Najnovije

Srbija

Nov pravilnik za vađenje rečnih nanosa ne znači dodatnu kontrolu

Vlada Srbije donela je Pravilnik o utvrđivanju plana vađenja rečnih nanosa kojim se uređuje vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta reka Dunav, Sava, Lim, Tisa, Drina, Velika Morava, Južna Morava, Zapadna Morava i drugih vodotoka prvog reda.U Pravilniku se navodi da su planom vađenja rečnih nanosa utvrđene planirane lokacije za vađenje rečnih nanosa uz pribavljanje uslova i planirane količine rečnih nanosa za vađenje, kao i lokacije na kojima nije dozvoljeno vađenje rečnih nanosa. U Pravilniku piše da vađenje rečnih nanosa nije dozvoljeno 50 metara od vodnih objekata u koritu (regulacionih građevina, vodozahvata, ispusta), kao ni 300 metara uzvodno i nizvodno od prelaza gasovoda, naftovoda i drugih cevovoda (vodovod i kanalizacija), kao i podvodnih TT i elektro vodova, a 1.000 metara uzvodno i nizvodno od prelaza gasovoda na reci Drini. Vađenje nanosa nije dozvoljeno ni 300 metara uzvodno i nizvodno od mostova, izuzev Pavlovića mosta na reci Drini, piše u Pravilniku. Dalje, vađenje rečnog nanosa nije dozvoljeno: uzvodno i nizvodno od hidroloških stanica površinskih voda, u dužini jednakoj desetostrukoj širini reke pri velikim vodama u profilu hidrološke stanice, izuzev 1.000 metara uzvodno i nizvodno od hidroloških stanica površinskih voda na rekama Dunav, Sava i Tisa,  u radijusu od 100 metara od hidroloških stanica podzemnih voda, u užoj zoni zaštite izvorišta vodosnabdevanja, u međunaperskim poljima i pregrađenim rukavcima, u zaštitnom pojasu puteva i planiranih puteva.Kako se navodi u Pravilniku, neki od ciljeva vađenja rečnog na nanosa na rekama je da se obezbedi propusna moć rečnog korita, smanji rizik od poplava, poboljša hidraulički režim tečenja i strujna sliku u rečnom koritu, obezbedi veća stabilnost korita, obala i postojećih vodnih objekata, kao i da se obezbedi količina peska i šljunka za tržište građevinskog materijala.Plan predviđa i vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta iz neobnovljivih rezervi za potrebe izvođenja radova na objektima od značaja za Srbiju.Vađenjem rečnih nanosa ne smatraju se radovi u okviru redovnog održavanja plovnog puta, luka, pristana, marina, sidrišta i zimovnika sa pristupnim plovnim putevima, kao i proticajnog profila vodotoka (hitni sanacioni radovi...), kao ni zona značajnih infrastrukturnih objekata (vodozahvata, ispusta, mostova i drugo).Planom se uređuje vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta drugih vodotokova I reda, uključujući Svrljiški Timok, Trgoviški Timok, Beli Timok, Crni Timok, Timok, Pek, Кolubaru, Nišavu, Vlasinu i ostale.U Pravilniku se navodi i da je obim vađenja rečnih nanosa iz akumulacija HE "Bajina Bašta" i HE "Zvornik", kao i iz  akumulacija HE "Međuvršje" i HE "Ovčar Banja" neograničen.Uslovi za vađenje rečnih nanosaPravno lice, odnosno preduzetnik koji namerava da vadi rečne nanose mora da ispuni uslove koji imaju za cilj da spreče negativan uticaj tih radova na vodni režim (vodni uslovi), na održavanje i unapređenje vodnih puteva, odnosno bezbednost plovidbe (plovidbeni uslovi), kao i uslove u pogledu zaštite životne sredine (uslovi zaštite prirode).Ukoliko se lokacija na kojoj se planira vađenje rečnih nanosa nalazi na međunarodnom ili međudržavnom vodnom putu, pored pribavljanja vodnih uslova koje izdaje nadležno javno vodoprivredno preduzeće, potrebno je pribaviti i uslove od organa nadležnog za tehničko održavanje vodnog puta, piše u Pravilniku. Takođe, ukoliko se lokacija na kojoj se planira vađenje rečnih nanosa nalazi na prostoru koji je u obuhvatu zaštite prirode po bilo kom osnovu, pored pribavljanja vodnih uslova koje izdaje nadležno javno vodoprivredno preduzeće, potrebno je pribaviti i uslove zaštite prirode od nadležnog zavoda za zaštitu prirode.Pravilnik važi dve godine od dana stupanja na snagu. 

2021

Coca-Cola HBC uvodi mlade u svet preduzetništva

 U želji da pomogne mladima pri prvim preduzetničkim koracima, Coca-Cola HBC Srbija organizovala je inovativnu Master Class seriju „How to za nove generacije: Poslovni vodič za preduzetništvo mladih”. Ovaj jedinstveni online događaj održan je u okviru programa Coca-Cola Podrška mladima, a zahvaljujući njemu je trista učesnika besplatno dobilo priliku da sazna kako najbolje da započne svoj preduzetnički put.   Master Class je mladim ljudima pružio priliku da čuju više o ključnim temama koje čine poslove budućnosti, i to od vrhunskih stručnjaka. Jelena Đurđević, psiholog i psihoterapeut ispred GiGrupe, dala je učesnicima korisne savete o izgradnji zdravih navika, dok je Maja Pešić, Organization Development & Employer Branding Manager kompanije Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, upoznala prisutne sa pojmovima kao što su Agile i Scrum, i pomogla im da razmišljaju kao pravi preduzetnici. Suosnivač i direktor Smart kolektiva Neven Marinović predstavio je socijalno preduzetništvo i njegovu moć u današnje vreme, a Aleksandar Radukin, suosnivač i Digital Performance Manager agencije Homepage Creative. Digital. predstavio je osnove i značaj digitalnog oglašavanja u poslovanju.              „Nikad nije bilo važnije da podržimo mlade ljude u ostvarenju njihovih profesionalnih snova nego sada. Upravo zbog toga, kroz program Coca-Cola Podrška mladima podržavamo mlade da se odvaže i stratuju neke nove poslovne poduhvate koji će obeležiti kako njihovu, tako i budućnost čitave naše zajednice. Zato smo odlučili da ih kroz novi Master Class i relevantne predavače upoznamo sa novim profesijama i osnažimo ih da hrabro započnu karijeru u novoj realnosti”, izjavila je Nina Elezović, direktorka korporativnih poslova i održivosti Coca-Cola HBC za Srbiju.Kroz program Coca-Cola Podrška mladima, do sada je prošlo oko 9000 mladih ljudi koji žele da se bave poslom koji vole i da izgrade uspešnu karijeru. Zahvaljujući brojnim edukacijama kompanije Coca-Cola HBC Srbija koje su se nastavile i tokom pandemije, uključujući i najnoviji Master Class „How to za nove generacije: Poslovni vodič za preduzetništvo mladih”, svi zainteresovani stiču kvalitetno neformalno obrazovanje, razvijaju svoje poslovne veštine i stiču dragocena znanja iz sveta biznisa.

Srbija

Startap akcelerator za mlade preduzetnike

Univerzitet u Beogradu i kompanija Mozzart su pokrenuli startap akcelerator Univerzum, za mlade preduzetnike koji će kroz mentorski program pomoći preduzetnicima u realizaciji njihovih inovativnih ideja u svim fazama razvoja. Prijave su počele i traju do 17. novembra.Mogu se prijaviti timovi i kompanije sa originalnim proizvodom ili uslugom koji žele da razviju svoju ideju, a prijava i učešće su potpuno besplatni.Projekat Univerzum zamišljen je kao biznis akcelerator, koji će nastojati da startap timovima obezbedi neophodne veštine i alate za razvoj njihovih proizvoda, poslovnu edukaciju i važne kontakte, a u tome će im pomoći brojni domaći i inostrani stručnjaci, kao i iskusni preduzetnici.Kompanija Mozzart je za ovaj startap akcelerator odvojila fond od 25.000 evra, tako da će najbolje biznis ideje dobiti i novčane nagrade od 5.000 evra kako bi dalje razvijali svoj startap.Učesnici će moći da se Povežu sa drugim osnivačima kompanija i timovima, stručnjacima i mentorima, kao i potencijalnim investitorima, čime će značajno proširiti svoju mrežu kontakata koji im, u budućnosti, mogu pomoći.„Odlično je da se Univerzum pojavio, jer će pružiti podršku mnogim startapima, ali i zato što predstavlja sjajan primer partnerstva između privatnog sektora i Univerziteta, a upravo su se takva partnerstva pokazala kao veoma uspešna u brojnim vodećim startap ekosistemima u svetu“, ocenio je direktor Global Entrepreneurship Network (GEN) Srbija Miloš Došen, koji je ujedno i jeda od mentora programa.Timovi će takođe dobiti šansu i za veću investiciju jer će imati priliku za Pitch sa investitorima na kraju programa.„Ovaj projekat bi trebalo da bude vetar u leđa mladim ljudima da shvate sve prednosti i izazove, te da se odvaže na dalje korake u pravcu podizanja sopstvenih kompanija koje će jednog dana, baš kao i Mozzart, biti prepoznate i uspešne“, rekao je menadžer razvoja Mozzarta, Arsen Lončar, jedan od mentora, i dodao da uz znanja stečena školovanjem i uz rad na lilčnom usavršavanju kroz razvoj startapa nikako ne mogu da pogreše.Učesnici će naučiti kako da kreiraju najbolju biznis strategiju za svoju kompaniju pomoću, inovativnih, preduzetničkih metodologija.Pitch-ovanjem svoje originalne ideje će obezbediti učešće u Akcelerator programu, kojim će povećati mogućnosti za dalji rast i saradnju sa potencijalnim investitorima, a radionice i događaji, koje, otkriće im sve tajne poslovnog uspeha i osigurati potrebna znanja i veštine za dalji razvoj.Univerzum je jedinstveni biznis akcelerator program čija je misija je da ti obezbedi neophodne veštine i alate, najbolju biznis edukaciju tima stručnjaka iz zemlje i sveta, važne kontakte i mogućnosti. 

Svet

EU će priznavati kovid potvrde iz Srbije

Evropska unija je donela odluku da prizna COVID-19 potvrde iz Srbije, preneo portal Slobodna Evropa. Osim Srbije, EU ċe, prema najavi, priznati iste potvrde i za Gruziju i Moldaviju."Ova odluka ċe građanima tih zemalja olakšati putovanja, ali i omogućiti građanima Evrope da putuju", izjavio je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.Srbija je treċa od šest zemalja Zapadnog Balkana čije državne potvrde su priznate i na teritoriji EU, nakon Albanije i Severne Makedonije.Ovim potvrdama putnici mogu da dokažu da su potpuno vakcinisani, da imaju negativan PCR test ili potvrdu da su preležali korona virus u poslednjih 180 dana, odnosno da imaju dovoljno antitela.Do sada svega 18 država van EU ima standardizovane COVID-19 potvrde.Kovid sertifikati izdati u tim zemljama prihvataju se u EU pod istim uslovima kao i EU digitalni kovid sertifikati. EU digitalni COVID sertifikat je prihvaċen u ovih 18 zemalja.Srbija jedna od četiri ekonomija regiona koje su dostigle pretpandemijski nivoU čemu je razlika između digitalnog i kovid pasoša?

Srbija

Potrebna veća onlajn vidljivost muzeja u Istočnoj Srbiji

Najposećeniji lokalitet u Istočnoj Srbiji je Lepenski Vir sa oko 45.000 posetilaca, kao i Narodni muzej u Zaječar sa oko 46.000 posetilaca i Muzej Krajine u Negotinu sa oko 35.000 posetilaca godišnje, pokazalo je istraživanje Regionalne agencije za razvoj Istočne Srbije (RARIS). Tokom pet godina, kako se dodaje, muzeje u Boru, Zaječaru, Sokobanji, Knjaževcu, Boljevcu, Negotinu, Kladovu i Majdanpeku posetilo je više od 808.000 ljudi, ili u proseku oko 150.000 godišnje. Broj posetilaca muzeja je porastao za 28% do 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.Broj poseta muzejima u tom delu Srbije porastao za 28% u periodu od 2015. do 2019. godine, a udeo stranaca uvećan je 2,4 puta.RARIS je analizirala posetu turista muzejima u tom regionu od 2015. do 2020. godine.  Najposećeniji lokaliteti i muzeji u Istočnoj Srbiji, kako se navodi, dokazuju da muzeji daleko više doprinose lokalnom turizmu, kao i da je posebno važno da se promovišu muzeji na otvorenom koji afirmišu nasleđe i identitet.Jedna od neiskorišćenih mogućnosti je da se više promovišu "divni i topli" ljudi koji imaju svoju istoriju i kulturu. Treba afirmisatikaže direktor RARIS-a Vladimir Jeremić., to je urađeno sa ciljem da se bolje pozicionira kulturno nasleđe istočne Srbije i uveća konkurentnost turističke ponude u lokalu, a saradnji se odazvalo osam od ukupno devet muzeja u regionu.Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja, a svega 5% lokalno stanovništvo. Tri četvrtine ukupnih poseta su organizovane grupne posete, a među turistima koji obilaze muzeje u istočnoj Srbiji, tek 15% su stranci. To znači da je muzeje u ovom delu Srbije tokom proteklih godina posećivalo u proseku oko 20.000 stranaca godišnje, s tim što je njihov broj uvećan za 2,4 puta do 2019. godine, navodi se u analizi.Narodni muzej u Zaječaru uključuje poznato arheološko nalazište Felix Romulijana, muzej, kao i Radul Begov konak. Muzej Krajine u Negotinu (Mokranjčeva kuća, Muzej Hajduk Veljka i Muzej Krajine) sa oko 35.000 posetilaca godišnje.Objašnjavajući ovako veliku prednost u broju posetilaca, Vladimir Nojković, v.d. direktora Turističkog prostora „Lepenski Vir“ ističe da je razlika u pristupu."Mi smo usredsređeni na turističko tržište, dok drugi rade klasičan muzeološki posao”, kaže Nojković. Dodaje da na posećenost svakako utiče i odlična pozicija ovog lokaliteta na obali Dunava, ali da ona sama po sebi ne bi dala takve rezultate bez višegodišnjeg truda da se privuče što veći broj turista sa inostranih kruzera.Po njegovom mišljenju, taj deo turističke ponude bi trebalo da razvijaju i dalje, jer Lepenski Vir ima više mogućnosti za rast poseta na stranom, nego na domaćem tržištu. No, bez obzira koje je tržište u pitanju, muzeji moraju da se pozicioniraju u duhu vremena, odnosno da budu prisutniji u novim vidovima promocije i prodaje kao što je digitalni marketing, uveren je Nojković.Internet je danas pokretač razvoja turizma, ocenjuje i direktor RARIS-a Vladan Jeremić: „To je alat koji može omogućiti destinacijama i turističkoj privredi veliki napredak ukoliko se primeni na pravi način. Internet doslovno može lansirati određeni objekat ili čitavu destinaciju na turističku mapu”.Zato su u ovoj razvojnoj agenciji uradili osam video formata za muzeje i lokalitete da ih koriste u svojoj promociji. Analiza vidljivosti turističke ponude muzeja istočne Srbije na internetu je pokazala sledeće: postove vezane za muzeje na Fejsbuk stranici „Visit East Serbia“ videlo je od 4.460 do 10.380 ljudi, odnosno oko 75.000 ukupno, a na Instagram stranici od 884 do 1.917 ljudi, odnosno oko 14.000 ukupno. Jeremić dodaje da su letos organizovali i tri nagradne igre na Instagramu, podelili 60 ulaznica za muzeje, a objave je videlo oko 42.000 ljudi.Ovo bi trebalo da bude podstrek za zaposlene u muzejima da se više „digitalno“ aktiviraju i budu prisutniji na različitim onlajn platformama, uključujući i Tripadvajzer i Gugl mape, kao i da ponuđeni sadržaji osim na srpskom, budu dostupni makar još i na engleskom jeziku.Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja u Istočnoj Srbiji, od kojih je svega 15% stranaca,

Srbija

Formira se radna grupa za sprovođenje preporuka iz investitorske „Bele knjige“

Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za sprovođenje preporuka iz "Bele knjige" Saveta stranih investitora (FIC).Za predsednika Radne grupe imenovana je premijerka Ana Brnabić, a za zamenika predsednika ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajalović. Zadatak Radne grupe je da definiše konkretne mere za sprovođenje preporuka iz "Bele knjige" Saveta stranih investitora i prati sprovođenje tih mera.Članovi radne grupe biće i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović,  ministar finansija Siniša Mali, ministarka privrede Anđelka Atanasković, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović. U Radnoj grupi su, između ostalog, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Кisić Tepavčević. Vlada obrazuje grupu za sprovođenje preporuka stranih investitora„Bela knjiga“ Saveta stranih investitoraKako se navodi u odluci, stručnu i administrativno-tehničku podršku radu Radne grupe pruža Ministarstvo rudarstva i energetike.  Navodi se i da radna grupa može da formira podgrupe koje će sačinjavati predstavnici državnih institucija i FIC.Radna grupa podnosi Vladi izveštaj o radu najmanje svakih 90 dana.

Svet

Građani Hrvatske duguju 2,4 milijarde evra

Prošlog meseca u Hrvatskoj je pršlog meseca bilo blokirano 242.000 računa čiji su vlasnici građani, kao i 15.200 poslovnih subjekata, saopštila je Finansijska agencija (FINA). Ukupna dugovanja građana iznosila su 2,4 milijarde evra bez kamata, dok su preduzeća dugovala 532 miliona evra.Iako je broj zaduženih građana bio za 2,1 odsto manji u odnosu na oktobar prošle godine, glavnica duga je bila veća za 4,9 odsto.Trećinu glavnice čine dugovanja prema bankama, najvećim delom za hipoteke i razne potrošačke kredite.Hrvatska ima oko 4 miliona stanovnika, od čega 3,3 miliona odraslih ljudi. To znači da je skoro 14 odsto ili skoro svaki sedmi punoletni građanin Hrvatske imao zamrznute bankovne račune u oktobru.Kada je reč o privatnim preduzećima, njihova dugovanja su za 23,2 odsto manja u odnosu na oktobar prošle godine. U oktobru ove godine, ukupan dug privatnih firmi iznosio je 679 miliona evra, uključujući i kamate.FINA je naslednik Službe društvenog knjigovodstva (SDK), koja je u bivšoj Jugoslaviji imala isključivo pravo obavljanja platnog prometa.Hrvatska obala ove godine pobedila konkurenteHrvatska ima skuplje gorivo od Srbije (FOTO)Hrvatska je 50 odsto razvijenija od Srbije, ali dobro je da se takmičimo

Svet

Džonson i Džonson planira razdvajanje na dve kompanije

Kompanija Džonson i Džonson (Johnson & Johnson) saopštila je da će svoj biznis razdvojiti na dve komanije. Jedna će se baviti proizvodnjom kućnih potrepština a druga će se baviti proizvodnjom medicinskih uređaja i lekova, preneo je Wall Street Journal."Najbolji način da nastavimo sa održivim rastom na duže staze i da bolje odgovorimo na zahteve potrošača i naših pacijenata je da naše potrošačko poslovanje funkcioniše u obliku zdravstvene kompanije", kaže izvršni direktor kompanije Aleks Gorski.On je dodao da bi razdvajanje trebalo da se dogovi u nardnih 18 ili 24 meseca. Ime nove kompanije i dalje nije poznato i na njemu se još radi.Vrednost prodaje brendova te kompanije procenjena je na 15 milijardi dolara godišnje. Džonson i Džonson proizvodi flastere, dobija visoke marže od svojih lekova koji se izdaju na recept, poznat je i po svom bebi puderu, a bavio se i proizvodnjom medicinskih aparata.U kompaniji navode da su se odlučili za promene zbog promene potrošačkih navika i novih trendova na tržištu. Džonson i Džonson je poslednja u nizu američkih kompanija koje su u poslednjih nekoliko dana najavile razdvajanje svojih biznisa. Pre nje to su učinile Toshiba, kao i General Electric.Džonson i Džonson i bivša Rio Tintova firma ćutali o kancerogenom puderu?farmaceutske kompanije ne žele da dele informacije o covid-19 Kako su nedavno preneli Bloomberg i portal Nove ekonomije, Džonson i Džonson se u Sjedinjenim Državama suočava sa desetinama hiljada tužbi potrošača koji su koristili njihov puder na bazi talka, koji se prodavao četiri decenije. Proizvod se prošle godine našao među proizvodima koji su zbog zaštite bezbednsoti potrošača, povučeni sa prodajnih rafova u SAD.Potrošači kompaniju optužuju da je zajedno sa bivšom kopmapijom Rio Tinta, Rio Tinto Minerals, skrivala podatke o kancerogenosti tog pudera. Optužbe su stizale i od nekih američkih saveznih država.Rio Tinto je firmu dobavljača talka prodao jednoj francuskoj farmaceutske kompanije ne žele da dele informacije o covid-19 kompaniji, na čiju adresu stižu tužbe. Ta rudarska kompanija planira i veliki projekat ekspolatacije litijuma u Srbiji.

Srbija

Menja se Pravilnik o podnošenju poreske prijave elektronskim putem

Pravilnikom o izmenama Pravilnika o podnošenju poreske prijave elektronskim putem propisan je novi obrazac PEP – Ovlašćenje za upotrebu elektronskih servisa, kojim je zamenjen dosadašnji obrazac.Pravilnik je stupio na snagu 30.oktobra 2021. godine.Novi obrazac je delu za ovlašćenja za upotrebu elektronskih servisa (deo 4) dopunjen tačkom fiskalizacija (4.6) kako bi se obveznicima omogućilo da preko portala Poreske uprave ePorezi podnose prijave sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora  i poslovne prostorije(PGJO); izjave o zainteresovanosti za finansijsku podršku (FIP-EFU)  kao i pristup portalu Elektronski sistem za fiskalizaciju.Svi zakonski zastupnici poreskih obveznika koji su podneli obrazac PEP do stupanja na snagu izmene Pravilnika i dodelili ovlašćenje za sve elektronske servise pod tačkom 4.1, nemaju obavezu podnošenja novog PEP obrasca da bi dodelili ovlašćenje i za obim pod tačkom 4.6.Propisani novi obrazac PEP možete preuzeti na linku.  

Svet

Jutjub će ubuduće sakrivati broj „dislajkova“

Kompanija Jutjub saopštila je da će sakriti broj "dislajkova" okviru video objava kako bi zaustavila "uznemiravanje jutjubera", prenosi Zero Hedge. Dugme "Ne sviđa mi se" ostaje , ali će broj dislakova biti privatan, i "neće služiti za javno sramoćenje". Kritičari ističu da je ovo samo način se ukloni ogromna količina negativnih glasova na videima koje postavlja Bajdenova administracija. "Jutjub je objavio da će sakriti broj "nesviđanja" na videima na svojoj platformi, počevši od danas",  piše The Verge. Kompanija je poručila da je cilj da spreči da manje poznati jutjuberi budu na meti napada i uznemiravanja, kao i da promoviše "dostojanstvenu interakciju" između onih koji gledaju video sadržaje i onih koji ih stvaraju.

Srbija

Saznajte kako da dobijete bespovratna sredstva EU za domaće startape

U okviru jesenjeg serijala radionica Startita posvećenih preduzetništvu i startapa, održaće se nova je namenjena domaćim startapima u cilju poboljšanja njihove saradnje sa EU fondovima. Jedan od primera takvih fondova, koji su otvoreni za mala i srednja preduzeća Zapadnog Balkana, je Horizon Europe čija je vrednost 95.5 milijardi evra.Zoom radionica će se održati 25. novembra u 17 časova na engleskom jeziku i sastoji se iz dva dela:Uvodni deo baviće se predstavljanjem EU fondova i izradom projektnog nacrta kao neizbežnim korakom na putu dobijanja bespovratnih fondova, dok je drugi deo radionice posvećen pitajima učesnika.Poseban naglasak biće stavljen na adekvatnu komunikaciju unique selling point-a (USP) samog projekta i partnerstva u okviru projekta.Predavač na radionici biće Milan Miletić iz kompanije Milloy consulting, koji ima dugu karijeru iz oblasti institucionalne komunikacije.Više informacija o radionici možete potražiti ovde

Srbija

Cene u oktobru: Poskupeo transport, odeća, hrana…

U oktobru, u odnosu na prethodni mesec, u Srbiji je najviše poskupeo transport, odeća i obuća, hrana, bezalkoholna pića, saopštio je Republički zavod za statistiku. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u oktobru 2021. godine, u odnosu na septembar 2021. godine, u proseku su povećane za 0,9 odsto.U odnosu sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 6,6 odsto, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine cene povećane za 6,4 odsto u proseku.U odnosu na prethodni mesec, u oktobru rast cena je zabeležen u grupama Transport (1,8 odsto), Odeća i obuća (1,6 odsto), Hrana i bezalkoholna pića (1,3 odsto),  Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,9 odsto).Šta je najviše poskupelo u Srbiji?Spanać u Kini poskupeo 157 odstoNameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana poskupelo je 0,6 odsto.Rast cena je zabeležen i u grupama Restorani i hoteli i Obrazovanje (za po 0,5 odsto), Alkoholna pića i duvan (0,3 odsto), Rekreacija i kultura (0,2 odsto) i u grupama Кomunikacije i Zdravstvo (za po 0,1 odsto).

Svet

Lufthanza otplatila svu pomoć koju je dobila od države

Nemačka avio-kompanija Lufthanza saopštila je da je u potunosti otplatila finansijsku pomoć koju je dobila od državnog fonda za ekonomsku stabilizaciju. Razlog za bržu otplatu pomoći u ukupnom iznosu od devet milijardi evra je, kako se dodaje, veća tražnja za avio-prevozom."Zahvaljujući državnoj pomoći sačuvali smo oko 100.000 radnih mesta. Naša ambicija je da ojačamo našu poziciju među vodećim svetskim avio-kompanijama. U tom cilju, dosledno ćemo nastaviti restrukturiranje i transformaciju kompanije", rekao je direktor Lufthanze Karsten Spohr.Aviokompanija je navela da je upravo otplaćena druga faza otplate u iznosu od milijardu evra, dok je prva faza otplaćena u oktobru u iznosu od 1,5 milijardi evra.LUFTHANZINI PILOTI SE ODRIČU  DELA PLATE DA POMOGNU KOMPANIJIRevizori EU ispituju da li su aviokompanije vraćale pare putnicimaOsim toga, Lufthanza je saopštila da je otkazala preostala sredstva koja je tražila od vlade, ali nije iskoristila. Kompanija napominje da tražnja za avionskim prevozom raste jer se smanjuju posledice pandemije korona virusa.Lufthanza je tokom oktobra i novembra otplatila pomoć koju je dobila od države u ukupnom iznosu od 2,5 milijardi evra.Završetkom otplate nemačka vlada može da počne sa prodajom svog udela u vlasništvu kompanije koji iznosi 14%, u narednih šest meseci. Potpuni izlazak države iz vlasništva očekuje se u naredne dve godine.GRČKA POMAŽE AVIO-KOMPANIJE SA 115 MILIONA EVRA

Srbija

Novi Sad gradi pristupne saobraćajnice i za potrebe privatnika

Gradska uprava za građevinsko zemljište i investicije Novog Sada je raspisala javnu nabavku za prvu fazu izgradnje saobraćajnih površina u delu Ulice Ive Andrića i novoplanirane pristupne saobraćajnice poslovnom kompleksu trgovinskog lanca Lidl. Procenjena vrednost radova je 70,2 miliona dinara.Prva faza uređenja Ulice Ive Andrića i pristupne saobraćajnice u neposrednoj blizini obuhvata gradnju pešačke i biciklističke staze, kao i prilagođavanje pešačkih prelaza na raskrsnicama. Obustavljen tender: Putevi Srbije "potcenili" izgradnju puta do Golupca Predmet druge tehničke dokumentacije biće ulazi u objekat Lidla, piše u specifikaciji tendera.Zbog izgradnje novih objekata i saobraćajnih površina sa pratećom infrastrukturom, planirano je i opremanje lokacije novom horizontalnom i vertikalnom saobraćajnom signalizacijom, piše u tehničkoj specifikaciji.U januaru je Gradska uprava sprovela tender za izradu tehničke dokumentacije za ovaj projekat. Tada je u specifikaciji navedeno da je zbog porasta inteziteta na ovim saobraćajnicama, čiji kapacitet nije zadovoljavajući, osnovni prioritet proširenje dela Ulive Ive Andrića na četiri kolovozne trake sa svim nedostajućim saobraćajnim i zelenim površinama.Država Geoksu platila 70 odsto investicije, sada traži novac nazad Takođe, u cilju infrastrukturnom opremanja prostora namenjnog Lidlu predviđena je i izgradnja pristupne saob raćajnice sa svom neophodnom infrastrukturom.Trgovinski lanac "Lidl" je ovo zemljište na  kraju Limana IV, odnosno na početku Telepa, kupio u julu 2020. za 408,2 miliona dinara, kako je izvestio portal 021. Na licitaciji je bio jedini ponuđač, a plan im je da na ovoj lokaciji izgrade poslovni objekat od 13.316. kvadrata.

Srbija

Ko u turizmu (opet) ostaje bez pomoći Ministarstva?

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija raspisalo je javni poziv za podršku radu turističkih agencija, organizatora turističkih putovanja, zbog poteškoća u poslovanju prouzrokovanih trenutnom pandemijom.Subvencije se dodeljuju u iznosu od od 2.000 do 5.000 evra i pokrivaju troškove u vezi sa obezbeđenjem garancija putovanja. Visina subvencije zavisi od kategorije lecence koju turistička agencija poseduje i rok za podnošenje zahteva je 24. novembar.Ova pomoć je svima dobrodošla, ali je selektivna jer su iz nje izuzete male, posredničke agencije, ističe Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA). “Svaki novac u ovom trenutku je dobrodošao, naročito jer je turističkim agencijima nešto malo pomoći što je dato prošle godine dato na isti način, za pribavljanje licenci, ali su na nju mogle da računaju samo agencije koje su pribavile polise osiguranja i bankarske garancije, a to je mali broj”, kaže za Biznis.rs Seničić.Od početka pandemije niko nije vodio računa od malim agencijama koje posreduju u prodaji aranžmana organizatora koji imaju licence. Te agencije nose jedan deo prometa na tržištu i uglavnom su to porodične firme koje zapošljavaju do dvoje ljudi. Mnogi od njih su u ozbiljnim problemima, objašnjava direktor YUTE.Takođe rok koji je dat nije dobar, ali razume zašto je tako – jasno je da se završava fiskalna godina, dodaje Senčić.Problem predstavlja jer rok nije usaglašen sa rokom za pribavljanje licenci, tako da će određeni broj biti na gubitku jer nisu mogli da pribave licencu. Rok za pribavljanje licenci je 31. decembar, dok je rok za podnošenje zahveta za subevncije 24. novembar.Seničić objašnjava da agencije, zbog rokova, imaju dosta problema sa osiguravajućim kućama zbog čega će nakon krize ostati mnogo manje organizatora putovanja.“Osiguravajuće kompanije koje treba da izdaju polise osiguranja vrlo su restriktivne, što je razumljivo jer je kriza i teška su vremena. Ipak, veliki broj agencija neće dobiti polise osiguranja i to je problem. Druga opcija za agencije su bankarske garancije, koje da bi dobili moraju da polože ‘keš’ u banku. U uslovima krize to je veliki problem jer je za agencije koje rade u inostranstvu minimalni iznos 30.000 evra, a za one koje rade u Srbiji 5.000”, ističe Seničić.Smatra da mora doći do produžetka roka za povraćaj novca putnicima koji nisu iskoristili zamenska putovanja s obzirom na to da veliki broj agencija neće moći da izmiri obaveze prema putnicima. Ako ne dođe do pomeranja roka to će dovesti do potpunog sloma tržišta.

Srbija

Uspon robota u pandemiji

Američki radnici se nadaju da će se zategnuto pandemijsko tržište rada na kraju dovesti do većih plata. Međutim, možda će samo dovesti do toga da roboti preuzimaju njihove poslove, piše Bloomberg. Nedostatak radne snage i rast plata primorava američke biznise da ulažu u automatizaciju.Nedavno istraživanje Federalnih rezervi među glavnim finansijskim službenicima, pokazalo je da od firmi sa poteškoćama u zapošljavanju jedna trećina primenjuje ili istražuje automatizaciju koja bi zamenila radnike. "Domino Pica počinje da koristi opremu i tehnologiju koja smanjuje količinu rada koja je potrebna za proizvodnju kuglica od testa", rekao je izvršni direktor te kompanije Rič Alison. Mehanizaciija svakodnevnih poslova traje generacijama, a tokom protekle decenije napravljen je značajan pomak.Broj industrijskih robota koji su instalirani u fabrikama širom sveta se više nego udvostručo, na oko tri miliona. Automatizacija se proširila i na sektor usluga. Sjedinjene Američke Države su ovoj oblasti zaostajale za drugom ekonomijama sveta, pre svega zemljama Azije, ali bi zahvaljujći pandemiji, SAD mogao da nadoknadi taj zaostatak. Komšijma treba milion radnika i 10.000 industrijskih robotaKolega robote, ne uzimaj mi radno mesto!Sa oko 10,4 miliona otvorenih pozicija u avgustu i rekordnim brojem Amerikanaca koji daju otkaze, teškoće u pronalaženju osoblja postaju veće. Sindikati su automatizaciju dugo videli kao pretnju. Tako je na primer, Međunarodno udruženje brodara obećalo da će se boriti protiv toga.Američke luke zaostaju za svojim svetskim vršnjacima u tehnologiji i trenutno su u centru velike krize u lancu snabdevanja. "Kompanije koje kažu da žele da se automatizuju imaju jedan cilj na umu: da eliminišu vaš posao, i stave više novca u džepove", rekao je predsednik udruženja Harold Daget.  "Borićemo se protiv ovoga 100 godina", dodao je. Neki ekonomisti upozorili su da bi automatizacija mogla da dovede do većeg jaza u prihodima i bogatstvu Amerikanaca. "Ako se ovako nastavi, potražnja za radnom snagom će rasti polako, nejednakost će se povećati, a izgledi za mnoge niskoobrazovane radnike neće biti toliko dobri", rekao je Daron Asimogli, profesor na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu. Asimogli je rekao da bi naučna znanja mogla da se koriste kako bi se razvijale tehnologije koje su komplementarnije radnicima.  "Ali, sa istraživanjima u kojima uglavnom dominira šačica gigantskih firmi koje troše najviše novca na to, "ovo nije pravac u kojem tehnologija trenutno ide". 

Svet

Nestašica čipova negativno utiče na gejming industriju

Globalni nedostatak čipova imao je ogroman uticaj na čitavu industriju tehnologije tokom proteklih godinu dana, ali brojne vesti o hardveru za igrice tokom prethodne nedelje predviđaju da u skorije vreme neće biti poboljšanja. Velike i male kompanije će osećati posledice nestašice čipova tokom sledeće goidne, i neće samo Sonijeve i Majkrosoftove nove konzole biti teško nabaviti, obaveštava The Verge.Nintendo svič (Nintendo Switch) je prvi pokrenuo ove vesti, smanjiivši za 1,5 miliona prognozu svoje prodaje za tekuću fiskalnu godinu, „zbog efekata globalne nestašice poluprovodnika“, navodi predsednik kompanije Šuntaro Furukava i dodaje da nije bilo značajnog poboljšanja situacije od početka fiskalne godine (koja počinje u aprilu). „Kompanija procenjuje alternativne komponente i preispituje svoje dizajnove“, kaže Ko Šiota, generalni menadžer Nintendovog odeljenja za razvoj tehnologije. Trenutno je nejasno da li bi bilo šta moglo olakšati pronalaženje svičeva u prodaji.Plasiranje Valvovog (Valve) Steam Deck ručnog računara za igrice je odloženo dva meseca od decembra do februara lansiranja 11. novembra. „Dali smo sve od sebe da zaobiđemo probleme vezane za globalni lanac snabdevanja, ali zbog nedostatka materijala, komponente ne stižu do naših proizvodnih pogona na vreme kako bismo ispunili naše početne datume lansiranja“, objavio je Valv na svom blogu. I pre kašnjenja, u Valvu su predviđali da će snabdevanje Steam Deck-a biti ograničeno, jer je procenjena dostupnost porudžbina spala na početak 2022. godine vrlo brzo nakon što su početne rezervacije objavljene, ali sada će čak i kupci koji su obezbedili datum narudžbine u decembru 2021. morati da sačekaju još malo.Soni (Sony) navodno očekuje da će proizvesti manje Play Station-a 5 (PS5), navodi Bloomberg. Kompanija je prvobitno predviđala da bi mogla da sastavi 16 miliona konzola u tekućoj fiskalnoj godini, ali sada planira da napravi oko 15 miliona. PS5 je bilo neverovatno teško pronaći otkako je lansiran u novembru 2020. godine i verovatno neće postati lakše: proizvodni partneri kompanije Soni rekli su za Bloomberg da će biti teško ostvariti Sonijev cilj od 22,6 miliona prodaje PS5 u narednoj fiskalnoj godini.Lansiranje Panikove (Panic) Playdate video konzole je pomereno sa kraja 2021. na početak 2022. godine. Dok je kašnjenje početnih jedinica bilo uzrokovano neispravnim baterijama, nabavljanje komponenti za buduće Playdate predstavlja izazov kako navodi ova kompanija.Trenutni Playdate-ov softver, na primer, nije dostupan već dve godine, što je primoralo kompaniju da redizajnira glavnu ploču sa jednostavnijim softverom za Playdate napravljene kasnije u 2022. Panik upozorava da „postoji nestašica niza drugih delova koje trenutno pokušavamo da nadmudrimo“, tako da ako ih ne prevaziđe, biće teško pustiti Plaidate u promet. Ako ste zainteresovani za Plaidate, možda ćete želeti da ga unapred naručite sada da biste obezbedili svoje mesto u redu.Šef Majkrosoftovog Iksboksa (Xbox) Fil Spenser naveo je da su ovo samo neke nedavne promene za koje znaju i da bi iza kulisa moglo biti drugih problema i kašnjenja kojih nisu svesni i upozorio je na tekuće nestašice u septembru, rekavši da će problemi sa snabdevanjem Iksboksa potrajati do 2022. godine. Problem ide dalje od proizvođača hardvera za igre, pri čemu Intel kaže da bi nedostatak čipova mogao da potraje najmanje do 2023. godine, a Epl (Apple), koji je poznat po majstorstvu u svom lancu snabdevanja, izgubio je 6 milijardi dolara u poslednjem kvartalu zbog ograničenja. Uprkos tome, još uvek možete dobiti mnoge Apple proizvode do Božića ako ih sada naručite sa veb lokacije kompanije, ali to nije toliko sigurno za većinu hardvera za igre.Usred mnogih kašnjenja, lansiranje retro konzole Analogue Pocket, koja je već nekoliko puta odložena zbog izazova u lancu snabdevanja, planirana je u decembru, rekao je osnivač i izvršni direktor Analogue-a Kristofer Taber u mejlu za The Verge u sredu, ali ako čak i Nintendo i Soni imaju problema, možda nećete želeti da se previše uzbuđujete dok ne držite Pocket u svojim rukama.

Svet

Globalni nivo investivicija se vratio na pretpadnemijski nivo

Globalni indeks direktnih stranih investicija (FDI foreign direct investment) tokom septembra dostigao je najveći nivo u poslednja 22 meseca i vratio se na nivo pre pandemije, piše portal FDI Intelligence. Rast su kako se dodaje "pogurali" digitalna industrija i investicije u proizvodnju nafte i gasa.Tehnološke kompanije iznele su velike planove za proširenje svog poslovanja, a na investicije u naftu i gas uticao je nedostatak tih energenata.FDI indeks, koji prati raspoloženje stranih investitora, tokom septembta je iznosio 939 poena u septembru, što je za 27,9% više nego godinu dana ranije, prema najnovijim podacima FDI Markets. To je najviši indeksni rezultat zabeležen od novembra 2019.Strani investitori su u septembru najavili oko 1.200 grinfild projekata širom sveta, od kojih je više od petine bilo u sektoru softvera i IT usluga.Uprkos ovom rastu, kapitalni troškovi su i dalje znatno niži nego pre pandemije.U prva tri kvartala 2021. godine najavljeni su projekti FDI u vrednosti od preko 400 milijardi dolara, što je 36,9% manje u odnosu na isti period 2019. godine, prema najnovijim procenama FDI Markets.U oblasti proizvodnje poluprovodnika i čipova najavljene su strane investicije u iznosu od 15 milijardi dolara.Provajderi digitalne infrastrukture, odnosno data centri, nastavili su svoje planove širenja u septembru i najavili projekte vredne više od 10 milijardi dolara. Samo na Novom Zelandu Amazon je najavio investiciju vrednu 5,19 milijardi dolara.Konzorcijum 2Africa, u kojem su Fejsbuk, ali i telekom provajdri poput China Mobile Internet i Orange, najavio je da će proširiti svoj afrički kablovski sistem na Arapski zaliv, Indiju i Pakistan. Proširenjem se dobija podmorska kabovska mreža duža od 45.000 kilometara.SRBIJA NE MOŽE DA SE RAZVIJA SAMO STRANIM INVESTICIJAMAPANDEMIJA PREPOLOVILA STRANE INVESTICIJE, NA ZAPADNOM BALKANU MANJI PAD Zbog rastućih cena nafte i gasa, naftne kompanije su najavile projekte vredne više od sedam milijardi dolara u septembru. Oko 4,4 milijarde dolara najaljeno je za projekte obnovljive izvore energije.Američki Exxon Mobil je najavio  ulaganje vredno pet milijardi dolara u povećanje proizvodnje nafte na ostrvu Sahalin u Rusiji do 2036. Reč je o partnerstvu sa Rosnjeftom i japansku kompaniju Sodeco.U Evropi su najavljeni projekti FDI vredni više od 23 milijarde dolara, što je najveći skok založenog kapitala u bilo kom regionu sveta tokom septembru. U međuvremenu, investitori sa sedištem u SAD najavili su više projekata u inostranstvu u septembru nego kod kuće.Direktne strane investicije (FDI) u Srbiji najviše dolaze iz Evropske unije, u iznosu od 70 procenata.

Srbija

Korisnicima banke Inteza dostupan nov način instant plaćanja

Korisnicima banke Inteza koji vrše platni promet preko aplikacije od sada je dostupna nova usluga “Prenesi” pomoću koje se izvršava instant plaćanje. Naime nije potreban unos broja računa primaoca, već samo njihov broj telefona. Da bi ova opcija bila moguća neophodno da broj telefona primaoca bude registrovan u Centralnoj adresnoj šemi Narodne Banke Srbije. Centralna adresna šema predstavlja mogućnost “izvršavanja instant plaćanja na registrovani „pseudonim“ korisnika platnih usluga kao što je npr. broj mobilnog telefona”, navodi se na sajtu NBS. Svoj “pseudonim” tj. avatar možete napraviti putem mobilne aplikacije izabrane banke. A ukoliko korisnici aplikacije žele da i oni na taj način primaju novac potrebno je samo da aktiviraju uslugu Prenesi iz glavnog menija klikom na Plaćanja ili u okviru podešavanja njhove aplikacije mobilnog bankarstva.Usluga je dostupna na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije od 8. novembra.

Srbija

Evropska komisija očekuje rast srpske privrede od 6,7 odsto

Evropska komisija očekuje da rast srpske ekonomije u 2021. godini dostigne 6,7 odsto, uglavnom zbog rasta privatne potrošnje i investicija.Inflacija bi trebalo da zabeleži snažni privremeni porast u 2021. godini, ali se očekuje da će usporiti u proleće 2022. godine, piše u izveštaju Evropske komisije. EK očekuje i da će deficit da padne ispod pet odsto BDP-a u 2021. godini i da nastavi smanjenje tokom 2022, i 2023. godine.Javni dug bi tokom 2021. godine, prema proceni EK, trebalo da se stabilizuje na oko 58 odsto BDP-a, pre nego što nastavi sa postepenim opadanjem u 2022. i 2023. godini. Kome sve i koliko Srbija duguje?Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?BDP-a Srbije u prvom tromesečju veći za 1,7 odstoEvropska komisija tokom 2022. i 2023. godine projektuje rast srpske ekonomije od 4,3 odsto. Očekuje se da rast većim delom bude podržan inevsticijama i pozitivnijim doprinosom neto izvoza usled oporavka Evropske unije i povećanih izvoznih kapaciteta podržanih stranim direktnim investicijama. Projekcije rasta podložne su relativno visokom nivou nesigurnosti, navodi EK,  mada se čini da su rizici uravnoteženi.Sa jedne strane, relativno niska stopa vakcinacije mogla bi da dovede do dugotrajnog uticaja pandemije i s tim u vezi da priguši samopouzdanje potrošača i privatnu potrošnju u kratkom roku. Jače ili trajnije povećanje inflacije, ukoliko se zadrži ili prekorači nivo iz septembra 2021 na duži period, pre svega zbog cena energije i neprerađene hrane, moglo bi da oslabi kupovnu moć i postane kočnica realnog rasta.