Najnovije

Srbija

EPS istražuje šta mislimo o zelenoj energiji, uskoro još više struje iz sunca i vetra?

Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije" (EPS) planira da sprovede istraživanje tržišta i stavova javnosti o zelenoj energiji, pokazuju podaci iz raspisane javne nabavke.Cilj ispitivanja javnog mnjenja jeste da se bolje prilagodi ponuda zelene energije sa garancijom porekla (energija za koju se garantuje da dolazi iz obnovljivih izvora) komercijalnim kupcima, kao i da se proveri informisanost građana o zelenoj energiji, ali i zadovoljstvo uslugama EPS-a.Građani tuže zbog naplate neopravdanih troškova, EPS tvrdi da je u pravu Proizvodnja zelene energije je deo vekovne tradicije JP "Elektroprivreda Srbije", a danas se proizvodi u 15 hidroelektrana snage 3.015 megavata, navodi se u tehničkoj sepcifikaciji u okviru javne nabavke."Zelena električna energija je energija proizvedena isključivo iz obnovljivih izvora. EPS trećinu ukupne proizvodnje električne energije dobija iz obnovljivih izvora," dodaje se.EPS je 2019. godine počeo prodaju zelene energije sa garancijom porekla kupcima na slobodnom tržištu.Danas je u sistemu garancija porekla sedam hidroelektrana EPS-a snage 1.560 megavata."Intezitvno se radi na uključivanju ostalih hidro elektrana u ovaj sistem, a ideja je da uskoro kupcima budu ponuđeni i kilovat-sati iz energije sunca i vetra", piše u specifikaciji.Da li se EPS-ovim dužnicima nezakonito računa kamata? Od ponuđača se očekuje da uradi istraživanje o informisanosti, stavovima i poznavanju pojma i značaju električne energije dobijene iz obnovljivih izvora. Ispitivanje tržišta će se vršiti telefonskim istraživanjem na uzorku oko 1.200 punoletnih građana, a istraživanje o stavovima komercijalnih kupaca na uzorku od oko 200 kupaca.Procenjena vrednost javne nabavke nije naznačena, a ponude se podnose do 8. septembra.

Svet

Lešnik za Nutelu posvađao Italijane

Đakomo Andreoći koji vodi malu organsku farmu u brdima severno od Rima kaže da se oseća kao deo umiruće rase, a sve zahvaljujući jednom čokoladnom namazu koji ima ljubitelje širom sveta, piše Fajnenšel tajms. Zemlja u blizini njegove farme, u opštini Viganelo, nekada je bila zasađena različitim vrstama, uključujući masline, vinovu lozu, lešnike.U poslednje vreme, međutim, pod uticajem "Ferera", italijanske kompanije koja pravi Nutelu, mnoge okolne doline prešle su na intenzivan uzgoj lešnika. Zasadi ove monokulutre zamenjuju travnate pašnjake, male farme i redove vinove loze.Napor proizođača Nutele da smanji zavisnost od uvoza iz Turske, izaziva negativne reakcije u ruralnim zajednicama, piše Fajnenšel tajms."Uzgoj lešnika je masovno eksplodirao, izazivajući toliko brzu promenu u ekosistemu oko nas da priroda više nije u mogućnosti da to izdrži", rekao je Andreoći. Dodaje da su drveća lešnika sada zasađena svuda, i da usisavaju sve resurse koji se nalaze u zemlji. Kompanija Ferero odlučila je da smanji uvoz orašastih plodova iz Turske, koja je bila glavni snabdevač firme, a sve kao odgovor na poziv proizvođačima da smanje zavisnost od lanaca snabdevanja, povećaju lokalnu proizvodnju i podignu nadzor nad održivošću i pravima radnika. "Potrošači postaju svesniji toga kako je njihov proizvod nastao i odakle dolazi", rekao je Išan Das iz firme "Freeworld Trading".Od 2025. u Nutelu samo italijanski lešniciOdluka kompanije Ferero podelila je lokalne zajednice na one koje pozdravljaju mogućnost da povećaju svoje prihode većim uzgojem lešnika i one koje veruju da će stvaranje monokulture dovesti do ekološkog ćorsokaka. Stručnjaci za zaštitu životne sredine navode da je ovo dovelo do toga da lokalni poljoprivrednici sade drveće tamo gde mu prirodno nije mesto, na primer pored mora.Intenzivan uzgoj takođe može da iscrpi podzemne hranljive materije i pomeri autohtone vrste sa njihovog staništa. Stručnjaci dodaju i da postojanje monokulture na nekom području može da dovede do širenja bolesti biljaka i insekata, što potom dovodi do veće upotrebe pesticida i herbicida.Iz kompanije Ferero navode da je njihov plan da lešnike sade u onim delovima gde mogu da se integrišu sa drugim usevima, kao i da žele da spreče da zemljište na kojem ništa nije zasađeno bude napušteno. Takođe, odlučno odbacuju tvrdnje da odluka kompanije negativno utiče na životnu sredinu."Uzgoj lešnika ne unuštava ruralne delove Italije. Zapravo, Italija ima dugu istoriju uzgoja lešnika i jedna je od glavnih zemalja proizvođača lešnika. Italijanske lešnike koriste kompanije u različitim industrijama", navodi se u saopštenju Ferera poslatom Fajnenšel tajmsu.    Ferero je, između ostalog, suočen sa konkurencijom prehrambene grupe Barila, koja je proizvela namaz napravljen od 100 odsto italijanskih lešnika. Program oporavka italijanske vlade sadrži i deo koji se odnosi na poljoprivredu vredan 6,8 milijrdi evra, u kojem se između ostalog teži povećanju organske poljoprivrede, unapređenju biodiverziteta i smanjenju hemijskih komponenti. U Viganelu se lešnici uzgajaju od 1960. godine. Ali prema planu pod nazivom "Progetto Nocciola Italia", ili italijanski projekat za orašaste plodove, Ferero je postavio za cilj da će povećati nacionalnu proizvodnju za 30 odsto, na 90.000 hektara, do 2025. godine.Jedan deo italijanskih poljoprivrednika podržao je koristi koje donosi uzgoj lešnika. "Ova rasprva je nadrealna", rekao je Lorenzo Bazazmna ispred sindikata italijanskih farmera "Coldireti""Monokulutra, bilo da se radi o pšenici, kukuruzu, vinovoj lozi, nije ništa novo.. Na svakom je preduzetniku da napravi sopstveni izbor, i koristi ispravne poljoprivredne tehnike". 

Srbija

Fabrika vode u Zrenjaninu oglašena na prodaju, grad ima prvenstvo u kupovini

Erste banka je pre nekoliko dana najavila da će na ime kreditnog duga Fabrike vode u Zrenjaninu namiriti svoja potraživanja iz založnog prava, piše list Danas.  Potencijalni kupac fabrike od osam miliona evra, u gradu koji više decenija nema ispravnu vodu i koji prilikom njene kupovine ima prednost, za sada nije poznat.Grad Zrenjanin ima prvenstvo kupovine, jer je obezbedio investitoru građevinsko zemljište i potrebnu infrastrukturu, ali za sada nema naznaka da bi do preuzimanja moglo da dođe. Ili se možda, kako se navodi, takva informacija čuva za predizbornu kampanju. Nema potvrde ni da li je potencijalni novi partner arapska firma Metito, koja gradi fabriku otpadnih voda u Zrenjaninu.Autor tima koji je radio stručnu procenu zrenjaninske fabrike vode, profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Nenad Ivanišević, kaže da je fabrika u takvom stanju da nije sposobna da u kontinuitetu proizvodi dovoljne količine vode."Erste banka jeste dala kredit i stavila hipoteku, tako da ima pravo da prodaje. Zaista je velika glavobolja kome prodati takav pogon, koji ne plasira svoj proizvod i koji trenutno ne radi", kaže Ivanišević.Stručna komisija, na čijem je čelu bio, konstatovala je da je neophodno rekonstruisati pogon da bi mogao da radi i snabdeva Zrenjanin vodom."Najznačajnije promene ticale bi se predtretmana vode i rezervoara vode. Neophodno je uraditi idejni projekat za te izmene i radove, kao i tahoekonomsku analizu koja će pokazati troškove radova i cenu tako prerađene vode. Biće potrebno da se obnovi gradska vodovodna mreža jer su cevi stare i prečišćenu vodu ne treba neispravnim cevima dostavljati potrošačima", objasnio je Ivanišević.Zrenjanin: Fabrika vode ne ispunjava tehničke usloveGrađanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u ZrenjaninuLinglong dobio saglasnost za deo fabrike u Zrenjaninu Iz firme Avital doo, koja je u vlasništvu Izraelca Meir Avitala koji se vodio kao većinski vlasnik zrenjaninske fabrike vode, jer je otkupio udeo od Beograđanina Nenada Obradovića, kažu da sada nije trenutak za oglašavanje, ali da će uputiti odgovore kada na to budu spremni.Ipak, kako se navodi, u Agenciji za privredne registre (APR) je došlo do promene, pa službeni naziv pogona za preradu vode, po prijavi Ivane Glišić Zaveđi, više nije Fabrika vode DOO Beograd, već je sada Fabrika vode DOO Zrenjanin. U samom pogonu, nije moguće pronaći nikog od zaposlenih, a ne zna ni sudbina njih 14.Shodno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Erste Bank ad Novi Sad kao poverilac pred nadležnim sudom je pokrenula izvršni postupak prodajom Fabrike vode u Zrenjaninu, nakon donošenja rešenja o izvršenju, postupak sprovođenja izvršenja prelazi u nadležnost javnog izvršitelja."On će poštujući sve zakonske odredbe po sticanju uslova sprovesti elektronsko javno nadmetanje putem namenske platforme 'e-Aukcija'. Zaključak o prodaji će shodno odredbama Zakona biti objavljen na elektronskoj oglasnoj tabli Komore javnih izvršitelja, na portalu elektronske prodaje dok će ga Erste Banka objaviti u sredstvima javnog informisanja čime će postupak prodaje biti transparentan i javan", navodi Erste banka.Ona dodaje da će u okviru svojih ovlašćenja kao poverilac u ovom postupku u svakom trenutku biti na raspolaganju svim zainteresovanim stranama kako bi se ova situacija rešila na najbolji način u korist građana Zrenjanina.Javno-komunalno preduzeće "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina saopštilo je krajem januara, da prema nalazima stručne komisije, privatna fabrika vode u tom gradu ne ispunjava nijedan od 34 tehnička uslova za pravilan rad.

Srbija

Elektrodistribucija Srbije kupila imovinu „24. septembra“

Elektrodistribucija Srbije kupila je za 11,4 miliona dinara imovinu firme za izgradnju elektroenergetskih objekata i postrojenja 24. septembar iz Užica, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, prenosi eKapija.Na prodaju su ponuđene nepokretnosti ovog nekada jednog od najvećih elektromontažnih preduzeća u Srbiji, zemljište i poslovni prostor na potesu Momčila Tešića u Užicu, kao i pokretna imovina - oprema, zalihe i kancelarijski nameštaj.Imovina je prodata po početnoj ceni. 

Srbija

Parking servis dobija novu upravnu zgradu u bloku 42 na više od 4.000 kvadrata

Grad Beograd će, kao investitor, za potrebe Parking servisa, izgraditi novu poslovnu zgradu u novobeogradskom bloku 42 sa više od 4 hiljade kvadrata. Posao izgradnje vredan je 680 miliona dinara (5,8 miliona evra), a obavljaće ga grupa ponuđača koju čine firme W.D. Concord West doo iz Beograda, Premer Savković doo iz Lazarevca i Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge Frenki-alarm doo iz Valjeva, piše u objavljenoj odluci o dodeli ugovora.Parking servis aplikacija će ipak obaveštavati vozače o kaznama Najveći deo izgradnje, kao i izradu projektne dokumentacije (99 odsto ukupnog posla) obaviće firma W.D. Concord West dok će Premer Savković izvršiti geodetske radove, a Frenki-alarm stabilne sisteme i mere zaštite od požara.Kako je BIRN objavio u decembru 2020. godine, firma W.D. Concord West je dobila ubedljivo najviše poslova na projektima Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima u poslednjih par godina koji su vredni 4,1 milijardu dinara, što je blizu 36 miliona evra.Ova kompanija je radila na rekonstruckiji KBC "Zemun", izgradnji novog bloka Institua za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", rekonstrukciji i energenskoj sanaciji Osnovne škole "1. maj" u Vladimirovcu i srednjoškolskom centru u Majdanpeku. W.D. Concord West je angažovana i na sanaciji i adaptaciji ambulanti i rekonstrukciji amfiteatra u Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova kao član grupe ponuđača, koju predvodi “Tončev gradnja” iz Surdulice. Nova poslovna zgrada Parking servisa će se nalaziti u neposrednoj blizini Veletržnice Beograd i postojećeg terminala u bloku 53. U istom bloku, ali ne i na istim parcelama, trebalo bi da nikne i dugoočekivana nova autobuska stanica.Ukupna površina građevinske parcele iznosi 36.793 kvadrata, a ukupna neto površina objekta će biti 4,2 hiljade kvadrata, dok će bruto površina zgrade iznositi 4,7 hiljade kvadrata.Zgrada koja će služiti kao upravna zgrada JKP Parking servisa i u kome će imati prizemlje, tri sprata, kao i dodatni povučeni sprat na kome će se nalaziti sale za sastanke, restoran i terasa od 300 kvadrata.Planirano je da objekat u prizemlju ima dve odvojene celine, poslovni deo i deo za boravak dece zaposlenih u poslovnom komplekstu. Uslovi iz tendera izbacili iz igre druge građevinske firme?U toku procesa javne nabavke pojedini zainteresovani potencijalni ponuđači slali su zahteve za dodatnim pojašnjenima i pitanjima Parking servisu u kojima su ukazila da neki od zahteva mogu da ograniče konkurenciju.Na primer, u okviru zahteva za kvalitativni izbor privrednog subjekta naručilac (Parking servis) je tražio tri kamiona nosivosti preko 10 tona, tri kamina nosivosti preko 5 tona, dve kombinovne građevinske mašine, dva bagera guseničara sa minimalnom težinom od 30 tona, dva utovarivača, buldožer od 20 tona, dva mini bagera, tri vibro ploče i jedan vibro nabijač."Na osnovu čega je naručilac propisao ovako obiman tehnički kapacitet? Uvidom u raspoloživu tehničku dokumentaciju, zaključujemo da je obim posla potpuno nesrazmeran ovako definisanom tehničkom kapacitetu", piše u anonimnom pitanju na Portalu javnih nabavki, a zatim pojašnjava po stavkama zbog čega su neki od zahtevanih uslova suvišni."S obzirom da nema podzemnih etaža, te da je osnova objekta manja od 1.000,00 m2, i da je zapremina iskopa okvirno 2.000,00 m3, potpuno je nejasno zbog čega Naručilac zahteva čak 2 velika bagera, minimalne težine 30t. Naručilac pored toga zahteva i 2 buldozera, minimalne težine 20t. Uzimajući u obzir osnovni radni organ ove mašine, smatramo da je potpuno nepotrebna za izvođenje radova na objektu koji su predmet ove javne nabavke."Mali parking, a veliki problem Naručilac je takođe zahtevao da je ponuđač ranije gradio poslovne zgrade javne namane, ne priznajući kao dovoljnu referencu izgradnju nekih drugioh objekata, iako su neke od zainteresovanih firmi skretale pažnju da je izgradnja poslovnih i stambeno-poslovnih objekata vrlo slična.Parking servis je ostao pri svim ovim zahtevima, a firme koje nisu mogle da ispune sve uslove, a bile su zainteresovane za učešće u tenderu, očigledno nisu poslale svoje ponude s obzirom na to da je grupa ponuđača na čelu sa W.D. Concord West jedina podnela ponudu u procesu javne nabavke.

Svet

Fajzer vakcina dobila potpuno odobrenje u SAD, korak bliže uslovnoj vakcinaciji

Američka Uprava za hranu i lekove (The Food and Drug Administration - FDA) dala je potpunu dozvolu za korišćenje Fajzer-Biontek vakcine protiv korona virusa za osobe od 16 i više godina, čime je ova vakcina postala prva koja je otišla korak dalje od dozvole za hitnu upotrebu u Sjedinjenim Državama, piše Njujork Tajms.Ovaj medij ocenjuje da će nova odluka pokrenuti niz zahteva od strane bolnica, fakulteta, korporacija i drugih organizacija koji će tražiti dokaze o vakcinaciji.Junajted Erlajns je nedavno najavio da će od svojih zaposlenih tražiti dokaze o vakcinaciji, dok neke američke države to već zahtevaju od zaposlenih na svojoj teritoriji, što je slučaj i sa brojnim američkim univerzitetima.Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra Podsetimo, Marina Mijatović, pravnica iz organizacije Pravni skener, je za Novu ekonomiju u aprilu ove godine ocenila da nijedna država ne može da uvede obaveznu vakcinaciju protiv korone zato što vakcine još uvek imaju samo dozvole za hitnu upotrebu, te da nisu ispunjeni uslovi za tako nešto. Ova odluka bi, stoga, ovakvu situaciju mogla da promeni.Kompanija Fajzer je saopštila da je FDA predstavila podatke o 44.000 učesnika kliničkih ispitivanja u Sjedinjenim Državama, Evropskoj uniji, Turskoj, Južnoj Africi i Južnoj Americi. Podaci su pokazali da je vakcina efikasna u 91 odsto slučajeva u sprečavanju infekcije, što je blagi pad u odnosu na 95 odsto efikasnosti što su podaci iz decembra prošle godine, kada je ova vakcina dobila dozvolu za hitnu upotrebu.Fajzer je rekao da je smanjenje prouzrokovano time što su istraživači imali više vremena da detektuju osobe koje su se zarazile.Američka administracija se nada da će nova dozvola koju je Fjazer dobio od FDA motivisati 85 miliona nevakcinisanih Amerikanaca koji imaju prava na vakcinaciju da to i učine, piše Njujork Tajms.

Srbija

Srbija planira dve nove velike hidroelektrane, Đerdap 3 i Bistricu

Ministarstvo rudarstva i energetike predstaviti plan ulaganja u energetiku vredan 17 miijardi evra, prenosi Balkangreenenergyways. Od investicija u nove elektrane izdvaja se izgradnjagradnja reverzibilnih hidroelektrana (RHE) Đerdap 3 i Bistrica, koje bi mogle da imaju velikog udela prelasku na čiste izvore energije."Očekujemo da će prve velike investicije početi da se realizuju 2022. godine. Tu je izgradnja velikih hidroelektrana, poput Đerdapa 3 i Bistrice, kao i solarne, gasne i vetroelektrane. Sve to će doprineti stabilnosti energetskog sistema", istakla je ministarka energetike Zorana Mihajlović.Ona je naglasila da Ministarstvo pravi program kako da u narednih 20, 30 godina Srbija dobije više kapaciteta koji koriste obnovljive izvore, jer je to pitanje konkurentnosti privrede."Ne budemo li se okrenuli zelenoj energiji čeka nas plaćanje velikih taksi, zbog čega će trpeti ekonomija i građani. Korak po korak idemo ka tome i kao društvo i kao ekonomija", naglasila je Mihajlović.Planovi o gradnji reverzibilnih hidroelektrana (RHE) Đerdap 3, snage 2.400 MW (megavata), i Bistrica, snage 680 MW, kako se podseća, postoje već nekoliko decenija, strani investitori su više puta iskazivali interes za njih, ali se ništa konkretno nije dogodilo.Investicija u Đerdap 3 je veoma visoka i procenjena je na više milijardi evra, a u Bistricu na oko 600 miliona evra. Ove elektrane rade na principu pumpanja vode iz donje akumulacije ili reke u gornju akumulaciju. Odatle prirodnim padom, kroz tunel, dolaze do elektrane.Takvo jezero, odnosno hidroakumulacija već postoji u selu Zaovine, na planini Tari. Reverzibilne hidroelektrane proizvode vršnu energiju i snagu za pokrivanje maksimane potrošnje u toku dana, drugim rečima proizvode najskuplju energiju.One su i rešenje za energiju iz zelenih elektrana, kada je ima previše energije solarnim elektranama i vetroparkovima. Ta energija tada može da se koristi za pumpanje vode u hidro-akumulaciju. Kada im je proizvodnja manja onda reverzibilne hidroelektrane mogu da nadomeste taj manjak i vrlo brzo počnu sa proizvodnjom.Termo-elektrana Kolubara B: Energetska jabuka razdoraSlovenija gradi veliku solarnu elektranuU Albaniji izgrađena plutajuća solarna elektrana Nikola Rajaković, profesor beogradskog Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara, kaže da projekat Bistrica može da podesi puno stvari, kao i da je praktično polupripremljen. Đerdap 3 sa druge strane prevazilazi potrebe Srbije i ima smisla kao regionalni ili evropski projekat"Prirodno jezero kao gornja akumulacija već postoji, a građevinski radovi nisu skupi, međutim uvek je nedostajalo novca za taj projekat. Smisao Bistrice je da pomaže da se veća količina električne energije iz elektrana na obnovljive izvore što lakše integriše u elektroenergetski sistem", ističe Rajaković.Za Đerdap 3, Rajaković kaže da bi se pravila gornja jezera koja je veoma skupa, ali bi bila dobra za potrebe regiona i Evrope, kao i za balansiranje proizvodnje iz vetro i solarnih elektrana. Ipak, teško je proceniti koliko bisve to koštalo.Elektroprivreda Srbije (EPS) navodi da postoji plan da se izgradi reverzibilno akumulaciono postrojenje Đerdap 3 na 1007. kilometru Dunava. Predviđeno je da se Đerdap 3 gradi u tri etape, a energetski ekvivalent obe akumulacije, u toj poslednjoj fazi razvoja bio bi oko 484 GWh (gigavat časova).

Srbija

Ispunjen zahtev sa protesta: Počela isplata otpremnina za radnike FRA

Isplata otpremnina za 280 radnika Fabrike reznog alata (FRA) u Čačku, koja je u stečaju, počela je danas i time je ispunjen njihov zahtev sa protesta, kazao je agenciji Beta predsednik fabričkog Industrijskog sindikata Dušan Đelić.Đelić je ocenio da je protest koji su radnici održali pre četiri dana "dao rezultate" i da je počela isplata za 280 radnika FRA, koji će u okviru socijalnog programa dobiti po 200 evra za svaku godinu radnog staža.Prema njegovim rečima, za otpremnine tih radnika nadležno ministarstvo je obezbedilo 181 miliona dinara.Đelić je dodao da bi, posle isplate otpremnina za 280 radnika, trebalo da usledi i isplata doprinosa za svih 452 radnika FRA za period od 1. januara 2010. godine do prestanka radnog odnosa, čime bi bio realizovan socijalni program.Radnici Fabrike reznog alata najavili protest Ranije je oko 172 radnika FRA dobilo otpremnine u okviru socijalnog programa koji su predstavnici fabričkih sindikata dogovorili početkom marta sa predstavnicima nadležnih republičkih ministarstava."Nadamo se da će posle punih šest meseci biti završena agonija za radnike FRA oko isplate otpremnina", naveo je Đelić.Radnici Fabrike reznog alata u Čačku opet sprečili izvršitelje da preuzmu fabriku On je dodao da će FRA posle okončanja socijalnog programa otići u stečaj, ali je izrazio uverenje da će posle toga biti osnovano novo preduzeće za obradu metala koje će koristiti proizvodne fabričke hale i zaposliti oko 210 bivših radnika te fabrike.FRA je osnovana 1953. godine od kada je proizvodila alate koje je izvozila u zemlje u regionu, a deo fabričkih pogona bavio se proizvodnjom i za vojnu industriju.

Srbija

Sindikat: Medicinari koji ne žele vakcinu neće imati duplo manju platu

Svi lekari, medicinske sestre, tehničari, kao i pomoćno osoblje u bolnicama Srbije koji odbijaju da se vakcinišu, primaće platu bez bonusa, stimulacija ili dodataka za dežurstva, izjavila je direktorka kovid bonice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević.Ona je rekla da je na sastanaku direktora bolnica podržan predlog medicinske struke i da se ministar zdravlja složio da se napravi spisak svih lekara i medicinskog osoblja koji nisu primili vakcinu, a rade u kovid i drugim bolnicama."Oni će biti prebačeni na administrativne poslove i neće više moći da rade s pacijentima, a to znači da će primati samo osnovnu platu. Primaće dva puta manju zaradu nego do sada", rekla je Adžić Vukičevićeva.Ona je istakla da će zbog porasta broja zaraženih morati da se otvori i druga zgrada intenzivne nege.

Srbija

Kragujevački odbornik davao poslove obezbeđenja svojoj firmi

Za vreme dok je bio na javnoj funkciji Dragan Tomić je u svojstvu direktora privrednog društva "KGB system plus" potpisao sporazum kojim se grupa ponuđača (između ostalog i firma čiji je vlasnik) obavezuje na izvršenje usluga fizičko tehničkog obezbeđenja prema Gradskoj upravi za javne nabavke grada Кragujevca.U pitanju su firme Soko security, Soko group, Tidija SG Security i КGB system plus. Za vreme potpisivanja sporazuma, u svojstvu direktora KGB system plus, Tomić je bio i na funkciji odbornika Grada Kragujevca.  Agencija za sprečavanje korupcije navela je u rešenju da su situacije u kojima se Dragan Tomić predstavljale su sukob interesa. U situacijama u kojima se našao bivši odbornik postojao je privatni interes koji je uticao, mogao da utiče, a u svakom slučaju izgleda kao da je uticao na Dragana Tomića u vršenju javne funkcije odbornika Skupštine Кragujevca, na način koji ugrožava javni interes, navodi se u rešenju. Na taj način Dragan Tomić je javni interes podredio privatnom i javnu funkciju iskoristio za sticanje koristi za povezano lice, čime je istovremeno ugrozio poverenje građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.Tomić Agenciju nije obavestio o tome da obavlja posao zakonskog zastupnika privrednog društva KGB System plus, niti o obavljanju delatnosti preduzetnika pod nazivom Dragan Tomić  PR Agencija za čišćenje i konsalting. Dok je Tomić bio na funkciji odbornika Skupštine grada Кragujevca, grupa ponuđača koju čine privredna društva "SOКO SECURITY” , "SOКO GROUP" , TIDIJA SG SECURITY”  KGB SYSTEM PLUS  zaključila je više ugovora o javnoj nabavci. Ove firme su dobile ugovore sa Gradskom upravom za opšte i zajedničke poslove, Gradskom upravom za investicije, Gradskom agencijom za saobraćaj, Sportskim privrednim društvom "FК Radnički 1923",  Sportskim privrednim društvom "Radnički", PU "Nada Naumović", PU "Đurđevdan",  Centrom za razvoj usluga socijalne zaštite "Кnjeginja Ljubica", JКP Šumadija i JSP Кragujevac. Predmet nabavki bile su usluge fizičko tehničkog obezbeđenja.Za šest godina poslovni prihodi kompanije KGB sistem plus uvećali su se devet puta. U 2014. godini iznosili su 7,7 miliona, a u 2020. 70,1 milion dinara. O poslovima obezbeđenja koje ove četiri firme dobijaju u Kragujevcu mediji su pisali 2019. godine. Blic je tako naveo da je gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić posao fizičko-tehničkog obezbeđenja, vredan 39 miliona dinara sa PDV, dodelio grupi ponuđača čiji su vlasnici njegove staranačke kolege Zoran Livaja i Dragan Tomić, koji je tada bio i odbornik u Skupštini grada.  "Soko grupa" iz Beograda,  i "KGB sistem plus" iz Kragujevca zajedno sa "Soko Securitijem" i "Tidija SG Securitijem" dobile su tada  posao na centralizovanoj javnoj nabavci koja podrazumeva da pored gradske uprave obezbeđuju i neka javna preduzeća i institucije. 

Svet

Ribarstvo na Jadranskom moru ugroženo zbog klimatskih promena?

Jadran je slan kao nikad do sada, otkad se prati salinitet, pokazuju rezultati istraživanja hrvatskih i italijanskih naučnika, koji su objavljeni u uglednom časopisu Frontiers od Marine Science koji se bavi biologijom mora i voda, piše Novi list. Zajedno sa klimatskim promenama ta pojava mogla bi da dovede do kolapsa ribarstva, upozoravaju naučnici.Kao jedan od glavnih razloga za porast slanoće navodi se skok temperature mora. To utiče i na dolazak ribljih vrsta koje nastanjuju toplija mora. Te vrste ulaze izulaze iz Crvenog mora u istočno Sredozemlje kroz Sueski kanal, pa strujama stižu do Jadranskog mora, kaže Ivica Vilibić Instituta Ruđer Bošković."Nagli porast saliniteta od 2017. godine delom je uzrokovan klimatskim promenama, a delom prirodnim promenama u cirkulaciji u Jonskom moru. U posljednjih desetak godina zabeležen je izuzetan porast saliniteta u istočnom Sredozemlju, pa su se te vodene mase počele prelivati u Jadran", napominje Vilibić. Još 2017. godine, kada je u Južnom Jadranu i na Palagruškom pragu izmerena koncentracija veća od 39 promila soli u morskoj vodi. To je bilo prvi put da su izmerene tako visoke vrednosti u Jadranskom moru, koje su zahvatale površinski sloj mora do dubine od trideset metara.Naučnici tvrde i da je za porast saliniteta "zaslužan" manji dotok slatke vode iz reka koje se ulivaju u Jadran u periodu od godinu dana pre pojave visokih saliniteta, manja količina padavina i izražen dotok sunčeve energije na površinu mora tokom leta i rane jeseni, kada je vreme toplije, a manje vetrovito.BOHAJSKO MORE: KINEZO OTKRILI NAJVEĆE NALAZIŠTE NAFTE U POSLEDNJIH 50 GODINASAD SE NE ISPLATI IMATI MORERIBARSTVO U SRBIJI: PADA DOMAĆA PROIZVODNJA, RASTE KONKURENCIJA IZ UVOZA Podseća se i na pojavu invazivnih vrsta, poput rebraša, male životnjie nalik meduzi, koja se osamdesetih godina prošlog veka pojavila u Crnom moru. Ona je u stanju da se brzo širi i namnoži, pa je sitnoj planoj ribi skoro u potpunosti uništio riblji fond, a poasan je za srdele i inćun.Rebraš je zadnjih godina uočen i u Jadranu, prvi put 2005. godine, u Tršćanskom zalivu. Ipak, kako se navodi, čini se da populaciju rebraša pod kontrolom drži vrsta meduze Beroe ovata, koja je njegov glavni predator.Vilibić dodaje kako posledice povećanja saliniteta tek treba temeljnije istražiti. Kaže i da bi u kombinaciji sa zagrevanjem mora, posledice mogle da budu dalekosežne po jadranske vrste riba. Podseća da je sličnih pogubnih primera, već bilo.Ovog leta u fokusu javnosti bila je pojava vatrenjače ili morskog pauna u Jadranskom moru, koja nema prirodnih predatora. To je tropska vrsta koju karakterišu neobično dugačke otrovne bodlje koje u slučaju uboda kod ljudi izazivaju snažan bol.Vatrenjača je u Sredozemlje stigla iz Crvenog mora i ona ima poguban uticaj na manje ribe, rakove, glavonošce i druge morske organizme kojima se hrani. U američkoj saveznoj državi Florida vodi se cijela kampanja za izlov ove invazivne vrste, pod geslom "Eat them to beat them!" ("Jedite ih da bismo ih pobedili!").

Srbija

Samo za pola godine broj medija u Srbiji veći za 140

U Srbiji se u prvih šest meseci ove godine povećao broj medija za 5,7 odsto. Među njima je najveći broj novoregistrovanih samostalnih elektronskih izdanja internet portala, čak 128, kao i uređivački oblikovanih internet stranica (ukupno devet),  podaci su koje je objavila Agencija za privredne registre, navodi NUNS. Ukupno, registrovano je 2.608 medija u različitim formama. Po godinama, 2018. je bilo registrovano 2.146, taj broj je 2019. narastao na 2.334, prošle godine je dostigao 2.468 a ove je uvećan za ukupno 140 medija.Tviter označio RTS, Tanjug, Kurir, Politiku kao medije koji sarađuju sa državom Tako su dnevne i periodične novine dostigle broj od 941 izdanja, radio program emituje 335 stanica a televizijski 243.  Broj novih uređivački oblikovanih internet stranica je devet. U okviru samostalnih elektronskih izdanja, ima 850 internet portala i 89 uređivački oblikovanih internet stranica.Servis novinske agencije pruža 27 medijskih kuća, dok su u kategoriju "ostalih" i "nedefinisanih" svrstane 123 firme.

Srbija

Er Srbija zakupila još jedan Boing

Avio-kompanija Er Srbija uzela je u zakup, drugi po redu, avion Boing 737-700 od češkog prevoznika Smartvings (Smartwings).  Er Srbija i Smartvigs zaključli su "ACMI" ugovor o zakupu na bazi "wet lease", što znači da će češki avio-prevoznik obezbediti avion, posadu, održavanje i osiguranje.  Za sada je predviđeno da obavlja letove bar do kraja meseca. Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners Avion star 18 godina pridružio se floti prošlog petka i od tada je raspoređen na čarter letovima od Beograda do Rodosa, Antalije, Hanje, kao i do redovnih destinacija kao što su Tirana Dizeledorf, Istanbul i Frankfurt.Kako će Er Srbija platiti svoje dugove U zakupu Er Srbije na bazi "wet lease" od juna je još jedan avion Boing 737-700 kompanije Smartvings. Ovaj avion je prvenstveno korišćen za čarter letove, ali i određen broj letova do Albanijie, Italije, Nemačke i Crne Gore. Ugovor o zakupu između Er Srbije i češkog avio-prevoznika traje do 26. septembra.  

Srbija

Od sutra javni uvid u plan šinskih sistema u Beogradu

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid u Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za I fazu prve linije metro sistema.Javni uvid će se održati od 24. avgusta do 24. septembra svakog radnog dana od 9 do 18 časova u u zgradi Gradske uprave grada Beograd (Ulica 27. marta). Izgradnja beogradskog metroa koštaće oko šest milijardi evra Кomisija za planove Skupštine grada Beograda je na sednici 29. jula utvrdila Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za I fazu prve linije metro sistema sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja planiranih namena na životnu sredinu. Tokom trajanja javnog uvoda Nacrt plana će biti izložen i na sajtu Grada Beograda.Prva linija metroa će zaobići i Prokop i Klinički centar Javna sednica Кomisije za planove Skupštine grada Beograda planirana je za 12. oktobar. 

Srbija

Suvlasnik Bus Plusa i Telekom prave platformu za konsultacije lekara i pacijenata

Ministarstvo zdravlja je posao nabavke softverskog rešenja za telefonske konsultacije lekara i pacijenata (telemedicinu) dodelilo firmama Procescom i Telekom Srbija čija je zajednička ponuda bila jedina u okviru ove javne nabavke, navodi se u odluci o dodeli ugovora.Za kupovinu softverskog rešenja Procescom i Telekom će dobiti 12 miliona dinara (102 hiljade evra).Procescom je u vlasništvu Vojislava Krstića, Ivana Bukelića i Save Terzića.Procescom i Terzić su suvlasnici kompanije Kentkart Southeast Europe koja upravlja beogradskim sistemom naplate karata u javnom gradskom prevozu Bus Plus.Kentkart Southeast Europe je u većinskom vlasništvu Kentkart Global Elektronik Anonim Sikreti iz Turske, dok Procescom učestvuje sa 21 odsto, a Sava Terzić sa 24 odsto vlasništva.Procescom će biti zadužen za veći deo posla izrade softverskog rešenja za telemedicinu i njegov posao će se odnositi na samu izradu softvera, koje, između ostalog, treba da podržava unošeneje brojeva zdravstvenih ustanova, pametno usmeravanje poziva, snimanje poziva i podržava  istovremenih poziva.Takođe, ova kompanija je zadužena za instalaciju i integraciju softvera, kao i uslugu tehničke podrške radnim danima u periodbuu 7-21 časova.Telekomov deo posla obuhvata obezbeđivanje serverske infrastrukture, uređaja za skladištenje podataka, dnevnog bekapa, potpuno redundantne mrežne infrastrukture i omogućavaje istovremenih poziva.U cenu od 12 miliona dinara uračunato je i održavanje u garantnom roku od 12 meseci, kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji.Međutim i nakon ovog roka moguće je da će Procescom i Telekom dobiti dodatne poslove jer se u okviru odluke o dodeli ugovora napominje da je moguća dalja nadogradnja sistema, na zahtev Ministarstva zdravlja.Podsetimo, Ministarstvo zdravlja je 4. avgusta raspisalo javnu nabavku softverskog rešenje za telemedecinu koje treba da omogući da građani zdravstvene usluge dobiju i putem informacionih i telekomunikacionih tehnologija.Glavni ciljevi su rasterećenje domova zdravlja, ušteda vremena pacijenta, omogućavanje pristupa zdravstvenim uslugama pacijentima koji nisu u mogućnosti da fizički dođu i da podsticanje zdravstvenih radnika i pacijenta da koriste nove tehnologije i platformu eZdravlje, navodi se u tehničkoj dokumentaciji u okviru javne nabavke.Rešenje treba da podržava i mogućnost integracije sa servisima eUprave. 

Lifestyle

Šta je Andrić radio uoči Drugog svetskog rata kao ambasador u Nemačkoj

O Ivi Andriću se najčešće samo u (opširnijim) biografijama pominje i objašnjava da je u zlo doba, pred sam Drugi rat, bio ambasador Kraljevine Jugoslavije u Nemačkoj. Pred veličanstvenim književnim delom u senci je ta njegova profesija i očito je prepuštena usko istorijskoj struci.O borskom rudniku, pak, ističu se „prijatni“ podaci, pa se kao predratni vlasnici pominju Belgijanci, tu je i osnivač Vajfert. Pominju se i Nemci kao njegovi eksploatatori i uz pomoć ratnih zarobljenika, tokom rata. Ali se nema jasno u vidu da su oni bili njegovi vlasnici i neposredno pred rat. (A da su se uzajamni privredno-obligacioni odnosi u vezi sa bakrom odvijali i tokom ratne katastrofe između raznih privrednika zaraćenih zemalja.).I sad „hvatamo“ dva telegrama poslanika (ambasadora) Andrića iz leta 1940. iz kojih se može em uočiti veličina nastupajućeg problema sa nemačkim Borom, em – još više znanja velikog pisca koja mu dozvoljavaju da kao ambasador sam vodi teške pregovore, pa čak i savetuje vladu u Beogradu kako da postupi. A, što je najvažnije, ona će tako u ovom slučaju i postupati – dok može.U prvom kraćem telegramu koji je datiran sa 27. jul 1940. u 22 h, naslovljen lično za ministra inostranih dela, a primljen je  u Beogradu sutra ujutro u 8h, Andrić ga upoznaje da mu je „danas Nojhauzen (Franc, budući ’privredni diktator’ za Srbiju – prim B. A.) saopštio da je u Mosu, sedištu Društva Bor postavljen za nemačkog komesara predsednik tamošnje nemačke trgovinske komore Kunce, a da je ovaj postavio u Beogradu, za komesara u Boru, Nojhauzena. Time, kaže otpada potreba postavljanja našeg komesara.“Ovu stvar Andrić procenjuje kao izvor većih  pravnih teškoća u pregovorima koje očekuje da završi sredinom iduće nedelje, ali „nam“, kaže „olakšava odnos prema Italiji, jer Nemci dosad nisu hteli da uvaže nikakve italijanske zahteve o liferovanju bakra“.U isto vreme, na istu adresu Andrić šalje još jednu dužu i sadržajniju depešu. Iza nje stoji njegova visoka ekonomska, pravna i politička „potkovanost“, ali se jasno vidi borba sa ucenama. Kaže najpre da su „u poslednjem trenutku i nezavisno od moga predloga Nemci pokrenuli  pitanje našeg privrednog stava prema neprijateljskim državama. Iako im je ukazano da je ovo pretežno politička stvar, da se kosi sa našom neutralnošću i da nas dovodi u težak položaj  naročito prema Engleskoj, insistiraju da se donje primi.“Uz napomenu da Nemci smatraju da Jugoslaviji čine uslugu što sve ovo pokreću na privrednom (a, valjda ne na političkom planu) Andrić  prenosi šta je to „donje“ što je izričito ugovorio sa Nemcima! „Vaš odgovor bi imao da sadrži:Prvo, da jugoslovenska vlada načelno pristaje da se sa naše strane više neodložno neće liferovati državama koje su  sa Nemačkom zaraćene što bi moglo povećati vojnu ili privrednu snagu ovih.Drugo, izuzimaju se međutim one naše liferacije za koje dobijamo u naknadu važne sirovine ili pristanak za propust našeg uvoza kroz blokadu.Treće, no o ovakvim liferacijama žele da se sa njima prethodno sporazumemo.“Andrić, na čijem kraju telegrama ima i potpis „Pilja“ (nema objašnjenja da li mu je to šifrovano ime) pojašnjava predlog da je drugom tačkom ublažena važnost prve, ali se trećom i „dopušten izvoz stavlja ubuduće nemačkoj kontroli, odnosno vezuje se za njihov pristanak.“„Pilja“ komentariše i razloge za ovakve nemačke ucene koje su, znamo, već iduće godine u proleće kulminirale sve većim pristancima, pa i potpisivanjem pakta kratkog trajanja i početkom rata. On kaže da je ovo povećanje zahteva i potpuno promenjena atmosfera  „motivisana većim delom vestima o aktiviranju engleske politike na Balkanu“. I zaključuje: „Naša privredna sloboda želi se potpuno vezati ili bar ograničiti, a službene ličnosti nas otvoreno pozivaju da stanemo uz njih. Izjavljuju nam da bi potpis (potpisivanje?) ovakvog pisma mogao umiriti merodavne u Nemačkoj.“Mihajlo Konstantinović, ministar u Vladi Cvetković-Maček u čijoj se zaostavštini (i u knjizi „Politika sporazuma“) nalazi ovaj telegram, u svom notesu, pisano rukom odgovara na pismo ministra inostranih poslova koji je zatražio „pomoć“ povodom Andrićevih telegrama i savetuje mu da se za sada  treba „ograničiti na ono što smo mi preduzeli u pogledu eksploat. i bez. Bora.“ 

Lifestyle

Htela da izbegne dosadne obroke, pa postala food blogerka

Kada nam je Dunja Perković, autorka food bloga "Šta će Boki da jede" rekla kako je krenula da kuva i istražuje supermarkete, poverovali smo joj. Jer, većina nas pomisli ujutru prvo "šta danas da jedem?"."Ako nemate rutinu, onda to ume da bude naporno", kaže Dunja Perković. Završila je filozofiju, ali, kako kaže, malo samo filozofira i to u kuhinji. Recepte za lake i ne previše skupe obroke deli na svom instagramu već nekoliko godina."Kuvanjem sam počela intenzivno da se bavim kada sam počela da živim sama. Mada, i kod babE i dede na selu interesovala me je kuhinja i bašta, učim od kad znam za sebe. Samo, to se sada zove organska hrana. Odlučila sam da svoja znanja podelim na food blogu i tako je sve počelo", objašnjava Dunja.Saveta ima mnogo, a nas je zanimalo kako da odaberemo slatko voće za letnje osveženje. Pogledajte još jednu epizodu "Biznis storija".

Srbija Moja prva plata

Raspisan javni poziv za program „Moja prva plata“

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je Javni poziv za realizaciju programa "Moja prva plata". Planirano je da se u program  uključi do 10.000 mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem, do navršenih 30 godina života, koji nemaju radno iskustvo, odnosno imaju najviše do 6 meseci radnog iskustva na poslovima u okviru nivoa obrazovanja sa kojim konkurišu.Takođe je potrebno da se mladi nalaze na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje u trenutku zaključivanja Ugovora o realizaciji programaMoja prva plata ne sme da bude džeparac Tokom trajanja programa Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćuje novčanu naknadu u iznosu od 22.000 dinara mladima sa srednjim obrazovanjem, odnosno 26.000 dinara mladima sa visokim obrazovanjem, na mesečnom nivou, i uplaćuje doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, za mlade uključene u ovaj program.Prva faza realizacije programa  namenjena je  isključivo poslodavcima, koji se u periodu od 20.08.2021. do 20.09.2021. godine mogu prijaviti na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.Druga faza realizacije programa je namenjena nezaposlenim licima, koji će se u periodu od 01.10.2021. do 31.10.2021. godine prijavljivati na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.Treća faza realizacije programa je izbor kandidata od strane poslodavaca.Kako navodi NZS, poslodavci imaju mogućnost da vrše proces selekcije prijavljenih kandidata od početka prijave kandidata."Moja prva plata" ne ulazi u srž problema sa kojima se suočavaju mladi Povezivanje (konačan izbor) kandidata će se vršiti:- za poslodavce iz privatnog sektora u periodu od 1. novembra do 15. novembra 2021. godine,- za poslodavci iz javnog sektora u periodu od 16. novembra  do 30. novembra 2021. godine.U roku od 15 dana od dana završetka izbora kandidata formiraće se konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima i biće dostupne na sajtu www.mojaprvaplata.gov.rs.Četvrta faza realizacije programa je potpisivanje trojnog ugovora između Nacionalne službe za zapošljavanje, poslodavca i izabranog kandidata i početak sprovođenja programa, u roku od 15 dana od dana formiranja konačne liste poslodavaca sa izabranim kandidatima.Program će se sprovoditi kod poslodavca  u trajanju od 9 meseci i  realizuje se  bez zasnivanja radnog odnosa. Program se  odnosi  na privatni i javni sektor. Prioritet za uključivanje u program imaju poslodavci iz privatnog sektora, a naročito poslodavci iz devastiranih područja, navodi NZS.