Najnovije

Srbija

Užice na korak bliže kanalazaciji i čistijoj Đetinji

Grad Užice raspisao je javnu nabavku za izvođenje radova na izgradnji fekalnog kolektora u Turici i prepumpne stanice. Procenjena vrednost radova je 19,6 miliona dinara bez PDV-a, što je oko 23,5 miliona dinara sa PDV-om (200 miliona evra).Radovi obuhvataju građevinske radove i ugradnju hidrotehničkih instalacija i opreme u okviru kojih su i prethodni geodedski i zemljani, kao i betonski, montažni, limarski i drugi radovi.Nedovršenost kanalizacione mreže i posledično zagađenje reke Đetinje jeste problem sa kojima se Užičani koji žive u naselju Turica suočavaju već dugi niz godina.Za tri nedelje počinje prečišćavanje otpadnih voda na ZlatiboruKrajem 2019. godine već je bila sprovedena javna nabavka, a na sajtu grda objavljeno da se sa radovima na izgradnji kolektora počelo. Posao je tada dobila firma Dijamant invest iz Užicu, a ugovorena cena je prvobitno bila 14,1 miliona dinara, da bi se zatim odlukom o izmeni ugovora povećala na 14,8 miliona dinara sa PDV-om.Predmet javne nabavke bili su prethodni, geodedski i zemljani radovi, montaža cevi i okana, kao i hidrauličko ispitivanje, ispiranje kanalizacije i popravka asfaltnog kolovoza.Oglašen javni uvid za tri nove MHE u Doljevcu Peticiju za izgradnju fekalnog kolektora podnelo je 2019. godine udruženja građana Užička odbrambena liga (UOL).Iz ovog udruženja danas za Novu ekonomiju kažu da nisu zadovoljno već su ljudi jer sve ide “sporo i traljavo i na štetu građana Užica”.“To je problem broj jedan u gradu i prema tome bi se trebalo tako i postupati, ali sadašnja vlast ima neke druge prioritete, a ne sređivanje celokupne kanalizacije grada Užica koja ide u Đetinju, a gde je Turica samo prvi korak,” navode iz UOL u pisanom odgovoru.Na Dan planete u Čukaričkom rukavcu plutaju mrtve ribe

Srbija

NIJE GOTOVO !!! Kompaniji SMP Automotive dbesplatno dobila zemljište, ulaže 39 miliona

Država je kompaniji SMP Automotive besplatno do državno zemljište za ulaganje od 39 mil EUR - Obaveza investitora i da zaposli 445 radnika u ĆuprijiKomisija za kontrolu državne pomoći ocenila da je pomoć vredna milion evra koju će za ulaganja dobiti SMP Automotive interior module za ulaganje u Ćupriju vredno 39 mil EUR usklađena sa pravilima za dodelu.SMP dobiće besplatno od države bez naknade 204.176 kvadratnih metara građevinskog zemljišta čija ukupna vrednost je procenjena na 122,5 miliona dinara.Državno zemljište investitor će dobiti radi podrške ulaganju i investiciji, uz obavezu da SMP u periodu od pet godina zaposli najmanje 445 lica na neodređeno vreme.SMP je u Ćupriji osnovan 2020. godine radi proizvodnje komponenti za sedenje za automobile.Ova firma deo je Samvardhana Motherson Automotive Systems Group B. V. koja je globalni dobavljač za automobilsku industriju, navodi se u rešenju.Ta Grupa osnovana je 1975. godine i jedan od proizvođača sa najbržim rastom, sa 69 pogona u 24 zemlje i preko 33.500 zaposlenih, odnosno konsolidovanim prihodom od 11,3 milijardi dolara u 2019/2020. godiniU Ćupriji je planirana izgradnja proizvodnog pogona od 204.176 metara površine a početak izgradnje planiran je za drugu polovinu ove godine.Predviđeno je ulaganje u materijalnu imovinu od 39 mil EUR i zapošljavanje 445 novozaposlenih na neodređeno vremene do kraja 2025. godine.

Srbija

Vlada Srbije: Domaćim startapovima 45 miliona dinara

Vlada Srbije saopštila je da će iz državnog budžeta tokom 2021. godine izdvojiti 45 miliona dinara, za razvoj domaćih startapova. Sredstva su namenjena regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, a maksimalni iznos po jednom odobrenom projektu biće tri miliona dinara."Radom regionalnih inovacionih startap i smart siti centara stvaraju se uslovi za razvoj startap zajednice, a mladim preduzetnicima se omogućava pristup stručnoj, mentorskoj, pravnoj, savetodavnoj i logističkoj podršci za pokretanje i vođenje biznisa", navodi se u saopštenju.Novim programom biće utvrđeni ciljevi, korisnici, namena sredstava, uslovi za dobijanje sredstava, finansijski okvir, neophodna dokumentacija, način izbora prijava, način prijavljivanja, zaključivanje ugovora i praćenje realizacije aktivnosti.Program sprovodi Kabinet ministra bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaće sve jedinice lokalne samouprave koje su samostalno ili u saradnji sa organizacijom iz inovacionog ekosistema uspostavile Regionalni inovacioni startap ili smart siti centar kroz programe realizovane u periodu od 2018. do 2020. godine.Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava neće imati realizatori projekata koji nisu opravdali sredstva dobijena na osnovu programa realizovanih u periodu od 2018. do 2020. godine.Sredstva koja dobiju lokalne samouprave za podršku radu regionalnih inovacionih startap i smart siti centara moći će da se koriste za sledeće namene:- Tehničko i strukturno umrežavanje sa drugim regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, organizacijama prepoznatim u inovacionom ekosistemu i univerzitetima, fakultetima i drugim obrazovnim ustanovama.- Sprovođenje programa rada usmerenog na organizaciju obuka, edukacija od strane iskusnih eksperata, pružanje mentorske podrške, kao i na realizaciju drugih aktivnosti kojima se startapovima obezbeđuje pristup izvorima finansiranja, računovodstvene i pravne usluge.- Nabavku usluge upravljanja startap centrom od strane menadžmenta sa prethodnim iskustvom u razvoju i upravljanju preduzetničkim poduhvatima, startap centrima, inovacionim centrima i drugim organizacijama ili projektima njihovog uspostavljanja.Sredstva ne mogu da se koriste za investiciono održavanje, građevinske radove, nabavku opreme, nameštaja i uređaja, osnivanje i rad pojedinačnih startap kompanija, plaćanje zaostalih taksi i poreza, otplatu kredita, troškove garancija, polise osiguranja, kamate, troškove bankarskog poslovanja, kursne razlike, carinske troškove, indirektne i administrativne troškove, tekuće troškove.Ispunjenost uslova za dodelu sredstava startapima utvrdiće Komisija za ocenu prijava i praćenje realizacije programa.

Svet

Centralna banka SAD najavljuje rast kamatnih stopa 2023. godine

Američke federalne rezerve SAD su prošle nedelje počele da napuštaju monetarnu politiku koja je bila usklađena sa ograničenjima koja je nametala pandemija korona virusa, preneo je Rojters.  Zvaničnici američke centralne banke su najavili velike promene u kamatnim stopama, već tokom 2023. godine, godinu dana pre nego što je najavljeno u prethodnoj prognozi.FED su znatno podigle svoju prognoze za inflaciju i najavile skorije povećanje kamatne stope.Američki Federalni komitet za operacije na otvorenom tržištu (FOMC), koji odlučuje o monetarnoj politici, jednoglasno je ostavio referentnu kamatnu stopu na kratkoročno zaduživanje blizu nule, dok je podigao kamatu koju plaća na višak rezervi za pet baznih poena na 0,15%.Iako je FED podigao stopu očekivane inflacije u ovoj godini na 3,4%, što je za jedan odsto veće od martovske projekcije, u saopštenju sa sednice se ponovo navodi da su inflatorni pritisci "prolazni".Povećanje inflatornih očekivanja FED-a dolazi nakon najvećeg rasta potrošačkih cena u SAD u poslednjih 13 godina.Tržišta su odreagovala na vesti FED-a, što je izazvalo pad akcija, dok su prinosi na državne obveznice porasli jer su investitori očekivali pooštravanje monetarne politike, uključujući eventualno usporavanje kupovine obveznica već ove godine.Čak i uz povećanu prognozu rasta potrošačkih cena za ovu godinu, Komitet i dalje smatra da će se inflacija dugoročno kretati u oviru ciljane stope od 2%."Očekujemo da će se visoka stopa inflacije sada smanjiti", rekao je predsednik FED-a Džerom Pauel.Upozorio je, ipak, da dinamika ponovnog otvaranja ekonomije "povećava mogućnost da se inflacija pokaže višom i postojanijom nego što mi predviđamo".Zvaničnici centralne banke su, takođe, podigli projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) za ovu godinu na 7% sa ranijih 6,5%. Procena nezaposlenosti ostala je nepromenjena na 4,5%."Brži rast je odraz kontinuiranog povratka ekonomske aktivnosti na bolji nivo, ali faktori na koje pandemija više utiče su i dalje slabi, mada pokazuju poboljšanje", naglasio je Pauel.On je ekao i da se takođe razgovaralo i o povlačenju 120 milijardi dolara, za mesečnu kupovinu državnih obveznica.Pandemija koja uslovljava monetarnu politiku SAD od marta 2020. godine, sada izaziva sve manje zabrinutosti.Predstavnici FED-a saopštili su da će uticaj vakcinacije protiv Covida 19 "nastaviti da smanjuje efekte" pandemije, nakon što su dve savezne države Njujork i Kalifornija ukinuli većinu ograničenja koja su uvedena zbog sprečavanja njenog širenja.Umesto sumornog ishoda, Pauel je rekao da razgovore o sudbini programa kupovine imovine i povećanju kamatne stope, kad god se one dese, treba videti kao znak poverenja u ekonomski oporavak koji je tekao brže nego što se očekivalo.Federalne rezerve sada očekuje da će ekonomija SAD ove godine porasti za 7%.

Srbija

Novaston posredovao u akviziciji između kompanija NEPI Rockcastle i BIG CEE

Novaston plaforma za property i asset menadžment je, kao ekskluzivni agent za podrsku, učestvovala u procesu prodaje dva maloprodajna objekta u Srbiji između dva uticajna investitora u balkanskoj regiji: NEPI Rockcastle i BIG CEE.Ugovor o kupoprodaji nekretnina ukupne ugovorene vrednosti od 61 milion evra, za maloprodajne objekte Kragujevac Plaza Šoping Centar (ukupne površine za izdavanje od 22.300 m2) i Kruševac ritejl park (ukupne površine za izdavanje od 8.600 m2) je potpisan u junu.„Obe investicione kompanije su naši dugogodišnji ugledni poslovni partneri i velika nam je čast da sa obe kompanije već godinama sarađujemo na različitim projektima. U okviru ove transakcije ceo naš tim je ostvario značajnu ulogu kao specijalizovani saradnik čitavog procesa, počev od ideje o kupovini/prodaji, preko kompletnog „due diligence“ procesa do finalnog potpisivanja ugovora o transakciji, čije se zatvaranje očekuje u julu ove godine. Na ovaj način, posredovanjem i podrzavanjem čitavog procesa putem pružanja visoko profesionalnih usluga složenog konsaltinga u svim fazama procesa transakcije, još jednom smo potvrdili našu lidersku ulogu i poziciju na tržištu konsaltinga u oblasti upravljanja nekretninama. Nastavićemo ovim putem kako bismo dalje uticali i oblikovali tržište maloprodaje u Srbiji i šire“, izjavila je Mia Zečević, generalna direktorka Novaston platforme.Pored saradnje sa glavnim investitorima na ovom tržištu, kao što su to, pored BIG CEE i NEPI Rockcastle, IMMOFINANZ, GTC, Ikea Srbija, kao i MK Group, Novkabel i Aleksandar Gradnja, Novaston platforma takođe širi svoje poslovanje u sektoru poslovnog prostora i logistike. Kompanija nudi kompletnu uslugu u oblasti prodaje, izdavanja i upravljanja nepokretnostima, održavanja, marketinga, kao i upravljanja projektima izgradnje, opremanja novih office i lokacija za razvoj proizvodno-logističkih kompleksa. U tom sektoru sarađuje na projektima nove zgrade Razvojnog centra Schneider Electric u Novom Sadu, kao i izdavanju na atraktivnog poslovnog prostora „Revolucija” u Beogradu. Poslovanje širi i u regionu, posebno u Hrvatskoj u kojoj je sada deo rezidencijalno-turističkog projekta Petram Resort & Residences, na istarskom poluostrvu.  

Srbija

Srbija se pridružila sankcijama protiv Belorusije

Evropski savet objavio je da se Srbija, pored drugih država-kandidata za članstvo u EU, pridružila odluci kojom su Belorusiji uvedene dodatne ekonomske sankcije, navodi se u saopštenju.Odlukom Saveta, će se postojeće restriktivne mere pojačati, a uvodi se i zabrana letenja i pristupima aerodromima u EU svim beloruskim avio-prevoznicima.Pored Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i Albanija, sankcijama su se pridružile i članice Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, Island, Lihtenštajn i Norveška, i članice Evropskog ekonomskog prostora."(Navedene države) će osigurati da usklađivanje nacionalnih politika budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta. Evropska unija prepoznaje ovu obavezu i pozdravlja je", dodaje se u saopštenju.Ministri spoljnih poslova Evropske unije odobriće nove sankcije za više beloruskih zvaničnika, a predviđen je i niz mera čiji je cilj da oslabi ekonomiju te zemlje, rekao je visoki predstavnik EU Žozep Borel."Nećemo više sankcionisati samo pojedince. Sada ćemo uvesti i sektorske sankcije što znači da ćemo sada raditi na ekonomskim oblastima koje su od posebnog značaja za Belorusiju i za prihod režima", rekao je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, prenosi N1.EU je sankcije Belorusiji počela da uvodi nakon poslednjih tamošnjih predsedničkih izbora, na kojima je Aleksandar Lukašenko osvojio šesti mandat.Izbori, koje je opozicija smatrala nameštenim, bili su okidač za masovne proteste u toj zemlji.Sankcije su intenzivirane nakon hapšenja Roman Protaševič, opozicionog blogera, nakon što je beloruska kontrola letenja od aviona kompanije Rajaner zahtevala da prizemlje vazduhoplov kojim je putovao ka Litvaniji.

Lifestyle

Koraci koji zahtevaju spremnost i odvažnost

Životni tokovi donose različite periode – nekada lakše, a nekada i znatno teže. Sve generacija osoba, kao i oba pola, susreću se sa različitim izazovima, na koje je potrebno odgovoriti odvažno i imati ambiciju uvek ka ostvarenju većih i značajnijih ciljeva.Veliki je broj koraka koji se sa nestrpljenjem očekuju, a istovremeno mogu izazvati osećaj treme. Postoji veći broj odluka koje se tiču ulepšavanja posebno dama i koje zahtevaju spremnost, kao što je mezoterapija lica. Pored toga, kod mališana je veliki korak kada se biraju rančevi za školu i priprema za polazak u prvi razred, ali i trenutak kada je na redu dečija stomatologija i odlazak kod zubara. To su samo neki od događaja koji će izazvati osećaj radosti, ali i treme i nelagodnosti, posebno kada su u pitanju deca. Mezoterapija lica – susret sa koktelom vitaminaUlepšavanje je nešto čemu žene teže, bez obzira na godine, izgled kože i navike. Danas je razvijen veliki broj tehnika i metoda koje omogućavaju efikasnu prevenciju starenju, kroz unošenje vitamina, hijalurona, aminokiselina, kolagena i mnogih drugih korisnih materija. Jedna od njih je mezoterapija lica, koja se tradicionalno vrši injektiranjem pripremljenog koktela, mada danas postoje i metode koje izuzimaju ubod igle, kada se koriste specijalni aparati. Mezoterapija lica podrazumeva podmlađvanje kože, uz preporučenu kombinaciju i količinu unosa pripremljenog sadržaja. Dajući blistavost, svežinu i čistoću licu, ova metoda je jedna od najpopularnijih kada je u pitanju nega kože. Kada se vrši injektiranjem, žene se pripremaju za ubod igle, ali uglavnom sa nestrpljenjem čekaju rezultate. Rančevi za školu – korak ka „odraslom“ dobuVažan korak ka budućnosti, koji zahteva spremnost ne samo deteta, već mnogo više samih roditelja, jeste polazak u prvi razred. Već i kada se biraju rančevi za školu, pribor i druge sitnice, može srce da „zatreperi“ od uzbuđenja. Ovo je jedan od najznačajnijih događaja za mališane i njihove roditelje, i zahteva mnogo pripreme, hrabrosti, odvažnosti i ambicija. Rančevi za školu simbolišu novi početak, a često ih biraju sama dečica. Naime, oni u „moru“ ponude boja, dizajnova, dezena, šara i raspoloživih simbola omiljenih junaka, biraju prema svojim, pojedinačnim željama. To je jedna od značajnih odluka u kojima se prepoznaje uloga „odraslog“ deteta, kada vođeno sopstvenim željama bira svoj neizostavni deo buduće svakodnevnice. Dečija stomatologija – odluka da se istrpi bol za najlepši osmehOdlazak kod zubara može izazvati dosta nelagodnosti i stresa, posebno kada se radi o deci i objašnjavanju da je važno da budu hrabri i istrpe bol. Dečija stomatologija veoma je značajna oblast, jer je negovanje higijene zuba od najranijeg detinjstva kvalitetna i pouzdana preventiva mnogim kasnijim mogućim pojavama i problemima. Kako deca ne vole da trpe bol, samim tim je nekada teško pružiti odgovarajuće objašnjenje zašto je potrebno da odu kod zubara. Dečija stomatologija neizostavan je deo zdravlja dece, i važno je da roditelji budu spremni na korak ubeđivanja, kako bi dete svojevoljno donelo odluku da istrpi da malo boli, radi dobijanja blistavog osmeha. Nekada nije loše obezbediti detetu poklon – igračku, odlazak u bioskop, u igraonicu, ili drugi vid nagrade za odlazak kod zubara. Mnogo je različitih krupnih koraka u životu koji zahtevaju spremnost i odvažnost, kako dece, tako i roditelja, i generalno osoba svih generacija. Nekada su razlozi sopstvene želje za ulepšavanjem kao što je to mezoterapija lica, a nekada prirode stvari redovnih životnih okolnosti – polazak u prvi razred kada se biraju rančevi za školu. Sa druge strane, bol u desnima i problemi sa zubima mališana, nameću potrebu da se obezbedi kvalitetna dečija stomatologija kod sjajnih zubara, što su sve stvari svakodnevne prirode i tokova. 

Svet

SAD: Amazon i Zara dobili kinsekog konkurenta „teškog“ 15 milijardi

Aplikacija kineske kompanije za prodaju odeće Shein, kojoj analitičari tepaju da je "nova Zara" prošlog meseca je bila na prvo mestu po broju preuzimanja u Sjedinjenim Američkim Državama, prenosi Poslovni.hr. Na taj način kompanija je okončala tržiđnu dominaciju Amazonove aplikacije za istu namenu i dostigla je vrednost od oko 15 milijardi dolara.Kako piše Bloomberg, većina Amerikanaca starijih od 30 godina još nije čula za Shein, ali je njena aplikacija popularna među takozvanom "Generacijom Z".Prema podacima istraživačke agencije AppAnniea zauzela sami vrh među aplikacijama za kupovinu, jer beleži najviše preuzimanja, kako u Guglovoj tako i u Eplovoj onlajn prodavnici.Poslednja poznata ponuda za dokapitalizaciju iz avgusta 2020. procenila je Shein na 15 milijardi dolara, ali dobro upućeni izvori tvrde da je kompanija čak i udvostručila vrednost .Među investitorima se nalaze i globalni finansijski divovi kao što je IDG i Sequoia, dok je Shein prošle godine angažovao i konzorcijum banaka Goldman Sachs, Bank of America, JP Morgan kao i savetnike za eventualni izlazak na američku berzu.Nagli uspon na 36 milijardi dolara vrednom tržištu "brze mode" Shein duguje tehnologiji, odnosno korišćenju analize podataka, sa ciljem da se uoče promene u ukusima potrošača. Ta saznanja se vrlo brzo, ponekad u svega nekoliko dana, pretvaraju u dizajn vrlo jeftine odeće.Zara beleži pad prihoda i velika ulaganja u onlajn prodaju Odeću za Shein proizvodi mreža kineskih tekstilnih kompanija, a sve što se sašije odlazi u izvoz. Shein nudi dostavu za više od 200 država sveta, a upravo je izvoz u Ameriku toj kompaniji doneo procvat nakon jer je uočila rupe u carinskim pravilima SAD-a, upravo u vreme Trampovog mandata.Kada je počeo taj trgovinski rat, vlada u Pekingu je kao meru potpore domaćoj privredi izmenila poreski sistem i drastično je smanjila izvozne troškove kineskim kompanijama, što je doprinelo rastu Sheina. Kompaniji je išlo na ruku i to što su SAD još od 2016. godine dopustile bescarinski uvoz paketa vrednosti do 800 dolara.Tako je 2018. Kina na novu rundu američkih carina odgovorila ukidanjem izvoznih nameta kompanijama koje robu šalju krajnjim kupcima. Sa druge strane, američka carina još od 2016. dopušta bescarinski uvoz paketa vrijednosti do 800 dolara.Shein nije jedini kineski trgovac koji je profitirao od trgovinskog rata, niti zadnji. Zahvaljujući vladinoj potpori, prekogranična onlčajn trgovina u Kini skočila je 2018. za 67%.Ipak, niz proizvođača odeće i obuće, velikih i malih, tvrde kako je Shein uspešan jer bezočno krši prava na intelektualno vlasništvo.

Srbija

Olimpijske igre potencijalno bez gledalaca?

Japanski premijer Yoshihide Suga rekao je da bi letnje Olimpijske igre u Tokiju mogle da budu održane bez gledalaca ukoliko glavni grad prglasi vandredno stanje u slučaju povećanja slučajeva zaraze korona virusom, piše Rojters.“U slučaju da se proglasi vanredno stanje, ne možemo da isključimo mogućnost da ne bude gledalaca”, rekao je Suga.Jasan uticaj pandemije na mentalno stanje Evropljana U toku vikenda je saopšteno da je organizatori Olimpijskih igara u Tokiju razmatraju da u toku ceremonije otvaranje 23. jula bude dozvoljeno prisustvo najviše 20.000 gledalaca.

Srbija

Putnici se postepeno vraćaju na beogradski aerodrom

Aerodrom "Nikola Tesla" opslužio je 600.000 putnika u periodu od januara do maja ove godine, što je pad od 35,3 odsto u odnosu na prethodnu, a 69,7 odsto u odnosu na 2019, prenosi Ex-Yu-Aviation. Jun bi trebalo da bude najprometniji za aerodorm od početka globalne zdravstvene krize, jer su još tri aviokompanije obnovile letove do glavnog grada Srbije u proteklih deset dana, uključujući Tunisair, TAROM i Vueling. Od sledeće srede usluge će obnoviti i Er Frans. Iz Beogrdskog aerodorma očekuju da će zahvaljujući vakcinaciji u Srbiji i regionu ova sezona biti značajno bolja nego prethodna. Er Srbija ima u planu preko 800 čarter letova do Turske, Grčke, Tunisa, i Egipta. Brojke beogradskog aerodroma počele su da rastu u aprilu, nakon što su strani prevoznici obnovili i frekvencije i kapacitete, a  Er Srbija započela sa rastom poslovanja.Od početka godine letove ka Beogradu započeo je Nordvind erlajns, iz Moskve i Sankt Peterburga,  Luks er iz Luksemburga, KLM iz Amasterdama, Viz er i Hamburga u Abu Dabija, Er Montenegro iz Podgorice i Tivta, kao i Skaj ap iz Kijeva. Er Srbija je otpočela letove ka Ženevi i Rostovu na Donu. U međuvremenu je ukrajniski Skaj ap, zbog slabe potražnje, obustavio letove između Kijeva i Beograda iz nemogućnosti da se na toj ruti takmiči sa Vindroz erlajnsom.  U predstojećem periodu, Aeroflot će uvesti letove iz Sankt Peterburga, Viz er iz Sandefjorda,  a Eurovings iz Štutgarta. Nakon odluke Evropske unije da odobri ulazak građana Srbije uz određene uslove, mnogi avio prevoznici počeli su da povećavaju broj letova i kapacitete na postojecim linijama. Među onima koji su uveli više mesta u avionu i više letova su Er Srbija, Viz er, KLM,  Lufthanza, Autrijan i Katar ervejs.

Svet

EU: Od 2022. godine „crne kutije“ obavezne i u automobilima

Od jula 2022. godine, Evropska unija planira da uvede obavezu ugradnje crne kutije u automobilima, uređaja sličnog crnoj kutiji koja se koristi u letelicama i služi tokom istrage o eventualnim nesrećama, piše portal News18.  Uređaji će biti obavezni u svim novim vozilima namenjenim za prodaju na evropskom tržištu.Ideja je da se dobije pristup određenom broju tehničkih podataka koji su snimljeni par sekundi pre eventualnog sudara. Ova obaveza će se odnositi na sve kategorije automobila, putnička i komunalna vozila. Međutim, neće biti obavezna za vozila na dva točka.Pristup podacima iz automobilske crne kutije imaće samo službenici policije, samo oni će biti ovlašćeni da im pristupe, kada je to potrebno. Pristup tim podacima, kako se naglašava, neće biti moguć osiguravajućim kompanijama.Na uređajima će se snimati brzina vozila, kočenje, ugao volana, nagib na putu, kao i ​​da li su različiti sigurnosni sistemi, poput sigurnosnih pojaseva bili ispravni.Sistem će takođe omogućiti identifikovanje tačnog tipa vozila, a pružaće i povratne informacije proizvođačima automobila o incidentima na koje treba obratiti pažnju i u skladu sa tim uraditi eventualne ispravke na vozilima kako do njih ne bi dolazilo.Proizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi Građanima se garantuje da će svi podaci biti anonimni, kao i da oni neće sadržati identifikacioni broj vozila ili bilo koje druge informacije koje bi mogle identifikuju vlasnika vozila.Za razliku od snimača leta, avionske crne kutije, razgovori u vozilu neće biti snimljeni.Ovaj sistem se ne može isključiti i radiće neprekidno čim se vozilo kreće. Međutim, zabeleženi podaci će se neprekidno menjati novim podacima.Slični sistemi crnih kutija u automobilima već postoje u Sjedinjenim Američkim Državama, Koreji, Japanu i u Švajcarskoj.

Srbija

Stanari Bloka 37 ponovo blokiraju gradilište: Branimo kvalitet svog života do kraja

Stanari Bloka 37 izašli su jutros da blokiraju gradilište gde je kompanija Durst pokušala da nastavi radove na izgradnji nove zgrade.Trenutno se tamo nalazi oko 20-30 građana koji i dalje onemogućavaju početak radova, a najavljuju i da će se u toku dana smenjivati. Kamioni ne pokušavaju da uđu na gradilište, ali su parkirani u blizini, kaže za Novu ekonomiju jedan od građana Predrag Radak. On dodaje da se situacija sada smirila.„Objasnili smo im da to nema veze sa njima, da građani imaju protest, ali ne protiv investitora ili izvođača nego imaju protest da se nađe rešenje za ovu lokaciju. Nadamo se da neće biti incidenata, ali ćemo da budemo ovde sve dok bude potrebno“, kaže Radak.Dodaje da je investitor pokušavao da stupi u kontakt sa građanima i upravnicima skupština stanara.„Građani nisu adresa za razgovor sa investitorom. Niti je za građane investitor adresa za razgovor već gradske vlasti - oni koji su dali ovakvu dozvolu i oni koji su obećali rešenje. Sa građanima niko nije pričao,“ dodaje Radak.Podestimo, nastavak radova usledio je nakon što je investitor prethodno obustavio radove do „razrešavanja opšte situacije“. Obustavu radova najavio je i zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji je zgradu nazvao i „monstrumom“ i istakao da joj mesto nije tamo.„Mi se gradskoj upravi ne obraćamo samo preko medija. Mi smo podneli zahtev pre deset dana zvaničan, sa peticojom, da nas primi neko u gradu ko je nadležan. Na taj zahtev niko nije odgovorio, pismeni zahtev sa peticojom građana koju je u tom trenutku za tri dana bilo hiljadu-dve potpisa.“Svakoga dana peticija ima sve više potpisa, kaže Radak.Građani iz bloka 37 su potpuno uvereni i spremni da brane svoj kvalitet života do kraja.

Svet

Prazne učionice – propast jedne generacije

Sa školama koje su zatvorene 13 meseci, oko 77 odsto učenika Latinske Amerike biće ispod minimuma performansa za svoje godine, dok je taj procenat u 2018. iznosio 55 odsto, procenila je Svetska banka, piše Economist. Čak i ako izostaje samo deset meseci nastave, banka računa da je prosečan student mogao izgubiti protivvrednost od 24.000 dolara zarade tokom svog života.Po prvi put u godinu i po dana mala grupa učenika krenuće u nekoliko škola u Meksiko Sitiju.  Samo jedan deo škola se odlučio na otvaranje i samo polovina učenika dolaziće svaki dan. Ovo važi od 18 od 31 savezne država Meksika, ostale su zatvorene.  Prolongorani izostanak učenja, izazvan pandemijom,  pogoršaće i onako sumorne obrazovne standarde.  Međunarodni pisa test koji je održan 2018. godine među uzratom 15 godina. pokazao je da su u čitanju, matematici i nauci, latinoamerički učesnici u proseku zaostajali tri godine za vršnajcima iz bogatih zemlja članica Oraganizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Škole s zatvorene skoro svuda u Latinskoj Americi u martu 2020. godine, i do sada je u većem delu ostalo tako. Otvorene su samo u šest manjih država. Argentina i Kolumbija počele su da otvaraju škole početkom godine samo da bih kasnije zatvroili zbog drugog talasa pandemije. Region Latinske Amerike je na tri načina pogođen koronavirusom.Sa osam odsto svetske populacije, Latinska Amerika imala je trećinu zvanično registrovanih smrti, a na to treba dodati i brojke. Pad privredne aktivnosti bio je u proseku sedam odsto, gore nego u celom svetu. A ono čemu se malo priča je da su škole Latinske Amrike ostale mnogo duže zatvorene nego u bilo kom drugom delu sveta.Mnoge škole su uložile napore da organizuju školu onlajn, ali značajna manjina škola nema dobar pristup internetu kako bi organizovala onjaln učenje. Dok od petine najbogatijih 98 odsto njih ima internet kod kuće, samo 48 odsto najsiromašnijih ima pristup internetu. Mobilni telefoni nude jedini prsitpu intrenetu za 60 odsto crnaca i domorodačkih učenika. Mnoge vlade u regionu koriste tradicionalne kanale komunikacije, kao što je televizija, radio, štampa. Meksiko je ovim putem ponudio učenje na daljinu za 25 miliona učenika. Ovo nije zamena za učenje licem u lice. "Ne uče sva deca istim tempom", rekao je Marko Fernadez, specijalista za obrazovanje sa univerziteta u Meksiku. "Ne mogu da im se postavljaju pitanja, niti da dobiju povratnu informaciju kao što moguu u učionici", rekao je on.Pored gubitka u učenju, zatvaranje škola donelo je i emocionalnu cenu, kao i veliki broj ispisa iz škola. Škole u ​​mnogim zemljama ponovo su otvorene pre nekoliko meseci, uz socijalno distanciranje, testiranje i temeljno čišćenje. Osim težine pandemije, postoji nekoliko razloga zbog kojih se to nije dogodilo u Latinskoj Americi.Idejom otvaranja roditelji uglavnom nisu bili oduševljeni.  Mislimo da ne postoje uslovi za masovni povratak u škole u Meksiku, dok se većina ljudi ne vakciniše, rekao je Luis Solis iz Nacionakne unije roditelja. Sindikati nemaju pozitivan stav o povtratku u škole, takođe.Kada je gradonačelnik Buenos Ajresa pokušao da ponovo otvori škole u martu suprotstavili su mu se i sindikati i vlada,Vlade bi mogle da učine mnogo više na promovisanju sigurnog otvaranja škola putem informacija i konsultacije. Emanuela Di Gropelo iz Svetske banke poručila je da je trebalo da države ulože značajan napor da otvore škole. "Nismo tamo gde bi trebalo da budemo", kazala je ona. Škole će morati da procene nivo svakog učenika, a sustizanje u učenju biće ogorman izazov. Potrebna će biti dopunska nastava, subotnje škole, duži časovi, a za to će biti potreban novac, kao i trud. Vlade su potrošile više na zdravstvenu zaštitu i hitnu pomoć porodicama i firmama tokom pandemije. Obrazovanje bi trebalo da bude jednak prioritet ako je to Latinska Amerika kako ne bi propala čitava generacija.

Srbija

U prvih pet meseci sklopljeno preko 58.000 ugovora o finansijskom lizingu

Poslednjeg dana maja u Srbiji je bilo aktivno 58.403 ugovora o finansijskom lizingu ukupne vrednosti 1,8 milijardi evra.  Broj ugovora o finansijskom lizingu od početka godine porastao je za 48,2% u odnosu na isti period  lane, kada uvedeno vanredno stanje zbpg pandemije korona virusa, saopštila je Agencija za privredne registre (APR). Vrednost ugovora o lizingu u prvih pet meseci ove godine je za svega 2% manja u isti period 2019, godini koja je prethodila pandemiji korona virusa.U prvih pet meseci ove godine registrovano je čak 5.965 ugovora ukupne vrednosti 179,7 miliona evra, dok je u prvih pet meseci prošle godine bilo registrovano 4.024 ugovora, ukupne vrednosti 117,9 miliona evra.Podaci APR-a, kako se navodi u saopštenju, pokazuju da se finansiranje putem lizinga ove godine polako vraća na nivo iz 2019. godine, kada je u prvih pet meseci bilo registrovano 7.016 ugovora vrednosti 183,3 miliona evra.Najviše ugovora o lizingu sklopljeno je za putnička vozila i ona čine 54,2% tih slučajeva, teretna vozila su 25%, druge vrste vozila 14,5%, mašine i oprema 6%, dok su nepokretnosti zastupljene u 0,3% slučajeva.Prema podacima iz Godišnjeg biltena finansijskih izveštaja za 2020. godinu, 13 davalaca finansijskog lizinga je u 2020. godini zapošljavalo 332 radnika.Ova grupa finansijskih institucija je u protekloj godini imala ukupnu aktivu od 114.304 miliona dinara, ukupan kapital 8.293 miliona dinara, a ostvarila je pozitivan rezultat perioda od 371,7 miliona dinara.U Srbiji prošle godine na lizing nabavljena oprema vredna 367 miliona evra

Svet

U Srbiji boravi 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata

U Srbiji trenutno boravi oko 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata, od kojih je 4.500 smešteno u centrima kojima upravlja država, navodi se u saopštenju UNHCR-a."Iako se kretanje ljudi koji traže međunarodnu zaštitu nastavilo i tokom pandemije, UNHCR sa zadovoljstvom naglašava da je Srbija držala svoje granice otvorenima i nastavila da na delu pokazuje solidarnost i posvećenost njihovoj zaštiti i inkluziji", navodi se u saopštenju.Broj ljudi koji su bežali od ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava u 2020. godini, uprkos pandemiji, popeo se na gotovo 82,4 miliona, prema najnovijem godišnjem izveštaju UNHCR-a "Globalni trendovi" koji je objavljen danas u Ženevi.Ovo predstavlja dodatno povećanje od četiri odsto povrh već rekordnih 79,5 miliona koliko ih je bilo na kraju 2019. godine.Agencija za izbeglice UN-a pozvala je svetske lidere da intenziviraju aktivnosti na jačanju mira, stabilnosti i saradnje kako bi zaustavili i preokrenuli gotovo decenijski trend rastućeg raseljenja uzrokovanog nasiljem i progonom. Izveštaj pokazuje da je do kraja 2020. godine bilo 20,7 miliona izbeglica pod mandatom UNHCR-a, 5,7 miliona palestinskih izbeglica i 3,9 miliona Venecuelanaca raseljenih u inostranstvo. Još 48 miliona ljudi bilo je interno raseljeno unutar vlastitih zemalja. Dodatnih 4,1 miliona su bili tražioci azila, piše u Izveštaju. Kako se dalje navodi, devojčice i dečaci mlađi od 18 godina čine 42 odsto svih prisilno raseljenih osoba, a prema novim procenama UNHCR-a, gotovo milion dece rođeno je u izbeglištvu u periodu između 2018. i 2020. godine."Tragedija rađanja tolikog broja dece u egzilu trebalo bi da bude dovoljan razlog za ulaganje mnogo većih napora na sprečavanje i okončanje sukoba i nasilja", izjavio je Visoki komesar UN-a za izbeglice Filipo Grandi.On je ocenio da je potrebna mnogo veća politička volja za rešavanje sukoba i progona koji primoravju ljude na beg na prvom mestu. "Rešenja zahtevaju da globalni lideri i uticajni ljudi ostave po strani svoje razlike, okončaju egoistički pristup politici i umesto toga se fokusiraju na sprečavanje i rešavanje sukoba i osiguranje poštovanja ljudskih prava", izjavio je Grandi.Najviše izbelica na svetu sedmu godinu zaredom prihvatila je Turska, 3,7 miliona, a slede Kolumbija koja je prihvatila 1,7 miliona, Pakistan 1,4 milion, Uganda, 1,4 milion i Nemačka koja je prihvatila 1,2 miliona.