Srbija

11.11.2021. 00:45

Katarina Baletić

Autor: Nova Ekonomija

Hitna pomoć traži od lekara do vozača

Zdravstvene ustanove i dalje tragaju za radnicima......

Foto: Wikimedia - Srđan Popović

Srbija

11.11.2021. 00:45

Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć je rapisao javni oglas za prijem u radni odnos četiri doktora medicine, tri medicinska tehničara i jednog vozača.

Takođe, traže i po jednog automehaničara i kvalifokovanog radnika za poslove režijskog vozača.

Svi poslovi su na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom.

Recite nam: Koliko treba da budu plaćeni lekari

Prema podacima sa zvaničnog sajta Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, u ovoj ustanovi trenutno radi 124 doktor medicine, 108 dr med. specijalista, jedan zdravstveni saradnik, 14 viših medicinskih tehničara, 258 medicinskih tehničara, 4 farmaceuta i 251 vozač.

Zdravstvene ustanove svakodnevno objavljuju brojne javne pozive uz pomoću kojih traže dodatni kadar. 

I Univerzitetski klinički centar (UKC) Srbije je, za potrebe kovid bolnice u Batajnici, početkom novembra raspisao konkurs na kome traži 6 doktora medicine ili specijalista anesteziologije, reanimatologije i intezivne terapije, kao i 10 doktora medecicina ili speijalista interne medicine.

UKC Srbije je raspisao i konkurs za 2 doktora medicine ili specijalista za potrebe Klinike za pulmologiju.

Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa“ je istog dana tražio 10 medicinskih sestara (tehničara) i 2 viša medicinska tehhničara radi zamene privremeno odsutnih zaposlenih. Par dana kasnije ustanova je rapisala oglas za još 5 medicinskih tehničara.

Ginekološko akušerka klinika „Narodni front“ je raspisala javni oglas za prijem specijaliste anestezilogije sa reanimatologijom.

Zdravstveni centar Vranje je tražio 5 doktora medicine i jednog medinskog tehničara.

Od početka novembra, između ostalih, dodatni kadar su tražile i zdravstvene ustanove iz Kraljeva, Novog Sada, Užica, Šida, Pirota, Niša…

Međutim, na mnoge konkurse se ne javi dovoljan broj odgovarajućih kandidata. 

Tako je u septembru ove godine Univerzitetski klinički centar Srbije (UKC) zaposlio po 47 zdravstvenih radnika sa srednjom i sa visokom stručnom spremom za potrebe kovid bolnice iako je na prethodno rapisanom konkursu tražio preko 800 medicinara.

Pre toga, i Klinički centar Vojvodine je za potrebe kovid bolnice u Novom Sadu tražio 1.143 medicinskih radnika, ali je na konkursu primljeno tek 216 medicinara, kako je objavio portal 021.

Nedostaje medicinara, plate destimulativne, uslovi loši

Zabrana zapošljavanja u državnom sketoru rezultovala je da su određeni sektori, među kojima je i zdravstvo, ostali bez neophodnih radnika. Prema oceni Fiskalnog saveta, u zdravstvu, Poreskoj upravi i Upravi caarina, inspekcijskim službama i dr. nedostaje preko 10.000 ljudi. 

Ministarstvo zdravlja je na početku pandemije, u martu 2020, donelo naredbu kojom je od zdravtsvenih ustanova zahtevalo da po hitnom postupku zaposle na neodređeno lekare i medicinske tehničare.

Međutim, kako i BIRN pisao, zbog nepreciznosti uredbe ustanove su često izbegavale da medicinarima daju ugovore „za stalno“ jer se paušalno ocenjivalo koji je kadar zaista neophodan.

Zbog toga su mnogi zdravstveni lekari, i to pre svega mladi lekari i tehničari, dobijali ugovore na određeno, koji podrazumevaju rad u teškim uslovima u crvenoj zoni.

Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku

Kako je za Novu ekonomiju ranije ocenila Gorica Đokić iz Sindikata lekara i farmaceuta, ceo sistem u kovid bolnici u Batajnici se u toku prošle godine održavao na „entuzijazmu zdravtsvenih radnika“, najčešće mladih lekara i specijalizanata jer im je svega drugog nedostajalo. 

Medicinski radnici već dugi niz godina odlaze iz državnog zdravstva. Deo njih prelazi u privatni sektor, a ostali napuštaju Srbiju.

Najčešći razlog za to su destimulativne zarade, jer lekar specijalista u Srbiji ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika, kako je napisano u analizi Fiskalnog saveta.

Plate zdravstvenih radnika će se se naredne godine povećati za 8 odsto, piše u predlogu Zakona o budžetskom sistemu.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.