Najnovije

Svet

Amazon se navodno trudi da svake godine otpusti 6% radnika

Amazon svake godine sistematično pokušava da iz kompanije "izgura" 6 odsto nisko rangiranih kancelarijskih radnika, koristeći algoritme ugrađene u vlasnički softver kompanije koji pomažu u ocenjivanju i postizanju godišnjih ciljeva prometa radnika, pokazuju interni dokumenti kompanije do kojih je došao The Seattle Times, prenosi Statrit. Amazon ima složen sistem za pregled učinka kompanije. Jedan od ključnih delova ovog postupka je metrika koja se naziva "nezažaljena stopa iscrpljenosti", koja predstavlja procenat zaposlenih koje menadžeri mogu da izgube bez žaljenja, bilo otkazom ili dobrovoljnim odlaskom iz kompanije. Novi dokumenti naglašavaju u kojoj meri Amazonovi procesi ocenjivanja učinka zaposlenih podsećaju na kontroverznu praksu stepenastog rangiranja — u kojem se zaposleni ocenjuju međusobnim poređenjem, a ne na osnovu njihovog učinka ili pozicije u firmi. Odeljenje za ljudske resurse se u tom procesu oslanja na aplikacije i algoritme, koji određuju vrednost nekog zaposlenog na osnovu ocena menadžera.Pored toga, dokumenti ukazuju da Amazon koristi programe za poboljšanje performansi da izgura nisko rangirane zaposlene iz kompanije. Tehnološki gigant očekuje da više od jedne trećine zaposlenih neće biti uspešno u ovim programima, nakon čega će napustiti kompaniju.Amazon negira stepenasto rangiranje i kaže da programi za poboljšanje učinka nisu namenjeni kažnjavanju zaposlenih, te da ovi dokumenti koriste zastarelu terminologiju.Međutim, kako navodi Seattle Times, prema prezentacionim slajdovima namenjenim za obuku menadžera, ovo nije slučaj.Amazon preporučuje menadžerima timova sa više od 50 ljudi da ocenjuju zaposlene na krivoj, pri čemu moraju da odrede 20 odsto najefikasnijih zaposlenih, i 5 odsto najmanje efikasnih. Prezentacija nema naznačene datume, ali izgleda da je nastala krajem prošle ili početkom ove godine, na osnovu slajdova koji opisuju vremenski okvir za pregled performansi 2021. godine.Prezentacija takođe upozorava menadžere da izbegavaju radnje koje bi podrivale pravičnost ili kredibilitet sistema za ocenu učinka, poput prilagođavanja rejtinga da bi se zaposleni višeg ranga prebacili na "najmanje efikasne" samo kako bi ispunili preporučenu raspodelu.Iako prezentacija navodi da ne bi trebalo upoređivati zaposlene, menadžeri izračunavaju ocenu "ukupne vrednosti" zaposlenih ocenjujući ih na osnovu dve stavke: koliko dobro ispunjavaju odgovornosti u svojoj ulozi i koliko se njihov potencijal meri sa drugim zaposlenima. Sistem "nezažaljene stope iscrpljenosti" ima za cilj da iz kompanije izgura radnike sa najmanjim učinkom, kako bi na njihovu poziciju došli sveži radnici. Trenutna stopa iznosi 6 odsto, a u nekim situacijama, kada menadžeri nisu uspevali da ispune preporučenu raspodelu, davali su negativne ocene dobrim radnicima.Unutar Amazona, mišljenja o trenutnom procesu procene učinka zaposlenih su podeljena. Neki zaposleni kažu da praksa kompanije da upoređuje radnike i izgura one koji imaju najslabije rezultate poboljšava ukupan nivo sposobnosti. Sa druge strane, mnogi smatraju da je sistem nepravičan i da utiče negativno na karijerni razvoj zaposlenih. Svakako ostaje pitanje koliko je etično upoređivati radnike i stvarati mentalitet "svako za sebe", kao i to kakvu kulturu stvara menadžment koji na silu ispunjava kvote?Rečima jednog regrutera, "Amazonov sistem tera kompaniju da u ljudima nalazi mane, a ne vrline. Ako imam 10 briljantnih programera, a najslabiji od njih može da dobije otkaz? To je prosto glupavo."Međutim, imajući u vidu način na koji je Amazon reagovao na pokušaje radnika da oforme sindikat i tako zaštite svoja prava, za sada nema razloga da verujemo da će se ustaljene prakse u kompaniji promeniti samo zbog pritiska javnosti.

Srbija

Ministarstvo objavilo spisak: Za zamenu stolarije 224 miliona u 67 opština

Ministarstvo rudarstva i enrgetike objavilo je spisak 67 lokalnih samouprava kojima su odobrena sredstva za finansiranje programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova u ukupnom iznosu od 224.299.536 miliona dinara. Ukupan iznos sredstava koji je tražen od ministarstva je 224,299.536 miliona dinara, iako je u javnom pozivu navedeno da ukupna raspoloživa sredstva podsticaja Ministarstva za realizaciju Programa iznose 54.000.000 dinara.  Ministarstvo je odlučilo da u punom iznosu finansira sve programe, te navodi da je obezbedilo 20.000.000 dinara na osnovu odustajanja grada Niša od finansiranja projekta unapređenja energetske efikasnosti "Rekonstrukcija i adaptacija osnovne škole 'Bubanjski heroji'",  kao i dodatna sredstva u iznosu od 150.299.536 dinara koji su neophodni kako bi se finansirali programi u svih 67 jedinica lokalne samouprave čije su projave ocenjene kao uredne. Odobrenje  su dobile opštine: Mali Zvornik, Krupanj, Užice, Raška, Žabari, Šabac, Prijepolje, Dimitrovgrad, Babušnica, Ljubovija, Pirot, Svilajnac, Medveđa, Leskovac, Kuršumlija, Trstenik, Novi Bečej, Bojnik, Rača, Osečina, Sremska Mitrovica, Kikinda, Kraljevo, Kragujevac, Žitište, Knjaževac, Niš, Majdanpek, Boljevac, Irig, Zrenjanin, Ćićevac, Kula, Vlasotince, Žagubica, Srbovran, Vranje, Vrnjačka banja, Valjevo, Senta, Kovin, Nova Crnja, Šid, Gornji Milanovac, Vršac, Sečanj, Pećinci, Loznica, Vrbas, Batočina, Temerin, Odžaci, Stara Pazova, Vladimirci, Sombor, Bač, Beograd, Nova Varoš, Kručevac, Plandište, Bački Petrovac, Pančevo, Bujanovac, Ivanjica, Smederevska Palanka, Jagodina, Beočin. Građani se za subvencionisanje energetske efikasnosti prijavljuju od jula  Najviše sredstava od Ministarsva, po 10 miliona dinara, dobili su Beograd Majdanpek, Valjevo, Stara Pazova i Smederevska Palanka. Najmanje sredstava je odboreno gradu Kruševac, koja je od Ministarstva tražio 300.000 dinara, kao i opštini Nova Crnja koja je tražila 500.000 dinara. U javnom pozivu je definisano da je maksimalni iznos sredstava podsticaja koji dodeljuje Ministarstvo po jednici lokalne samouprave 100 odsto planiranih budžetskih sredstava JLS za ovu nameninu, a ne može biti veći od 10 miliona dinara po jedinici lokalne samouprave. Imajući u vidu veliko interesovanje lokalnih samouprava, i činjenicu da je energetska efikasnost i racionalna upotreba energije u javnom interesu Srbije,  Ministarsvo navodi da je preduzelo sve mere da se finansira što veći broj programa. Imajući u vidu sve navedeno Ministarstvo je odlučilo da se u punom iznosu mogu finansirati svi programi u ukupnom iznosu od 224.299.536,32 dinara, piše u rešenju kojim se odobrava finansiranje Programa. Na javni poziv blagovremeno je stiglo 88 prijava.

Srbija

Hrvatska druga u EU po broju radno sposobnih, a nezaposlenih

I pored toga što je prošle godine u Hrvatskoj prošle godine bilo neaktivno 32,9% radno sposobnog stanovništva, za 0,6% manje u odnosu na 2019. godinu. Ipak, po tom parametru naš sused se i dalje nalazi na drugom mestu u Evropskoj uniji odmah iza Italije, prenosi Poslovni.hr. Po udelu nezaposlenih, ali radno sposobnih, u Hrvatskoj je postignut još vidljiviji pomak u odnosu na 2002. kada je taj udeo bio 37,4%.U Italiji je visok udeo te grupe ljudi, a prošle godine je povećan na 35,9%, sa najvećom godišnjom stopom od 1,6%.Pandemija koronavirusa je na nivou EU zaustavila trend smanjenja neaktivnog radno sposobnog stanovništva, starosti između 15 i 64 godine, koji traje od 2002. godine.Prema podacima Eurostata, na nivou EU lane se udeo onih koji su ostali radno neaktivni povećao sa 26,6% u 2019. na 27,1% (u 2002. bio je 32,3%).Istu stopu rasta kao u Italiji (1,6%) imala je još i Španija, a značajan porast neaktivnosti bilježi se još u Irskoj, Portugalu i Grčkoj.U društvu onih kod kojih je udeo neaktivnih ali radno sposobnih ljudi smanjen uz Hrvatsku se nalaze još Malta, Letovnija, Rumunija, Litvanija, Estonija, Luksemburg, Poljska i Mađarska.Pola posla radnicima, pola mašinama do 2025. godine Inače je u odnosu na 2002. Mađarska je ostvarila najveće smanjenje udela radno neaktivnih građana, sa 40,5 na 27,2%. Susedna Slovenija lane je zabeležila porast udela neaktivnih, sa 24,8 na 25,4%, a prema podacima Eurostata 2002. taj udeo je iznosio 31,5%.Članica EU sa najmanjim učešćem neaktivnih stanovnika ostaje Švedska, iako je prošle godine zabeležila porast za 0,4%, na 17,5%. Učešće manje od 20% ima još samo Luksemburg (19,1%), u kojem je broj radno neaktivnih ljudi ostao isti kao u 2019. godini.Na nivou EU i dalje je više nezaposlenih žena nego muškaraca. Ipak, treba imati na umu da Eurostat beleži da je prošle godine prvi put od 2002. zaustavljen trend smanjenja udela neaktivnih, a radno sposobnih žena.

Srbija

Napuštanje uglja: Izazov, ali i šansa za region

Postepeno napuštanje uglja na Zapadnom Balkanu doneće sa sobom izazov prekfalifikacije radnika iz tog sektora i pitanje šta tranzicija na održive izvore energije donosi njima, ocenjeno je, između ostalog, na godišnjem sastanku Inicijative za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini. Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini organizuje  danas i sutra onlajn godišnji sastanak sa ciljem da se podrži otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.  Predsednik opštine Banovići iz BiH Bego Gutić kaže da u rudniku mrkog uglja u toj opštini radi 2800 zaposlenih. Kaže da je to rudarski kraj, ali da su svesni promena koje dolaze, te su odlučili da pokažu spremnost za tranziciju. Izazov će biti na koji način da se radna snaga iz rudarskog sektora pebaci u druge grane pivrede, smatra predsednik te opštine. On očekuje od onih koji upravljaju energetskim sektorom u toj državi da napravi plan i uključi sve aktere, te da ne sme da nijedan radnik ostane nezbrinut.Jedan deo radnika je moguće prekvalifikovati, drugi deo penzionisati,  dok za treći deo postoji mogućnost otkupa staža, rekao je Gutić. Presednik Makedonske konfederacije slobodnih sindikata Blagoja Ralpovski rekao je da je prosek onih koji rade u toj industriji oko 50 godina, i da su zabrinuti zbog pitanja šta tranzicija donosi tim ljudima, jer je, kaže, u tim godinama prekvalifikacija teška. On je rekao da je Makednoniji potrebna interna strategija i naveo da je minimalna plata u toj državi 250 evra i da bi državljani teško izdržali poskupljenje električne energije. Mislim da ni država ne bi izdržala da se ugasi ta industrija, rekao je on.Programski direktor RES fondacije Aleksandar Macura rekao je da će svi biti pogođeni procesom tranzicije, i da nema načina da je izbegnemo.Govoreći o Srbiji, on je rekao da misli da je prosek ljudi zaposlenih u industriji uglja oko 51 godina i da ne smatra da će oni penzionisati na tim pozicijama.  "Moramo da se pomerimo iz situacije u kojoj smo sada", rekao je Macura. Direktorka Mehanizma za pravednu tranziciju Evropske komisije Paula Pinja rekla je da je tranzicija prilika za rast i stvaranje randih mesta, i da je potrebno da svi budu deo toga. Ključ je da se stvori zdrav život održivi i dobri poslovi, rekla je ona. Neki regioni će se suočiti sa radikalnom transformacijom, navodi Pinja. Ona smatra da je važno da tranzicija ostane fer i inkluzivna, i da niko ne treba da ostane izostavljen uključijući one koji rade u rudnicima uglja. Pinja navodi da oni poseduju veštine koje mogu da se iskoriste u poslovima sa čistom energije. Zamenica generalnog direktora za proširenje Evropske komisije Katarina Mathernova rekla je da moramo da budemo svesni da su situacije u regionima različite i da će biti drugačije pogođeni tranzicijom.  Kosovo je, kako navodi, 99 odsto zavisno od uglja, a velika je zavisnost od tog energenta i u Srbiji. Ona je navela da u regionu postoje dobri primeri u procesu ukidanja uglja, a jedan od njih je odluka Srbije da se zaustavi izgradnja termoelektrane Kolubare B. Neće biti lako, ali smo u ovome zajedno, rekla je ona. Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje "Green Deal-a".

2021

Kompanija Elixir Group donirala 100 miliona dinara Opštini Negotin

Inicijativu Za napredak Negotinske krajine - složno pokrenuli su Opština Negotin i kompanija Elixir Group sa ciljem realizacije projekata koji doprinose održivom razvoju i stvaraju nove šanse za rad i kvalitetniji život na istoku Srbije. U okviru ove Inicijative ček o donaciji od 100 miliona dinara na svečanosti u ovom gradu predsedniku Opštine Vladimiru Veličkoviću u ime porodice Popović i Elixir Group uručila Ružica Popović, predsednica “Humanog srca Šapca”.- San svake majke je da njena deca odrastu u ljude kojima će se ponositi. Ja sam taj san dosanjala. Posebno mi je drago što je novac uglavnom namenjen deci, jer ulaganje u decu je ulaganje u budućnost – kazala je Ružica. Ovo je veliki dan za ceo Negotin, kazao je Vladimir Veličković, predsednik Opštine. - Obnavljanje igrališta, kupovina potrebnih sredstava školama širom opštine, uređenje pešačkih staza u naselju Borska, Srbe Jovanovića, ka Bukovu, nabavka automobila za potrebe prevoza pacijenata sa dijalize, rekonstrukcija krova na Manastiru Кoroglaš, radovi u crkvama u Radujevcu i Miloševu, nabavka smart klupa, uređenje stajališta, asfaltiranje ulica u mesnim zajednicama i izletištu Badnjevo, samo su deo onoga što ćemo realizovati u ovoj godini, a naša saradnja trajaće dugo – poručio je Veličković.Kao simbol dugovečnosti saradnje i prijateljstva, u znak poštovanja prema velikom srpskom kompozitoru Stevanu Mokranjcu, kraj njegove biste, sadnicu badema zasadili su Vladimir Veličković, predsednik Opštine i Stanko Popović, predsednik  Elixir Group. Svoje opredeljenje da doprinosi razvoju zajednice, podstičući i druge, sa fokusom na decu i mlade, Elixir je potvrdio i odlukom da idejno rešenje novog stambeno-poslovnog komleksa u centru Negotina, Elixir Garden, poveri studentima Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u NIšu. Nagrade autorima najboljih radova uručila je Maja Radulović, zamenik direktora Elixir Prahova. - U viziju Elixir Gardena utkali smo i sve potrebe mladih ljudi koji su na korak od odluke da krenu iz Srbije, jer nemaju dobre uslove za život i zasnivanje porodica. Želimo da promenimo njihove odluke i zadržimo ih, nudeći konkretne uslove za rad i život. I zbog toga ćemo nastojati da promenimo njihova razmišljanja. Svima onima koji su već otišli ponudićemo sigurnije uslove za povratak i nastavak života u rodnom kraju, preporođenom novim idejama pretočenim u realnost. Negotin više neće biti mesto iz koga se odlazi. Želimo da Negotin bude mesto povratka i dobro mesto za život i budućnost – poručila je Maja Radulović. Izložba studentskih radova otvorena je u prostorijama Elixir Fondacije u centru Negotina.- Želeli smo da naše rešenje bude moderno i u skladu sa savremenim potrebama ljudi. Zahvalni smo na poverenju Elixir-u koji nam je dao ovu priliku, koja za nas predstavlja vetar u leđa – rekla je Anastasija Ilić, članica tima koji je dobio prvu nagradu. U Negotinu i Prahovu od 2012. godine, Elixir pomaže razvoj infrastrukture, unapređenje kvaliteta zdravstvene i socijalne zaštite, očuvanje kulturnog nasleđa, pruža podršku sportu, zdravom životu i razvoju mladih. U protekle dve godine za projekte koji doprinose održivom razvoju lokalne zajednice u Negotinu i Prahovu Elixir  je uložio oko 48 miliona dinara.- Podrška projektima u čijem fokusu su ljudi predstavlja ostvarenje naše vizije da stvaramo nasleđe kroz održivi razvoj, na dobrobit zajednice i uspeh svakog pojedinca. Odgovornost i održivost su imperativ našeg daljeg zajedničkog razvoja – naglasila je Margareta Musić, direktorka Elixir Fondacije. Za rad u zajednici Elixir group i Elixir Fondacija dobitnici su priznanja za razvoj dobročinstva i filantropije za 2020. godinu, koja je dodelio Srpski filantropski forum.   

Srbija

AstraZeneca može da izazove komplikacije ako imate redak kapilarni sindrom

Vakcina AstraZeneca može da izazove komplikacije kod osoba koje su ranije imale sindrom kapilarnog curenja, objavila je Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).Povučeni sa tržišta Bausch+Lomb rastvori za kontaktna sočiva "Veoma mali broj slučajeva sindroma kapilarnog curenja (engl. Capillary Leak Syndrome, CLS) bio je prijavljen u prvih nekoliko dana nakon primene vakcine COVID-19 Vaccine AstraZeneca. Kod nekih od tih slučajeva, sindrom kapilarnog curenja je i ranije bio zabeležen u istoriji bolesti. Jedan slučaj je imao smrtni ishod", piše u saopštenju.ALIMS ističe da se ove preporuku nadovezuju na već ranije objavljena pisma zdravstevnim radnicima u kojima se upozorava da je moguće da nakon primene vakcine AstraZeneca dođe do pojave tromboze i trombocitopenije, ali da su ove neželjene reakcije veoma retke.

Srbija

Proizvođači trešanja besni zbog cene od 30 dinara po kilogramu

Proizvođači trešanja u najvećem voćarskom kraju Srbije, Grockoj i Ritopeku, u jeku sezone branja tog voća počinju da odustaju od tog posla jer im otkupljivači nude cenu od 60 do 80 dinara, a prekupci i po 30 dinara za kilogram, prenosi Beta. Vlasnik voćnjaka trešanja od dva hektara iz Ritopeka Dragan Dragić rekao je za Betu da je po ceni trešanja ova godina "najgora od najgorih"."Ove godine vegetacija u Srbiji kasni dve nedelje, pa su trešnje u Azerbejdžanu sazrele pre naših i oni su zauzeli rusko tržište gde se izvozi i trešnja iz Srbije", rekao je Dragić.Dodao je da se i otkupljivači žale jer nemaju zaradu, a na domaćem tržištu prerađivači nude 65 dinara koliko i rumunska firma koja kupuje trešnje za proizvodnju likera."Proizvođači trešanja nemaju nikakvu zaradu, ali neke sorte trešanja moramo da oberemo da bi naredne godine mogle da rode", rekao je Dragić.Poljoprivrednik iz Ritopeka Miloš Matejić rekao je da će otpustiti radnike jer je čist gubitak plaćati ih 3.000 dnevno i trešnje prodavati po 30 ili 60 dinara."Za ovakvu situaciju na tržištu trešanja kriva je i država koja je dozvolila da veliki otkupljivači ucenjuju male proizvođače koji nemaju pravo da registruju hladnjaču ako nemaju 400 tona trešanja u sezoni, a toliko nema ni celo selo", rekao je Matejić.Dodao je da će prekinuti berbu i otpustiti radnike da ne bi uvećavao gubitak od prodaje trešanja."Jeftinije je zapustiti voćnjak, nego raditi i dotirati iz džepa", rekao je Matejić.Za ministarstvo poljoprivrede, kako je rekao, poljoprivreda su jedino kukuruz i pšenica, a "voćarstvo ih ne interesuje".Matejić je rekao da ne može da registruje voćnjak smokvi jer ne postoji u registru, a to je neophodno kada bi hteo da ih izvozi.On je rekao da državu poljoprivrednici interesuju samo kada se "brani zemlja, kada treba da im zavuče ruku u džep i kada se glasa"."Daju nam subvencije od 4.000 dinara po hektaru, koliko košta jedan džak mineralnog đubriva, a za hektar treba šest džakova", rekao je Matejić.

Srbija

Koridori uzimaju kredit od 430 miliona evra za Moravski koridor

Koridori Srbije su za potrebe izgradnje autoputa Pojate - Preljina, poznatijeg kao Moravski koridor, uzeli kredit vredan 431,7 miliona evra od J.P. Morgan Chase banke iz Londona, koja je ujedno i ovlašćeni glavni aranžer, piše u Predlogu zakona o potvrđivanju zajma koji je Vlada Srbije dostavila Narodnoj skupštini.Izvozna kreditna agencija Ujedinjenog kraljevstva je dala garanciju za zajam koji obezbeđuje JP Morgan.Novac će otići firmi Bechtel Enka, registrovanoj u Londonu koja gradi ovu deonicu, a u Srbiji posluje preko svog ogranka u Beogradu.Vlada Srbije je u julu 2019. obrazovala Radnu grupu za izbor strateškog partnera u cilju realizacije projekta izgradnju Moravskog koridora. U avgustu je kao stateški partner izabran konzorcijum Bechtel-Enka. Komercijalni ugovor o Projektu izgradnje je zaključen u decembru 2019. godine. Iznos ugovora je 745 miliona evra, ne računajući indirektne kapitalne troškove, jedinični deo cene za jedinični obim radova i nadoknadivi deo.U okviru pregovora sa strateškim partnerima ugovoreno je i uzimanje zajma od 431,7 miliona evra kojim će se finansirati do 85 posto vrednosti prihvatljive robe i prihvatljivih usluga, što se odnosi na robe i usluge iz Velike Britanije i trećih zemalja. Novcem iz kredita trebalo bi da se pokrije i 30 odsto vrednosti robe i usluga iz Velike Britanije i trećih zemalja u pogledu lokalnih troškova i do 100 odsto iznosa premije agecncije za izvozno kreditiranje.Rok dospeća kredita daje 13 godina, uključujući i grejs period od tri godine, tako da bi Srbija sa otplatom kredita trebalo da počne u decembru 2024. godine.Ugovorena je varijabilna kamatna stopa u visini šestomesečnog EURIBOR-a uvećanog za fiksnu maržu od 0,5 odsto.

Svet

Ašhabad najskuplje mesto za strance, Beograd stoji znatno bolje

Glavni grad Turkmenistana, Ašhabad, zauzeo je prvo mesto na listi najskupljih gradova za strane radnike, pokazao je izveštaj američke kompanije Merser objavljen 22. juna. Na drugom mestu nalazi se Hongkong, na trećem Bejrut koji je u odnosu na 2020. godinu skočio za 42 mesta. Koronavirus nastavlja da remeti međunarodnu mobilnost, pa su kompanije primorane da preispitaju kako će  u postpandemijskom svetu da upravljaju mobilnom radnom snagom, navodi se u saopštenju kompanije. Merser kao uporednu osnovu za rangiranje uzima grad Njujork, a kretanje valuta meri prema američkom dolaru.Na Merserovoj lista, koja obuhvata 209 gradova,  navedeni su najjeftniji, ali i najskuplji gradovi prema troškovima života za 2021. godinu. Beograd se u odnosu na 2020. godinu popeo za 20 mesta, pa je tako u 2021. glavni grad Srbije 163. na Merserovoj listi. U prvih deset najskupljih gradova nalaze se i Tokio, Cirih, Šangaj, Singapur, Ženeva, Peking i Bern. Jačanje valuta u Evropi dovelo je do toga da se nekoliko evropskih gradova popenje na listi, a među njima Pariz koji je sada na 33. mestu. Najskuplji grad u SAD je Njujork koji se ove godine nalazi na 14. mestu, što je pad za osam pozicija u odnosu na 2020. Slede Los Anđeles koji je na 20. mestu i San Francisko koji je zauzeo 25. poziciju. Na začelju liste, kao najjeftiniji grad za život, nalazi se Biškek (Kirgistan).   Među poslednji gradovima na listi nalaze se i glavni gradovi Zambije (Lusaka), Gruzije (Tbilisi) i Tunisa (Tunis)Istraživanje obuhvata preko 400 gradova širom sveta, a ovogodišnja rang lista uključuje 209 gradova sa pet kontinenata i meri uporedne troškove za više od 200 stvari na svakoj lokaciji, uključujući stanovanje, prevoz, hranu, odeću, proizvode za domaćinstvo, zabavu. 

Srbija

Rajfajzen banka upozorava klijente na prevaru u imejl poruci

Rajfajzen banka u Srbiji upozorila je sinoć klijente da je u toku zlonamerna aktivnost slanja imejl poruka kojima se klijenti pozivaju, prividno u ime Raiffeisen banke, da ažuriraju svoje podatke.Banka ističe da je reč o prevari i zloupotrebi podataka jer poruka sadrži link na kojem je navodno potrebno uneti svoje podatke. Klijenti banke se pozivaju da to ne čine uz podsećanje da ova banka ažuriranje podataka ne radi putem imejla sa nepoznatim linkovima."Svi linkovi u porukama koje dobijate od banke, vode na domen raiffeisenbank.rs ili Vam sugerišu komunikaciju preko nekog od zvaničnih kanala banke". Molimo Vas da obratite pažnju ukoliko dobijete poruku sa ovakvim sadržajem, jer ona nije potekla od Raiffeisen banke niti je deo aktivnosti koje banka preduzima prema svojim klijentima, navodi se u mejlu poslatom klijentima. Banka je preduzela sve raspoložive mere u cilju rešavanja ovog problema. Šehović (Udruženje banaka Srbije): Bilo je pokušaja, ali ne i prevara tokom pandemijeNBS traži od banaka da obaveste klijente kako da izbegnu fišing prevare

Srbija

AIK banka postala najprofitabilnija u Srbiji

AIK banka je sa ostvarenom dobiti od preko 9,8 milijardi dinara bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2020. godini, prema rang listi objavljenoj u godišnjoj ediciji "Finansije TOP", koju izdaje ekonomski mesečnik "Biznis i finansije". Dugogodišnji lider, banka Inteza je, sa dobiti koja je iznosila nešto manje od 9,5 milijardi dinara, pala na drugu poziciju po profitu ali je zadržala vodeće mesto po aktivi.Do smene na vrhu je pre svega došlo usled činjenice da AIK banka nije imala povećana rezervisanja za rizične plasmane.Na trećem mestu je Rajfajzen banka sa profitom od preko 5,5 milijardi dinara, četvrta je Unikredit banka čija je dobit bila nešto ispod 5,4 milijardi, a među prvih pet je i Komercijalna banka, ali sa dobiti koja je pala ispod tri milijarde dinara.Izuzev AIK banke, sve ostale vodeće banke su zabeležile pad profitabilnosti. Najveće smanjenje profita u pore- đenju s 2019. godinom je imala Komercijalna banka, što se može tumačiti i uobičajenim "šminkanjem bilansa" u procesu privatizacije koja se odvijala prošle godine, navodi se u ediciji "Finansije TOP".REZERVACIJE ZA RIZIČNE PLASMANE "POJELE" DOBITUkupan profit bankarskog sektora u Srbiji je prošle godine iznosio 41,3 milijarde dinara, što je godišnji pad od 35,3 odsto, dok je prinos na kapital pao na 5,7 odsto sa više od devet procenata koliko je iznosio 2019. godine.Rashod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava skočio je 3,7 puta, na 26,4 milijarde dinara.Povećana rezervisanja za teško naplative kredite su najviše uticala na pad profitabilnosti banaka, koja je u 2020. bila najniža još od 2016. godine, ističe se u ediciji "Finansije TOP".Uprkos tržišnim potresima usled pandemije, osnovno poslovanje banaka je ostalo stabilno. Neto prihodi od kamata neznatno su porasli, dok je neto prihod od naknada i provizija bio slabiji za 3,5 odsto, pre svega zbog perioda vanrednog stanja, kada banke nisu obavljale uobičajene aktivnosti izuzev onlajn usluga.PROGNOZE BANKARA ZA OVU GODINUPremda većina bankara očekuje da će se uporedo sa vakcinacijom poboljšavati i aktivnost privrede, teško na- plativi krediti predstavljaju najveći rizik po stabilnost banaka i u ovoj godini.Trend ukrupnjavanja bankarskog sektora nastavljen je i protekle godine, pa su četiri banke, Inteza, OTP,  NLB  i Unikredit, zajedno držale više od polovine domaćeg tržišta. Bankari predviđaju dalju konsolidaciju jer u Srbiji nema banaka koje se specijalizuju za određenu oblast, pa u situaciji kada sve pružaju slične proizvode i usluge, veličina banke obezbeđuje njenu konkurentnost, lakši pristup izvorima finansiranja i samim tim i bolju profitabil- nost, navodi se u ediciji "Finansije TOP".Predstavnici banaka u Srbiji uglavnom prognoziraju da neće doći do skorog povećanja kamatnih stopa, te da će one ostati na istom nivou sve dok postoji višak likvidnosti i nizak trošak rizika.Na duži rok, postoji opasnost od pregrevanja ekonomije što bi vodilo ka većoj inflaciji, i posledično, mogućnosti pojave recesije.Bankari ocenjuju da, trenutno, Narodna banka Srbije dobro upravlja inflacijom i da se uz dalju odgovarajuću makroekonomsku i monetarnu politiku može obezbediti ravnoteža koja neće ugroziti finansijsku stabilnost.U Narodnoj banci Srbije su potvrdili za "Finansije TOP" da će inflacija u ovoj godini ostati na projektovanom nivou, kao i da imaju dovoljno prostora da reaguju ako bi došlo do prvih znakova zagrevanja ekonomije.Za razliku od prognoza centralne banke i predstavnika banaka, privrednici tvrde da je rast inflacije već u toku zbog špekulativnog rasta cena na globalnom tržištu, dok ekonomski analitičari smatraju da će inflatorna kretanja u Srbiji najviše zavisiti od stanja u evrozoni i oporavka spoljne trgovine.OSIGURAVAČI SA NAJVEĆOM PREMIJOMKada je reč o poslovanju osiguravajućih društava, prema rang listi objavljenoj u ediciji "Finansije TOP", u 2020. godini najveću premiju je ostvarilo Dunav osiguranje u iznosu od 29,7 milijardi dinara, što čini oko 26 odsto ukupne premije na tržištu.Na drugoj poziciji nalazi se Đenerali osiguranje sa premijom od 22,1 milijardu dinara. Viner štediše osiguranje je sa premijom od 13,2 milijarde dinara dospelo na treće mesto, pomerivši se za poziciju više u odnosu na 2019. godinu.Na četvrtom mestu je DDOR Novi Sad sa premijom od 13,09 milijardi dinara, dok je na petoj poziciji Triglav osiguranje sa premijom od 7,1 milijardu dinara.Ukupna premija je rasla nešto više od dva odsto u 2020. u odnosu na godinu ranije, odnosno sa 107 povećala se na 110 milijardi dinara.Procentualno gledano, najveći rast od oko 50 odsto ostvarilo je unit-linked, životno osiguranje povezano sa investicionim fondovima, dok je najveći pad zabeležilo osiguranje pomoći na putu, oko 60 odsto.OPORAVAK LIZINGAPrema podacima za 2020. godinu, vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji je opala za 20 odsto, zabeleživši iznos od 408,06 miliona evra, što je za 104,47 miliona evra manje u odnosu na godinu ranije.Prema godišnjem izveštaju Asocijacije lizing kompanija Srbije, među najčešćim korisnicima finansijskog lizinga u 2020. godini bile su kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, sa ulaganjima od 94,31 miliona evra, a potom kompanije u oblasti trgovine, sa ulaganjima od 77,24 miliona evra.Preduzeća koja posluju u oblasti rudarstva i prerađivačke industrije uložila su 52,57 miliona, dok su kompanije iz građevinskog sektora investirale 52,4 miliona evra.Lizing industrija se oporavila već u prvom kvartalu 2021. godine, kada je zabeležila rast od 32,6 odsto u poređenju sa istim periodom 2020. godine, i rast od 11,7 odsto u poređenju s istim periodom 2019. godine.