Zaposleni starosti između 20 i 64 godina u Evropskoj uniji radili su ukupno tri odsto više sati na svom primarnom poslu u drugom kvartalu 2021. godine, u poređenju sa prvim kvartalom 2021, navodi Eurostat.
Ukupan broj radnih sati u Srbiji je u drugom kvartalu (u odnosu na prvi) povećan za 5,6 odsto, pri čemu je ukupan broj radnih sati žena povećan za 4,9 odsto, a muškaraca 6,2 odsto.
Povećanje broja radnih sati zabeleženo je u većini zemalja članica Evropske unije.
Najveći rast obima stvarnog radnog vremena zabeležen je u Grčkoj (+18 odsto).
Sa druge strane, u šest zemalja EU zabeležen je manji broj radnih sati u drugom kvartalu u odnosu na prvi, a pad se kretao od – 0,12 u Luksemburgu do -3,6 odsto u Belgiji.
Eurostat: U Srbiji najveća razlika između bogatih i siromašnih
Eurostat: Evropskoj uniji nedostaje 3,8 miliona radnika i stručnjaka
Fleš procena: Rast BDP-a u EU 13,2 odstoTržište rada pogođeno je merama koje su zemlje Evropske unije tokom krize koronavirusa preduzimale kako bi sprečile širenje zaraze. Neke od tih mera imale su ili direktan ili indirektan uticaj na broj radnih sati zaposlenih ljudi.
Na nivou EU, ukupan broj stvarnih sati koje su odradile žene povećao se nešto više (3,3 odsto) u odnosu na ukupne stvarne sate rada muškaraca (2,7 odsto).
Veći porast u radnim satima žena nego muškaraca zabeležen je u većini zemalja članica.
U Grčkoj je, na pirmer, stvarni broj radnih sati žena na primarnom poslu porastao 23,9 odsto, dok je ukupan broj sati rada muškaraca porastao za 14,5 odsto.
U većini zemalja članica EU pravac promene u stvarnom broju radnih sati na primarnom poslu bio je isti za muškarce i žene, odnsono za oba pola je zabeleženo ili povećanje ili smanjenje broja radnih sati.
Jedini izuzetak su bili Slovenija (broj radnih sati žena opao je za -0,1 odsto, a sa druge strane je broj radnih sati muškaraca povećanje za dva odsto), Luksemburg (žene: +0,7 odsto, muškarci: -0,8 odsto) i Bugarska (žene: +0,4 odsto, muškarci: -2,7 odsto).