Najnovije

Srbija

Uskoro nova platforma za saradnju sa privrednicima iz dijaspore

Privodi se kraju izrada prezentacije "Poslovnog atlasa Srbije i dijaspore"  koji bi trebalo da bude predstavljen u decembru. Reč je o platformi koja će povezivati privrednike iz Srbije sa zainteresovanim privrednicima i investitorima iz dijaspore, kako bi ostvarivali poslovne projekte i ulagali u našu zemlju, rekao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za internacionalizaciju Privredne komore. Pored lokalnih samouprava predloge za poslovnu saradnju će moći da ostavljaju i pojedinci koji imaju poslovne ideje, ali nemaju finansijsku podršku. "Za sada platforma je namenjena samo dijaspori sa nemačkog govornog područja i obuhvata Nemačku, Austriju i Švajcarsku. Кasnije će se raditi platforma i za druge zemlje, pre svega tamo gde ima mnogo ljudi iz srpske dijaspore, pre svega SAD i Australiju", rekao je Stanić.Platforma "Poslovni atlas Srbije i dijaspore" razvija se u okviru Link Up! Serbia II projekta, koji finansira Austrijska razvojna saradnja, a implementira Međunarodni centar za razvoj migracionih politika (ICMPD) u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

Srbija

„Uništavanje prirode godišnje košta 258 milijardi dolara“

Kažnjiva dela protiv životne sredine na svetskom nivou koštaju 258 milijardi dolara godišnje i često se povezuju sa utajom poreza i korupcijom, saopštila je organizacija za očuvanje prirode WWF Adria. Ona predstavljaju i četvrtu najunosniju aktivnost organizovanog kriminala u svetu, nakon trgovine ljudima, drogom i oružjem."Nova Evropska crvena lista ptica, koju je objavio Birdlife International, otkriva da je u Evropi trenutno ugrožena 71 vrsta ptica. Orao krstaš, ptica sa našeg grba, je strogo zaštićena vrsta sa svega tri gnezdeća para u Srbiji. Posledice kažnjivih dela protiv zaštićenih divljih vrsta, poput krivolova, trovanja i ilegalne trgovine su veoma ozbiljne i mogu dovesti do nestanka pojedinih vrsta", kaže Iva Svilar iz organizacije WWF Adria.Ona napominje da je pored gubitka staništa trovanje jedan od glavnih faktora koji ugrožava ptice grabljivice u Srbiji, ali i širom Evrope. WWF je započela kampanju, jer kako naglašava želi da ukaže na kažnjiva dela protiv divljih vrsta: ubijanje, trovanje, zarobljavanje i krijumčarenja.WWF Adria je zgob toga pokrenula je kampanju poda nazivom "Zločini protiv živih bića su zločini protiv života". Cilj je podizanje političke i društvene svesti o ozbiljnim kažnjivim delima protiv divljih vrsta.Zašto nam izumiru pticeSvaka peta vrsta ptica u Evropi ugrožena "Jesetrarske (riblje) vrste poput kečige koja je u trajnoj zabrani izlova i morune koja je krajnje ugrožena i dalje se u velikoj meri izlovljavaju za prodaju na crnom tržištu. Medvedi i vukovi su česte žrtve krivolova, dok mnoge vrste ptica stradaju zbog trovanja i nezakonitog ubijanja", naglašava se u saopštenju. Svojom kampanjom WWF želi da poveća znanje i razumevanje o neprocenjivoj šteti koju zločini protiv divljih vrsta čine i samim ljudima. Kampanja je deo WWF-ovog Life Swipe projekta. Poziva nas da se osvrnemo na to da su i divlje životinje živa bića koja trpe i ispaštaju zbog zločina ljudi.

Srbija

Vlada Srbije usvojila rebalans budžeta, više novca za kapitalne investicije

Vlada je usvojila predlog rebalansa budžeta za 2021. godinu kojim je za kapitalne investiije izdvojeno približno 478 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto BDP-a. Vlada je u saopštenju navela  da će javni dug na kraju godine iznositi do 58,2 odsto, umesto 60 odsto BDP-a, kako je iznosila prethodna procena.U odnosu na aprilski rebalans, fiskalni deficit je smanjen na 304,5 milijardi i on sada iznosi 4,9 odsto BDP-a, umesto planiranih 6,9 odsto BDP-a.U saopštenju se navodi da ukupni budžetski prihodi predviđeni rebalansom iznose 1.488,5 milijardi dinara.Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.279,3 milijarde dinara (povećanje od 111 milijardi dinara), a neporeski u iznosu od 191,5 milijardi (povećanje od 21,1 milijardu).U strukturi prihoda poreski prihodi čine 85,9 odsto, neporeski 12,9 odsto, dok se ostatak od 1,2 odsto odnosi na donacije, piše. Rebalansom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.792,95 milijardi dinara.Ministar finansija Siniša Mali je za Tanjug rekao da će i budžetom za narednu godinu biti izdvojen novac za projekat beogradskog metroa, odnosno oko 125 miliona evra za početak izgradnje depoa na Makiškom Polju.Kako je rekao, rebalans je prevideo i sredstva za izgradnju tzv. Dunavske magistrale, od Požarevca do Golupca, koja počinje da se gradi u novembru.Takođe, rebalansom budžeta su, kaže, izdvojena sredstva za za rekonstrukciju osam domova zdravlja, u Grockoj, na Čukarici, Lapovu, Somboru, Medveđi, Loznici, Rači..

Svet

Om3ga Solutions u Sloveniji predstavlja 3.0 verziju „Daktilografa“

U Sloveniji se naredne nedelje održava "EU Next Generation Innovators Summit", koji će na jednom mestu okupiti najperspektivnije startape iz centralne i istočne Evrope i investitore iz celog sveta, koji će razgovarati o ulaganju dve milijarde evra u njihova inovativna rešenja. Jedan od retkih predstavnika Zapadnog Balkana u zvaničnom delu programa jeste i srpsko-crnogorski startap Om3ga Solutions, koji će na samitu predstaviti treću verziju "Daktilografa", softvera za pretvaranje glasa u teks (speech-to-text).   "Daktilograf" omogućava preciznu transkripciju južnoslovenskih jezika u realnom vremenu i nema ograničenja u broju reči koje prepoznaje, a ta tehnologija  jedinstvena tehnologija pruža pomoć velikom broju ljudi, ali su se vremenom kao najzainteresovaniji klijenti pokazali mediji, call centri, kao i veće IT Solutions kompanije.Regionalni startap Om3ga SolutionsStručnjaci za marketing u najrazvijenijim zemljama tvrde da će tehnologije za prepoznavanje glasa revloucionarizovati digitalne tehnologije. Procenjuju da će do 2025. godine skoro sve aplikacije integrisati mogućnost za prepoznavanje glasovnih komandi. Da li je ex-YU tržište, sa svojom veličinom i prosečnim dohotkom, potencijalno atraktivno za tehnološke gigante koji razmišljaju u ovom pravcu?Huawei Da li je takvim velikim kompanijama, kao što su Gugl i Epl, jednostavnije da razviju svoja lokalizovana rešenja za speech tehnologiju, ili da ostvare saradnju sa lokalnim igračima?Razvili su vecSkuplje je od nas, nije dostupno svakome…. Ne isplati im se nase trziste i previse je malo. Na ruskom trzistu imamo yandex, koji je otrjentisan na b2c, i na cloud resenje. Trzista na koja mi ciljano su jugoistocna i istocna evropa, kao i zemlje zapadnog balkana. Za rusko trziste mi nudimo b2b on premises resenje.  Koje su specifičnosti južnoslovenskih jezika, u odnosu na engleski, odnosno koje probleme treba savladati u primeni te tehnologije na našim prostorima?Velike globalne kompanije su se uhvatile u koštac sa izazovom prepoznavanja glasa i govora i ubrzano razvijaju svoja rešenja za engleski jezik, medjutim zemlje sa slovenskog govornog područja, zbog specifične morfologije i fonetike, zaostaju u procesu digitalizacije na polju speech to text industrije.Slovenske jezike karakteriše visok stepen infleksije, koji otežava proces mašinskog učenja, te je razvoj ovakve tehnologije za naš jezik i dalje skup i dugotrajan izazov, koji je od nas zahtevao puno ulaganja. ..spora digitalizacija , nizak tech adoption u b2g sektoru Daktilograf sada kreira (predstavlja/pokreće/završava?) treću verziju svog sistema. Koje nove opcije su implementirane u poslednjoj iteraciji?U verziji tri su primenjene nove tehnologije ne samo u proizvodu već i u načinu rada i pripreme proizvoda. Proizvod se sastoji od više elemenata, osnovni element je engine i njega u novoj verziji pokreću TensorFlow i Deep Learning tehnologije koje brišu sve limite koje su postojale u prethodnim tehnologijam, te otvaraju širok spektar mogućnosti za razvoj i primenu.Savremeni pristup i tehnologije koje koristimo nam omogućavaju veću preciznost, veće brzine a sve to na manje hardverski zahevnoj infrastrukturi, sa smanjenim troškovima za klijente. Naše trenutno rešenje može da radi online i offline i ima mogućnost da se implementira na svim operativnim sistemima, svim programskim jezicima i svim uređajima. Modul koji se bazira na punoj verziji TensorFlow-a nam omogućava implementaciju sistema koji simultano može da transkribuje veliki broj audio kanala, a skaliranje rešenja je neograničeno. Na istom sistemu može da se vrši i transkripcija različitih jezika, različite vrste materijala, različitih formata fajlova (audio ili video). Uz podršku CUDA tehnologije i podržanog hardware-a, transkripcija je moguća za 20% vremenskog trajanja audio fajla - dakle brža od realnog vremena.   Osim engine-a tu su i jezički i CTC moduli. Jezički modul je memory maped modul treniran putem našeg Trening engine-a koji smo razvili tako da može da se koristi za treniranje svih jezika bez limita, koristimo ga kako za trening južnoslovenskih jezika tako i za trening Ruskog, engleskog, latinskog, kineskog, slovenačkog a testiran je i za poljski, nemački, francuski, španski, danski i arapski. CTC (Connectionist Temporal Classification) modul nam omogućava izradu visoko preciznih jezičkih dodataka koji mogu da se koriste u IoT kao tačno definisane komande gde se upotrebom definiše količina reči koja je u upotrebi, što je pogotovo poželjno za upotrebu u bučnim sredinama.  Ista tehnologija nam omogućava izradu preciznih modela za ispravljanje i dopunjavanje akustičnog modela koji povećava preciznost transkripcije a služi se opširnom treniranom bazom znanja i 6-n gram jezičkim modelom. Koje su sve potencijalne primene ove tehnologije? Minimalni hardverski zahtevi za specijalne modele nam omogućavaju implementaciju glasovnih komandi u IoT sisteme, a upotrebom TensorFlow Lite verzije možemo da obezbedimo transkripciju glasa visoke preciznosti na mobilnim uredjajima i to sve bez potrebe za internet konekcijom.On premises speech to text softver je moguće integrisati u širok spektar industrija i proizvoda, s obzirom na to da može da funkcioniše oflajn, kao i da ima mogućnost integracije u druge sisteme. Neke od industrija u kojima se Daktilograf može primeniti su mediji, sudstvo, IoT, obrazovni sektor, automatizacija, digitalizacija tradicionalnih industrija, automobilski sistemi, i mnogi drugi. Da li Daktilograf razmišlja o "nadogradnji" svog rešenja, proširenju usluga i na druge jezike? Uspješno smo trenirali detekciju pozadinskih šumova, buke i muzike, detekciju više govornika istovremeno. Ostaje nam unapređivanje ove tehnologije kao osnove detekcije govora u svim zadatim uslovima. Radimo na povećanju preciznosti za televizijske materijale, telefonske pozive, radio materijale i sve druge zaprljane audio materijale. Detekcija govora u uslovima visoke zaprljanosti je veliki globalni problem, mi smo zadovoljni našim trenutnim uspjehom na ovom polju, mi zapravo uz treniranje jezika treniramo i detekciu šumova pa takvim pristupom će rješenje svakim danom biti sve bolje.Radimo na sistemu detekcije i odvajanja indiividualnih govornika, kako smo od starta imali rješenje ovog najvećeg globalnog problema na umu tako smo i citav engine izgradili sa prioritetom detekcije govora, trenutno mogu samo a kažem da pratimo 7 parametara glasa i na osnovu njih možemo da detektujemo ne samo različite govornike već možemo da identifikujemo govornika po potrebi npr javne ličnosti i slično. Imamo mogućnost detekcije emocije u glasu govornika, naravno možemo da detektujemo starost i pol osobe.Osim glasa moguća je detekcija pjesama, reklama i džinglova kao i detekcija specificnih zvukova, postoji test koji je rađen sa detekcijom verste ptice prema njenom zvuku. Kako bi ovu tehnologiju mogli da sprovedemo u djelo van testnog okruženja potrebne su nam dodatne investicije za trening opremu i dodatni razvoj. (Ko su vaši sadašnji partneri?) Trenutno sarađujemo sa jednim domaćim sistem integratorom, koji želi ekskluzivna prava na tehnologiju, i trenutno radimo na ispunjenju uslova potrebnih za realizaciju tog ugovora. Naš najveći uspeh je dokaz koncepta sa on premises rešenjem Verzije tri daktilografa, kao i podrška investitora South Central Ventures i ICT Hub Venture.Projekat finansira Fond za inovacionu delatnost iz budžeta Republike Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a kroz Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja (sporazum o zajmu sa Svetskom bankom). Naš najveći uspeh je dokaz koncepta sa on premises rešenjem Verzije tri daktilografa, kao i podrska Inovacionog fonda SCV i ICT Hub Venture.

Srbija

Turska kompanija Erenli dobija zemljište bez naknade u Leskovcu

Turskoj kompaniji Erenli biće bez naknade dodeljeno državno zemljište od 67.469 metara kvadratnih u Leskovcu, radi izgradnje proizvodnog objekta za sisteme za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji.Кomisija za kontrolu državne pomoći odobrila je dodelu zemljišta i naložila Republičkoj direkciji za imovinu da u roku od tri dana od dana potpisivanja dostavi Кomisiji za kontrolu državne pomoći Ugovor o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini Srbije, bez naknade, zaključen između Srbije i privrednog društva Erenli, navodi se u odluci. Tržišna vrednosti zemljišta iznosi oko 1,2 miiona evra, procenilo je Ministarstvo finansija. Ugovorom je predviđena obaveza korisnika (kompanije Enerli) da u vezi sa investiconim projektom uloži 16,6 miliona evra i zaposli 338 novozaposlenih na neodređeno vreme. Kompanija će se obavezati i da ne smanjuje dostignuti broj zaposlenih u periodu od pet godina od dana završetka Investicionog projekta, kao i da ne može da proda parcele koje su predmet ugovora trećem licu pre isteka roka od pet godina od dana završetka Investicionog projekta.Ugovor predviđa i da najmanje 25 odsto ulaganja kompanija mora da finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć.Obaveza kompanije je i da zadrži početnu investiciju u istom području najmanje pet godina od dana završetka investicionog projekta.Kako kontrolisati državnu pomoć i kako privući inovativne investitoreSubvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o SrbijiAerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinaraErenli je u Leskovcu osnovana 13. maja ove godine i vlasništvu je  kompanije ERENLI KAUCUK iz Turske.Кomisija navodi u odluci da se investitor se od 1959. godine bavi proizvodnjom gumenih delova u sektoru automobilske industrije za Tier 1 i Tier 2 kompanije. Svojim kupcima pruža i usluge inženjeringa i testiranja za šta je 2016. godine dobila sertifikat istraživačko-razvojnog centra. Glavni proizvodi Erenlija su sistemi za hlađenje i grejanje, CAC creva, sistemi za kontrolu emisije i creva za hlađenje ulja. U Investicionom prejektu se navodi da je svrha ulaganja u Leskovcu izgradnja proizvodnog objekta za proizvodnju sistema za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji, fabrike ukupne površine 15.745 metara kvadratnih. Plan je da se u novom objektu proizvode smeše i pokrene proizvodna linija za proizvodnju plastičnih cevi.Piše da je početak izgradnje bio planiran za septembar 2021. godine.

Srbija

Bivši direktor „Infrastruktura železnice“ osuđen zbog primanja mita

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu osudilo je bivšeg direktora preduzeća Infrastruktura železnice Miroljuba Jevtića na godinu dana zatvora za krivično delo primanje mita.Jevtiću će kako stoji u presudi u kaznu biti uračunato vreme koje je proveo u pritvoru od 10.01.2020. godine  do 06.03.2020. godine, kada mu je ukinut pritvor.Na osnovu odredbe od Jevtića je oduzet novčani iznos od 10.000 evra koji je primio kao poklon.Na osnovu odredbi Krivičnog zakona izrečena mu je i mera zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti koje su u vezi sa raspolaganjem, korišćenjem, upravljanjem ili rukovanjem tuđom imovinom ili čuvanjem te imovine u trajanju od tri godine od dana pravnosnažnosti presude.Vreme provedeno u zatvoru neće biti uračunato u trajanje te mere. Inače, reč je o presudi na koju Jevtić i njegovi advokati imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.Reforma srpske železnice: 55 km na satIma li mašinovođe u vozu Kako podseća Nova.rs Jetvić je na početku suđenja u februaru negirao optužbe za primanje mita.Prema sporazumu koji je u maju zaključio sa tužilaštvom, zbog krivičnog dela davanje mita, članu Nadzornog odbora Privrednog društva Ratko Mitrović iz Novog Sada Dragoslavu Burzanoviću izrečena je kazna od 11 meseci zatvora.Advokatima iz Novog Sada Vladimiru Kostiću i Zoranu Stojanoviću optuženim za pomaganje u davanju mita izrečene su uslovne osude od godinu dana zatvora s rokom provere od dve godine.Jevtić se tereti da je neosnovano i nepotrebno angažovao advokate na poslovima eksproprijacije zemljišta na trasama brzih pruga, koji su deo uplaćenog novca od JP Infrastruktura železnice po osnovu fakturisanih usluga u višemilionskim iznosima, kao mito, preko posrednika, predavali Jevtiću.Jevtiću je u toku i suđenje u postupku u kome se sa bivšim državnim sekretarom, a sada zamenikom ministra energetike Miodragom Poledicom i još četiri optužena tereti za zloupotrebe sa javnim nabavkama za rekonstrukciju železničke pruge na Pančevačkom mostu.Kako je pre nekoliko meseci pisao Krik, Poledica je negirao nameštanje tih javnih nabavki.

Srbija

Rešenje za poljoprivredne penzije do kraja godine

Predlog novog modela za obračun poljoprivrednih penzija, koji treba da reši nepravedan obračun i nagomilana dugovanja za doprinose poljoprivrednika, očekuje se da bude završen do kraja godine, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za Novu ekonomiju.  Umesto uživanja u plodovima svoga rada i pogleda na vinograd, poljoprivredni penzioneri u Srbiji pored toga što imaju male penzije, nedovoljne za dostojan život nisu spokojni jer imaju i nagomilane dugove za neplaćene doprinose PIO.Sve zbog dugogodišnjeg komplikovanog rešenja o obračunu penzija za vlasnike poljoprivrednog dobra. Država u saradnji sa Svetskom bankom radi na rešavanju problema u postojećem sistemu osiguranja i novi model koji će važiti za poljoprivredne penzionere očekuje se do kraja godine, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.„Višedecenijski problem ogleda se u nagomilanim dugovima poljoprivrednika po osnovu neplaćenih doprinosa za penzijsko - invalidsko osiguranje u prethodnom periodu. Na rešavanju ovog problema trenutno rade Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa Svetskom bankom. Dakle, rade na analizi postojećeg sistema, stanju dugova i traženju rešenja za njihovu naplatu ili otpis“, odgovaraju u Ministarstvu.Istovremeno, eksperti će osmisliti novi model penzionog sistema za poljoprivrednike. „U ovom trenutku u završnoj je fazi izbor domaćih i međunarodnih eksperata i očekuje se da će do kraja godine eksperti dati predloge za rešavanje ovih problema. Nakon dostavljanja ovih predloga, stiču se uslovi da se u kratkom roku uradi zakonska i podzakonska rešenja kojima će ovo pitanje biti konačno uređeno”, kažu u Ministartsvu poljoprivrede.  U Svetskoj banci su potvrdili za Novu ekonomija da rade na pronalaženju novog modela obračuna poljoprivrednih penzija.„Svetska banka pruža tehničku podršku Vladi Srbije i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u unapređenju registra poljoprivrednih gazdinstava, kako bi sadržao informacije potrebne za pronalaženje rešenja za adekvatan i održiv penzijski sistem za osiguranike u poljoprivredi. Svetska banka će, takođe, pružiti podršku u analizi postojećeg sistema penzijskog osiguranja poljoprivrednika Srbije i reformskih opcija primenjivih za Srbiju“, kažu u Svetskoj banci.  Dosadašnji i još uvek važeći model za utvrđivanje osnovice doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje zasniva se na jednakom iznosu obaveza koje poljoprivrednici plaćaju godišnje, dužina perioda uplata nema bitan uticaj na iznos penzije. Jednak iznos plaćali su poljoprivrednici koji imaju jedan hektar obradive površine i oni koji imaju stotine hektara.Zbog toga u praksi se do sada dešavalo da je veliki broj poljoprivrednika zaduživan iznosom koji nije mogao da plati imajući u vidu njegovu ekonomsku snagu, kažu u Ministartsvu.“Veliki broj poljoprivrednika prestao je da plaća doprinose, što je posledica tog modela, a usled toga Fondu se iz budžeta prebacuje novac za isplatu poljoprivrednih penzija”, kažu u Ministarstvu.Problem je u obračunu jer poljoprivredni penzioneri uplaćuju doprinose na minimalnu osnovicu, koja je veoma niska pa im je zbog toga i penzija koju primaju veoma niska. Novi model osnovica srazmerna površini imanjaZa sada je poznato da se “osnovna teza novog modela ogleda u tome da će osnovica za utvrđivanje doprinosa biti zasnovana na radu, odnosno na dohotku koji svaki poljoprivrednik ostvaruje srazmerno površini poljoprivrednog gazdinstva i intenzitetu korišćenja poljoprivrednih resursa”, odgovaraju u Ministarstvu. Takođe, dužina staža, odnosno broj godina u kojima se plaćaju doprinosi uticaće na iznos penzije. Na ovaj način će se stvoriti pravedniji model za plaćanje, prema kojem će svaki osiguranik  plaćati srazmerno svojoj ekonomskoj snazi. Na osnovu toga, poljoprivrednici će ostvarivati parvo na primanje različitog iznosa penzije, na koji će pored visine plaćanja imati uticaj i dužina staža. Pored toga, ovaj model, kako kažu u Ministarstvu za Novu ekonomija, trebalo bi da stvori održivo rešenje sa aspekta priliva u PIO Fond i odliva po osnovu isplata penzija u budućnosti. Za potrebe uspostavljanja ovog modela pored odgovarajuće zakonske i podzakonske regulative, potrebno je izraditi modele za pravilno tačno i pouzdano utvrđivanje osnovice.       “Rešavanje ovog problema je složeno imajući u vidu da pretežni deo naših poljoprivrednika nije u obavezi da vodi knjigovodstvene evidencije u vezi sa poslovanjem svojih gazdinstava i ostvarenim rezultatima u vezi sa njihovim poslovanjem. Zbog toga postupak rešavanja zahteva nešto duži period”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Minimalne penzije Prema podacima PIO fonda u avgustu ove godine ukupan broj poljoprivrednih penzionera iznosio je 154.719, dok je prosečna penzija iznosila svega 12.619 dinara. Uglješa Trkulja, zastupnik Udruženja poljoprivrednika Ruma i urednik portala subvencije.rs kaže da poljoprivredni penzioneri koji primaju penzije od 100 evra teško žive i da su u izuzetno teškom materijalnom položaju. Najteže je starim ljudia koji za života nisu stekli neku imovine da je daju u zakup ili ako niko ne brine o njima u starosti.„Najveći problem neusaglašenosti osnove za obračun PIO doprinosa je taj što umesto da se posmatra ekonomska veličina poljoprivrednog gazdinstva, na primer u odnosu na promet koji ostvaruje, u važećem penzionom sistemu istim iznosom se  zadužuje poljoprivrednik koji obrađuje jedan hektar i oni koji imaju 100 hektara“, kaže Trkulja.On veruje da će stručnjaci tražiti način da se napravi razlika u odnosu na visinu uplata u PIO fond, onaj ko želi da ima minimalnu penziju uplaćivao bi manje i obratno. Nagomilani dugovi za doprinose, kako su preneli mediji, iznose oko dve milijarde evra. Država računa na te prihode, dok su realno nenaplativi i samim tim verovatno će biti otpisani, kaže on.„Mislim da će mali broj poljoprivrednika odlučiti da uplati deo tih dugovanja kako bi dobili poljoprivredni staž. Računica je prosta. Novac koji bi uplatili za dugove  bolje je uložiti u kupovinu zemljišta. Izdavanjem zemljišta  ili proizvodnjom na tom imanju zaradiće gotovo isto kao što bi dobijali penziju. I kad se kupi zemljište, uvek ostaje naslednicima i realna je imovina“, ocenjuje Trkulja.Prema njegovom mišljenju, rešenje za poljoprivredne penzionere bi bilo da se obavezno izdvaja deo za zdravstvo, a da se uplate u PIO Fond ostave na dobrovoljnoj bazi. On smatra da je posmatrajući duži vremenski period bolje uplaćivati neke polise osiguranja ili kupiti zemljište. Primeri u drugim zemljamaU istraživanju „Penzijsko osiguranje poljoprivrednika“ (iz 2010. godine) ekonomiste Boška Mijatovića, navode se različita primeri rešenja za penzije poljoprivrednika u Evropskoj uniji.  U više zemalja poljoprivrednici su uključeni u opšte šeme penzijskog osiguranja zajedno sa ostalim kategorijama osiguranika, a pod jednakim uslovima, navodi se u toj studiji.U Danskoj postoji socijalna penzija za sve građane koja se finansira iz budžeta, pa su i poljoprivrednici uključeni u nju, objavljeno je u tom istraživanju. „U više drugih zemalja postoje posebno je regulisano penzijsko osiguranje poljoprivrednika. U Mađarskoj i Rumuniji samostalni poljoprivrednici nisu uključeni u obavezno penzijsko osiguranje, već se osiguravaju dobrovoljno. U Velikoj Britaniji su poljoprivrednici obuhvaćeni obaveznim osiguranjem, ali je omogućeno da istupe iz ovog osiguranja ukoliko im je prihod ispod određenog iznosa. Ovo mirovanje osiguranja se kasnije ne računa u penzijski staž“, piše u studiji Penzijsko osiguranje poljoprivrednikaU Nemačkoj je penzijsko osiguranje takođe obavezno za vlasnika i članove njegove porodice. Doprinosi se određuju na osnovu vrednosti imanja, navodi se u tom istraživanju. 

Lifestyle

Fanovi sedme umetnosti ostaju bez daha zbog pustinjske planete

U domaće bioskope stiže prava filmska poslastica, naročito ako ste fan naučne fantastike, film "Dina" francusko-kanadskog reditelja Denisa Vilneva. Mi smo gledali, ali moraćete i Vi. Naročito ako ste mnogo puta pogledali franšizu Star Wars, recimo.Čak i ako niste ljubitelj naučne fantastike, zadiviće vas i zabaviti kako specijalni efekti, tako i režija, priča i jedno je sigurno - imaćete utisak da je tih dva i po sata koliko traje, proletelo.Film je rađen po kultnoj naučno-fantastičnoj knjizi Franka Herberta, američkog pisca iz 1965. godine. Trendovi i tehnologija dostupna filmskoj industriji, čini se, tek danas može da vizuelno dočara ono što je pisac hteo da kaže, a možda i bolje. Ne znači da ne treba da čitate knjigu, naprotiv, ali ovaj rimejk istoimenog filma Dejvida Linča iz 1984. godine daleko je bolji upravo zbog SGI tehnologije koja se koristi danas.                                                                       Video: WB picturesO filmu se već uveko govori širom sveta, a ocene sa festivala iz Njujorka i Venecije su visoke. Ako spadate u one koji pre bioskopa odlaze na IMDB, oduševiće vas ocena i utisci. Nećemo Vam reći, proverite sami.Gluma je profesionalna, a ekipu čine Rebeka Ferguson, Zendaja, Havijer Bardem, a na čelu sa Timotijem Šalameom u glavnoj ulozi.Ipak, film poput "Dine" budi čula, a sve izgleda nestvarno ako ga gledate u CineStar bioskopima jer pružaju neverovatno 4DX iskustvo. 

Srbija

Deca rođena prošle godine suočavaće se sa mnogo više klimatskih kriza

Generacija ljudi rođeni 1960-ih, u proseku će doživeti 4 ekstremna toplotna talasa, dok će deca rođena 2020. godine doživeće prosečno 30 ekstremnih toplotnih talasa.Prema najnovijem istraživanju uticaja vremenskih ekstrema i klimatskih promena na prethodne i buduće generacije, zna se i koliko. Deca rođena 2020. godine će se u budućnosti potencijalno suočiti i sa 7 puta više toplotnih talasa, 2,6 puta više suša, 2,8 puta više poplava, gotovo 3 puta više propalih žetvi i 2 puta više požara nego njihovi preci rođeni 1960-ih, rekla je dr Marina Andrijević, jedna od koautorki studije i istraživačica na Univerzitetu Humboldt u Berlinu.  Ukoliko se bude aktivnije radilo na smanjenju emisije ugljen-dioksioda i zauzdavanju klimatskih promena i porast temperature može se očekivati ograničenje porasta temperature na 2 ili pak 1,5 stepeni Celzijusovih u odnosu na predindustrijsko razdoblje.Oblast južne i jugoistočne Evrope u budućnosti uglavnom  oečkuju „učestalije hidrološke, poljoprivredne i ekološke suše, sve učestaliji požarni uslovi, opadajući trend padavina i snega i brzine vetra, kao i kombinacija ovih klimatskih pojava. U skladu s tim, najrelevantniji klimatski ekstremi za mlade generacije s područja Balkana su toplotni talasi i suše”, rekla je Andrijević za Klimu 101. Malo se obraća pažnje na uticaj aerozagađenja na zdravlje ljudi u zemljama jugoistočne Evrope, dodala je.„Nedavni izveštaj nevladine organizacije CEE Bankwatch upozorio je da su emisije gasova od sagorevanja uglja prouzrokovale preko 6.000 smrti u periodu od 2018. do 2020. na Zapadnom Balkanu. Uz to, emisije od uglja uzrok su desetina hiljada slučajeva astme i bronhitisa kod dece, te kardiovaskularnih bolesti i hroničnog bronhitisa kod odraslih. Ako uskoro ne počnemo s agresivnom strategijom prelaska na obnovljive izvore energije, budućnost će doslovno postati još više siva, a životni vek i generalno kvalitet života na Balkanskom poluostrvu, pogotovo za mlade ljude, dodatno će se pogoršati”, zaključila je Andrijević

Srbija

Komisija pokrenula postupak protiv Klet grupe

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv izdavačkih kuća Klet, Novi logos i Freska (Klet grupa) jer je osnovano pretpostavljeno da su nametali nepravične kupovne ili prodajne cene, ograničavali tržište i odbijali saradnju. Komisija je postupak pokrenula kako bi utvrdila postojanje zloupotrebe dominantnog položaja i u njihovim prostorijama izvršila nenajavljene uviđaje. Komisija navodi da je osnovano pretpostavlja da Klet od 2014. godine implementira poslovne strategije koje odstupaju od redovnih uslova konkurencije na tržištu. Ovo se naročito odnosi na sprečavanje ili otežavanje konkurentima da uđu na tržište; cenovnu i rabatnu politiku i pogodnosti za škole u postupcima odabira udžbenika."Osnovano je pretpostavljeno da su navedena društva od 2014. godine, naročito ali ne isključivo, neposredno ili posredno nametala nepravične kupovne ili prodajne cene ili druge nepravične uslove poslovanja, ograničavala tržište i odbijala saradnju što za posledicu ima ili može imati značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na tržištu udžbenika za osnovno obrazovanje na teritoriji Srbije", navodi Komisija za zaštitu konkurencije. Ministarstvo godinama najviše novca za besplatne udžbenike daje KletuKomisija je kao jednu od mogućih zloupotreba Kleta navela primer Društva Кnjižare Vulkan koje je nakon ulaska na tržište udžbenika 2018. godine, započelo pregovore sa poljskom firmom Learnetic koja je vlasnik platforme za digitalne udžbenikeU oktobru 2018. godine načelno je dogovorena saradnja između Vulkana i te poljske firme, pri čemu je  Vulkan bilo obavešten da firma već sarađuje u Srbiji sa društvom Кlet i njegovim konkurentom na tržištu prodaje udžbenika za osnovno obrazovanje društvom "Кreativni centar", ali da ne postoji smetnja i za njihovu saradnju usled nepostojanja bilo kakve vrste ekskluziviteta.Međutim, kako je društvo Vulkan navelo, tokom daljih pregovora dobili su obaveštenje od strane poljske firme da ih je kontaktirala Кlet grupa i zapretila da će prekinuti saradnju sa njima u svim ostalim zemljama u kojima posluju ukoliko sklope ugovor sa društvom Vulkan.Vulkan je bio primoran da uspostavi saradnju sa drugim vlasnikom digitalne platforme. Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv MatijevićaU odluci o pokretanju postupka se, između ostalog, navodi da je Komsija došla do saznanja o postojanju elektronske pošte iz februara 2021. godine koja je navodno sa adrese Кlet grupe poslata školama u cilju njihovog informisanja o tome da Кlet grupa uvodi novi sistem rada koji podrazumeva i smanjenje broja knjižara i distributera sa kojima će sarađivati.Istovremeno je bila preporuku da se udžbenici nabavljaju od konkretnog distributera za određenu teritoriju. Ugovori Кlet grupe kojima se uređuje distribucija i prodaja udžbenika za osnovno obrazovanje, a kojima Кomisija raspolaže, sadrže odredbu o zabrani dalje prodaje, osim školama i krajnjim kupcima. Distributeri i knjižare kojima Кlet grupa odbije ili prekine saradnju nemaju drugu mogućnost da dođu do udžbenika Кlet grupe koji su najzastupljeniji u osnovnim školama, a što može da dovede do lošijih konkurentskih uslova na tržištima gde se distributeri i knjižare takmiče na tržištu. Komisija navodi da bi prethodno navedeno moglo biti u vezi i sa rabatnom politikom Кlet grupe. Podaci su pokazali da Кlet grupa zaključuje tipske ugovore, a Кomisija je konstatovala da se različiti rabati odobravaju u zavisnosti od toga da li se udžbenici prodaju u pretplati ili u redovnoj prodaji. Pri tome, konstatovano je i da se distributerima odobravaju različiti rabati.Komisija navodi i da je posmatrala uslove za odobravanje rabata i njihovu visinu i u vezi sa strukturom cene koštanja udžbenika. Naime, na posmatranom tržištu u periodu od 2018. do 2020. godine uočen je rast prihoda izdavača od prodaje udžbenika za oko 24 odsto, iako je broj učenika u istom periodu opao za 3 odsto. Iz analize strukture cene koštanja na osnovu proizlazi da polovinu troškova kod Кlet grupe čine ostali troškovi, a što nije slučaj kod drugih izdavača. Кomisija je poručila da će u ispitnom postupku preduzeti sve potrebne dokazne radnje u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, ispitati postojanje povrede konkurencije i doneti konačnu odluku o postojanju povrede konkurencije. 

2021

OŠ „Olga Milošević“ iz Smederevske Palanke dobila besplatan internet

Branko Ružic, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Goran Vasić, izvršni direktor korporativnih poslova u Telenor Srbija i Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, dostavili su SIM kartice i modeme za internet Darku Dimitrijeviću, direktoru Osnovne škole „Olga Milošević“ u Smederevskoj Palanci. Telenor u saradnji sa UNICEF-om obezbeđuje besplatan internet za škole u 30 opština širom Srbije.Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić rekao je da je inkluzivni pristup doveo do uključivanja većeg broja dece iz svih osetljivih grupa u sistem obrazovanja u Srbiji. „Jedna od aktivnosti koja se sprovodi je projekat „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“ koji se realizuje u 30 škola, kako bi se omogućila što veća dostupnost obrazovanja. Na ovom projektu snage udružili Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Evropska unija i UNICEF kako bi pomogli da najugroženija deca u Srbiji premoste digitalni jaz. U tu svrhu pruženi su različiti vidovi podrške obrazovnom sistemu i obezbeđena savremena nastavna sredstava i tehnička oprema“, rekao je Ružić.Premošćavanjem digitalnog jaza stvoriće se jednak i inkluzivan pristup obrazovanju, dok će se istovremeno pomoći deci i mladima da razviju digitalne veštine koje će ih pripremiti za život u 21. veku, kao i za ulazak na sve konkurentnije tržište rada.„Mi smo zaista ponosni što smo izabrani da budemo među 30 škola koje su deo ovog važnog projekta. Oprema koju smo dobili uz podizanje digitalnih kompetencija učenika i nastavnika će značajno unaprediti rad škole, učenici će imati priliku da rade na modernim tabletima, a nastavnici i stručni saradnici na modernim lap topovima. Ovo je značajna podrška za nas da podignemo kapacitete i ubrzamo modernizaciju naše obrazovne ustanove. Veliku zahvalnost dugujemo našem resornom ministarstvu, UNICEF-u, EU u Srbiji, a sada i Telenoru koji nam je dao vrednu donaciju u vidu besplatnog interneta. Trudićemo se da opravdamo poverenje koje smo dobili i bićemo posvećeni partneri u sprovođenju ovog važnog projekta“, izjavio je Darko Dimitrijević, direktor OŠ Olga Milošević iz Smederevske Palanke.Telenorova donacija, koja se sastoji od 2.200 internet kartica i 310 modema za pristup internetu za 30 škola, omogućiće stvaranje potrebnih uslova za učenje na daljinu, bez obzira na to gde i u kakvim uslovima učenici žive.„Većina dece tokom pandemije se, uz ogromnu podršku roditelja, nastavnika i pristupa digitalnim alatima, adaptirala na novu realnost, ali ima i onih kojima je to bio veći izazov. Ideja ove inicijative je da omogućimo iste uslove za sve, jer učenje ne sme da stane ni za jedno dete, bez obzira na to kakve su okolnosti oko nas. Verujemo da povezanost i pristup komunikacionim servisima jesu pravi način i na tome radimo zajedno sa UNICEF-om, kao strateškim partnerom, već više od 10 godina“, izjavio je Goran Vasić, izvršni direktor korporativnih poslova u Telenoru.Obrazovanje i prelazak na digitalno učenje čine osnovu za izgradnju obrazovnog sistema otpornog na krize.„UNICEF sarađuje sa privatnim sektorom kako bi pronašao najbolja rešenja za decu. Ta vrsta saradnje se ogleda u našem partnerstvu sa Telenorom, koji je već dugi niz godina naš posvećen partner. Drago mi je što mogu reći da je naše dobro partnerstvo podstaknuto zajedničkom vizijom. Kroz partnerstvo sa UNICEF-om, Telenor će pružiti podršku premošćavanju digitalnog jaza tako što će obezbediti internet u 30 škola u Srbiji kako bi sva deca, a naročito ona najugroženija, dobila pristup učenju. Želela bih da zahvalim Telenoru na velikodušnoj donaciji 2200 SIM kartica i 310 modema. Naš zajednički cilj je da povećamo broj dece koja mogu pristupiti učenju na daljinu, da smanjimo gubitke u učenju i da unapredimo ishode učenja za sve“, izjavila je Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.Osnovna škola Olga Milošević jedna je od škola uključenih u projekat Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Evropska unija i UNICEF rade na premošćavanju digitalnog jaza za neku od najugroženije dece u Srbiji kroz podršku prosvetnom sistemu, pružanje otvorenih obrazovnih resursa i tehničke opreme, kao i kroz školske aktivnosti usmerene ka unapređenje ishoda učenja dece. Osnivanjem „obrazovnih digitalnih biblioteka“ i „klubova za učenje“ u odabranim školama „u riziku“, 900 nastavnika koji rade u tim školama dobiće priliku da osnaže svoje kapacitete. Od toga će korist imati najmanje 12.000 dece.

Srbija

„Nema nezavisnog sudstva bez ekonomske nezavisnosti sudija“

Advokatski protestni odbor predložio je da se pored postojećih sudskih taksi, koje ne idu sudovima, uvede dodatna sudijska taksa koja bi se direktno na račun suda uplaćivala po pravosnažnosti pojedinačnog postupka. Advokat Miroslav Živković ocenio je da bi sudstvo na taj način steklo ekonomsku nezavisnost, što bi rezultiralo potpunom autonomijom sudijskog odlučivanja. "Taj novac, stečen taksama mislim da bi pozlatio i sud i sudije, i da bi oni konačno imali ekonomsku nezavisnost", dodaje Živković.Živković ocenjuje da svako ko "ima malo novca u džepu" može da utiče na pravosuđe, dodavši da su se dosadašnje reforme te grane vlasti svodile na izvlačenje para iz pravosuđa i preusmeranja na drugu stranu."Advokati se muče po deset, petnanest godina da dobiju neki spor. Isti taj sudija mora sve to detaljno da prouči da bi doneo konačnu odluku i na kraju ko uzme pare? Novac uzme izvršitelj", zaključio je Živković.Advokatica Zlata Rašević navodi da sudije trenutno rade posao za sve one koji kasnije naplaćuju to, kao i da ta praksa mora da se promeni. "Svako ko je ekonomski moćniji može da utiče na to kakva će biti odluka nekog suda. Moramo u jednom trenutku ovo da prekinemo, a to možemo samo ako imamo adekvatno plaćenog sudiju, koji radi posao za koji dobija dovoljno novca", kazala je Rašić.Ona je dodala i da će sudije plaćati neko drugi ako to ne učine građani."Nažalost sve se vrti oko novca, pa u redu, ako se sve vrti oko novca - hajdemo da damo tom sudu novac, pa da on stvarno bude nezavistan i da to stvarno bude u ime naroda", smatra R<ašić.. 

Srbija

Rudna renta u Srbiji: Neki su nam braća, a neki dobiju „Idite iz Srbije“

Kad god se povede rasprava o rudarstvu Srbije, pominje se i rudna renta. O rudarstvu i rudarenju se govori sve više u negativnoj, „ekološkoj“ konotaciji, ali i bez mnogo napora pa čak namera da se napravi balans svih koristi i štata, sa stanovišta pojedinačnog ili grupnog interesa. To i nije neko iznenađenje, jer su stvari u rudarstvu prilično kontroverzne.Iz zemlje se vadi neka mineralna sirovima (novijim rečnikom neobnovljivi resurs), da bi se eksploatisala uz prilično visoke direktne i indirektne troškove, i to samo na određenom geografskom prostoru, naravno u limitiranom periodu, koji zavisi od rezervi i tempa eksploatacije. Kakve su sve nevidljive, ponekad i nemerljive zdravstvene, posledice po ljude, prirodu, lokalnu zajednicu i šta posle? Renta i prirodni kapital Lokalni prostor rezervisan za masovnu i sistematsku eksploataciju minerala, isključuje većinu drugih privrednih aktivnosti, posebno poljoprivredu i turizam. Povećana potrošnja i zagađenje vode (pitanje prečišćavanja ulazi u ovu kalkulaciju)  devastacija zemljišta (uključujući troškove rekultivacije i remedijacije tla), jalovišta (ma kako obezbeđivana), emitovanje čestičnog zagađenja, gasova sa efektom staklene bašte, kao i zvučno zagađenje (buka), poremećaji  flore i faune, vizuelno remećenje prostora i još mnogo toga -  sve to su faktori koji podižu ukupne troškove rudarenja, kako nekadašnjeg tako i današnjeg. Međutim, komercijalno rudarstvo na ovim prostorima staro je više hiljada godina (poznati ostaci i nalazi prvih primera rudarenja u svetu procenjuju se čak 43 hiljada godina), pa je potpuno izvesno da se neće ni zaustaviti usled novog ekološkog senzibiliteta i zarad potpuno čistog ili „zelenog“ razvoja.  Mnogi smatraju da je rudna renta u nas nedopustivo niska, pa je i to, između ostalog, povod da se ekološke grupe obruše na projekte koji se izvode ili planiraju u oblasti korišćenja prirodnih resursa, te da se suprotstave „uzurpatorima“.Ko sve i pod kojim uslovima uzurpira prirodne resurse, u to se nedovoljno ulazi, ali je preovlađujuće uverenje da su to strane kompanije, koje su ostvarila privilegije da kroz ostvareni (ekstra)profit iznesu prirodno i društveno bogatstvo Srbije u inostranstvo. Naravno da su u oku javnosti zainteresovane ili već delujuće kompanije poput kompanija Rio Tinto, Zi Đin, ili ruski Gasprom. Valjda od ovih „velikih“ nikome ne pada na pamet da se pozabavi malim i srednjim rudarskim zahvatima kao što su korisnici minaralnog materijala u Jelen dolu, stoletna eksploatacija mermera na Venčacu, mnoštva kamenoloma za podloge autoputeve, kao i šljunka iz korita Morave kod Čačka, gline za keramiku po Vojvodini..., što izaziva podrivanje korita reka i remećenje eko-sistema. Međutim, do sada se, ni jednoj drugoj kompaniji, braći Rusima ili Kinezima (da ne pominjemo ubedljivo najveće zagađivače naše RB Kolubaru i Kostolac) nije poručivalo: marš iz Srbije. Kao da su u Srbiju baš ovi novi tek sada, umarširali na tenkovima neke (strane) armije, protiv volje ovdašnjih naviših rukovodilaca i naroda. A nije tako izgledalo, niti 2004, ni 2008, ni 2018. Možda je verovatnije da se nešto drugo iza brda valja: nepoverenje i jedna varijanta opasne „građanske neposlušnosti“, uslovljene tim nepoverenjem. Renta i naknade – teorija, zakon i životRenta je kategorija ekonomske teorije. Njena pravna operacionalizacija bi trebalo da proističe iz namere zahvatanja rente (ekstra-dohotka) koji bi se namenski upotrebljavao u svrhu kompenzacije negativnih eksternalija, neke po javni interes rizične i štetne aktivnosti. Pojednostavljeno objašnjenje eksternalija je trošak po životnu sredinu, odnosno oštećenja koja se tiču susednih privrednih aktivnosti i opšteg ekonomskog interesa. Dakle, ako postoji javni trošak koji nije zahvaćen tržišnom cenom, ekonomska održivost nalaže da negativne eksternalije treba da se kompenzuju posebnim pravnim instrumentima. Renta je samo jedan od njih, tu su kazne i dozvole, stimulacije itd. Prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara Republike Srbije, umesto prirodne ili rudne rente, barata se kategorijom „naknada“.One mogu biti veoma različite, kao što su: naknade za geološka istraživanja, za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina; preko naknade za korišćenje energije i energenata; za promenu namene poljoprivrednog zemljišta; korišćenje šuma i šumskog zemljišta; lovostajem zaštićenih vrsta divljači;  za vode; za zaštitu životne sredine; za plovidbu i korišćenje luka, pristaništa i objekata bezbednosti plovidbe na državnom vodnom putu; korišćenje javnih puteva i javne železničke infrastrukture; za korišćenje javne površine; za korišćenje prirodnog lekovitog faktora; za korišćenje turističkog prostora i za elektronske komunikacije. Pa ko se u svemu tome snađe. Preduzetnici bi rekli – gomila parafiskalnih nameta. Mineralne sirovine, poput ruda bakra i gvožđa, uglja, nafte ili gasa, prirodno su bogatstvo u vlasništvu države Srbije, odnosno njenih građana. Zbog toga, firme koje ih eksploatišu moraju državi da plate naknadu za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina, koja je poznata i pod popularnim nazivom rudna renta, a određena Zakonom kao naknada. Visina rudne rente se propisuje tako što „osnovica za rudnu rentu predstavlja prihod koji je firma ostvarila od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, a stope rudne rente su određene u procentima“.Procenti variraju u zavisnosti od mineralne sirovine – rudna renta za ugalj je tri odsto od prihoda, za metalične rude je pet odsto, a za naftu i gas sedam odsto. Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente u Evropi. Tako na primer dok je rudna renta za naftu i gas u Hrvatskoj 10%, u Sloveniji 18%, Ruminiji 12%, Rusiji 22%, u mnogim razvijenim zemljama  visokog ekološkog senzibiliteta rudna renta iznosi i između 25% i 30% ekstrahovane rudne sirovine.Različitost tretmana i vrednovanje sopstvenog  prirodnog kapitala, kroz prirodnu rentu, zavisi od visine dohotka neke zemlje, njene pretenzije da ostvari što veći priliv stranih investicija. Objektivne (nezavisne) naučne procene nigde nisu popularne. Međutim, naplata rudne rente mora da zadovolji najmanje dva interesa i da se novac pri tome namenski troši. Ako se prirodni kapital nadoknađuje lokalnoj zajednici koja trpi zbog njegovog iscrpljivanja, logično je da se sredstva ulažu u ostale produktivne faktore. Ima li održivog rudarstva?Da li ima održivog rudarstva - pitanje je sad? Neki popularni aktivisti tvrde da je održivo rudarstvo oksimoron - kao što je naprimer „drveno gvožđe“ ili „suva voda“. Sa tim se možda slaže deo (ultra)ekologa. Veći deo inženjera, pravnika, ekonomista pa i lekara, smatraju da je održivost kompromis između prava ljudi da žive bolje kao i prava budućih generacija da ne naslede Planetu u gorem stanju, a koji proističe iz principa međugeneracijske pravde. Naravno da se taj koncept moguće sprovoditi korak po korak. Nema takvog „čistog“ razvoja, ni „zelenih“ radnih mesta, kao ni „cirkularne ekonomije“, ili čak „bio-ekonomije“ koji su model i vrednosti po sebi. U skladu sa principom integralne održivosti društva, potrebno ja da se sa ekološkom održivošću, preklapaju ili teškom mukom, usaglašavaju i socijalna i ekonomska održivost, u koju spadaju i ciljevi kao što su redukcija siromaštva,  smanjivanje štetnih nejednakosti, program ostvarivanja prava žena i devojčica, smanjivanje socijalne patologije, humanizacija tehnologije i funkcionalnost institucija.   Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente Prema teoriji, održivo korišćenja neobnovljivih resursa postoji ako se ne dovodi u pitanja agregatna produktivnost proizvodnih faktora u vremenu. To znači i takav razvoj, koji može dovesti do iscrpljivanja pojedinih resursa, naprimer rude, ako produktivnost svih ostalih faktora (rad, kapital, infrastruktura, tehnologija, ljudski resursi, znanje) permenetno  popravljaju produktivnost tako da mogu da kompenzuju odsustvo iscrpljenog prirodnog resursa i omoguće relativno bezbolanu tranziciju na neku drugu proizvodnju, ne dovodeću i u pitanje rast dohotka i zaposlenost.  Onaj ko se bavi održivim razvojem mora da se bavi i ekologijom u najširem smislu, dok onaj ko se bavi ekologijom u užem smislu i ne mora da se bavi razvojem. I tu se stvar ne završava. Kontroverzi oko održivosti, ekološke, socijalne, institucionane, humane, tehnološke..., trajaće još ko zna koliko. Neće se sve nedoumice otkloniti ni jednom novom konferencijom, deklaracijom UN, teorijom ili knjigom. Sukob interesa - nacionalna i lokalne javne politike Kako se raspodeljuje rudna renta u Srbiji? Tako što od uplaćene rudne rente – 60 odsto pripada budžetu Srbije, a 40 odsto opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. A ukoliko se eksploatacija vrši na teritoriji Vojvodine, onda se novac od rente deli tako da 50 odsto ide u republički budžet, 10 odsto u pokrajinski, a 40 odsto u budžet opštine na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. Naravno da su za izmenu sistema i regulacije rudne rente najviše zainteresovane lokalne zajednice. Evo primera: kompanija Gasprom, potpisala je sa Vladom Srbije, još 2008. godine strateški sporazum o eksploataciji nafte sa vojvođanske zemlje. Eksploatacija je podignuta na nivo koji se nije mogao pretpostaviti pre preuzimanja. Milion tona godišnje, to je bila je „granica snova“, kada su u vreme Jugoslavije eksploatacija dostizala jedva 800 hiljada tona godišnje. Današnja eksploatacija prostire se na tri opštine a iznos ekstrahovane sirova nafte u pojedinim godinama je blizu 1,5 miliona tona. Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra Ubrzanje eksplaoatacije uz odgovarajuće ugovorne uslove ide na ruku kompanijama koje su još i strateški partneri, razume se iz nekoliko osnovnih razloga: - prvo, svakome danas, pa i ruskom partneru, jasno je da sagorevanje nafte u zelenoj tranziciji globalne energetike nije proces koji ima dugoročnu budućnost; - drugo, rudna renta koja se obračunava na izvađenu naftu, plaća se po bagatelnoj ceni od 3% od proizvedene sirovine, dok je zvanična naknada za naftu i gas po našem zakonu 7%;-  treće, obračun vrednosti ekstrahovane količine sirove nafte, odnosno izveštaje o tome, kao i uplate u budžet države vrši sam NIS, bez ikakvih mehanizama države da vrši kontrolu tog prostupka;  -  četvrto, činjenica da je posebnim međudržavnim sporazumom predviđeno da se posebna tarifa rudne rente na naftu (od 3% umesto 7%) naplaćuje sve do momenta “postizanja isplativosti projekata”. Kao elementi za postizanje tog cilja navode se izgradnja Južnog toka, od kojeg se odustalo, mada je kasnije Srbija povezana na tzv. Južni ili Turski tok. Na NIS se primenjuje „zakonodavstvo“ (ili praksa) koje je važilo na dan potpisivanja sporazuma, a koje važi i dan danas.Međutim, tri vojvođanske opštine na kojima se nalaze naftna polja tražile su još 2014. godine da NIS plaća rudnu rentu od sedam odsto, ili da se uplaćeni novac drugačije raspoređuje – da svi prihodi od trenutne rudne rente pripadnu opštinama koje trpe direktne posledice eksploatacije, a da se republika i pokrajina odreknu svog dela.Međutim, Memorandum o saradnji tada su potpisale opštine Srbobran, Kikinda i Kanjiža, a ni osam godina nakon toga "nema pomaka". Obeštećenje društvaPokazalo se u praksi da nema jedinstvene političke ocene efikasnosti rudne rente. Naime, u nas su opštine po zakonu dužne da novac od rudne rente troše za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukture.Tako se, naprimer, u vojvođanskoj opštini Kanjiža od tog novca održava javna rasveta, kanali, ili se asfaltiraju ulice. Međutim, već davno je u javnost procurela namera lokalaca da renta i za NIS iznosi sedam odsto, kao bi opštinama pripalo dvostruko više novca. Nasuprot toj ideji, iz vrha države poručuju da se rudna renta „ne menja tek tako jer bismo time destimulisali strane partnere“. Ministarka energetike je za podizanje visine naknada u dogovoru sa ruskim partnerom, ali je učigledno da preovlađuje politički interes, a ne ekonomski motiv. Jedna činjenica mora da bude nesporna. Renta nije obeštećenje svih oštećenih učesnika, koji bi mogli da budu uskraćeni. To je prvenstveno obeštećenje društva, lokalne ili nacionalne zajednice ljudi koji polažu pravo na javni resurs. Tako se može razumeti devastiranje zemljišta, osiromašenje rudne žice, seča šuma, zagađivanje reka, efekat gužvi i prenaseljenosti gradova, pretrpanost plaža na morskoj obali, pa i deo učinka klimatskih promena. Međutim, nema takvog ekološkog interesa, politike i strategije, po sebi, u kojima se ne prepoznaju ljudi i njihov interes, odnosno  bilo kao javni ili pojedinačni. Ne mogu se u celini sačuvati svi ekosistemi, netaknuti prirodni predeli, beskrajno čista voda, ako se ne bude zadovoljio osnovni interes ljudi da imaju dovoljno vode, vazduha i hrane, kao i uslove za dohodak i zaposlenost. A kada to već imaju, onda bi se moglo desiti da imaju i uslove da poprave stanje životne sredine, prirodnih retkosti i ukupnih resursa. Pojednostavljeno govoreći, to je teorija supstitucije dela prirodnog kapitala novim stokovima stvorenog kapitala. Čini se da je ljudski kapital u toj strukturi (obrazovanje, stručno i opšte znanje, institucije i kultura) najvažnija komponenta stvorenog kapitala. Institucije, nažalost najslabije ocenjeni pokazatelj-stub konkurentnosti za Srbiju, najvažniji su indikator funkcionalnosti faktora proizvodnje kao i toga koliko je neki razvoj održiv ili ne i šta sve može da proistekne od (ne)održivog rudarenja u Srbiji. Nedostatak elementarnog poverenja u pravosudni sistem, vladu, javne ustanove, policiju i odgovornost političkog liderstva, od nacionalnog do lokalnog nivoa u Srbiji, ne može da kompenzuje nikakva rudna renta.  

Srbija

Javni dug i deficit u Evropi nastavljaju da rastu

Javni dug evrozone porastao je na 97,3 odsto BDP-a u 2020. godini, sa 86 odsto koliko je bio u 2019. godini, dok je javni dug Evropske unije porastao sa 77,2 odsto BDP-a u 2019. na 90,1 odsto u 2020, navodi Eurostat.Deficit evrozone u odnosu na BDP porastao je sa 0,6 odsto u 2019. na 7,2 odsto u 2020,  dok je u Evropskoj uniji zabeležen rast sa 0,5 odsto u 2019. na 6,9 odsto u 2020. U 2020. godini deficit je zabeležen u svim zemljama Evropske unije. Najveći je deficit bio u Španiji (-11 odsto), Grčkoj (-10 odsto), na Malti (-9,7 odsto), Italiji (-9,6 odsto), Rumuniji (- 9,4 odsto), Belgiji  i Francuskoj (-9,1 odsto). Sve zemlje, osim Danske i Švedske su zabeležile deficit iznad 3 odsto BDP-a.Na kraju 2020. godine najniži javni dug u odnosu na BDP imale su Estonija (19 odsto), Bugarska (24,7 odsto), Luksemburg (24,8 odsto), Češka (37,7 odsto), Švedska (39,7 odsto). Javni dug evrozone prvi put premašio 100 odsto BDP-aEU izdala manje boravišnih dozvola: Gde su lane odlazili Srbi? Trinaest zemalja članica imale su javni dug veći od 60 odsto BDP-aNajveći javni dug zabeležen je u Grčkoj (296,3 odsto BDP-a), Italiji (155,6 odsto BDP-a),  Portugalu (135,2 odsto), Španiji (120 odsto).U 2020. godni javni rashodi u evrozoni su iznosili 53,8 odsto BDP-a, dok su prihodi iznosili 46,6 odsto BDP-a. U Evropskoj uniji su rashodi bili 53,1 odsto BDP-a, a prihodi 46,3 odsto BDP-a. 

Svet

Hrvatski startap Omnisearch osigurao 400.000 evra investicija

Jedan je za vrijeme studiranja na FER-u bio drugom mentor u srednjoj školi, ali tek ih je Marinovo iskustvo u Amazonu i problem na koji je naletio potaknulo da pokrenu zajednički startup na relaciji Zagreb-Vancouver.Marin Smiljanić je nakon studiranja na FER-u radio u Amazonu na skaliranju S3 i email integraciji za Alexu, tijekom čega je naišao na situaciju koju ni Alexin glas nije mogao učiniti manje frustrirajućom: pretraživanje trening video sadržaja.Nije bilo načina za pronaći točne trenutke u video materijalima u kojima se neki izraz ili koncept spominje, što mi se činilo izuzetno neefikasnim.Marin je svoju frustraciju, ali i ideju kako da riješi taj problem podijelio s Matejem Ferenčevićem, donedavno jedan od najranijih inženjera u uspješnom hrvatskom startupu Memgraph koji je nedavno osigurao 9,3 milijuna dolara od Microsofta.Dečki su se znali već duže vrijeme, preko 10 godina, a Marin je radio i u sličnoj tvrtki poput Matejevog iskustva u Memgraphu, MemSQL-u:Matej i ja se znamo preko informatičkih natjecanja. Točnije, bio sam na prvoj godini FER-a kad je njegova generacija krenula u XV. Gimnaziju pa sam im držao naprednu grupu iz algoritama. To je sjajna generacija koja je postigla odlične uspjehe i na natjecanjima i kasnije u industriji, a Matej je bio među najjačim programerima u toj generaciji.Složivši se da ideja, stvaranje tražilice koja će za interne podatke učiniti štoje Google za otvoreni Internet, itekako ima smisla, odlučili su joj posvetiti puno radno vrijeme. I tako je nastao Omnisearch koji je – kako su dečki ekskluzivno potvrdili za Netokraciju – od američkog GoAhead Venturesa osigurao 450.000 dolara pre-seed kapitala.Takeshi “TK” Mori, upravljački partner u GoAhead Venturesu koji su osnivala trojica alumnija poznatog Sveučilišta Stanford, izjavio je povodom investicije:Iznimno nam je drago priključiti se Omnisearchevom timu na ovom putovanju i podržati ih u misiji unošenja revolucije u enterprise search, tržište od deset milijardi dolara godišnje. Posebno nas se dojmilo Marinovo i Matejevo tehničko iskustvo koje uključuje i “Big Tech” i brzorastuće startupePretraživanje audio i video sadržajaOmnisearch omogućava, kako objašnjavaju na svojoj web stranici, pretraživanje “doslovno svega”, od PDF-ova i Worda do audio sadržaja, podcastova, prezentacija i video sadržaja. Dapače, dečki su napravili testnu tražilicu za podcastove kako bi prikazali tehnologiju:Konkurencija na tržištu pretraživanja u ovoj kategoriji su im ne samo Google site search, nego i tvrtke poput Elastica i Algolie, a kao svoju glavnu prednost vide da procesuiraju i pretražuju različite tipove podataka out of the box, za razliku od konkurenata koji su i dalje orijentirani na tekstualno pretraživanje. Marin objašnjava:Ako korisnik Elasticsearcha ili Algolije želi pretraživati bilošto osim čistog teksta (audio/video, dokumente, scanove, itd.), i dalje sam mora ekstrahirati sadržaj iz tih datoteka prije nego što ih uopće može indeksirati. Omnisearch pokriva svu navedenu funkcionalnost u jednom proizvodu.Na takav pristup su se odlučili, jer smatraju da donosi znatno veću vrijednost korisnicima:Cilj nam je da integracija s korisničke strane bude što jednostavnija i intuitivnija. Smatramo da smo u odličnoj poziciji da dugoročno ne samo dođemo do profitabilnosti, nego i ostavimo veliki trag u ovom tržišnom segmentu, i to iz više razloga.Najočitiji je taj da nam je proizvod stvarno jedinstven iz aspekta funkcionalnosti, a k tome je i vrlo široko primjenjiv. Osim toga postoji i faktor tržišta. Enterprise search kao takav je tržište od cca 10 milijardi dolara. No po našem je mišljenju to i dalje nisko, uz velik potencijal rasta.Usredotočit će se na eksplozivan EdTechUnutar velikog tržišta, Marin i Matej su se trenutno odlučili usredotočiti na edtech, sektor u Hrvatskoj poznat prvenstveno kroz tvrtke poput Photomatha i Thinkifica za koji Marin navodi primjer:Edtech nam se jako svidio iz više razloga: ima eksplozivan rast, naročito uslijed pandemije; ima mnogo agilnih manjih igrača koji su spremni eksperimentirati s novim alatima – i imaju puno raznolikih tipova materijala: video, prezentacije, čisti tekst itd.Primjerice, edukator ubacuje sve materijale u Omnisearch, i integrira search bar na svoju stranicu. Studentima tako daje neusporedivo bolje iskustvo pretraživanja jer mogu pronaći informaciju u svemu, od videa, teksta, PDF-ova itd.Potencijal sektora je u velikom intervjuu za Netokraciju potvrdio Photomathov suosnivač Damir Sabol:Općenito vidim ubrzani razvoj EdTech segmenta u svijetu u idućih nekoliko godina. Sad postaje jasno kolika je tu velika prilika i velika potreba te da tehnologija može poboljšati kvalitetu i dostupnost edukacije.Zagreb, Vancouver…Marin je baziran u Vancouveru u Kanadi, a Matej u Zagrebu, ali ističu kako nisu striktni oko toga koja funkcija Omnisearcha treba gdje raditi:Načelno planiramo zapošljavati inženjere u Zagrebu, a prodaju i operativu u Kanadi. Zagreb nam posebno odgovara za zapošljavanje inženjera jer imamo mnogo elitnih inženjera u vlastitoj mreži kolega i poznanika.

Srbija

U Subotici prave prvu veliku fabriku litijum-jonskih baterija

ElevenEs i EIT InnoEnergy najavili su strateško partnerstvo za izgradnju prve velike fabrike LFP litijum-jonskih baterija u Evropi, a kao lokacija izgradnju fabrike predviđena je Subotica, prenosi eKapija.Iz kompanije najavljuju posao za do 2.000 radnika. ElevenEs, razvojni industrijski projekat multinacionalne kompanije Al Pack Group, koja je specijalizovana u preradi aluminijuma i posluje na tržištu ambalaže 25 godina, razvio je sopstvenu tehnologiju za proizvodnju litijum-gvožđe-fosfatnih baterija koje su održivije i efikasnije.Kompanija, koja se od oktobra 2019. bavi istraživanjem i razvojem LFP litijum-jonskih baterija, nedavno je otvorila istraživačko-razvojni centar u Subotici, gde zapošljava međunarodni tim inženjera i naučnika."LFP ćelije traju više od dva puta duže od konkurentskih, mogu se puniti do 6.000 puta, brže se pune, mogu se više puta puniti do 100% napunjenosti i praktično ne izazivaju požare u električnim vozilima. Povrh toga, koštaju znatno manje. To je danas najpopularniji izbor u Kini, koja je i dalje svetski lider u tehnologiji baterija",  kaže Nemanja Mikać, osnivač i izvršni direktor ElevenEs.Još jedna ključna prednost, kako ističu iz kompanije, je činjenica da će se postrojenje nalaziti "u neposrednoj blizini doline Jadar, najvećeg nalazišta litijuma u Evropi".Do 2023. ElevenEs postrojenje će biti u mogućnosti da proizvodi LFP baterije sa ukupnim procenjenim godišnjim kapacitetom od 300 MWh.Izgradnja postrojenja u Subotici, kapaciteta 8 GWh koje će u potpunosti koristiti energiju iz obnovljivih izvora, počeće 2024. godine.Kasnije će se kapacitet proizvodnje povećati na 16 GWh - što je, kako se procenjuje, dovoljno za opremanje baterijama više od 300.000 električnih vozila svake godine.

Srbija

EU: Cena struje najviše porasla u Sloveniji

U prvoj polovini 2021. godine prosečna cena struje u domaćinstvima u EU blago je porasla u poređenu sa istim periodom 2020. (21,3 evra za 100 kilovat-sati) na 21,9 evra. Najveći rast zabeležen je u Sloveniji navodi Eurostat. Prosečne cene gasa u EU, međutim, beleže drugačiju putanju, one su blago smanjene na 6,4 evra za 100 kilovat-sati u prvoj polovini 2021. godine.Tokom prve polovine 2021. godine, cene struje u domaćinstivima porasle su u 16 članica EU, u poređenju sa prvom polovinom 2020. godine.Najveće povećanje (izraženo u nacionalnim valutama) zabeleženo je u Sloveniji (+ 15 odsto), Poljskoj (+8 odsto), i u Rumuniji (+7 odsto). Najveći pad cene struje bio je u Holandiji (-10 odsto), na Kipru (-7 odsto), i u Litvaniji (-6 odsto).Mlađi od 18 i porodice sa više dece najizloženiji riziku od siromaštvaIzraženo u evrima, prosečna cena struje u domaćinstvima bila je najniža u Mađarskoj (10 evra za 100 kilovat-sati), Bugarskoj (10.2 evra) i na Malti (12.8 evra).Najviše cene bile su u Nemačkoj (31,9 evra za 100 kilovat-sati), Danskoj (29 evra za 100 kilovat sati), Belgiji (27 evra), i Irskoj (25,6 evra). Izveštaj Evropske komisije: Kritike i pohvale srpske ekonomijeCene gasa opale su u 20 zemalja članica EUIzmeđu prve polovine 2020. i istog perioda ove godine, cene gasa opale su u 20 od 23 članice koje izveštavaju o cenama prirodnog gasa u domaćinstvima.Najveći pad cene prirodnog gasa zabeležen je u domaćinstvima u Litvaniji (-23 odsto), Slovačkoj (-10 odsto), Poljskoj (-9 odsto).Nasuprot tome, cene prirodnog gasa porasle su domaćinstvima u Danskoj (19 odsto), Nemačkoj (8 odsto), Luksemburgu (6 odsto). Cene energenata bile su glavni razlog  rasta cene u Danskoj, dok su takse uslovile rast cena u Nemačkoj i Luksemburgu. Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?Posmatrano u evrima, prosečna cena prirodnog gasa u domaćinstvima je u prvoj polovini 2021. godini bila najniža u Litvaniji (2,8 evra po kilovat satu), Letoniji (3 evra), Mađarskoj (3,1 evro), a najviša u Holandiji (9,6 evra), Danskoj (9 evra), Portugalu (7,6 evra)Velepordajne cene struje i gasa značajno rastu širom Evropske unije u poslednje vreme, ali će zvačnična statistika o tome biti objavljena u aprilu 2022. godine.

Srbija

Otvorene prijave za regionalno startap takmičenje Elevator Lab Challenge

Pozivaju svi zainteresovani startapi da se prijave na Elevator Lab Challenge South-East Europe, takmičenje u kom imaju priliku da predstave svoje inovacije i rešenja iz oblasti finansijskih tehnologija. Prijave su zvanično otvorene od 11.10.2021. do 14.11.2021. godine. Pored Srbije, mgou se prijaviti svi timovi iz Jugoistočne Evrope.Takmičenje se održava u organizaciji Raiffeisen banke i Startita. Zainteresovani kandidati mogu da se prijave za učešće u nekoj od sledećih pet kategorija:1. Bankarstvo za stanovništvo i mala i srednja preduzeća2. Napredna analitika i veštačka inteligencija3. Plaćanja i obrada transakcija4. Velike korporacije i institucionalni klijenti5. ESG rešenjaPolufinalna takmičenja ove godine odvijaće se online tokom novembra i decembra, po navedenim kategorijama, a ne na osnovu lokacije kao prethodnih godina. Najbolji startapi iz svake kategorije dobijaju novčane nagradu, mogućnost da razviju pilot projekat sa nekom od lokalnih banaka, priliku da svoja rešenja integrišu u sisteme Raiffeisen banke i plasman u regionalno finale.Prijave za Elevator Lab Challenge South-East Europe se nalaze na linku.

Svet

Fejsbuk možda menja ime

Fejsbuk koji je najavio izgradnju sopstvenog digitalnog sveta, "metauniverzuma", planira da promeni ime već naredne nedelje, kada se održava godišnja njegova konferencija, piše portal The Verge. Promena imena zapravo značila stavljanje Fejsbukove aplikacije za društvene mreže među ostale proizvode Insagram, Whatsapp ili Oculus.O rebrendirarnju popularne društvene mreže govoriće izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg 28. oktobra, ali bi plan mogao da bude objavljen i ranije. Facebook već ima više od 10.000 zaposlenih koji proizvode hardver poput pametnih naočara za koje Zackerberg veruje da će na kraju biti popularne kao i pametni telefoni.Fejsbuk je već uložio značajna sredstva u razvoj virtuelne realnosti (VR) i proširene realnosti (AR), između ostalog i kroz kupovinu kompanije Okulus koja proizvodi VR naočare. Antimonopolski regulatori u Sjedinjenim Državama, ali i u drugim zemljama pokušaju da ograniče Fejsbuk koji sve više gubi poverenje javnosti, što se tiče poslovnaja. The Verge podseća kako ta kompanija neće biti prva koja će sprovesti taj tip reorganizacije.Gugl  je 2015. godine potpuno reorganizovao u holding kompaniju Alphabet jer je želeo da promeni uvreženo mišljenje korisnika i da im ukaže kako nije samo internet pretraživač. Snapchat se 2016. godine rebrendirao u Snap Inc, kada je predstavio prvi par naočara za kamere Spectacles.Fejsbuk razvija "metauniverzum", sopstveni digitalni svetFejsbuk lansirao pametne naočare Navodi se da je novo ime Fejsbuka strogo čuvana tajna, kao i da bi moglo da ima veze sa Horizonom, za sada neobjavljenom verzijom virtuelne realnosti (VR) Facebook-Meet-Roblok koju je kompanija razvijala poslednjih nekoliko godina.Ime te aplikacije nedavno je promenjeno u Horizon Worlds ubrzo nakon što je Facebook predstavio verziju za radnu sobu pod nazivom Horizon Workrooms.Ipak, i pored promocije metauniverzuma, navodi se kako taj koncept još nije shvaćen u potpunosti. Izraz je prvobitno skovao pisac naučne fantastike Nil Stivenson (Neal Stephenson) kako bi opisao virtuelni svet u koji ljudi beže iz distopijskog, stvarnog sveta.Fejsbuk će grupama izdavati "uslovne kazne" zbog kršenja pravilaFejsbuk prvi put optužio neke zemlje Zapada da zloupotrebljavaju platformu za političku dobit