Najnovije

Srbija

Novi zajam EIB-a od 50 miliona za oporavak srpskih preduzeća

Evropska investiciona banka (EIB) i UniCredit banka Srbije potpisali su danas ugovor o zajmu vrednom do 50 miliona evra za finansiranje malih i srednjih preduzeća (MSP) i kompanija srednje tržišne kapitalizacije,  navodi se u saopštenju EIB-a. Zajam će pomoći kompanijama da prevaziđu finansijske poteškoće izazvane pandemijom, održe likvidnost i radna mesta. Kompanije će moći da iskoriste sredstava EIB-a za finansiranje svoje likvidnosti, obrtnih sredstava i srednjoročnih i dugoročnih investicija. UniCredit banka će ova sredstva staviti na raspolaganje srpskim MSP i kompanijama srednje tržišne kapitalizacije pogođenih korona-krizom pod povoljnijim i pristupačnijim uslovima, navodi se u saopštenju. Ovo je četvrta kreditna linija EIB-a za podršku srpskim kompanijama u okviru finansijskog paketa Tima Evrope za oporavak Zapadnog Balkana.Uključujući nove zajmove potpisane danas, EIB-ova finansijska podrška za oporavaka srpskih MSP od početka pandemije dostigla je 140 miliona evra.  Kako se navodi u saopštenju, oco je četvrta kreditna linija EIB-a za podršku srpskim kompanijama u okviru finansijskog paketa Tima Evrope za oporavak Zapadnog Balkana. Uključujući nove zajmove potpisane danas, EIB-ova finansijska podrška za oporavaka srpskih MSP od početka pandemije dostigla je 140 miliona evra. Zajam će pomoći kompanijama da prevaziđu finansijske poteškoće izazvane pandemijom, održe likvidnost i radna mesta. Kako se navodi u saopštenju, oco je četvrta kreditna linija EIB-a za podršku srpskim kompanijama u okviru finansijskog paketa Tima Evrope za oporavak Zapadnog Balkana. Uključujući nove zajmove potpisane danas, EIB-ova finansijska podrška za oporavaka srpskih MSP od početka pandemije dostigla je 140 miliona evra. 

Srbija

Raspisan konkurs: Do 1,2 miliona dinara za kupovinu seoskih kuća

Ministarstvo za brigu o selu je raspisalo javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.Na konkurs mogu da se prijave mladi poljoprivrednici, bračni i vanbračni parovi, kao i samohrani roditelji. Kuća koju bi želeli da kupe ne može da košta više od 1,2 miliona dinara, a država će im nadoknaditi ceo trošak kupovine.Žensko preduzetništvo na selu: Nećete nas pomeriti Koje sve uslove morate da ispunite ukoliko želite da konkurišete za bespovatna sredstva za kupovinu seoske kuće možete da pročitate na linku.Na sajtu Ministarstva za brigu o selu objavljen je i obrazac za konkurisanje, kao i tekst javnog poziva.

Srbija

Računovodstvena komora: Pod hitno ukinuti propise koji štete privredi

Računovodstvena komora Srbije saopštila je da je predsedniku Srbije prosledila zaključke o propisima koji ne doprinose pravnoj sigurnosti, kao i o propisima koji opterećuju rad računovođa i poreskih obveznika. tim  zaključcima je obrazloženo koje propise treba hitno menjati, a koje tek treba doneti.Propise u oblasti računovodstva treba menjati zbog uspešnog rada i veće pravne sigurnost u radu, posebno domaćih preduzetnika i privrednih društava, navodi Računovodstvena komore Srbije. On je inače, kako se navodi u saopštenju, zaključke o svemu tome usvojila na svojoj skupštini.Ti zaključci su upućeni predsedniku Srbije su upućeni jer je on, kako se podseća, potpisnik Zakona o računovodstvu.Sadržaj zaključaka objavljen je na sajtu Računovodstvene komore Srbije, dostavljeni su dostavljeni su i ministru Ministsrstva finansija. Navodi se da RKS okuplja računovođe koje su uspešno učestvovale u sprovedenim reformama, kao i u uvođenju Objedinjene naplate kod Poreske uprave i u prelasku na elektronsko poslovanje, reforme Fonda PIO, CROSO i drugih institucija.VEĆINA PREDUZETNIKA PREŠLA U DOO NAKON TESTA SAMOSTALNOSTIRačunovodstvena komora: Do kraja marta produžiti rok za dostavljanje Statističkog izveštaja RKS kako navodi radi i doprinosi unapređenju poslovnog ambijenta, propisa i procedura i saradnje računovodja i poreskih obveznika sa državnim institucijama, što je sve u interesu budžeta Srbije.Navedene propise prema mišljenju RKS treba hitno menjati, jer su napravili veliku štetu budžetu i poreskim obveznicima. Primer toga je kako se navodi test samostalnosti koji je uveden u Zakonu o porezu na dohodak građana.Navodi se da su pored RKS štetnost testa samostalnosti potvrdili Udruženje zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, Digitlna zajednica Srbije, kao i Udruženje frilensera i radnika na internetu, čiji su predstavnici učestvovali na zajedničkom panelu početkom juna.

Svet

Americi preti nestašica programera

U Americi je ove godine bilo i manje upisanih studenata na postdiplomske studije iz oblasti računarstva i informatike, piše Startit koji cititra istraživanje časopisa Communications of the ACM. To znači i značajno smanjenje očekivanih IT stručnjaka ove godine, što bi moglo da ograniči zapošljavanje i inovacije u IT industriji tokom naredne dve do tri godine.Razlog za manje upisanih postdiplomaca je ogNovi konkurs za master studije veštačke inteligencijeraničenje putovanja i kašnjenje prilikom obrađivanja studentskih viza.Amazon se navodno trudi da svake godine otpusti 6% radnika U Americi je 2019. godine radilo oko milion i po programera sa prosečnom platom od oko 107 hiljada dolara godišnje. Očekuje se da će tokom narednih deset godina broj radnih mesta u američkoj IT industriji porasti za 316.000. Novi konkurs za master studije veštačke inteligencije Sa druge strane, poslovi za manje kvalifikovane programere smanjiće se za 9 odsto na manje od 193.800 radnih mesta do 2029. godine, što pokazuje okretanje američkog tržišta rada ka visokokvalifikovanijim IT poslovima koji uključuju inženjersku praksu dizajniranja softvera, konstrukcije i održavanja softvera. Manjak programera izazvan pandemijom smanjiće ovaj rast za 38 odsto, čime će hiljade radnih mesta ostati nepopunjeno.

Konferencije Srbija energetika

O rudniku litijuma treba javno pričati na osnovu činjenica, a ne emocija

Na panelu "Treba li Srbiji rudnik litijuma" koji je u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom organizovala Nova ekonomija predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike ocenili su da će se o eksploataciji litijuma u dolini Jadara najverovatnije organizovati referendum. Sa druge strane, deo stručne javnosti smatra da od tog projekta treba odustati ili ga odložiti."Ne može ono što je ispod zemlje da bude vrenije od onog što je iznad nje. Poljoprivreda i stanovništvo je važnije od toga. Realizaciju Projekta Jadar trebalo bi odložiti ili od njega odustati", kaže redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka Vladimir Stevanović.On smatra da je dobro što u društvu ima dijaloga o takvim temama, ali primećuje da su oni "retki ili zakasneli", a Projekat Jadar netransparentan. Dodao je da su istraživanja litijuma u dolini Jadra počela mnogo ranije, a ne pre četiri godine, kako tvrde predstavnici nadležnog ministarstva."Rudna jalovišta će ostati trajno. Problem je i voda, ali ne njeno prečišćavanje. Kako ćemo se nositi sa atmosferskim vodama? Da li će ta jalovišta da popuste pod pritiskom vode, kao što je bilo sa jalovištem u Stolicama", kaže Stevanović.On je dodao da bi izgradnjom rudnika bilo ugroženo vodosnabdevanje Mačve, kao i da je naš odnos prema životnoj sredini "katastrofalan". "Nemamo sređenu životnu sredinu, da smo o njoj vodili računa, onda bi i Rio Tinto vodio računa o tome. Mora se gledati u budućnost, sad su aktuelne litijumske baterije, šta će biti za 30 godina, ako se vozila budu kretala na vodonik", dodaje Stevanović.Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstava Jovanka Atanacković, rekla je kako smatra da nije poljuljano povrenje u državu, jer država razgovara sa svima i pozvala je sve zainteresovane strane da uđu u dijalog o rudniku litijuma.Ona je ocenila da se u Srbiji najvarovatnije organizovati referendum u vezi sa eksploatacijom litijuma. Ako građani o tome pozitivno odluče, Srbija kako kaže ne bi trebalo samo da izvozi litijum, već treba da ga koristi i u proizvodnji"Smatramo da u trenutnu energetsku tranziciju, treba da vidimo kao šansu za naš narod i državu da poastanemo lider u regionu, koristeći sve principe koji danas važe u ekologiji", naglašava Atanacković.Ona je ukazala na činjenicu da ljudi često koriste energiju do koje se došlo devastacijom životne sredine, a da se u isto vreme bave ekologijom, pa zbog togma mnogi predstavljaju "licemere"."Ne treba nam rudnik litijuma, a sa prihvatljivim narušavanjem životne sredine slažem se u slučajevima kada za to postoji jasan javni interes", kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta.Dodaje i da je protiv rudnika litijuma, jer je Srbija ratifikolvala konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, biodiverzitetu i degradaciji zemljišta: "Obavezali se da ne povećavamo učešće degradiranih površina", naglašava Ristić.Ristić smatra da će planiranim rudnikom i postrojenjem za preradu rude jadarit biti uništeno 533 hektara zemljiša, od čega je oko 240 hektara šume na slivu potoka Štavice. To zemljište je prema njegovim rečima već kontaminirano, jer su poplave provalile deponiju nekadašnjeg rudnika.Ristić je ocenio da Srbija može da bude uspešna u poljoprivrednom inženjerstvu, proizvodnji softvera i nameštaja, ne samo u oblasti rudarstva. Rekao ima veliko poverenje u državu, ali da mali stepen poverenja u ministarstvo rudarstva, koje se ponaša i protežira rudarstvo koje samo po sebi treba da bude cilj."To se naziva esnafski autizam, oni olako dele dozvole za istraživanje litijuma u Srbiji. Niko ne treba da se čudi ako dođe do velike provale narodnog nezadovoljstva", dodaje Ristić.U vezi sa tim pitanjem sa njim se nije složio pomoćnim ministarke rudarstva Dejan Milijanović, koji je rekao kako veruje u mogućnost održivog rudarstva koje neće ostaviti velike posledice na životnu sredinuRistić je naglasio da država treba da naručuje studije uticaja na životnu sredinu, a ne kompanije, poput Rio Tinta. Dodao je da kompanije kada sprovode neki projekat za to nisu krive.Projekat Jadar se mesecima nalazi pred javnošću i o njemu treba voditi dijalog na nauč zasnov činjenicama, kaže Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava Exploration (istraživačka firma kompanije Rio Tinto).Ona kaže da se nadležno ministarstvo toj kompaniji nedavno obratilo sa pitanjima koje su o Projektu Jadar nedavno uputili predstavnici SANU i naglasila da će odgovori na njih biti dostupni u narednih nekoliko dana.Naglašava da će se moderan rudarsko-industrijski kompleks u dolini Jadra nalaziti nalaziti na manje od 400 hektara, kao i da neće ugroziti poljoprivredu.Podsetila je da je deo zemljišta u tom području već kontaminiran drugim rudarskim projektima, kao i da je jadarit nađen samo u ovom delu sveta. Studija uticaja budućeg rudnika na životnu sredinu, prema rečima Prodanovićeve trenutno u fazi pripreme, a kada s eona završi biće poznmati i uticaji Projekta Jadar na okolinu. Međutim, dodaje da će ti rizici biti svedeni na najmanju meru.Dodala je da u Srbiji već postoji 50 postrojenja koja su opasnija od postrojenja koje je planirano u dolini Jadra. Smatra i da Projekat Jadar može da napravi pozitivan iskorak u toj oblasti. Predstavnica Rio Tinta je demantovala da je kompanija Rio Sava Exploration osnovana sa 500 evra i ocenila je da su stavljeni u kontekst trenutnih predizbornih političkih aktivnosti, u kojima ne žele da učestvuju. Prodanović je pozvala pravne timove nevladinih organizacija koje se protive izgradnji rudnika da rade zajedno sa pravnim timom Rio Tinta."Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom", kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tim (PAKT), sa sedištem u Loznici.On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju o zaštit prava javnosti na životnu sredinu i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne.Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7. Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, kao i zakon o državnom katastru.Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima, čije se odluke trenutno iščekuju. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i da su od kompanije često dobijali vrlo šture informacije o njenom projektu.Mijatović je rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva i dodao da se rudnici litijuma u svetu nalaze u napuštenim područjima, dok u okolini Loznice Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području.Profesor Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu ocenio je da projekat eksploatacije litijuma prevazilazi Srbiju kao državu, jer se tiče autmobilske industrije, kao i drugih velikih industrija koje sebi ne dozvoljavaju da prave promašaje u planiranju.Rekao je i da je Rio Tinto u svojoj dugoj istriji imao mnogo promašaja, kao i da je to logično imajući u vodu samu veličinu kompanije. Jovović je dodao da je u ovom trenutku teško dati procenu uticaja budućeg projekta na životnu sredinu, koju radi njegov fakultet, zajedno sa drugim institucijama.Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Petar Đukić smatra da je u pitanju i održivost projekta kompanije Rio Tinto.  Ukazuje da treba razmotriti koji su ciljevi za bolji život budućih generacija:"Srbija je kao i mnoge zemlje u svetu puna napuštenih rudnika, sa izbušenim devastiranim sredinama. Sa takvim rudarstvom konačno treba završiti", smatra Đukić.On je rekao i da su u Srbiji pogažene institucije, kao i da su referendumi prolazili onako kako je želela vlast koja ih je organizovala. "Nameće se institucija opšte građanske neposlušnosti, mi smo duboko podeljeno društvo", dodaje Đukić.Đukić je podsetio da je Lazarevac do 1991. godine dobilao rudnu rentu kako bi se kao područje oporavljao od rudarenja uglja. Međutim, ti fondovi su propali jer je novac trošen za neke druge namene u okviru gradske uprave Beograda kojoj to mesto administrativno pripada.Moderator panela bio je Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji je takođe primetio da je poljuljano poverenje građana u državu.

Srbija

SA PANELA !!! Atanacković i Jovović

Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstava Jovanka Atanacković, rekla je kako smatra da nije poljuljano povrenje u državu, jer ona razgovara sa svima i pozvala je sve zainteresovane strane da uđu u dijalog...

Svet

Folksvagen: Kraj motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine

Nemački proizvođač automobila Folksvagen prestaće u Evropi da prodaje automobile koji imaju motor sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine, rekao je član Upravnog odbora te kompanije zadužen za prodaju Klaus Zelmer, prenosi Rojters. Folksvagen prelazi na proizvodnju električnih automobila. "U Evropi iz posla sa motorima sa unutrašnnjim sagorevanjem izaći ćemo između 2033. i 2035.dodine, a u SAD i Kini nešto posle toga", rekao je Zelmer za Minhenski Merkur (Münchner Merkur). Zelmer je naveo i da će za taj proces u Južnoj Ameriic i Africi trebati malo više vremena ako se uzmu u obzir nepostojanje političkih i infratsrukturnih okvira.On je rekao da će najkasnije do 2050. godine, čitava flota Folksvagena biti bez emisije ugljen - dioksidaZelmer očekuje da će do 2030. godine 70 odsto ukupne prodaje činiti električni automobili što bi kompaniju pripremilo za moguće pooštravanje klimatskih ciljeva Evropske unije. 

Srbija

Panel o Rio Tintu u organizaciji Nove ekonomije

Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom, kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tima (PAKT).On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne.Prvo kažu da će investirat i1,5 milijardi dolara, pa 1,8, zatim dve milijarde, da će u postojenje za prečišćavanje vode uložiti 20 miliona dolara, pa 40 miliona.Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7 Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, državnom katastru.Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i d asu od kompanije od tada često dobijali vrlo šture informacije.On je dematnovao direktorku Rio Save Exploration Vesnu Prodanović i rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva.Rudnici litijuma u svetu su u napuštenim područjima, a Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području, napominje predstavnik PAKT-a.

Svet

Druga najveća hidroelektrana na svetu počinje sa radom

Prva grupa generatora kineske hidroelektrane Baihetan, druge po veličini na svetu nakon brane Tri klisure, puštena je u rad, objavila je danas Kineska medijska grupa (CMG), prenosi Beta. Brana Baihetan, podignuta na reci Djinša i u gornjem delu reke Jangce, u jugozapadnoj Kini, deo je plana te zemlje da postane ugljenično neutralna država u narednim decenijama.Taj megaprojekat ima kapacitet od 16 miliona kilovata i mogao bi da proizvodi više od 62 milijarde kilovat-sati električne energije godišnje.Zajedno sa ostalim elektranama u blizini, ta hidroelektrana pomaže u formiranju najvećeg svetskog koridora za novu energiju, prenela je CMG.Zamenik direktora Kancelarije za tehnologiju, pri Odeljenju za inženjering i gradnju Baihetan, Džou Mengsija, rekao je da će hidroenergija, koju će obezbediti Baihetan, smanjiti godišnju potrošnju standardnog uglja za 19,68 miliona tona, kao i da će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 51,6 miliona tona godišnje.Podseća se da je kineska vlada najavila da će do 2030. dostići vrhunac emisije i da će postati ugljenično neutralna do 2060. Da bi se postigli ti ciljevi, očekuje se da će proizvodnja hidroenergije u Kini udvostručiti, odnosno dostići 760 miliona kilovata. Ta cifra, prema rečima Džoua, sugeriše da je potencijal razvoja čiste energije u zemlji i dalje u velikoj meri neiskorišćen.U pogledu instaliranog kapaciteta, ta brana je samo sekundarna "ikoničnoj brani" Tri klisure u centralnoj provinciji Hubei, ali kaže se da je "najpametnija" na svetu, zahvaljujući tehnologijama koje omogućavaju preciznu kontrolu veštačkom inteligencijom, objavila je CMG.

Srbija

Usvojen UPPR kako bi Tigar iz Pirota nastavio da funkcioniše

U Privrednom sudu u Nišu usvojen je Unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR) kompanije Tigar iz Pirota, piše Beta, prenosi eKapija.U saopštenju se navodi da je "Tigar od danas korak bliže boljem i stabilnijem poslovanju, ali i konačnom rešavanju problema dugova iz prethodnog perioda".Usvajanje novog UPPR-a koji će uz rasterećenje dugova garantovati dobru finansijsku stabilnost od izuzetne je važnosti za dalje uspešno poslovanje kompanije Tigar koja je zahvaljujući podršci države, dobroj poslovnoj politici i vrednom radu radnika uspela ne samo da opstane već i potvrdi svoj značaj tržištu s obzirom na to da se 80 odsto proizvodnje realizuje na inostranom tržištu, navodi se u saopštenju.Dodaje da se da u ovom momentu Tigar upošljava 1.200 radnika, proizvodnja se odvija u tri smene u punom kapacitetu, uz redovnu isplatu zarada.

Svet

Većina zaposlenih u švajcarskoj banci trajno u hibridnom modelu rada?

Šcajcarska investiciona banka UBS planira da trajno omogući hibridni model rada za oko dve trećine zaposlenih, piše Fajnenšel tajms. Kako navode izvori upoznati sa planom banke, ovaj potez predvođen je od strane izvršnog direktora Ralfa Hamersa i njegovih top menadžera. U internoj poruci koja je poslata zaposlenima, a u koju je Fajnenšel tajms imao uvid, piše da UBS posvećen tome da zaposlenima ponudi fleksibilnost u rada, koji podrazumeva kombinaciju rada od kuće i iz kancelarije, tamo gde radne pozicije, zadaci i lokacija dozvoljavaju.Švajcaraska banka je odlučila da samo zaposleni čije radne obaveze zahtevaju prisustvo u kancelarijama, kao što su trgovci ili osoblje u predstavništima banke, neće imati mogućnost fleksibolnog rada, ili će ona biti minimalna. Interna analiza, koja je obuhvatila 72.000 zaposlenih širom sveta, pokazala je da je otprilike dve trećine radnika zaposleno na pozicijama koje dozvoljavaju hibridni ređim, navode izvori upoznati sa situacijom u UBS-u.Uprkos tome što je zaposlenima ponuđen i rad od kuće, nekim događajima, prema dogovoru sa mendžmentom, moraće da prisustvjuju iz kancelarija. Plan švajcarske banke u suportnosti je sa odlukama nekoliko banki u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući JP Morgan chase, Goldman saks, Morgan Stenli koje su zaposlenima u Njujorku naredile povratak u kancelarije. Posle više od godine dana u kojoj je većina bankara radila iz kućnih kancelarija, za kuhinjskim stolom, odluka UBS-a može biti znak razlike u radnim praksama američkih i evropskih banaka koje se ostale kao nasleđe koronavirusa. UBS, međutim, nije naveo datum kada zaposleni treba da se vrate u kancelarije. 

Lifestyle

U Inđiju, na kafu kod Kelta

Kako je izgledalo keltsko selo, kako kuće u kojima su živeli, a kako njihove zanatske radionice, moći će da saznaju posetioci Keltsko sela, tematske turističke atrakcije, koja se u Inđiji otvara 3. jula.Ovaj kompleks zabavno-edukativnog karaktera namenjen je pre svega deci, a inspirisan je životom Kelta na ovim prostorima pre oko 2300 godina.Razlog zbog čega se baš u Inđiji nalazi rekonstrukcija keltskog naselja je to što je su značajni arheološki nalazi vezani za život Kelta pronađeni na oko 60 lokaliteta na teritoriji ove opštine, kažu u odgovoru za Novu ekonomiju iz Turističke organizacije Inđije.Unutar kompleksa je nekoliko tipova keltskih kuća, pokrivenih trskom i napravljenih od drveta i blata, koje predstavljaju autentična keltska domaćinstva i zanatske radionice."U jednoj od kuća smešten je i mini muzej sa interesantnim eksponatima, baziranim na materijalnim ostacima keltskog plemena Skordisci na području Srema", kažu iz Turističke organizacije Inđije.Posetioce Keltskog sela dočekivaće kostimirano osoblje i stručni vodiči, a biće organzovane i brojne radionice i različiti sadržaji na otvorenom.Radno vreme kompleksa biće subotom i nedeljom od 9.00 do 20.00 časova, dok će radnim danima posete biti moguće za organizovane grupe posetilaca uz prethodnu najavu.

Srbija

Bor: Radnici „Ziđin kopera“ nastavljaju pregovore o kolektivnom ugovoru

Ministarstvo i održao sastanak sa predstavnicima kompanije došlo je do dogovora da kompanija sa pravilnikom o radu koji je stupio na snagu 23 juna stavi van snage i donese pravilnik o radu koji će da se drži ista prava koja smo imali u kolektivnom ugovoru koji je inače istekao 21 juna ove godine očekujemo pismenu potvrdu poslodavca da protest od ponedeljka zamrznemo znači pregovori o zaključenju kolektivnog ugovora se nastavljaju uz prisustvo predstavnika resorni ministarstava Znači ostaju ista prava zaposlenima do daljnjeg.

Srbija

Ministarstvo godinama najviše novca za besplatne udžbenike daje Kletu

Ministarstvo prosvete je samo od 2019. godine izdavačkoj kući Klet dala skoro 785 miliona dinara za kupovinu besplatnih udžbenika. Povezanim firmama Novi Logos i Freska u istom periodu otišlo je još ukupno 389 miliona dinara. Na taj način Ministarstvo je na tri pomenute firme potrošilo skoro 60 odsto ukupnog novca datog za besplatne udžbenike. koje dobijaju deca iz socijalno ugroženih porodica kao i svako treće i naredno dete u porodici. U konkursknoj dokumentaciji 2020. godine :Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prikupilo je podatke o izabranim udžbenicima i durigm nastavnim sredstvima (u daljem tekstu: udžbenicima) koji mogu biti predmet nabavke, a koje su izabrale škole u skladu sa Zakonom i koje će koristiti u školskoj 2020/2021. godini. Prikupljanje podataka realizovano je preko posebne aplikacije Ministarstva u okviru infomracionog sistema "Dositej" i to za predmete za koje se prema Odluci Vlade nabavljaju besplatni udžbenici. Na jesen 2019. godine besplatni udžbenici su nabavljani u dva navrata, odnosno druga nabavka je dobavljalja udžbenike koji su nedostajali nakon prvog tendera. U junu 2021. Godine Ministarstvo prosvete je ponovo sprovelo javnu nabavku bepslatnih udžbenika. Ovoga puta Klett je bio dobavljač ne samo za udžbenike koje izdaje ova kuća već i za udžbenike koje izdaju Freska, Novi LogosMinistarstvo prosvete je obustavilo nabavku udžbenika koje izdaju Albas i The English Book zbog toga što su ove izdavačke kuće ponudile cene koje su bila iznad procenjene vrednosti.

Srbija

U sredu naučni skup o novim trendovima u IT industriji

Društvo za informatiku Srbije saopštilo je 30. juna 2021 u 11:00 organizuje naučno stručni skup "Informatika 2021". Skup će se zbog pandemije održati u hibridnoj formi: u sali 3 Privredne komore Srbije, kao i u onlajn formi.Svi koji naučnom skupu žele da prisustvuju onlajn, mogu to da urade putrem sledećeg LINKA.Naučno predavanje na temu "Izazovi Event Sourcing pristupa" će održati profesor Slađan Babarogić, sa Fakulteta organizacionih nauka (FON).  U poslednje dve dekade, kako se objašnjava došlo je do značajnog pozitivnog pomaka u  razvoju softvera, softverskih arhitektura, novih programskih jezika, softverskih alata i tehnologija."Primena Model-Driven (MDSD) pristupa u industriji 4.0 – namenski jezik za modelovanje procesa proizvodnje" tema je naučnog predavanja profesorke Slavice Kordić sa  Fakulteta tehničkih nauka (FTN). Biće reči o jednom namenskom jeziku (Domain Specific Modeling Language - DSML) pod nazivom MultiProLan, koji je namenjen modelovanju proizvodnih procesa.Stručno predavanje  "Nadzor i upravljanje u Data centru"će održati Miodrag Nikolić iz domaće kompanije "Comtrade Distribution". Biće reči o obradi i čuvanju podataka koja se obavljaju u savremenim Data centrima u kojima se za to koriste najnovije informacione tehnologije.Koliko je čuvanje podataka važno govori i činjenica da rada Data centra tokom samo jednog  minuta košta 5.600 dolara. Kako bi se predupredili ti troškovi i problemi zbog prekida rada u Data centru, razvijen je Jedinstveni sistem za automatski nadzor i upravljanje u data centru.Miodrag Nikolić će posebno prikazati sistem "Fujitsu software infrastructure manager", dodaju organizatori.Šta mislimo o zakonu nećemo više kuckati samo na mrežama

Srbija

Er Srbija ponovo leti do Pule

Er Srbija je najavila će od 11. jula ponovo uspostaviti avio-saobraćaj na relaciji između Beograda i Pule. To će biti njena treća destinacija na Jadranskoj obali u Hrvatskoj, pored Dubrovnika i Splita.Planirano je da se letovi ka popularnom letovalištu u Istri obavljaju tokom letnje sezone, do 12. septembra, dva puta nedeljno četvrtkom i nedeljom, a avio-karte su već u prodaji."Naši putnici lako mogu stići iz Pule do obližnjih atraktivnih letovališta, što im dodatno proširuje mogućnosti prilikom planiranja i organizacije odmora", izjavio je Boško Rupić, viši menadžer prodaje u Er Srbiji.Red letenja na ovoj ruti kako se navodi kreiran je tako da pruža pogodne konekcije sa brojnim destinacijama iz mreže srpske nacionalne avio-kompanije.Srpska nacionalna avio-kompanija je od 2008. godine saobraćala do Pule tokom svake letnje sezone, osim 2020. kada letovi nisu realizovani zbog pandemije korona virusa.Građani Srbije mogu da uđu u Hrvatsku sa svim primljenim vakcinama protiv Covida 19. Potrebno je da je od primanja druge doze vakcine prošlo najmanje dve nedelje.U Hrvatski se može i sa negativnim PCR, kao i negativnim antigenskim testom, koji nisu stariji od 72 sata.Er Srbija priprema više od 800 čarter letova tokom letnje sezone

Svet

Amazon i Gugl pod lupom zbog lažnih recenzija

Kompanije Amazon i Gugl su pod istragom zbog zabrinutosti da bi lažne recenzije proizvoda na njihovim veb sajtovima  mogle da dovedu kupce u zabludu, prenosi BBC.Uprava za konkurenciju i tržište (CMA) Velike Britanije zabrinuta je zbog mogućnosti da "preduzeća koja poštuju zakon", a koja prodaju preko Amazona i Gugla mogu da izgube od firmi koje se koriste lažnim preporukama. I Amazon i Gugl bi mogli bi da se suoče sa sudskim postupkom zbog kršenja zakona o potrošačima. Obe kompanije tvrde da imaju i resurse i propise koji sprečavaju lažne recenzije. Kupovina preko Interneta porasla je tokom pandemije, nakon što je došlo do zahteva za zatvaranjem "neesencijalnih" prodavnica. "Naša briga je da bi milioni onlajn kupaca mogli da budu dovedeni u zabludu čitajući lažne kritike, a potom trošeći novac na osnovu tih preporuka", rekao je izvršni direktor CMA Andrea Kosčeli.Takođe, kako je rekao, jednostavno nije fer ako neka preduzeća mogu da lažiraju recenzije sa pet zvezdica kako bi svojim proizvodima ili uslugama dali na značaju, dok, sa druge strane,  preduzeća koja poštuju zakon gube."Važno je da ove tehnološke platforme preuzmu odgovornost, a mi da budemo spremni da preduzmemo mere ako utvrdimo da kompanije ne rade dovoljno", rekao je Kosčeli. Upravu zabrinjava  pitanje da li Amazon i Gugl "čine dovoljno"  da "otkriju lažne i obmanjujuće recenzije ili sumnjive obrasce ponašanja".Sumnjivo je, na primer, da isti korisnici ocenjuju iste proizvode i kompanije u slično vreme. Navodi se i slučaj kada sadržaj recenzije ukazuje na to da je onaj koji je piše za to dobio novac ili neki drugi podsticaj.CMA takođe ispituje da li Gugl i Amazon istražuju i uklanjaju lažne i obmanjujuće recenzije, kao i kakve sankcije izriču korisnicima.

Srbija

Novi konkurs za master studije veštačke inteligencije

Ministarstvo prosvete je raspisalo javni konkurs za izbor dva master studijska programa iz oblasti veštačke inteligencije, odnosno mašinskog učenja.Na konkurs mogu da se prijave državni univerziteti i fakulteti, a koji već imaju osnovne i master studijske programe iz oblasti Računarske nauke i Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo.Srbija osniva institut za veštačku inteligenciju Na izabranim studijskim programima Vlada će u školskoj 2022/2023. godini finansirati 20 studenata po jednom studijskom programu. Studijski programi koji budu izabrani će dobiti novčanu nagradu, kao i sredstva za pripremu materijala za akreditaciju i plaćanje naknade Nacionalnom telu za akreditaciju.Fakultet, odnosno univerzitet, čiji program bude izabran će biti u obavezi da ga izvodi za najmanje dve generacije studenata, počev od školske 2022/2023. godine.Veštačka inteligencija rešava brojne probleme, ali donosi i rizike Ministarstvo prosvete je u toku prošle godine već sprovodilo konkurs za izbor master programa iz oblasti veštačke inteligenicje. U novembru je objavljeno da su izabrani programi na Fakultetu tehničkih nauka i Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i na Univerzitetu u Kragujevcu.Prvi studenti na prošlogodišnje izabranim studijama trebalo bi da se upišu na jesen ove godine. Vlada će takođe finansirati školovanje 20 studenata na svakom programu, a fakulteti su u obavezi da program održavaju za najmanje dve generacije studenata.

Lifestyle

Na današnji dan: Marija Kiri doktorirala fiziku

Na današnji dan pre 108 godina, 25. juna 1903. godine, Poljakinja i dobitnica Nobelove nagrade Marija Skłodovska Kiri odbranila je svoju doktorsku disertaciju o radioaktivnim supstancama. Disertacija je odbranjena na Univerzitetu Sorbona u Parizu, a Kiri je tada postala prva žena u Francuskoj koja je stekla doktorat iz fizike.Davne 1903. godine ispitna komisija na Sorboni saoštila je da su nalazi Kirijeve, uključujući određivanje atomske težine hemijskog elementa radijuma, predstavljali najveći naučni doprinos koji je ikada dat u jednoj  doktorskoj tezi.Tri člana komisije koja je odlučivala o doktoratu, bila su dva buduća nobelovca: Gabrijel Lipman dobitnik Nobela za fiziku 1908, kao i Henri Muason koji je dobio Nobela za hemiju 1906. godine.Službeni naziv doktorske teze Marije Kiri je "Istraživanje radioaktivnih supstanci".Poljsko-francuska naučnica rođena je u Varšavi 1867, a umrla u Salanšu 1934. godine. Iste godine kada je odbranila doktorat iz fizike za tu naučnu oblast je dobila Novelovu nagradu, zajedno sa svojim suprugom Pjerom Kirijem, takođe fizičarem.Njihova kćerka Irena Kiri takođe se bavila naučnim radom u hemiji i fizici, zajedno sa svojim mužem Žanom Frederikom Žolijom Kiri. Sa njima je tokom svog boravka u Francuskoj od 1935. godne sarađivao i jugoslovenski fizičar, Pavle Savić.Savić je takođe bio nominovan za Nobela, ali nagrada zbog Drugog svetskog rata tada nije dodeljena.Drugu Nobelovu nagradu Marija Kiri je dobila za hemiju 1911. godine.Poljska želi da kupi letnjikovac Marije Kiri u Parizu i pretvori ga u muzej