Građevinski inspektor utvrdio da je kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu gradila osam objekata bez građevinske dozvole, na svom gradilištu fabrike automobilskih guma, saopštio je Građanski p...
Za kupovinu i rekonstrukciju Banjskog kompleksa “Žubor” u Kuršumlijskoj Banji firma AD Planinka dobila je 2,5 miliona evra državne pomoći, pokazuje Ugovor o dodeli sredstava. Subvecija je tako premašila cenu po kojoj je Kuršumlijska Banja i prodata AD Planinci. Generalni direktor preduzeća Radovan Raičević je odbornik Srpske napredne stranke u Kuršumliji.Planinka je u januaru 2020. godine kupila hotel „Žubor” u Kuršumlijskoj Banji koji zauzima oko 16 hiljada kvadrata sa pratećim objektima i 95,9 hiljada kvadrata zemljišta za nešto više od 1,4 miliona evra.Nešto više od četiri meseca pre zvanične kupovine, u septembru 2019, Planinka je podnela prijavu za dodelu sredstava za realizaciju projekta koji se odnosi na kupovinu i rekonstrukciju Banjskog kompleksa u Kuršumlijskoj Banji. U martu 2021. godine Ministarstvo privrede je u saglasnosti sa Zaključkom Vlade AD Planinci odobrila 2,5 miliona evra podsticaja koji bi trebalo da bude isplaćen u dve tranše u toku 2021. i 2022. godine.Prodate Mataruška i Bogutovačka banja za 1,84 miliona evra Od momenta prijave do kraja 2021. godine Planinka je u obavezi da zaposli najmanje 70 novih radnika na neodređeno vreme i da u istom roku uloži 12,4 miliona evra.AD Planinka poseduje i hotel “Radan” u Prolom Banji i hotele “Kopaonik”, “Jelek” i “Bela jela” u Lukovskoj Banji, a osnivači su i “Specijalne bolnice za rehabilitaciju Prolom Banja”, piše u ugovoru o dodeli državne pomoći.Planinka takođe puni flaširanu Prolom vodu, a preduzeću je 1995. na staranje dat i park Spomenik prirode Đavolja Varoš, piše na sajtu preduzeća.U septembru 2019. godine Planinka je dobila 1,6 miliona evra subvencija za izgradnju hotela “Bela jela” u Lukovskoj Banji. Subvencija je dodeljena nakon što je završena prodaja Kuršumlijske banje, ali pre nego što je ugovor i overen.Savet za borbu je zbog toga izrazio sumnju da u čitavom procesu ima nezakonitih radnji i korupcije i ocenio da je Kuršumlijska Banja prodata Planinci po ceni koja je duplo niža od tržišne i one koju je procenjivala poreska uprava, prenele su Južne vesti.Direktori iz redova SNS-aMenadžment Planinke je usko povezan sa Srpskom naprednom strankom (SNS).Generalni direktor Radovan Raičević je odbornik SNS u Skupštini opštine Kuršumlija, a od 2012. do 2014. je bio i narodni poslanik iste partije.Mediji su u septembru 2019. izvestili da je Raičevića napao nepoznati muškarac koji je upao u njegovo dvorištu, a tada su ga, između ostalog, predstavljali i kao bivšeg predsednika Okružnog odbora Srpske napredne stranke.AD Planinka nema većinskog vlasnika već se nalazi u vlasništvu firmi Prolomplast (20,3%), Lukovodrvo (14,6%), Pilatovica (4,4%) i Bele Crkve (4,3%), dok se ostale akcije nalaze u rukama malih akcionara.Milenijum Resort gradi i hotel u Vranjskoj Banji Sva četiri preduzeća nalaze se u vlasništvu fizičkih lica koji su akcionari Planinke.Prolomplast je privredno društvo osnovano 2007. godine, a direktor je Miomir Milić, zastupnik Košarkaškog kluba Kuršumlija.Direktor Lukovodrva je Zlatko Veljović koji je i član opštinskog veća Kuršumlija od 2012. godine, pokazuju podaci Agencije za borbu protiv korupcije. Prošle godine je na ovo mesto reizabran na predlog naprednjaka, objavile su Južne vesti. Veljović je akcionar Planinke, Lukovodrva i Bele Crkve.Direktor Pilatovice, preduzeća iz Kuršumlije je Milovan Vuković, odbornik SNS-a u Skupštini opštine Kuršumlije.Sve veći broj kafana "na dobošu" Sajt “Priče sa dušom” je 2017. godine objavio priču o ljudima koji vode AD Planinku gde se navodi da je reč o “jednom od poslednjih preduzeća u Srbiji koje je u rukama radnika, odnosno koje nema većinskog vlasnika”.“Više od dve trećine zaposlenih su porodično povezani, to su muž i žena u prvom redu, a kako je vreme odmicalo počela su i deca da se zapošljavaju”, piše u tekstu.Iz AD Planinke Novoj ekonomiji do objavljivanja teksta nije odgovoreno kako će izgledati rekontrukcija Kuršumlijske Banje niti koliko je radnika do sada zaposleno.
Fondacija Friedrich Ebert u saradnji sa Busines Info Group vas poziva na online događaj u okviru projekta FORUM MLADI I DRUŠTVO: KAKO SE ŠKOLUJEMO U PANDEMIJI? koji se održava u petak, 04. Juna u 10 – 11:30 časova.Možete se registrovati OVDE.Nakon registracije, dobićete konfirmacionu poruku koja sadrži link za pristupanje onlajn događaju.Duže od godinu dana, kuće i roditelja i nastavnika pretvorene su u učionice. Sa učenicima se komuniciralo preko Viber grupa, TV ekrana, Google učionica i raznih drugih platformi. Iskustva sa kovid nastavom su različita, ali se ističu isti problemi: nedostatak opreme i kod dece i kod nastavnika, preobimno gradivo, deca koja ne shvataju ozbiljno onlajn časove, stres, zdravstveni problemi i kod dece i kod nastavnika, i kod roditelja. Na kraju još jedne kovid školske godine, koju ocenu bi roditelji, nastavnici i deca dali za organizaciju nastave na daljinu? Glavni izazovi u proteklih godinu dana: Da li su samo ogoljeni stari izazovi u prosveti ili ima i novih? Da li će uopšte i koliko trpeti znanje i obrazovanje dece? Ideje i nova rešenja koja su se rodila u kovid nastavi: Da li je baš sve tako crno?Smiljana Jošić, Institut za pedagoška istraživanja Vesna Vojvodić Mitrović, GSPRS "Nezavisnost"Violeta Alfeldi, učiteljica, OŠ Vladislav RibnikarModeratorka: Ivana Pavlović, novinarka Nove ekonomijeRadujemo se Vašem učešću!
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Koalicija za slobodu pristupa informacijama, Koalicija za pristup pravdi, Koalicija za slobodu medija i Nacionalni konvent o Evropskoj uniji smatraju da će najavljene izmene smanjiti prava građana u toj oblasti.Nevladine organizacije napominju da nacrt izmena ne sadrži rešenja za neke od najkrupnijih problema u ostvarivanju prava na pristup informacijama od javnog značaja:"Naročito ističemo da bi uvođenje novih rešenja kojima se umanjuje dostiguti nivo prava na pristup informacijama i njegove zaštite bilo ne samo loše, nego i neustavno", naglašava se u saopštenju.Prema mišljenju tih organizacija, nacrtom se predlaže veći broj osnova za ograničavanje prava na pristup informacijama. Jedna od njih je mogućnost da se informacija uskrati ukoliko bi se njenim davanjem ugrozio položaj na tržištu društava kapitala, ili ukoliko bi se time povredio poslovni interes pravnih ili fizičkih lica."Posebno zabrinjava brisanje dužnosti da organ sprovede test javnog interesa pre nego što uskrati informaciju zbog toga što je reč o tajnim podacima. Time se otvaraju vrata za širenje postojeće loše prakse da se pod velom tajnosti od građana kriju informacije koje su od javnog značaja", tvrde predstavnici civilnog sektora.Dodaju da novi nacrt predviđa da političke stranke i verske zajednice nemaju obavezu dostavljanja informacija građanima, medijima ili drugima koji su zainteresovani za njihov rad, čak ni u slučaju kada su većinski finansirane iz javnih izvora, a podatke o korišćenju tih sredstava nisu dostavili državnim organima.Takođe, pripadnici civilnog sektora smatraju da se izuzimanjem Narodne banke Srbije iz nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja dodatno otežava i produžava postupak dobijanja informacija o radu te institucije. Ocenjuju i da nacrt novog zakona ne donosi unapređenja u nekim "problematičnim" oblastima kao što je pravo na žalbu u situacijama kada zahteve za pristup informacijama ignoriše Vlada ili neka od njenih službi. TRANSPARENTNOST: PORESKA KRIJE INFORMACIJE O OPOREZIVANJU FRILENSERA "Stoga pozivamo sve organizacije, strukovna udruženja, aktiviste, medije i pojedince da aktivno učestvuju u procesu javne rasprave, dostave svoje komentare i sugestije Koaliciji za slobodu pristupa informacijama na e-mejl adresu office@partners-serbia.org i pomognu nam u borbi za očuvanje i unapređenje prava na pristup informacijama od javnog značaja", stoji u saopštenju. Nevladine organizacije tvrde da je u januaru 2021. godine nadležno ministarstvo formiralo novu Radnu grupu za navedene zakonske izmene, bez uključivanja javnosti u taj proces.Navode da većina njihovih predloga nije našla svoje mesto u zakonskim izmenama. Ipak, kao pozitivno ističu prihvatanje predloga da sva preduzeća u većinskom državnom vlasništvu ipak ostanu obveznici Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.Proces izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja započet je još 2018. godine, a javna rasprava o najavljenim izmenama trajaće do 16. juna 2021. godine.
Kako ćemo živeti zajedno? / How will we live together? tema je ovogodišnjeg bijenala koji je postavio umetnički direktor – kustos trenutno aktuelnog Bijenala arhitekture u Veneciji, američko-lib...
Poslednji pravi boem, tako su opisivali italijanskog umetnika koji je u Pariz došao da uči slikarstvo i uživa u ljubavnim avanturama. Bio je zavisnik od kokaina, alkohola, hašiša, opijum...
Jedno je povremeno se uključiti u vaspitavanje, a drugo svakodnevno robovanje dečjim prohtevima i potrebama, počev od trivijalnog doručka, ručka, večere, do krucijalnijih žrtava za dobro naslednika. Ne, za t...
Knjige daju nova i šire stara znanja, ali time često i negiraju i preinačavaju ona koja smo imali, razarajući predrasude, stereotipe i prećutkivanja o značajnim ljudima i događajima Slutnja smrti kra...
Mihailov režim je počeo da se lјulјa iznutra. Kako piše Slobodan Jovanović u svojoj istoriji, u budućnost režima niko nije verovao. „U Beogradu je atmosfera bila teška; osećalo se da ovak...
Sreća je najvažnija stvar koja se događa u našim životima, pa tako i u umetnosti. Takav je slučaj kod svih, pa i kod mene. Znam da sam talenovran u svom poslu, znam i da postoje stvari u koje sam ulag...
Ne nosimo li od davnina masku pred svetom? Nismo li već uveliko bili distancirani i pre ove pandemije? Tema otuđenja nas proganja još od polovine prošlog veka. Zar se naša komunikacija n...
Ako smo rasli i dalje živimo u okruženju gde se zapošljava „preko veze", gde se diplome kupuju, gde je najvažnije ko su ti prijatelji, a ne šta umeš i kakav si čovek, problem leži ...
Sad su ogoljeni svi problemi u radu specijalnih škola. Da nije bilo roditelja, nastavnici ne bi mogli da sprovedu nastavu na daljinu Marijana Milankov je mama bliznakinja, od kojih jedna ide u redovn...
Šta lokalna zajednica nudi ženama, a šta žene mogu da pruže njoj? I kako izgleda započeti posao na selu, u tradicionalnoj sredini gde su uloge čvrsto podeljene i teško se menjaju? Dok mu...
Jedan od najčešćih slučajeva u srpskim sudovima su tužbe zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku zbog predugog trajanja, ili zato što se slučajevi nikada i ne reše. Ovakvi s...
U periodu kada se cela planeta suočava s mnogobrojnim ekološkim i zdravstvenim izazovima, pokazuje se da je dobrodošla svaka podrška privatnog sektora, ali i da velike kompanije mogu bit...
Najbolji teniser sveta Novak Đoković i Raiffeisen Bank International AG (RBI) sa sedištem u Beču objavili su početak saradnje. Đoković, koji je na poziciji broj jedan u tenisu u rekordnom periodu od 3...
Na ceremoniji uručenja godišnjih VIRTUS nagrada za filantropiju u organizaciji Trag fondacije, Raiffeisen banci je dodeljena Nagrada za dugoročno partnerstvo između poslovnog i neprofitnog sektora, i ...
Stvoreni smo da budemo u skladu sa prirodom, da radimo u timu i tako rešavamo probleme. Time što više vodimo računa o urođenim instinktima čoveka, projektovanjem boljih mesta za ra...
Kada se uzme u obzir sve ono što je predviđeno budžetom za 2021. godinu i kada se to bude realizovalo, rast duga prema Kini biće enorman i kretaće se oko 15% ukupnog javnog duga Srbije. Drugim rečima,...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
