Ostajemo li dužni lekarima?

Jesu li lekari u pandemiji isto što i oficiri u ratu? Da li zbog toga treba da imaju posebne povlastice i veću platu i ko o tome treba da odlučuje – uređen sistem ili arbitri i direktori?

„Trenutno su kolege ljute, besne i pomirene sa situacijom. Pokušavaju, kao i decenijama pre u zdravstvu u Srbiji, da svojim ličnim angažmanom pomognu pacijentima. Ali, znate, kada je epidemija i kada je toliki broj pacijenata, a sve ovako loše organizovano, onda je to veoma teško. Iscrpljeni smo i odavno bez mogućnosti”, kaže za Novu ekonomiju predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.

I to nije utisak samo doktora Panića. Nova ekonomija je već pisala o tome da su lekari u kovid bolnici u Batajnici radili u uslovima koji su podrazumevali ograničenu količinu zaštitne opreme, dugačke smene u skafanderima, mlade lekare koji su bili kažnjavani zbog toga što su odluke rukovodstva komentarisali na društvenim mrežama…

Izvor koji je dobro upoznat sa situacijom u kovid bolnici u Batajnici, a čije je ime poznato redakciji Nove ekonomije, kaže da su lekari koji rade u ovoj ustanovi u septembru radili mimo propisa, odnosno da nakon noćne smene nisu dobijali slobodan dan, već samo onda kada izlaze iz noćnog rada. I pored ovakvih uslova, plata za taj mesec nije bila veća, tvrdi naš izvor.

On objašnjava i da se mnogim lekarima, pre svega mladim, stalno produžavaju ugovori o radu na određeno, umesto da dobiju stalno zaposlenje.

Ovi mladi ljudi nisu u mogućnosti da planiraju svoj život, objašnjava on. Niti znaju koliku će zaradu da prime za svoj rad, niti imaju slobodnih dana.

Kovid dodatak, odluka direktora

Naša redakcija je imala uvid u pojedine dokaze o obračunima zarade („platne listiće“) lekara iz kovid bolnice u Batajnici iz kojih može da se vidi da jedan sat rada lekara vredi tek nešto više od 480 dinara. U taj iznos nije uračunat kovid dodatak koji zdravstveni radnici koji rade sa kovid pacijentima dobijaju za vreme pandemije.

Kako se može videti iz pojedinačnih rešenja zdravstvenih ustanova, kovid dodaci, odnosno stimulacije, dodeljuju se na osnovu različitih dopisa Ministarstva zdravlja i naloga iz dopisa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Primera radi, u rešenju Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata iz oktobra 2020. godine, koje je dostupno na sajtu te ustanove, piše da se novčana pomoć isplaćuje procentualno, za efektivne sate rada zaposlenih koji rade na sprovođenju mera i aktivnosti vezanih za zaštitu zdravlja stanovništva, odnosno koji su radili na lečenju i zbrinjavanju pacijenata obolelih od bolesti kovid-19.

Kovid dodatak, odnosno stimulacija, ne može da bude veća od 30 odsto, piše u rešenju. U prilogu ovog dokumenta nalazi se i spisak zaposlenih kojima će biti isplaćene stimulacije.

Kako objašnjava Panić, odlučivanje o visini kovid dodatka, kao i o tome koji zaposleni će ostvariti pravo na stimulaciju po ovom osnovu je ostavljano na odlučivanje svakoj ustanovi, odnosno svakom direktoru.

„Već smo tim povodom imali više primedbi. Tražili smo da se napravi pravilnik, da se zna koliko ko dobija ako se nalazi u kovidu. Međutim, to je sve i dalje ostalo na tome da direktor, odnosno službe u bolnici, prave spisak ljudi koji rade u kovidu, pa se onda prema broju radnih sati određuje kakav je dodatak”, kaže on.

Spiskove zaposlenih međutim, niko ne proverava, pa je sve ostavljeno „na volju direktora”.

Ko je na spisku?

„Imali smo tu veliki problem, jer su direktori pisali i one koji ne rade u kovidu, pa su oni dobijali dodatak”, kaže Panić.

I Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost”, kaže da su dobijali pritužbe iz velikog broja ustanova.

„Zbog toga smo i pripremili neke inicijative iz sindikata da se, eventualno, tu uključi i Komisija za bezbednost i zaštitu zdravlja na radu ili da napravimo jednu univerzalnu formulu po kojoj bi se ti dodaci delili, da ne bude oštećenih”, kaže on.

Ministarstvo zdravlja u prvom navratu nije želelo da posluša sindikate i da formira Komisiju koja bi odlučivala o visini i podeli kovid dodataka.

„Prepušteno je da to rade direktori ustanova sa svojim pomoćnicima i da oni određuju ko dobija pet, ko 20, a ko 30 odsto”, kaže Ilić.

Panić objašnjava da u bolnici u Kraljevu, u kojoj je i zaposlen, anesteziolozi imaju najveća primanja i najviše kovid dodatke.

„Anesteziolozi imaju najveća primanja, jer u Kraljevu samo mi radimo u kovid intenzivnoj nezi. U nekim drugim velikim ustanovama, mislim da bi svi oni koji se nalaze u intenzivnim negama, trebalo da imaju isti taj dodatak”, kaže on.

Njegov kovid dodatak iznosi 21.000 do 23.000 dinara mesečno, ali se ponekada dešava da bude isplaćen sa kašnjenjem.

„Naša osnovna plata je oko 108.000 dinara. Sa dežurstvima i svim ostalim izađe na 150.000-160.000, u zavisnosti od meseca. A ovih 20.000 dinara kovid dodatka ako računate na tih 108.000, bilo bi oko 20 odsto”, objašnjava on.

Medicinska sestra koja radi „u šoku u kovidu” u Kraljevu za mesec dana dobije 6.000-7.000 dinara kovid dodatka, kaže Panić, a lekar specijalista koji nije anesteziolog dobije 16.000-18.000.

Stručnost veća od plate

U odnosu na zaradu pre pandemije, zdravstveni radnici su u aprilu 2020, u jeku pandemije, dobili povišicu od 10 odsto, koja je do kraja godine bila isplaćivana kao stimulacija. Od početka 2021. ovo povećanje je, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, uračunato u redovnu cenu rada. Na novu, 10 odsto veću osnovicu, svi zdravstveni radnici dobili su još pet odsto povećanja.

Međutim, kao što je Nova ekonomija već pisala, problem u zdravstvenom sistemu predstavlja to što nemaju svi medicinari iste osnovice.

„U zdravstvu imate tri različite osnovice. Jednu za lekare, drugu za medicinske tehničare, a treću za nemedicinsko osoblje, što apsolutno ne bi smelo da bude dopustivo”, kaže naš sagovornik.

I Fiskalni savet je u više navrata savetovao da je u javnom sektoru neophodno imati jedinstvene osnovice, što bi omogućilo i veću transparentnost. To predviđa i Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru čija se primena stalno odlaže.

Prema ovom zakonu, sve zarade u javnom sektoru, pa tako i plate zdravstvenih radnika, računale bi se tako što se osnovica (koja se određuje za svaku budžetsku godinu) množi sa koeficijentom koji se razlikuje od platnog razreda kome radno mesto pripada.

Jedan od problema je, međutim, što bi osnovica, u teoriji, trebalo da bude približna minimalnoj zaradi, kako bi i ona radna mesta kojima je koeficijent oko jedan, i po računici ostvarivali ovaj nivo plate.

Sada je osnovica toliko niska da se nekvalifikovanim radnicima doplaćuje i mimo osnovne računice.

„Naši higijeničari i bolničari koji bi trebalo da imaju koeficijent 1,1 do 1,3, puta ta osnovna plata, dakle trebalo bi da imaju oko 38.000. Njima kada obračunaju platu, oni imaju oko 27.000-28.000, a onda im doplate do minimalne zarade”, objašnjava Panić.

S obzirom na to da je, dakle, ceo sistem zarada loše postavljen, onda su i razlike između zarada nekvalifikovanih radnika u zdravstvu i lekara specijalista premale.

Prema Zakonu o platnim razredima, lekari specijalisti bi trebalo da imaju oko pet i po puta veću zaradu od nemedicinskog kadra. Sada lekari imaju oko tri puta veću platu (nemedicinski kadar dobija uglavnom minimalnu zaradu – oko 34.000, a lekari oko 100.000).

„Kada bi, na primer, preračunali platu lekara specijaliste po Zakonu koji je usvojen, ali se njegova primena odlaže, onda bi lekar specijalista, kome je plata  – koeficijent 5,6 puta osnovica, a to je minimalna zarada koja je 33.000-34.000, imao 180.000 kao osnovnu platu. Ta plata sada nije 180.000 nego je 108.000, a u njoj su i topli obrok i regres”, kaže Panić.

Plata raste osam, a treba 20 odsto

Zbog toga su zdravstveni sindikati složni da nisu zadovoljni platama ni van pandemije, pa tako ni sada, kada im je najavljeno povećanje zarada od naredne godine od osam odsto.

„Očekivali smo malo više. Mi smo kao sindikati prošle godine doneli neki cilj. Ne želimo da licitiramo, već želimo da 2025. osnovna plata bude u rasponu od 450 evra za nekvalifikovane radnike, pa da sestra ima oko 900 evra, a da lekar ima 1.800 evra“, kaže Ilić.

Ovakav rast plata bi značio da bi plate trebalo da rastu oko 20 odsto godišnje.

Panić kaže da apsolutno misli da plata koju imaju nije dovoljna ni za ono što rade van kovida.

„Potpuno razumem da kovid dodaci ne mogu da budu preko 30 odsto, ali bi mogli da budu makar 30 odsto, pa bi onda bili i preko 30.000 a ne 21.000. I pre svega, da svima bude jednoobrazno, a ne da direktor može time da nekoga kupuje, ucenjuje ili da nekome da za nešto što nije uradio, a da druge zakine”, kaže Panić.

I Ilić deli stav da nije moguće tražiti više od 30 odsto kovid dodatka, ali da bi trebalo tražiti dodatke i za one koji rade van kovid sistema.

„Mi ćemo tražiti da bude dodatak od 20 ili 10 odsto za ljude koji možda i ne rade u kovid zonama, jer i oni su izloženi riziku”, kaže on.

Nova ekonomija je na svom sajtu sprovela anketu među čitaocima o tome kakav je njihov stav o tome koliku platu treba da imaju lekari.

Više od 84 odsto naših čitalaca smatra da zdravstveni radnici nisu dovoljno nagrađeni za rad u pandemiji. Tek nešto više od tri odsto čitalaca misli da su plate lekara veće od 150.000 dinara, ali čak 37 odsto veruje da bi one trebalo da budu na ovom nivou.

Blizu trećine čitalaca misli da bi lekari trebalo da imaju više od 200.000 dinara zarade, a skoro četvrtina da bi trebalo da budu iznad 100.000 dinara.

Čitaoci su davali različite predloge na koji način bi država trebalo da se oduži lekarima za rad u pandemiji, a najveći broj njih je predlagao povećanje plate ili bolje uslove rada.

Deo čitalaca predlagao je i uvođenje beneficiranog radnog staža za rad u kovid sistemu, što je najavljivao i predsednik Vučić.

Panić i Ilić su različitog mišljenja kada je u pitanju uvođenje beneficiranog staža.

„Mi smo pre za to da, ako već hoće predsednik nešto da učini za nas, onda kovid treba da se proglasi za profesionalnu bolest, jer će mnoge kolege i mnogi zaposleni u zdravstvu imati problem, bilo po pitanju kolega koje su preminule, pa su tu njihove porodice, bilo po pitanju kolega i ostalih zaposlenih koji su bolovali, a kojima su ostale posledice”, kaže Panić.

On se ne slaže ni sa tumačenjem da se nalazimo u vrsti rata.

„Zakon kaže da se beneficirani radni staž propisuje za one koji rade na terenu. Zato ga imaju vojska i policija, a u zdravstvu Hitna pomoć. Pobrkani su lončići, nema beneficiranog radnog staža jer radite u ustanovi gde inače radite. Kovid je oboljenje koje je zarazno kao što je hepatitis, kao što je TBC, kao što je sida, kao što je grip”, dodaje Panić i pita se šta će onda biti sa medicinarima koji rade sa ovim bolestima.

Ilić, pak, apsolutno podržava ideju o uvođenju beneficiranog staža.

„Mi već pišemo inicijativu za beneficirani radni staž, jer smatramo da smo sada u nekoj vrsti specijalnog rata i ne vidim sada nikakvu razliku u odnosu na naš rad tokom devedesetih godina, kada smo dobili beneficirani radni staž za učešće u ratu”, kaže Ilić.