Najnovije

Srbija

Prilika za onlajn upoznavanje poslodavaca i mladih sa invalididetom

Onlajn neformalnu platformu (zaposljavanje.fmi.rs) koja bi trebalo da pomogne mladima sa invalididetom da pronađu posao, ali i poslodavcima da se povežu sa potencijalnim kandidatima pokrenuo je Forum mladih sa invalididetom.Ova platforma treba da posluži kao mesto okupljanja, savetovanja, informisanja, konsultacija i podizanja kapaciteta domaćih i stranih kompanija, kao i svih ostalih zainteresovanih, objašnjava Jovana Krivokuća, izvršna direktorka Foruma mladih sa invalididetom.“Članovi Platforme će moći da koriste usluge koje pruža Forum mladih sa invaliditetom, a koje se odnose na pretragu Portala, tj. baze kandidata za zapošljavanje, podršku u razumnom prilagođavanju radnog mesta, obukama za zaposlene i konsultativne usluge”, kaže Krivokuća.Država svesna da su TV časovi nepodesni za decu iz specijalnih škola Platforma je osnovana u januaru ove godine, a do sada je uz pomoć nje posao pronašlo desetak osoba sa invalididetom, objašnjava Krivokuća.Ona objašnjava da se sa firmama koje žele da objavljuju oglase na platformi potpisuju ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji, a da se usluge realizuju prema potrebama poslodavaca.“Svi poslodavci nakon registracije i kreiranja profila neograničeno mogu koristiti Portal kad god za to bude postojala potreba. Sama regrutacija kandidata se može vršiti na 2 načina – direktnom pretragom i selekcijom, ili objavljivanjem oglasa, pri čemu se mogu koristiti i obe opcije istovremeno”, kaže Krivokuća.Najveći broj poslova koji su u ponudi na platformi se trenutno odnosi na administrativne poslove i na rad u konakt centrima. Posao na platformi traži oko 250 mladih, a do sada su ugovori o saradnji sklopljeni sa 11 firmi.Uskoro vaučerizacija obuke za nezaposlene Krivokuća poziva i ostale firme da postanu deo Platforme za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i da doprinesu konačnom cilju, a to je afirmacija jednakih mogućnosti, zdravo radno okruženje i atmosfera poverenja u kojoj svi mogu napredovati.Ona ističe da nedovoljna upoznatost poslodavaca sa ograničenjima i mogućnostima osoba sa invaliditetom s obzirom na tip invaliditeta, potencijalno dovodi do predrasuda.“Nedovoljno poznavanje tipova invaliditeta može dovesti do diskvalifikovanja kandidata koji bi mogli nesmetano da obavljaju određene poslove. Takođe, poslodavci često nisu svesni značaja prilagođavanja radnog mesta i radnih uslova, što svakako spada u jednu od najvećih barijera za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.”Zbog toga paket usluga za poslodavce koji se nudi na platformi uključuje i realizaciju treninga za izgradnju i jačanje kapaciteta poslodavaca za proces zapošljavanja osoba sa invaliditetom, podršku prilikom selekcije kandidata, konsultativne i savetodavne usluge poslodavcima u bilo kom segmentu procesa zapošljavanja (pružanje informacije o kandidatima, načinu intervjuisanja, prilagođavanju radnog mesta i radnih zadataka, invalidnosti uopšte).Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji: Fleksibilnost ali i nesigurnost Dodaje da se retko obraća pažnja na to ko je zaista osoba sa invalididetom koaj treba da se uključi na tržište rada i kako se oseća u vezi sa tim i zašto.“To u početni fokus stavlja potrebu za podrškom samoj osobi sa invaliditetom da razume svoju ulogu na tržištu rada, na savetodavni rad orijentisan na razumevanje eventualnog otpora prema zapošljavanju, odnosno informisanje osobe o njenim mogućnostima,” kaže Krivokuća.Mladima sa invalididetom je ograničena pristupačnost obrazovanja, odnosno ograničen je broj profesija za koje mogu da se školuju, dok su im i nedovoljno prijagođeni programi za usavršavanje van formalnog obrazovanja.Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, usvojen 2009. godine, po prvi put uvodi obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom u Srbiji. Zakon određuje da svi poslodavci u Republici Srbiji koji imaju 20 ili više lica u radnom odnosu jesu obveznici zapošljavanja osoba sa invaliditetom, objašnjavas Krivokuća.U dosadašnjem sprovođenju Zakona primećeno je da se najveći broj kompanija koje su u obavezi da zaposle osobe sa invaliditetom uglavnom odlučuju na plaćanje određene nadoknade u budžet Republike Srbije nego da aktivno pristupe zapošljavanju, ističe Krivokuća.Na taj način potencijalni benefiti za poslodavce, koje je Vlada Srbije definisala Zakonom ostaju u drugom planu kao nedovoljan motiv najvećem broju kompanija da se aktivnije uključe u zapošljavanje osoba sa invaliditetom“Ovakva situacija dovodi do toga da se osobe sa invaliditetom i dalje u najvećem stepenu percipiraju kao socijalni problem i socijalna kategorija, a ne kao potencijalni socijalni kapital zajednice”, zaključuje Krivokuća.

Srbija

Poslodavci će od države tražiti ili smanjenje poreza ili novu pomoć

Unija poslodavaca Srbije saopštila je da će krajem meseca doneti odluku o tome da li će od države tražiti smanjenje poreza i doprinosa ili novu finansijsku pomoć, barem za najugroženije privrednike i sektore poslovanja. Razlog za to je kako naglašavaju što se i dalje posluje u otežanim okolnostima zbog pandemije."Svesni smo da budžet nije neiscrpan i zahvalni smo i za dosadašnju pomoć, ali su uslovi poslovanja i dalje teški, a za jesen se najavljuje novi talas pandemije i u ovakvim uslovima je teško planirati", rekao je direktor Unije poslodavaca Srđan Drobnjaković.Prema njegovim rečima, privrednicima bi se novim merama olakšalo poslovanje i smanjilo ukupno poresko opterećenje za pet do šest odsto, jer će uskoro krenuti pregovori za minimalnu cenu rada za sledeću godinu. Kako dodaje, poslodavci će, u slučaju da se zatraži veći minimalac, takođe morati da traže povećanje neoporezive osnovice.NOVČANA I SOCIJALNA POMOĆ 8.781 DINAR OD 1. APRILA Drobnjaković je podsetio da su privrednici pre godinu dana tražili smanjenje poreza i doprinosa, ali da država nije odgovorila na taj zahtev.Pomoć države mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima ističe  isplatom treće polovine minimalne zarade za maj za oko 1,2 miliona radnika u 250.000 firmi. Uslov za pomoć je bio da se tri meseca po isteku pomoći ne sme otpustiti više od deset odsto zaposlenih, niti isplatiti dividenda.Drobnjaković je rekao da je u budžetu verovatno bilo novca za veću pomoć, ali je iskorišćen izmedju ostalog i za nešto što nije bilo neophodno u ovom trenutku, kao što je kupovina "naoružanja i migova".

Srbija

Vukašin Petković imenovan za direktora pravnih i korporativnih poslova Nectar Grupe

Vukašin Petković je 1. juna 2021. godine imenovan za direktora pravnih i korporativnih poslova Nectar grupe, domaće porodične kompanije koja je izrasla u vodeću regionalnu kompaniju u Jugoistočnoj Evropi sa godišnjim prometom od preko 110 miliona evra, šest proizvodnih pogona u tri zemlje, 1.300 zaposlenih i izvozom u preko 60 zemalja širom sveta, u čijem sastavu posluju kompanije Nectar, Heba i Fructal. Vukašin je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i više od 13 godina iskustva u pravnim i korporativnim poslovima. Veliko radno iskustvo sticao je u advokatskim kancelarijama, dok je poslednjih 6 godina proveo u kompaniji Bambi na rukovodećim pozicijama u pravnoj službi i korporativnim komunikacijama.Svojim bogatim profesionalnim iskustvom, Vukašin će dodatno osnažiti liderski tim, nastaviti jačanje liderske pozicije i doprineti daljem razvoju pravnih i korporativnih poslova na nivou Nectar Grupe.

Svet

Potražnja za kreditima u regionu raste, uslovi zaduživanja sve oštriji

Tražnja za finansijskim sredstvima i zajmovima raste za sve kategorije klijenata u jugoistočnoj Evropi, iako je došlo do pooštravanja uslova kreditiranja malih i srednjih kompanija. U Srbiji su kriterijumi za dobijanje kredita u proseku još stroži nego u ostatku regiona, osim u slučaju stambenih kredita, navodi se u prolećnom izdanju istraživanja o trendovima u kreditiranju koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB).Tražnja za finansijskim sredstvima i zajmovima raste za sve kategorije klijenata u regionu.Analiza je takođe ustanovila da postoji visoka posvećenost međunarodnih bankarskih grupacija koje posluju u regionu, kao i spremnost da nastave operacije u istom ili većem obimu.Kompletno istraživanje za pojedinačne zemlja Zapadnog Balkana i analize pročitajte ovde here .“Naše najnovije istraživanje pokazuje da je regulatorna pomoć za borbu protiv covida-19 bila ključna za ublažavanje najkritičnijih posledica za bankarski sektor u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi tokom 2020. i na početku 2021. godine,” izjavio je potpredsednik EIB-a Ricardo Mourinho Félix zadužen za ekonomska istraživanja. “Kako bi se izborio sa pooštrenim uslovima za kreditiranje malih biznisa i preduzeća, i sa ukidanjem moratorijuma na kredite, Region može da računa na svoje međunarodne partnere. Grupacija EIB će nastaviti da pruža podršku, pogotovo kroz panevropski garancijski fond, kao  i svoje regularne investicione i savetodavne aktivnosti, težeći da oživi investicije potrebne za ekonomski oporavak regiona na putu ka zelenoj, digitalnoj tranziciji i većoj konkurentnosti,” dodao je.  “Finansijski sistem u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi pokazuje izuzetnu otpornost prema najvećem ekonomskom udaru koji je doživeo. Međunarodne banke nastavljaju da podržavaju region. Međutim, naše istraživanjem pokazuje slabu investicionu potražnju i još uvek stroge uslove kreditiranja malih biznisa i preduzeća. Da bi se pojačale investicione aktivnosti, potreban je kontinuirani zajednički napor javnog i privatnog sektora kako bi se region oporavio i nastavio da napreduje u pravcu zelene i digitalne tranzicije,” rekla je glavni ekonomista EIB-a Debora Revoltella.Istraživanje tržišta kredita za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu deo je redovnih aktivnosti EIB-a, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetske banke u okviru “Bečke inicijative”,  okvira za čuvanje finansijske stabilnosti evropskih zemalja u razvoju. Kako se razvija ponuda i potražnja zajmova?U proteklih šest meseci, banke su zabeležile manje zahteva za investicijama, dok su potrebe za obrtnim sredstvima nastavile da pozitivno utiču na ukupnu potražnju za zajmovima.  Kretanja na tržištu nekretnina značajno su doprinela rastu potražnje, sa kojom je porasla i ukupna tražnja za hipotekama. U poslednjih šest meseci, izgledi lokalnog tržišta i porast nenaplaćenih zajmova bili su glavni ograničavajući faktori za ponudu novih zajmova. U narednom periodu očekuje se da će se uslovi kreditiranja dalje pooštravati samo za korporacije, kao i mala i srednja preduzeća.Za više informacija pročitajte kompletno istraživanje i analizu ovde .

Srbija

Svetska banka: Prognoza rasta Srbije nepromenjena

U svojoj novoj prognozi Svetska banka zadržala je ocenu privrednog rasta Srbije za 2021. godinu na 5%, u svom novom izveštaju o ekonomskim prognozama u svetu.Kao međunarodna finansijska institucija, Svetska banka je ostala pri projekciji rasta naše ekonomije u 2021, godini, koju je aprilu povećala za 1,9 procentnih poena u odnosu na predviđanja iz januara.U novom izveštaju Svetske banke zadržana je i prognoza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2022. godinu na 3,7%. Ona je u aprilu takođe povećana za 0,3% u odnosu na januar, dok se za 2023. godinu projektuje stopa rasta od 3,9%.Na početku ove godine, Svetska banka je u januarskim prognozama predviđala rast Srbije u ovoj godini od 3,1% i rast od 3,4% u 2022.Svetska banka je u aprilu prognozirala da će stopa siromaštva u Srbiji blago opasti na 16,8% u 2021. godini.Tada je ocenjeno da na srednji rok regionalni sporovi i sporo napredovanje Srbije u procesu pristupanja EU mogu nepovoljno da utiču na spremnost investitora da ulažu u njenu ekonomiju.Izazovi na tržištu rada Srbije, kako je tada ukazala ukazala Svetska banka, ograničavaju prostor za veće unapređenje situacije na socijalnom planu, gde može da dođe i do pogoršanja zbog velikog "odliva mozgova".SVETSKA BANKA: U SRBIJI OVE GODINE RAST BDP-A 5 ODSTO

Srbija

Institut iz Banja Luke projektuje Aerodrom Trebinje

Institut za građevinarstvo iz Banja Luke dobio je posao izrade planske i projektno tehničke dokumentacije Aerodroma Trebinje koji je naručilo preduzeće Aerodromi Srbije. Planirani Aerodrom trebalo bi da se nalazi oko 14 kilometara zapadno od centra Trebinja, u blizini mesta Taleža. Kompleks aerodroma treba da obuhvata oko 282 hektara bez pristupnih saobraćajnica, navodi se u tehničkoj specifikaciji tendera.,Aerodromi Srbije osnivaju firmu Aerodrom Trebinje Aerodrom Trebinje trebalo bi da služi za obavljanje civilnog vazdušnog saobraćaja u dnevnim i noćnim uslovima tokom čitave godine.Projektant može da ponudi dve varijante dužine piste - jednu od minimalno 3 kilometra dužine, a maksimalno onoliko koliko je neophodno za sletanje i poletanje aviona Airbus A330-200 i drugu gde bi pista bila duga 3,5 kilometra.U toku 2023. godine Aerodrom Trebinje trebalo bi da ima 420 avio-operacija (poletanja i sletanja), a već naredne godine četiri puta više (1800 avio-operacija). Do 2037. broj operacija trebalo bi da nastavi da raste, da bi te godine dostigao broj od 21.086 poletanja i sletanja aviona. Beogradski aerodrom i u korona-krizi najprometniji u regionu Na taj način, u periodu 2023-2037. na Aerodromu Trebinje trebalo bi da bude ukupno preko 167 hiljada avio-operacija.Poređenja radi, Aerodrom “Nikola Tesla” u 2019. godini je imao ukupno 70.365 avio-operacija, Aerodrom “Konstantin Veliki” u Nišu u toku iste godine 3.934 avio-operacija, aerodrom u Sarajevu 13.671, Aerodrom u Banja Luci 2.563, u Tuzli 3.928 i u Mostaru 738 operacija u toku iste godine.Pre nedelju dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom sastanka sa predstavnicima Republike Srpske najavio izgradnju “modernog aerodroma” u Trebinju koji bi “mogao da pobeđuje konkurenciju” objavio je portal TrebinjeLive.info.Poslovni.hr: Nije nezamislivo da na aerodromu u Trebinju bude ruska vojna baza  "Da tim aerodromom povežemo ne samo Hercegovinu, već i značajan dio Crne Gore i nekih drugih zemalja u regionu sa Beogradom i drugim evropskim centrima", rekao je tom prilikom Vučić, a preneo ovaj portal.Vlada Srbije je u septembru dala prethodnu saglasnost na Odluku o osnivanju Privrednog društva „Aerodrom Trebinje” d.o.o. Trebinje u Republici Srpskoj, koju je donela Skupština „Aerodromi Srbije” d.o.o. Niš, na sednici od 3. septembra 2020. godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Portal TrebinjeLive.info je u septembru 2020. godine objavio je da osnovano preduzeće „Aerodrom Trebinje“ na čije čelo je postavlje Mladen Stanković, zaposlen u Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu.

Lifestyle

Zasadite ovo cveće i pomozite opstanku pčela

Pčele se hrane nektarom i polenom iz cvetova, ali ne svih. Sigurno ste primetili, ako ste nekada posmatrali pčelin proces prikupljanja hrane, da na neki cvet staju, na neki ne. Recimo, belu radu, kojih ima gotovo na svakoj travnatoj površini, pčele izbegavaju. S druge strane, lavanda im je omiljena hrana. Monokultura definitivno pčelama ne odgovara jer se na velikim, ogromnim površinama sadi jedna kultura, pa su pčele primorane da prelaze velike distance u potrazi za hranom. Kako to nije moguće, jer pčela neće leteti 6 kilometara do cveta, njihov opstanak se dovodi u pitanje.U poslednjih nekoliko godina slušamo kako su pčele ugrožene. Međutim, to nije slučaj sa medonosnim pčelama (Apis mellifera) o kojima brine čovek, već drugim vrstama koje ne daju med, ali su veoma neophodne za oprašivanje. Njima zbilja preti nestanak jer ih potiskuju medonosne pčele o kojima brine čovek. Glavni grad nastanjuje preko 200 vrsta pčela, a Srbiju oko 850. Samo je jedna vrsta medonosna. Biolozi i ekolozi upozoravaju da se pažnja mora posvetiti i pčelama koje ne daju med jer je njihova funkcija u prirodi veoma značajna. Zato svima savetuju, bez obzira da li žive u gradu ili na selu, da sade cveće čijim polenom se one hrane. Zasadite ih na terasi, a ako imate neki stari panj, šuplji komad drveta, omogućite im i sklonište. Ne brinite, nemedonosne pčele vas neće ujesti, ujedaju medonosne i to samo ako se približite košnici. Recimo, "judino drvo" i "vrba Iva" prepuni su i polena i nektara. Tu su i klen, javor, trešnja, višnja, jabuka, šljiva, bagrem, jorgovan. Ako, pak, živite u stanu, dovoljno je da u saksiji posadite lavandu, beli slez, nanu, ruzmarin ili žalfiju. Neven, suncokret, valerijana takođe se nalaze na pčelinjem meniju. Uzgajanjem ovih biljaka, kako se navodi u priručniku "Beeconnected" objavljenom na sajtu econaut.org, pomažete očuvanju pčelinjeg biodiverziteta i to je, prema mišljenju stručnjaka, sasvim dovoljan doprinos opstanku ovih korisnih insekata. 

Svet

Hrvatska ekološka vozila subvencioniše sa 14 miliona evra

Hrvarska je ove godine izdvojila 105 miliona kuna (oko 14 miliona evra) za subvencije namenjene kupovini električnih, hibridnih, kao i vozila sa pogonom na vodonik. Subvencije koje se kreću i do 40% njihove vrednosti dodeljuje Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost.U odnosu na prethodne godine ponuda ekoloških vozila u Hrvatskoj je znatno veća, pa može da se bira između 114 modela automobila, 102 modela električnih bicikala i skutera, kao i 43 modela dostavnih vozila. Zbog subvencija i velike ponude očekuje se i velika tražnja za takvim vozilima.Za električna vozila M1 i N1 kategorije (standardni automobili i dostavna vozila) u Hrvatskoj se može dobiti podsticaj od 70.000 kuna ili do 40% njihove vrednosti, kao i dodatni popust preko udruženja Strujni krug.Za one koje zanimaju manja gradska vozila, na raspolaganju su potpuno električni Renault Twingo koji sa subvencijama košta 89.900 kuna, Renault Zoe 148.900 kuna, a Peugeot e-208 164.000 kuna.U tom segmentu se još nude brojni modeli poput Opela, Fiata 500e, BMW-a, Dačije Spring, Honde i Mini Coopera SE.SUBVENCIJE ZA EKOLOŠKA VOZILA U HRVATSKOJ PLANULE ZA PET MINUTADESETINE HILJADA GRAĐANA PROTIV SUBVENCIJA ZA ELEKTRIČNA I HIBRIDNA VOZILA Tesla je prošle godine konačno otvorio vrata i u Hrvatskoj te ponudio Model 3 koji cenom već i bez subvencija konkuriše ostalim limuzinama i dostupan je za 260 hiljada kuna (27.462 evra).Električa dostavna vozila sa subvencijama u Hrvatskoj koštaju od 140 (18.600 evra) do 171 hiljada kuna (oko 23.000 evra).Subvencije mogu da se dobiju i za veoma skupa vozila, poput Poršea Taycana, Audija e-trona i Audija RS e-trona GT.Hrvatska je ove godine promenila model dodele subvencija za kupovinu električnih vozila, jer je za tu namenu obezbeđenoskoro tri puta više sredstava nego 2020. godine.Za kupovinu električnih vozila Hrvatska je pršle godine izdvojila više od 5,8 miliona evra.Vlada Srbije je ove godine najavlia da će za subvencije namenjene kupovini električhih i hibridnih vozilaizdvojiti 1,2 miliona evra, što je oko 10 puta manje nego u Hrvatskoj.

2021

Lansirani Pro Climate proizvodi neutralni po životnu sredinu*

Kompanija dm drogerie markt lansirala je novu Pro Climate liniju proizvoda koja je neutralna po životnu sredinu* i time je postavila novi održivi standard u svom poslovanju koje već godinama zasniva na ekološkim principima. Ovi proizvodi predstavljaju jedinstvenu ekološki prihvatljiviju alternativu i nisu samo klimatski neutralni, već su prvi put neutralni i po životnu sredinu*.„Razvijanjem Pro Climate linije nastojimo da u svim fazama životnog ciklusa proizvoda što manje utičemo na životnu sredinu. Ova linija proizvedena je s najmanjim mogućim ekološkim otiskom, a preostale neizbežne uticaje dm naknadno kompenzuje u pet kategorija životne sredine – klimatske promene, eutrofikacija, zakiseljavanje, fotohemijski smog, oštećenje ozonskog omotača“, izjavila je Alexandra Olivera Korichi, direktorka dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija.Na policama dm-a sukcesivno će se naći 14 Pro Climate proizvoda u okviru dobro poznatih privatnih robnih marki alverde, Jessa, Sanft&Sicher, Denkmit i SUNDANCE. Među njima su proizvodi za svakodnevnu upotrebu – za sunčanje, negu lica i tela, kao i ličnu higijenu i domaćinstvo.„Ponosni smo što imamo priliku da našom asortimanskom ponudom podstaknemo savesnu potrošnju i kupcima ponudimo visokokvalitetne i ekološki prihvatljivije proizvode, uz dobar odnos cene i kvaliteta. Verujemo da ćemo ovim poduhvatom motivisati i druge kompanije da se što više okrenu očuvanju životne sredine. Mi ćemo nastaviti da se zalažemo za zdraviju okolinu, ali i zeleniju ekonomiju koja je neophodna da bismo planetu očuvali za buduće generacije“, poručila je direktorka dm-a.Kompanija dm drogerie markt jedna je od ekološki najosvešćenijih kompanija, koja teži da postavlja zelene standarde u svim segmentima poslovanja. Naime, dm je među prvima u Srbiji u potpunosti povukao plastične ambalažne kese iz upotrebe u oktobru 2019. godine, a svrstao se i u predvodnike najveće masovne akcije pošumljavanja u Srbiji zahvaljujući projektu „Zasadi drvo“, pokrenutom u saradnji sa Adria Media Grupom i institucionalnim partnerima. S tim u vezi, visokokvalitetna Pro Climate linija predstavlja prirodni nastavak ekoloških principa dm-a zasnovanih na odgovornom postupanju prema ograničenim prirodnim resursima. Kako napominju iz kompanije, dm će nastaviti da ispunjava niz kriterijuma održivosti ali i da pokreće brojne inicijative usmerene na očuvanje životne sredine. 

Srbija

Cyber security u fokusu: Integrator – regionalna cyber security konferencija

O trendovima u cyber bezbednosti, security servisima, skladištenju podataka u Cloud-u, zaštiti poslovnih aplikacija, uspešnim damama u svetu cyber bezbednosti, o osiguranju i mnogim drugim temama razgovaralo se na dvodnevnoj regionalnoj cyber security konferenciji ,,Integrator’’ u organizaciji kompanije Sky Express.Najeminentniji IT stručnjaci iz zemlje i inostranstva predstavili su najnovije, nepristrasne i trenutno najrelevantnije informacije i prakse u oblasti informacione bezbednosti. ,,Kompanija Sky Express se bavi distribucijom i implementacijom naprednih softverskih rešenja za cyber bezbednost i uslugama u oblasti informacione bezbednosti na tržištu Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije. Kao jedan od regionalnih lidera u ovoj oblasti, kompanija Sky Express, i njen partnerski fond, Evolution Equity Partners iz Ciriha, imaju priliku ali i obavezu ne samo da opslužuju tržište regiona kvalitetnim security softverskim rešenjima već i da edukuju korisničku publiku i podižu zajedničku svest o direktnim i indirektnim opasnostima po bezbednost i integritet digitalnih podataka.Ideja nam je da se svake godine konferencija održava u drugoj zemlji regiona, u kojoj poslujemo, kako bismo podržali lokalne napore razvoja IT bezbednosne kulture, inicirali nove lokalne investicione poduhvate kroz naš fond Evolution Equity Partners i pomogli efikasnijoj zaštiti najosetljivijih poslovnih i ličnih podataka’’, istakao je CEO kompanije Sky Express, gospodin Majo Mićović. Sajber kriminal je u eksponencijalnom porastu, posledice napada su višestruke, od finansijskih, preko reputacionih do ekonomskog urušavanja kompanija.Preporuka kompanijama je da ovaj izazov shvate kao stalnu pretnju i da preduzmu korake u interesu zaštite osetljivih podataka, pre nego nastane šteta. Kompanija Sky Express se zahvaljuje partnerima ,,Integrator’’ konferencije na podršci: Evolution Equity Partners, VMware, Onapsis, LogPoint, Comtrade, Enetel Solutions, Security Scorecard, Open Systems, Airlock, Eperi i Dflabs.

Srbija

Sutra zadnji rok za plaćanje pete rate poreskog duga

Obveznicima koji su usled korona-krize odložili plaćanje dugovanog poreza i doprinosa rok za uplatu pete rate ističe sutra, 10. juna 2021. godine, saopštila je Poreska upravaPrivredni subjekt koji ne izmiri ratu u propisanom roku gubi pravo na odlaganje plaćanja obaveza po osnovu poreza i doprinosa koje su predmet odlaganja i celokupni preostali poreski dug dospeva danom gubitka prava na odlaganje plaćanja.Za dodatne informacije poreski obveznici mogu se obratiti Kontakt centru Poreske uprave na brojeve telefona 0700-700 007 i 011-33 10 111, kao i neposredno informisati na šalterima "Vaš poreznik" u 37 filijala širom Srbije.

Srbija

Odložena promena novih pravila za registraciju vozila

Registracija vozila posle 5. jula u Srbiji obavljaće se pod nepromenjenim uslovima, saopštila je, saopštila je Agencija za bezbednost saobraćaja. Razlog za to je što veliki broj vozila ne bi mogao da ispuni uslove, poput ograničene emisije štetnih gasova, koji bi se po novim pravilima zahtevali na tehničkom pregledu.Primena odredbi iz Pravilnika koje se odnose na kočnice, na uređaje za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova kako se podseća odnosi se na merenje izduvnih gasova, posedovanje katalizatora, merenje ovalnosti kočnica, kao i druge odredbe koje su bile najavljene biće odložene na najmanje dve godine, navodi Agencija za bezbednost saobraćaja.Kako dodaju, izmene i dopune Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, omogućiće da građani i dalje registruju vozila pod nepromenjenim uslovima.Pravilnik je, podsećaju, donet 2012. godine i u nadležnosti je Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Podsećaju i da je u toku 2021. formirana radna grupa koja je trebalo da unese izmene i dopune u pravilnik koji definiše pravila za registraciju.U radnoj grupi nalaze se predstavnici ministarstva saobraćaja, Uprave saobraćajne policije, Agencije za bezbednost saobraćaja, beogradskog Mašinskog fakulteta, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i AMSS–CMV.AMSS: NE TREBA VAM SLOBODAN DAN ZA REGISTRACIJE, SVE ĆE BITI GOTOVO ZA 30-TAK MINUTA

Srbija

Za tri nedelje počinje prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru

Zvanično puštanje u rad postrojenja za preradu otpadnih voda na Zlatiboru planirano je za 29. jun 2021. godine, uoči Dana Opštine Čajetina, potvrdili su za naš portal u opštinskoj upravi. Postrojenje se gradilo nekoliko godina i nalazi se na reci Crni Rzav, blizu zlatiborskog naselja Obudojevica."Na taj način ćemo da regulišemo sve otpadne vode koje su zagađivale reku Crni Rzav i koje dalje idu u Drinu. Znači, sredićemo kompletno taj deo. Radi se i projekat za Sirogojno", kažu za Novu ekonomiju u Opštini Čajetina.Naglašavaju da se planira rešavanje tog pitanja i u samoj Čajetini. Postrojenje za Zlatiboru urađeno je i sredstvima opštine Čajetina i bespovratnim sredstvima u iznosu od 1,5 miliona evra, koja su dobijena od Republike Slovenije. Ukupna vrednost projekta je 4,5 miliona evra.Postrojenje je tehnički bilo završeno još prošle godine, ali je puštanje u rad odlagano zbog radova na strujnoj mreži koja vodi do postrojenja.Kako je raniej pisala Nova ekonomija, novo postrojenje za preradu otpadnih voda na Zlatiboru radi na principu takozvanih SBR bazena u koji se pune otpadnom vodom. Ona se kasnije prečišćava i iz nje se odvaja otpadni mulj.SRBIJI TREBA DO 300 NOVIH POSTROJENJA ZA PRERADU OTPADNIH VODAZLATIBOR USKORO DOBIJA POSTROJENJE ZA PRERADU OTPADNIH VODA Postrojenjem će upravljati JКP Vodovod Zlatibor.Foto: Nova ekonomija/ Vrhovi ZlatiboraPre izvesnog vremena putem društvenih mreža građani koji imaju kuće blizu reke Crni Rzav, žalili su se na stanje u kom se reka nalazi, ali se očekuje da će puštanjem u rad novog postrojenja taj problem sada biti rešen.U Srbiji postoji svega nekoliko postrojenja za preradu otpadnih voda, u Šapcu i u Vršcu. Koliki je problem u vezi sa otpadnim vodama u Srbiji govori i činjenica da Grad Beograd nema nijedno postrojenje za njihovo prečišćavanje.Kako je ranije pisao naš portal, Srbiji je potrebno oko 300 takvih fabrika. Za izgradnju beogradskog postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, na obali Dunava, potpisanI su sporazumI sa kineskom firmom China Machinery Engineering Corporation.Vrednost tih radova, je kako dodaje oko 270 miliona evra i za to je predviđen zajam od kineskih banaka.Čedomir Savković

Srbija

BASF otvorio konkurs za finansiranje startapa i inovatora

Najveća svetska hemijska kompanija BASF pokreće sopstveni Innovation Hub, koji će okupiti startape i inovatore iz 11 zemalja Centralne i Južne Evrope, među kojima će se naći i Srbija. U fokusu ovogodišnjeg konkursa su rešenja koja direktno ili indirektno doprinose stubovima Zelene agende, kao što su čista energija, održiva poljoprivreda i cirkularna ekonomija, navodi se u saopštenju."Narušavanje životne sredine i klimatske promene poslednjih decenija predstavljaju veliki izazov za čitav svet. Zbog toga su evropske države postavile cilj da, prve na planeti, postanu klimatski neutralan blok. Između ostalog, Evropska komisija je usvojila Zeleni plan (Green deal) kao skup mera za postizanje održive ekonomije, a na nama je da podržimo rešenja koja će to omogućiti. Innovation Hub konkurs je samo jedan od načina da podržimo Zeleni plan", izjavio je Simon Franko direktor kompanije BASF u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.Prijave za BASF Innovation Hub počinju danas i traju do 15. septembra u ponoć.U prvoj fazi takmičenja žiri će odabrati najbolju ideju iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Pobednička ideja će, u novembru, učestvovati na velikom BASF Innovation Hub finalu, zajedno sa najuspešnijim rešenjima iz drugih država.Pobednik lokalnog konkursa osvaja 2.500 evra, a najbolja ideja regionalne faze 5.000 evra.Mogućnost za ostvarivanje finansijske podrške imaju inovatori i startap timovi do pet članova, a osnovni uslov za učešće je da prijavljena ideja direktno ili indirektno doprinosi stvaranju rešenja za čistu, pouzdanu i pristupačnu energiju, rešenja za održivu poljoprivredu i rešenja koja omogućavaju prelazak na cirkularnu ekonomiju.Franko navodi da je nedostatak novčanih sredstava vrlo često glavni razlog zbog koga individualne ideje ne budu nikada realizovane i ističe da BASF želi da pruži bar malu podršku startapima i inovatorima."Postulati Zelene agende su vrlo široki, pa verujemo da će brojni inovatori prepoznati da upravo njihova ideja odgovara uslovima konkursa. Bilo da se radi o izolatorima za povećanje energetske efikasnosti, aplikacijama koje će optimizovati upotrebu vode prilikom zalivanja useva i električne energije u kućama i stanovima, modernim rešenjima za smanjenje plastičnog otpada ili potpuno revolucionarnom rešenju, BASF će pružiti novčanu podršku za razvoj najbolje ideje", rekao je Franko.Dodatne informacije o konkursu, uslovima i načinu za prijavljivanje dostupne su OVDE. 

Srbija

Beogradske pijace: Planiraju se podzemne garaže, liftovi…

Grad Beograd traži ponuđača koji bi uradio studiju izvodljivosti za rekonstukciju pijaca “Kalenić”, “Skadarlija” i “Banovo brdo”, pokazuju podaci Portala za javne nabavke.Nakon studije gradska uprava trebalo bi da sazna da li je investrianje opravdano sa “prostorne, ekološke, finansijske, tržišne i ekonomske tačke gledišta”, navodi se u specifikaciji tendera.Kako grad planira da uradi centralne gradske pijace?Pijaca “Kalenić”Planirana rekonstrukcija “Kalenić” pijace podrazumeva natkrivanje nadstrešnicama platoa na kome se nalaze tezge, ukupne površine oko 6.000 metara. Predviđeno je uklanjanje svih postojećih montažnih objekata, kao i rušenje kapije uz ulicu Maksima Gorkog koja prelazi građevinsku liniju. Sužavanje kapije je neophodno zbog proširivanja ove saobraćajnice, kako je predviđeno postojećim planovima, a što se i navodi u urbanističkom planu rekonstrukcije “Kalenića”.Prema urbanističkom projektu koji je objavljen na stranici Grada, nije planirano rušenje kapije u Njegoševoj ulici, već samo njena rekonstrukcija, dok se u obrazloženju tendera za izradu studije izvodljivosti navodi da je planirano njeno rušenje i projektovanje nove.Na “Kaleniću” je planirano i oformljavanje “gastro bloka” koji bi trebalo da ima više podcelina i da se nalazi u prostoru između dve kapije koji će zadržati “pretežnu uslugu prodaje, pripreme i konzumacije hrane”, piše u tenderskoj dokumentaciji.Planirano je i podizanje kapaciteta tezgi za oko 15 odsto, kao i rekonstrukcija Mlečne hale u “gabaritu i volumenu objekta”, dok će se njegova funkcija zadržati.Podsećamo, kompletna rekonstrukcija “Kalenića” trebalo je da bude završena još 2018, o čemu je Nova ekonomija, već pisala.Pijaca “Skadarlija”Planirano je da uklone svi postojeći objekti, i zidani i montažni.Predviđena je da se izgrade dve podzemne etaže, a iznad njih trg u dva nivoa.Pijaca bi nakon rekonstrukcije trebalo da bude podeljena u četiri celine:- Javna garaža sa više etaža (spratova) u koju se ulazi iz ulice Đorđa Jovanovića, kapaciteta oko 400 vozila.- Prostor za snabdevanje pijace - magacini, rashladne komore, smećara, pristup dostavnih vozila.- Donji nivo delimično natkrivenog trga na koji se ulazi iz Skadarske i iz obodnih ulica, a koji je “sistemom platoa i blagih rampi” povezan sa trgom koji je višem nivou. Predviđeno je da ovaj deo pijace radi u svim vremenskim uslovima, a da su toj celini nalaze objekti uprave, prodavnice hrane, mesa, ribe, mleča hala…- Na višem delu trga koji je okrenut prema ulici Džordža Vašingtona i Drinčićevoj ulici bi trebalo da se nalaze objekti za prodaju, pripremu i konzumaciju hrane.Na pijaci “Skadarlija” je planirano povećanje kapaciteta tezgi za 10-15 odsto, a svi nivoi će međusobno biti povezani liftovima, platformama za prenos tereta i odgovarajućim brojem stepeništa.Pijaca “Banovo brdo”Takođe se planira uklanjanje svih zidanih i montažnih objekata.Pijaca u Požeškoj bi trebalo da dobije podzemnu garažu za oko 400 vozila, kao i mlečnu halu i lokale za prodaju mesa, ribe i robe široke potrošnje.Otvoreni deo pijace bi delom trebalo da bude natkriven, gde će se na tezgama prodavati voće, povrće, poljoprivredni proizvodi i cveće.Predviđena je i lokacija za objekat upave, kao i prostor za snabdevanje pijace u okviru koga će biti magacini, rashladne komore, smećara, pomoćni prostor i pristup za dostavna vozila.I na ovom pijaci je planirano povećanje kapaciteta tezgi za 10-15 odsto i povezivanje liftovima, platformama za prenos tereta i stepeništima.Rok za podnošenje ponuda za izradu studije izvodljivosti je 22. jun. 

Srbija

Oglašen javni uvid za tri nove MHE u Doljevcu

Opština Doljevac oglasila je javni uvid nacrta olana detaljne regulacije za male hidro-elektrane Čečina, Orljane i Čapljinac koje bi trebalo da budu izgrađene na Južnoj Moravi. Javni uvid će trajati do 7. jula 2021. godine, a primedbe na nacrte planova dostavljaće se lično na adresu Odeljenja za urbanizam Opštine Doljevac.Na sajtu Opštine Doljevac navodi se da su sve tri mini-hidroelektrane pribranskog tipa snage oko 1680 kilovata (Кw). Svaka planirana MHE će se sastojati od pregrade sa niskim protočnim poljima, ribljom stazom, slapištem, ulaznom i izlaznom građevinom, mašinskom zgradom, pristupnim platoom i krilnim zidovima.Nacrti planskih dokumenata biće izloženi svakog radnog dana, od 7 00 do 15 00 časova, u zgradi opštinske uprave Doljevac, i na internet stranici Opštine Doljevac, na sledećem LINKU.Zainteresovanim pravnim i fizičkim licima koja vrše uvid u izložene Nacrte planskih dokumenata, pružiće se sve potrebne informacije i stručna pomoć, u vezi sa pojedinim rešenjima i eventualnim davanjem primedbi i sugestija (u kancelariji 22), navodi opštinska uprava Doljevca.U toku trajanja javnog uvida održaće se javna i prezentacija Nacrta planskih dokumenata za nove MHE 23.06.2021. godine u 12 časova, u sali Skupštine opštine Doljevac.ZAŠTO NOVI PROSTORNI PLANI NIJE USKLAŽEN SA EU STANDARDIMA? Javnom prezentacijom, kako se dodaje rukovodiće odgovorni urbanista  Miroljub R. Đorđević ispred obrađivača plana za tri nove MHE, preduzeća Ikoing PR Marija Plavšić iz Beograda.Napominje se da će voda iz reke nakon prolaska kroz turbine MHE, veće menjati svoje fizičke i hemijske karakteristike.MHE Čečina, kako se navodi u dokumentu gradiće se u nenaseljenom ataru mesta Čečina, na koritu reke Južna Morava, nizvodno od mosta na putu za to mesto. Naglašava se da se korito reke nalazi na izrazito ravnom terenu, aluvijumu reke, apa su obale "delimično nestabilne i osetljive na eroziju". Takože, kad Južnom Moravom dolaze velike vode dolazi i do manjih plavljenja.MHE Čapljinac gradiće se u ataru istoimenog sela, koji nije naseljen.MHE Orljane prema podacima koji su izloženi u zvaničnim dokumentima gradiće se u nenaseljenim delovima sva sela, Orljane i КlisuraSve tri MHE, kako je naglašeno u planovima, koristiće količinu rečne vode koja je u skladu sa uslovima Javnog vodo-privrednog preduzeća Srbijavode. U planovima se navodi da je izgradnja MHE na Južnoj Moravi dozvoljena ako se tim ne ugrožava vodosnabdevanje okolnih mesta.Izgradnja takozvanih derivacionih MHE u Srbiji i nekim zemljama regiona izazvala je brojne kontrovezre, proteste pa i sukobe sa investitorima, naročito zbog toga što se na taj način devastiraju korita malih planinskih vodotokova, čak i onih u zaštićenim područjima.Južna Morava spada u veće reke i zajedno sa Zapadnom Moravom kod Stalaća jčini Veliku Moravu. Južna Morava inače teče pravcem od makednoske granice prema Centralnoj Srbiji.

Video

Konak kneza Miloša više nikada neće biti isti (VIDEO)

Konak kneza Miloša na Topčideru, nekadašnja rezidencija prvog srpskog kneza, nedavno je potpuno obnovljen. Za četvrtak, 10. jun, najavljeno je otvaranje redovne postavke konaka u Topčideru.Prizemlje rekonstruisanog Konaka posvećeno je Prvom srpskom ustanku, međunarodnim okolnostima koje su mu prethodile, voždu Karađorđu i drugim znamenitim junacima i njihovim pobedama na Mišaru, Čegru, Loznici, Deligradu i Varvarinu, kao i oslobđenju Beograda 1806. godine.DA LI STE ZNALI?I Konak kneza Miloša poseduje vrt, po ugledu na evropske rezidencije, a to je ujedno i prvi planski vrt u Srbiji. Platan posađen za vreme vladavine Obrenovića, koji se i danas tu nalazi, najveći je u Evropi i predstavlja značajan spomenik hortikulture.Sprat je posvećen Drugom srpskom ustanku, knezu Milošu, tvorcu moderne srpske države, njegovom dolasku na vlast i borbi sa opozicionim ustavobraniteljima. Iako nisu živeli u Konaku, deo prostora posvećen je i knjeginji Ljubici, Miloševoj supruzi, i njihovim sinovima - knezu Mihailu i kralju Milanu Obrenoviću. Takođe, publika može i da se upozna sa likom i delom kralja Aleksandra Obrenovića i Majskim prevratom, događajem koji predstavlja kraj dinastije Obrenović. Divanhana, prostor za dnevne aktivnosti, ali i spavaću sobu kneza Miloša,  publika takođe može da pogleda u novoobnovljenom Konaku.Konak u Topčideru izgrađen je 1831. u turskom baroku i tipičan je za to vreme. Širom Osmanskog carstva, nicala su slična zdanja, a u njima su živeli bogati veleposednici.  

Srbija

Kolika je razlika između oglašene i prodajne cene stanova u Beogradu?

Ako se posmatra ceo Grad Beograd prosečna oglašena cena stanova u novogradnji je 2.347 evra po kvadratnom metru, prema podacima portala 4zida.rs. Sa druge strane, podaci Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je prosečna cena kvadrata novogradnje u prestonici 1.741 evro po kvadratu, prenosi Danas online.Sajt za oglašavanje nekretnina 4zida.rs istraživao je kakav je odnos prosečnih oglašenih i prodajnih cena novogradnje u Beogradu. Na osnovu podataka o razlikama u cenama vidi se da je oglašavana cena za oko 20% veća od zabeležene prodajne cene.Najmanju spremnost za korigovanjem cene pokazuju investitori na opštinama Stari grad i Novi Beograd, gde je prodajna cena novogradnje za 10% niža od one koja se nalazi u oglasima.Na Zvezdari, Vračaru, Voždovcu i u Zemunu razlika između oglašavanih i prodajnih cena stanova u novogradnji kreće se od 15 do 20%.Najveću spremnost da snize cene pokazuju investitori na Paliluli gde je prodajna cena za čak 35% niža nego cena koja se nalazi u oglasima, pokazuju podaci RGZ-a i 4zida.rs.SKOK CENE STANOVA:ŠTEDIMO U ZIDOVIMA "U opštinama gde je manja tražnja za stanovima ili gde investitori duže čekaju da prodaju sve stambene jedinice, veća je spremnost da se potencijalnim kupcima izađe u susret u smislu korekcije cena, a to vidimo najbolje na primeru opštine Palilula", kaže Jasmina Gavrilov Dražić, sa sajta 4zida.rsAko se uporede podaci portala 4zida.rs i RGZ-a vidi se da je prosečna prodajna cena stanova u novogradnji na opštini Savski venac čak viša nego prosečna oglašavana cena 3.046 evra po kvadratu (prodajna) prema 2.691 evro po kvadratu (oglašavana).Ovakvih stanova na tržištu nema mnogo, ali u konačnom zbiru značajno utiču na statistiku, jer je cena njihovog kvadrata ponekad i duplo viša nego što je prosek na toj opštini.Većina kupaca nekretnina nada se da će, u konačnom dogovoru o kupovini, postići za sebe bolju, odnosno nižu cenu od one koja je oglašena. Takođe, i mnogi oglašivači se rukovode ovom logikom, pa u oglase postave višu cenu, kako bi sebi ostavili prostor za pregovore.Iako se ovo, po pravilu, češće dešava u starogradnji i u novogradnji možemo videti da investitori zainteresovanim kupcima spuštaju cene svojih stanova, pogotovo ako se ti stanovi već neko vreme nalaze na tržištu.ZAŠTO RASTE CENA NOVOGRADNJE U PANDEMIJI