generalni direktor Privredne komore Slovenije.On ipak smatra da su slovenački poslodavci očigledno i dalje konkurentni u odnosu na region, jer u prilog tome kako naglašava govori dinamika useljavanja i iseljavanja. Prema njoj, u poslednjih 10 godina stanovništvo se u regionu povećalo samo u Sloveniji i Crnoj Gori."Domaći nezaposleni najčešće spadaju u kontigent teško zapošljivih. Dalji problem je demografske prirode, budući da je i Hrvatska izložena talasu iseljavanja, posebno mlađe populacije. Poslednjih godinu-dve beleži se značajan povratak. Traže se ugostitelji, hotelijeri, građevinari, radnici u agraru", kaže Damir Zorić, glavni direktor Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP).Dodaje da su novim Zakonom o strancima ukinute kvote za zapošljavanje strane radne snage u Hrvatskoj. Radnici u Hrvatsku dolaze iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije, Indije, Filipina."Mere za očuvanje radnih mesta i dalje su na snazi, ali se odnose na znatno manji broj firmi, pa se u avgustu pomoć isplaćuje za ugrožene, ali uz uslov da je u kompaniji bar 70 odsto zaposlenih vakcinisano. Ako je taj procenat manji od 70 odsto i pomoć je manja", objašnjava predstavnik HUP-a.Podaci za Srbiju posle godinu i po dana borbe za pandemijom su, prema proceni pomoćnika direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS)  Bojana Stanića, zadovoljavajući:"Više od polovine ispitanika (ankete PKS) je u drugom kvartalu tekuće godine zabeležilo rast prometa, skoro trećina isti nivo , dok je kod 15 odsto anketiranih promet smanjen. U poređenju sa rezultatima za isti period prethodne godine, u drugom kvartalu 2021. godine je vidljiv snažan oporavak. Za treći kvartal 2021. godine čak 85 odsto očekuje isti ili veći promet, a svega 15 odsto smanjenje prometa", objašnjava Stanić.On kaže da je privreda Srbije je u prošloj godini pretrpela relativno malu štetu, s obzirom na strukturu privrede i efikasnu primenu državne pomoći.  Prema njegovom mišljenju, kako bi se destimulisao odliv radnika iz Srbije potrebno je da se omogući nastavak rasta prosečne zarade.

Svet

Fleš procena: Rast BDP-a u EU 13,2 odsto

Bruto domaći proizvod (BDP) evrozone je tokom drugog tromesečja međugodišnje porastao za 13,6 odsto, dok je na nivou cele Evropske unije uvećan za 13,2 odsto, saopštila je statistički zavod EU....

Srbija

Ministarstvo „iznenađeno“ odlukom Tvitera da označi provladine medije

Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je da je iznenađeno odlukom Tvitera da označi medije koji sarađuju sa Vladom Srbije, preneo je Danas online. Ministarstvo je ocenilo i da tj postupak u suprotnosti sa principima i namenom zbog kojih je ta društvena mreža osnovana."Ministarstvo ne ulazi u to šta je navelo ovaj višejezični sajt da od razmene mišljenja i slobode govora, što sami ističu, stigne do cenzure pojedinih medija u našoj zemlji ali skreće pažnju da je obeležavanje medija i njihovih urednika ili rukovodstva, nebitno od koga da dolazi, nepoželjno i da ne vodi demokratskom dijalogu kojem mi kao društvo težimo", istakli su u ministarstvu.Ocena ministarstva odnosi se i na upozorenje Tvitera da naloge medija koji nose oznaku "provladini" neće preporučivati niti "pojačavati" domet njihovih tvitova. To se odnosi i na profile koje na toj društvenoj mreži koriste mediji, glavni urednici i njihova rukovodstva.TVITER OZNAČIO RTS, TANJUG, KURIR, POLITIKU KAO MEDIJE KOJI SARAĐUJU SA DRŽAVOMSrbija 2030: Mediji i demokratijaMediji služe za razračunavanje sa neistomišljenicima (VIDEO)Mediji i NVO traže objašnjenje zašto su pod istragom za pranje novca REAGOVAO I PREDSEDNIK SRBIJEPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom odluke Tvitera rekao da je tako u stvari rečeno sve najlepše o tim medijima i zapitao da ta društvena mreža neće sarađivati sa tajkunima, lopovima i kriminalcima.On je posle posete kompaniji Rolomatik u Bajinoj Bašti ocenio da je najnormalnije da sarađuju sa Vladom Srbije i dodao da ih pri tome "mi i ne plaćamo kao država"."Oni plaćaju Glas Amerike i BBC, ali nisu stavili da su to vladini mediji, pa šta je loše u tome što sarađuju sa Vladom", rekao je Vučić i dodao i da to dovodi do pitanja ko je u stvari cenzor."I sada vidite da su oni pravi cenzori, tako da jedva čekam da mi isključe (Tviter) nalog, da budem još jedan Tramp u svetu, da se pokaže da je dobro da talibanski portparoli imaju slobodan pristup toj slobodarskoj mreži, neki bi rekli poslušničkoj mreži", rekao je predsednik Srbije.On je naveo kako čestita svim medijima koji se suprotstavljaju poslušničkoj mreži i koji šire slobodarske težnje imediji nova ekonomijaideje i poželeo im mnogo uspeha.Društvena mreža Tviter je označila naloge više domaćih medija kao "medije koji sarađuju sa Vladom Srbije", a među njima su nalozi javnog servisa RTS, televizije sa nacionalnom frekvencjom Hepi, agencije Tanjug, štampanih listova Kurir, Informer i Politika.

Srbija

Vlasotince: Odložena javna rasprava o MHE Besko

Opština Vlasotince koja je nedavno zabranila izgradnju mini-hidroelektrana na svojoj teritoriji otkazala je javnu raspravu o MHE Besko jer su njeni investitori saopštili da ne mogu da dođu iz "objektivnih razloga", javio je Info desk Vlasotince. Rasprava je trebalo da se održi na temu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu tog objekta."S obzirom na to da Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu  i Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu nalažu da oni prisustvuju skupu i da na istom odgovaraju na pitanja, primedbe i sugestije,  javna rasprava ne može biti održana", izjavio je savetnik za poljoprivredu i ruralni razvoj u Opštini Vlasotince, Miloš Radosavljević.Javna rasprava o Studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine projekta MHE Besko, bila je zakazana za sredu 18. avgust. Investitor na tom projektu je preduzeće Water Green Energy iz Kumareva, mesta koje se nalazi blizu Leskovca.Investitor i obrađivač Studije uticaja na životnu sredinu firma Ekologika urbo iz Kragujevca zajedno su obavestili opštinu da ne mogu da dođu na javnu raspravu, dodaje se u saopštenju.U Opštini vlasotince navode da će sve do sada pristigle primedbe, sugestije i mišljenja važiti i za naredni termin održavanja javne rasprave. O tom terminu će javnost, kako se naglašava, biti blagovremeno obaveštena.Vlasotince: Čemu zabrana MHE, kada se planira njihova izgradnja?Opština Vlasotince: Odložena javna rasprava o MHE zakazana za sreduTop 10 destinacija u Srbiji (FOTO)Aktivisti uklonili 101 rečnu branu u Evropi ZABRANA IZGRADNJE MHEGlasovima svojih odbornika, Opština Vlasotince donela je odluku o zabrani izgradnje MHE na svojoj teritoriji 18. marta ove godine. Takozvane derivacione MHE u Srbiji su postale ozloglašene jer se njihovom izgradnjom reke i potoci preusmeravaju u cevi i ostaju sa malo vode, što šteti živom svetu u njima.Inicijativu o zabrani MHE u Vlasotincu je pokrenulo udruženje "Bitka za Vlasinu" čiji je predstavnik Mihajlo Gorunović krajem marta podsetio da su investitori mini hidroelektrana već dva puta preusmerili u cev Rupsku reku, na kojoj se planira izgradnja i MHE Besko.Sa izgradnjom te MHE ne slaže se ni organizacija Građanski front Vlasotince, koja je nakon odlaganja javne rasprave na svom fejsbuk profilu saopštila kako se nada da se nova uopšte neće ni održati.Kako je ranije pisao portal Jugmedija, investitor Water Green Energy je dozvolu za lokaciju MHE Besko dobio u decembru 2019. godine u skladu sa zakonom, pre donošenja odluke o izgradnji te vrste objekata na teritoriji vlasotincaJugmedija tada je naglasila da se Rupska reka uliva u Južnu Moravu i iz nje se vodom za piće snabdevaju građani varoši Gredlice i okoline, ali se odluka donosi u Vlasotincu jer je lokacija planirane MHE u njenom ataru.Prošle godine 21. septembra rasprava o izgradnji MHE u Vlasotincu takođe je odložena iz epidemioloških razloga. Građanski front Vlasotince tada je podsetio da su nakon javne rasprave 2019. godine o štetnom uticaju MHE odbornici opštine usvojili Odluku o promeni Prostornog plana sa ciljem izbacivanja svih potencijalnih lokacija MHE.Reka Vlasina koja protiče kroz Vlasotince zadnjih godina ugrožena je izgradnjom takozvanih derivacionih MHE, koja podrazumeva i pregrađivanje vodotokova, ali i njihovu devastaciju zbog postavljanja cevovoda.

Srbija

Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners

Srpska avio-kompanija Er Srbije otplatila je drugi i poslednji zajam fondu Etihad ervejs Partners BV, koji je osnovan od strane Etihad ervejza 2015. godine.  Dug u iznosu od 63 miliona dolara Er Srbija je platila početkom juna. Er Srbija je prošle godine otplatila prvi zajam u iznosu od 52,9 miliona američkih dolara, iako je prvobitno tražila pregovaranje o dugu i odlaganje plaćanja zbog pandemije koronavirusa. Nakon što je zahtev odbijen, srpska avio-kompanija je dug isplatila u celosti.Drugi zajam je došao na naplatu ovog leta, a Er Srbija ga je takođe isplatila u celosti i na vreme, navodi Ex-Yu-Aviation. Jedine dve kompanije koje su fondu, koji je osnovan sa namenom da prikuplja sredstava za EA i njene partnere, uspele da plate dug, pored Er Srbije, su Etihad ervejs i Etihad Airport Services. Dug nisu otplatili Alitalija, Er Sejšeli, i Er Belin. Dva zajma u ukupnom iznosu od 115,9  miliona dolara, koliko se Er Srbija zadužila,  bile su dve najveće finansijske obaveze koje je kompanija preuzela od zajmodavaca. Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija je u julu prošle godine obavestio kreditora Etihad ervejz partners BV (EAP BV) da ne može da izmiri dug od 56,5 miliona dolara, ali je kreditor odbio da smanji potraživanje. Er Srbija u pismu kreditoru iz jula 2020. tražila da kredit na dan isplate bude smanjen za 89 odsto, od ukupno oko 120 miliona dolara duga, kako bi mogla da nastavi da posluje i generiše potrebna sredstva da bi otplatila kredit nakon što ponovo pokrene svoje poslovne aktivnosti koje nije mogla da obavlja usled trenutne pandemije koronavirusa, zatvaranja aerodroma 19. marta i nemogućnosti obavljanja letova.Upravni odbor EA partners zaključio je da je predlog kompanije neprihvatljiv.  Tri meseca kasnije ministar finansija Siniša Mali i Er Srbija objavili su da je Er Srbija samostalno obezbedila sredstva i isplatila firmi svog suvlasnika, EA partners 57,6 miliona dolara prve rate kredita od 120 miliona evra.

Svet

Dalmacija dobila edukativni centar za proizvodnju pčelarskih proizvoda

Edukativne usluge biznis inkubatora namenjene su poduzećima koja u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji koriste pčelarske proizvode poput voska, propolisa, pčelinjeg otrova, pelude, matičnog mleča i meda, piše portal Gradonačelnik.hr. Projekat je finansirala Evropska unija u iznosu od 25,8 miliona kuna, a inkubator je smešten u preduzetničkoj zoni Grabi u Opštini Pločnik kod Zadra.Unutar Centra za razvoj i edukaciju nalazi se nekoliko zasebnih funkcionalnih celina, koje služe za edukaciju svih onih ljudi koji su zainteresovani za učenje o novim trendovima u proizvodnji.Projektom je, kako se naglašava, stvorena  moderna preduzetnička infrastruktura u Zadarskoj županiji. Razvila ga je tamošnja opštinska Ustanova Inovacija od 2017. do početka 2020. godine.Reč je o specijalizovanom preduzetničkom inkubatoru površine 1.885 kvadrata sa celinama koje služe za edukaciju i aktivno učenje u tehnološkim procesima, a polaznicima je obezbeđeno i stručno vođstvo.U razvojnim radionicama nalazi se savremena tehnologija i tehnološka rešenja za analizu i prečišćavanje pčelinjih proizvoda. Punionica meda obezbeđuje potrebnu razinu standarda kvalitete proizvoda zahvaljujući visokotehnološkim rješenjima u području obrade.Kemijsko-mikrobiološki laboratorij pruža široku paletu usluga povezanih s analizom karakteristika pčelinjih proizvoda. Start-up uredi (inkubacija) odgovaraju na potrebe novih MSP-ova, a Praktikum nadalje odgovara na potrebe dionika u segmentu unaprjeđivanja ljudskih kapaciteta u području razvoja i unaprjeđenja proizvoda i usluga. Dvorana za senzoriku omogućava specifikaciju proizvoda.'Razvoj poslovne i razvojno-istraživačke infrastrukture ključan je za gospodarski razvoj zemlje pa je tako i uvođenje znanja, novih tehnologija i inovacija u zadarsko gospodarstvo ključno za rast konkurentnosti i razvoj gospodarskih subjekata u Zadarskoj županiji i RH.Provedbom projekta stvorena je potrebna infrastruktura te uvjeti za suradnju gospodarstva s obrazovnim kao i znanstveno-istraživačkim institucijama u razvoju proizvoda više dodane vrijednosti. Hrvatski klasteri konkurentnosti ovom je projektu dodijelio oznaku 'Projekt od nacionalnog interesa'', kažu u Županiji i dodaju da je ovim projektom stvorena moderna poduzetnička infrastruktura koja oblikuje Zadarsku županiju kao prepoznatu i gospodarski privlačnu destinaciju.