Najnovije

2021

Banka to su ljudi

Već 13 godina Erste Banka transparentno i sistematično izveštava javnost o svemu što radi kroz Izveštaj o društveno odgovornom poslovanju - Banka to su ljudi.  Zašto nam je ovo važno? Zato što želimo da pokažemo da našom bankom upravljamo odgovorno, vodeći računa o zaposlenima, klijentima, dobavljačima, zajednici i životnoj srediniOmogućiti svima da ostvare finansijsku nezavisnost i prosperitet, bez obzira na poreklo, status, bogatstvo ili nacionalnost i istovremeno uticati na dalji razvoj društva u kom se posluje, bile su revolucionarne ideje u Beču 1819. godine kada je pripadnica radničke klase Mari Švarc otvorila svoju prvu štednu knjižicu, kao i u Novom Sadu 45 godina kasnije, kada se po bankarske usluge više nije moralo u Beč ili Peštu. Stoga slobodno možemo da kažemo da Erste Banka u svojim korenima ima utisnut jasan pečat humanosti, odgovornog i održivog poslovanja. Za nas društveno odgovorno poslovanje predstavlja strateški okvir za upravljanje kompanijom, zasnovan na ulaganju u dugoročne i stabilne odnose sa svim ključnim zainteresovanim stranama, i na opredeljenju da aktivno doprinosimo razvoju i dobrobiti društva čiji smo neodvojivi deo. Podrška klijentima - Korak po korakSvet bez siromaštva i dostojanstven rad i ekonomski rast koji su jedni od Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, inspirisali su Erste Grupu da pokrene program socijalnog bankarstva pod imenom ,,Korak po korak“, koji podržava finansijsko opismenjavanje i inkluziju celog društva i približava bankarske usluge društvu u najširem smislu te reči. Program je pokrenut u svim zemljama u kojima Erste Grupa posluje, sa ciljem da se podrže  startap firme, socijalna preduzeća, organizacije civilnog društva koje doprinose pozitivnim ekonomskim i društvenim promenama, kao i pojedinci, fizička lica sa malim prihodima, koji žele da poboljšaju svoju ekonomsku situaciju. Jedinstvenost programa je u njegovoj kompleksnoj podršci koja podrazumeva finansijski (kreditni), edukativni i mentorski aspekt.U prethodnih pet godina, u Srbiji je kreditnu podršku kroz ovaj program dobilo preko 350 klijenata ukupne vrednosti od 3,6 miliona evra. Edukativnu platformu aktivno koristi 6.500 korisnika, dok je mentorski tim pružio preko 500 mentorskih sesija početnicima u poslovanju. Program je doprineo stvaranju preko 400 novih radnih mesta. Kroz specijalni projekat „Naše selo“, koji se sprovodi u saradnji sa Delta Holdingom, podržano je dodatno 20 poljoprivrednih gazdinstava iz nerazvijenog dela Srbije, kroz razvojne kredite i prilagođenu nefinansijsku podršku.Finansijska pismenostSa ciljem da damo svoj doprinos kvalitetnom obrazovanju, još jednom od Ciljeva održivog razvoja UN-a, obavezali smo se da do 2030. godine znatno povećamo broj mladih i odraslih koji imaju relevantne veštine, između ostalog i tehničke i stručne, za zaposlenje, pristojne poslove i preduzetništvo. Finansijsku pismenost smo prepoznali ne samo kao važnu temu, već i kao veliki izazov današnjeg društva, ali i svoju odgovornost i obavezu. Oni koji nemaju pristup finansijskim instrumentima i edukaciji često su isključeni iz ekonomskog i društvenog života. Finansijska pismenost doprinosi smanjenju rizika od siromaštva i ekonomskom rastu, društvenoj inkluziji i stabilnosti.U želji da se ova tema otvori u javnosti, da joj se posveti veća pažnja, ali i strateški pronađe adekvatno mesto u elementarnom obrazovanju za najmlađe, kao i u cilju podizanja svesti i informisanosti šire javnosti da nikada nije kasno ovladati njome i da to ne treba da košta, Banka je pokrenula program ErsteZnali.ErsteZnali program svojim sadržajem koji se plasira kroz različite forme i kanale Banke ima za cilj da podigne finansijsku pismenost, te samim tim osnaži građanstvo u pravcu donošenja informisanih i boljih finansijskih odluka, koje najdirektnije utiču na ekonomski i socijalni status svakog pojedinca. ErsteZnali, kao sveobuhvatan i besplatan program finansijske edukacije, ne sadrži promociju proizvoda i usluga Banke, već nudi informacije i preporuke sa ciljem unapređenja finansijske pismenosti najšire populacije. Prva i veoma značajna u nizu aktivnosti u okviru programa je #ErsteZnali onlajn interaktivna platforma za finansijsku edukaciju. Namenjena je veoma širokoj publici i osmišljena kao baza za informisanje sa edukativnim tekstovima na temu finansijskih pojmova i instrumenata, ali i zabavna platforma sa kvizovima i zanimljivostima na temu finansija. Platforma je bila samo prvi korak. U narednom periodu Erste Banka je nastavila da širi finansijska znanja i van digitalnog sveta – kroz radionice o finansijskoj pismenosti, edukativne sadržaje za mlade i najmlađe, kao i brojne druge aktivnosti.Platformu #ErsteZnali je posetilo 300.000 ljudi, a 5.000 njih je registrovalo svoje naloge i učestvovalo u testovima znanja. Na radionicama iz upravljanja finansijama je do sada učestvovalo 600 učesnika/ca. Zabeležili smo čak 800 sati ekspertskog volontiranja zaposlenih Erste Banke u oblasti finansijske edukacije građana.Takođe, Erste Banka je započela zvaničnu saradnju sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pružajući podršku u strateškom uvođenju programa finansijske edukacije u obrazovni sistem.U narednom periodu očekujemo uvođenje finansijske pismenosti u osnovno obrazovanje u okviru projekta „Škola novca za osnovca“ koji Erste Banka realizuje u partnerstvu za Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Za najmlađe smo pripremili zabavnu mobilnu aplikaciju – igricu kojoj je fokus finansijska edukacija, a koja će biti dostupna svima za mobilni telefon i tablet.Odgovorni i tokom pandemijeVeć 13 godina Erste Banka transparentno i sistematično izveštava javnost o svemu što radi kroz Izveštaj o društveno odgovornom poslovanju - Banka to su ljudi. Zašto nam je ovo važno? Zato što želimo da pokažemo da našom bankom upravljamo odgovorno, vodeći računa o zaposlenima, klijentima, dobavljačima, zajednici i životnoj sredini. Ono što je još važnije, nastojimo da verno prikažemo ne samo podatke o našem učinku, već i sve one principe u kojima leži naša snaga, u pravom timskom duhu, zajedničkoj viziji koju posvećeno ostvarujemo i činjenici da smo uvek tu jedni za druge, za naše klijente i lokalnu zajednicu. Ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija, koji predstavljaju jedinstven poziv na delovanje čitavom svetu radi iskorenjivanja siromaštva, zaštite životne sredine i obezbeđivanja prosperiteta za sve, čine okvir i za poslovanje Erste Banke. Ponosni smo što smo potpisnici ovakvog globalnog sporazuma koji nas podstiče da stalno pronalazimo nove načine kako bismo najpre unapredili sebe, a zatim nesebično delili svoja znanja da učinimo svet boljim i humanijim mestom za život.  Prošla godina je po mnogo čemu bila posebna, vrtoglavo je okrenula našu svakodnevicu i postavila nove prioritete. Svesni da su se i naši klijenti susreli sa brojnim poslovnim izazovima, promišljali smo o dodatnim načinima podrške i osnaživanja mikro, malih i socijalnih preduzeća. I ranije smo im pružali različite vidove promotivne podrške, ali smo u jeku pandemije otišli korak dalje i pripremili TV i onlajn kampanju da bismo ih osnažili i pomogli da ostanu vidljivi svojim klijentima i kupcima. Time smo im još jednom pokazali da verujemo u njih, kao što oni veruju u nas kao svog finansijskog partnera. Želeli smo da im pomognemo da ispričaju i predstave vidljivije i glasnije svoje pozitivne i autentične priče. Sudeći po reakcijama javnosti, u tome smo i uspeli. U okviru kampanje za podršku privredi, Erste Banka je odmah nakon izlaska iz vanrednog stanja za svoje klijente – startape, mikro, mala i srednja preduzeća, kreirala i TV reklame i zakupila TV reklamni prostor na četiri nedelje. Na taj način oni su dobili šansu ne samo da na jedan drugačiji način ispričaju svoje interesantne životne priče i motive za razvoje svojih biznisa, već i da što bolje plasiraju svoje proizvode širom naše zemlje. U kampanji je učestvovalo šest preduzeća, a za svako od njih je pripremljen po jedan spot u trajanju od 35 sekundi i zajednički spot u trajanju od 45 sekundi. Na taj način svakom klijentu je obezbeđeno po 180 minuta besplatne promocije na televizijskim kanalima. Pored toga, promotivni materijal je emitovan i deljen putem društvenih mreža Erste Banke.Erste Banka je za devet različitih zdravstvenih ustanova širom Srbije izdvojila više od pet miliona dinara vanredne pomoći, na ime podrške borbi protiv pandemije Situacija u kojoj smo se svi zajedno našli 2020. godine, postavila je pred nas brojne izazove, ali nas je istovremeno podstakla da pronađemo načine da ipak sprovedemo predviđene aktivnosti, a pritom dodamo i nove u skladu sa situacijom, sa ciljem da podržimo zaposlene, klijente i zajednicu u kojoj poslujemo. Ponosni smo na to što smo, između ostalog, nastavili da ulažemo u naše zaposlene tako što smo im obezbedili 16.000 sati obuke, što smo umesto za promociju banke sredstva preusmerili na promociju naših klijenata snimivši im reklamne spotove i obezbedivši besplatnu promociju na televizijskim stanicama i našim društvenim mrežama, i što smo uložili u kulturu, umetnost i nauku skoro 16,3 miliona dinara. Pružena je podrška za 40 manifestacija poput Beogradskog festivala igre, izložbe „Alan Ford trči počasni krug“, Bitefa, Guitar art festivala, Festivala nauke i 125 godina Prirodnjačkog muzeja. Naš strateški pristup društveno odgovornom poslovanju i naša posvećenost zajednicama u kojima poslujemo su nam omogućili da napravimo dobar balans u jednom veoma izazovnom vremenu. S obzirom na urgentne potrebe našeg zdravstvenog sistema, Erste Banka je za devet različitih zdravstvenih ustanova širom Srbije izdvojila više od pet miliona dinara vanredne pomoći, na ime podrške borbi protiv pandemije. Jedan je od stubova društveno odgovornog poslovanja Erste Banke jeste i nastojanje da smanji negativan uticaj na životnu sredinu gde god je to moguće i inovativnim rešenjima doprinese ekološkoj održivosti. Prošle godine uloženo je skoro 100 miliona dinara u upravljanje zaštitom životne sredine, dok je procenat učešća zelene energije u ukupnoj količini potrošene energije iznosio oko 70%.

2021

Fokus na trajne vrednosti

Delta Fondacija je od osnivanja do kraja 2020. godine realizovala 3.960 humanitarnih akcija, u društvenu zajednicu uložila je 39 miliona evra, a pomoć je dobilo 754.124 stanovnika SrbijeNaše selo – primer za oporavak ruralnih područjaKako pomoći srpskom selu, koje živi sve teže, sa zastarelom i neefikasnom poljoprivredom, a zapravo i odumire, jer na zemlji ostaju samo stari, dok mladi svoju sreću traže migrirajući iz sela u grad? Mnogi postavljaju ovo pitanje već godinama unazad, ali Delta Holding se sa partnerima dohvatio posla da tu situaciju promeni i da na primeru pokaže kako selo može da radi i da izgleda.Projekat koji je osmišljen u samoj kompaniji i pokrenut u jesen 2018. godine, nazvan je Naše selo. Za njegov temelj uzet je nedvosmislen zaključak da ono što najviše nedostaje srpskom selu jeste znanje. Poznavanje moderne poljoprivrede, pristup novim tehnologijama i znanje kako da poljoprivredna proizvodnja bude efikasna i profitabilna.Za start projekta odabrana su dva sela na istoku Srbije, u opštini Zaječar: Mala Jasikova i Dubočane. Za oba je karakterističan mali broj žitelja koji su ostali na selu i poljoprivreda zasnovana na prastarim saznanjima koja su se prenosila sa generacije na generaciju.Program je podeljen u tri celine: prvu čini edukacija u modernoj proizvodnji, druga je pomoć u finansiranju modernizacije, a treća podrazumeva organizaciju javnog i kulturnog života, koji je važan motiv za ostanak ljudi u svojim domaćinstvima.„Zatekli smo jako neuređeno stanje, neorganizovano, proizvodnja je bila na veoma primitivnom nivou. Bez obzira na to koliko su oni ostvarivali novčanih sredstava na mesečnom nivou, bilo je evidentno da mogu da ostvare mnogo više“, kaže Dušan Vrućkić, stručnjak za stočarstvo u Delta Agraru, jedan od aktivnih učesnika ovog projekta.Postignuti rezultati nadmašili su očekivanja. Za meštane su organizovana predavanja o tome kako da održavaju i štite svoje voćnjake; kako da biraju rasu stoke, zašto i kako da menjaju ishranu muznih krava i o svim drugim aspektima uspešne agrarne proizvodnje.Uz pomoć Erste banke, partnera koji se od početka priključio projektu, obezbeđeni su krediti za meštane koji su želeli da unaprede svoja imanja. Kamate na kredite preuzeo je Delta Agrar, tako da je za njih pozajmica bila beskamatna. Zahvaljujući tome, neki od njih ogradili su voćnjake i zaštitili ih od divljači; drugi su izgradili nove ili obnovili postojeće štale za muzne krave i ovce; treći su proširili stada koza, četvrti napravili farmu koka nosilja...Ono što je možda najvažnije, meštani u oba sela potpuno su promenili način rada na svojim imanjima. Pojedine porodice odlučile su da ostanu na selu, a posebno ohrabrenje je odluka nekolicine meštana da se vrate na roditeljska imanja koja su ranijih godina napustili. Pogled u budućnost sada je drugačiji.Kroz brojne akcije pokrenut je i društveni i javni život u ova dva sela. Delta je finansirala i realizovala renoviranje obe seoske škole. Organizovane su novogodišnje priredbe, pozorišne predstave, dečje posete muzejima i arheološkim nalazištima.„Ja iz sela ne odlazim. Ne bih želela da ostavim svoje selo i svoju kuću i sve ovo što smo stekli, da to ne daj bože nekad zaraste u trnje“, kaže Nevena Joncić koja, zajedno sa ocem, uzgaja muzne krave u selu Mala Jasikova. „I svoju decu vučem ka tome, ja želim da završe škole, da budu dobra deca, dobri đaci, da opet ostanu ovde gde smo mi. Da rade sve to, da nam selo ne ostane pusto, jer bez sela nema ni života.“Akcija u dva zaječarska sela za Deltu je samo prvi korak u borbi za oporavak ruralnih područja naše zemlje. Već ove godine u projekat Naše selo uključiće se još dva naselja, ovog puta u drugom delu Srbije, u Vojvodini. Sa iskustvom stečenim u prva dva sela, sa energijom koju daje uspeh u prvom delu projekta, kompanija ne krije optimizam da će Naše selo tek pokazati svoju punu snagu i maksimalni doprinos oporavku srpskog sela.Povratak zadužbinarstvuZadužbinarstvo, kao deo srpske istorije, zamrlo je posle Drugog svetskog rata. Sedamdesetak godina kasnije, Delta je vratila u život ovu tradiciju, prvim dugoročnim projektima koji predstavljaju trajan doprinos boljem životu zajednice. Zadužbinarstvo je zapisano kao strateški cilj Delta Fondacije i kompanija nastavlja da se bavi projektima od trajnog i nacionalnog značaja.Centar SunceCentar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine sa invaliditetom u Beogradu omogućava da 70 do 80 mladih osoba sa invaliditetom provede dan u organizovanom boravku u kome razvijaju svoje kapacitete – dok roditelji mogu da se posvete svojim obavezama. Radi od septembra 2011. godine.Centar IskraCentar za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom u Kragujevcu je mesto za rekreaciju, druženje, trening i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom. Omogućava smeštaj u četiri apartmanske jedinice, organizaciju obuke, seminara i svih edukativnih događaja. Sadrži zatvorenu salu za trening i otvorene terene za atletiku, boćanje i trening orijentacije osoba sa oštećenim vidom. Predat je na upravljanje gradu Kragujevcu u junu 2016.Skulptura „Odande Dovde“Zajedničko delo britanskog vajara Ričarda Dikona i srpskog vajara i profesora Mrđana Bajića. Postavljeno je na pasareli koja povezuje tvrđavu Kalemegdan i Savsko pristanište u Beogradu. Skulptura teška oko 5 tona i visoka 7 metara predstavlja jedinstveni spomenik moderne umetnosti. Imenom, položajem i zajedništvom autora predstavlja simbol spajanja i jedinstva različitih mesta, ljudi i kultura.Delta FondacijaOsnovana 2007. godine, Delta Fondacija je počela da radi kao prva korporativna fondacija na ovim prostorima. Od tada do danas posvećena je realizaciji projekata za pomoć društvenoj zajednici, sa naglaskom na održive, trajne vrednosti, pa i zadužbinarske projekte.Delta Fondacija već godinama pomaže ranjivim društvenim grupama, ulaže u obrazovanje i kulturu, jača socijalno preduzetništvo, ali pomaže i u slučaju  prirodnih nepogoda i drugih sličnih izazova koji pogađaju naše društvo.Delta Fondacija je od osnivanja do kraja 2020. godine realizovala 3.960 humanitarnih akcija, u društvenu zajednicu uložila je 39 miliona evra, a pomoć je dobilo 754.124 stanovnika Srbije.Fond za budućnostProjekat Fond za budućnost, pokrenut 2006. godine, pomaže deci bez roditeljskog staranja koja su smeštena u socijalne ustanove. Fokus je zapravo na njihovoj pripremi za trenutak kada će napustiti dom, a koji je, kako je pokazala praksa, neuralgična tačka njihovog ulaska u život.Kroz program polaznici dobijaju socijalne veštine neophodne za uobičajeni život, za razgovor o poslu i očuvanje radnog mesta, za profesionalno usavršavanje i napredovanje. Po završetku programa dobijaju priliku i da se zaposle u Deltinom poslovnom sistemu.Program traje dve godine i realizuje se u nekoliko faza: konkurs i izbor stipendista, teorijska i praktična obuka, mesečno stipendiranje, dodela sertifikata i zapošljavanje. U okviru programa Fond za budućnost dodeljuju se stipendije učenicima poljoprivrednih škola. Osim stipendije, studentima se pruža prilika da svoja prva profesionalna iskustva u oblasti poljoprivrede steknu upravo na imanjima Delta Agrara. Tokom 2020. godine Delta Fondacija je stipendirala tri studenta.Treći roditeljZaposleni Delta Holdinga u saradnji sa Udruženjem „Putokaz“ iz Novog Sada, već šest godina pomažu očuvanje bioloških porodica koje su u riziku da im deca budu izmeštena u ustanove socijalne zaštite. Reč je o programu Treći roditelj, koji ne samo da pruža podršku jednoj osetljivoj društvenoj grupi, već mobiliše i zaposlene, okupljajući ih oko vrednosti koje dele sa kompanijom i koje zajedno želimo da promovišemo.Cilj je da se dostigne potpuna funkcionalnost porodica kroz savetodavni rad, podršku u pravnoj i zdravstvenoj zaštiti i zastupanju prava deteta. Takođe, deci se pruža podrška u obrazovanju i sticanju različitih veština kako bi se osiguralo njihovo zdravo odrastanje.U 2020. godini ukupno 134 zaposlenih brinulo je o 50 dece. Zadatak svakog trećeg roditelja je da tokom godine priprema pakete za decu u skladu sa njihovim željama i potrebama - pred praznike, rođendane i polazak u školu. Deci se finansiraju sportske aktivnosti i druge vannastavne aktivnosti, kao i odlasci na ekskurzije. Kako bi se uspostavila lakša komunikacija sa decom, angažovan je socijalni radnik koji kontinuirano obilazi porodice i pomaže pri prevazilaženju bilo kakvih izazova. Prva solarna elektranaU 2021. godini sprovedena je revizija energetskih sistema na 20 lokacija. Na osnovu tipa objekta, proizvodnog procesa, i potrošnje energenata procenjeno je da se energetska efikasnost može poboljšati uvođenjem obnovljivih izvora energije i time doprineti smanjenju emisije CO2.Doneta je odluka da u narednoj godini budu postavljene solarne elektrane na devet objekata. Proizvedena električna energija na solarnim elektranama će se koristiti za sopstvene potrebe datih objekata, što će dovesti do smanjenja potrošnje električne energije za 20-30% sa distributivne mreže. Na ovaj način smanjiće se i emisija CO2. Solarne elektrane biće instalirane isključivo na krovovima objekata, nikako na zemlji, travnatim i obradivim površinama.U novoj poslovnoj zgradi Delta House, koja je sedište Delta Holdinga, izgrađena je i solarna elektrana snage 80kWp kao prva solarna elektrana u našoj kompaniji.Zadovoljni zaposleni = dobar poslovni rezultatBriga o ljudima jedna je od osnovnih vrednosti Delta Holdinga. U skladu sa tim kompanija kontinuirano ulaže u razvoj procedura i korporativne kulture kojima se unapređuje zadovoljstvo zaposlenih, stvara podržavajuća atmosfera za razvoj, inovativnost i kreativnost, uz poštovanje različitosti i drugih potreba zaposlenih.Upravo u ovom trenutku u toku je veliko istraživanje motivacije i zadovoljstva u celom Delta Holdingu. Dobijeni rezultati biće osnov za unapređenje korporativne kulture i razvijanje employer branding-a, koji je prepoznat kao jedna od ključnih tačaka za razvoj kompanije u narednom periodu.Podsticajno radno okruženje koje podrazumeva poštovanje ljudskih i radnih prava zaposlenih i otvaranje mogućnosti za njihov lični i profesionalni razvoj, kreirano je sa ciljem da zaposleni budu istinski ispunjeni i zadovoljni svojim radom. Kompanija je nastavila i sa projektima podrške mladima kroz programe zapošljavanja i praksi za studente i srednjoškolce. U 2020. godini posebna pažnja bila je posvećena bezbednosti radnih mesta u uslovima pandemije. Procesi rada bili su organizovani tako da su svi zaposleni čija je priroda posla to dozvoljavala dobili mogućnost da rade od kuće. Istovremeno u poslovnim prostorima primenjene su sve epidemiološke mere za zaštitu zdravlja zaposlenih na radnom mestu i sprečavanje širenja korona virusa u kolektivu.Osim obaveznog poštovanja aktuelnih zakonskih propisa, u Kompaniji je izgrađena jaka i jasno definisana korporativna kultura, u potpunosti usaglašena sa etičkim principima poslovanja kojima je definisano poštovanje nediskriminatornih principa, ljudskih i radnih prava i pružanje jednakih mogućnosti za razvoj karijere.Uvek u dobrom društvuDelta Holding sa zadovoljstvom učestvuje u radu svih organizacija i udruženja koja okupljaju društveno odgovorne kompanije i pojedince. Kao predsedavajući Upravnog odbora Globalnog dogovora u Srbiji i član UO Foruma za odgovorno poslovanje, zajedno sa kolegama promovišemo ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija i doprinosimo informisanju i aktivaciji ostalih članova.Svaki zaposleni u kompaniji s ponosom ističe da je zajednica prepoznala našu aktivnost. Za akciju Naše selo dobili smo nagradu Virtus za najinovativniji projekat; pripala nam je Nacionalna nagrada Privredne komore Srbije za društveno odgovorno poslovanje kao i nagrada „Đorđe Vajfert“ za velika preduzeća.Priznanja su ne samo naš ponos, već i veliki motiv da još energičnije nastavimo u narednom periodu.

2021

Odgovorno poslovanje kao doprinos zajednici

Odgovoran pristup u upravljanju viškovima hrane i pružanje pomoći onima kojima je ona najpotrebnija godinama su strateški deo našeg poslovanjaKao najveći donator hrane Banci hrane Beograd, kompanija Delez Srbija je poznata po višegodišnjem projektu „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“. Kako izgleda nadgradnja ovog projekta, digitalna platforma „Tanjir po tanjir“, zašto je dobila nagradu u oblasti izuzetnih tehnoloških inovacija koje doprinose unapređenju infrastrukture donacija hrane i na koje još načine kompanija doprinosi odgovornom poslovanju, razgovarali smo sa Milicom Popović, menadžerom korporativnih komunikacija kompanije Delez Srbija.Dela koja nas čine solidarnim, humanim i empatičnim najvrednije su što imamo. Upravo to je pokazala godina koju ispraćamo, na sve to nas je već opomenula i godina pre. Odgovorno poslovanje je postalo deo kulture poslovanja globalnih kompanija, sve više postaje deo svesti svih nas, a već se pokazalo koliko mnogo zajedničkim aktivnostima kompanije mogu da doprinesu, i za sebe, i za društvo. Kompanija Delez Srbija godinama nastoji da pozitivno utiče na zajednicu u kojoj posluje. Rano je prepoznala da je održivo poslovanje, pogotovo u maloprodajnom svetu, velika odgovornost, a dobro delo koje može da pokrene zajedno sa zaposlenima, partnerima i potrošačima postalo je njeno strateško opredeljenje. Celokupan koncept svog poslovanja, i globalno, i lokalno, utemeljila je na održivom modelu i odgovornom odnosu prema zaposlenima, potrošačima, zajednici. Na nivou cele Ahold Delhaize grupe, kojoj kompanija pripada, ovaj koncept nazvan je GROUNDED IN GOODNESS.Pomažemo da imaju i oni koji nemajuJedan od najvećih maloprodajnih lanaca, ujedno je i najveći donator hrane u Srbiji. Poznat je po višegodišnjem projektu „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“, zahvaljujući kome korisnici humanitarnih organizacija godinama mogu da računaju na obezbeđen svakodnevni obrok. Do sada je donirano više od 5.000 tona voća i povrća, a sve ono što je kompanija još od 2015. godine realizovala sa Bankom hrane Beograd, ove godine je dobilo digitalnu nadgradnju u vidu onlajn platforme za donacije „Tanjir po tanjir“. Sve humanitarne organizacije uključene u ovaj projekat imaju svoje naloge na platformi i mogućnost da jednim klikom rezervišu namirnice koje u toku dana Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go radnje izdvoje za doniranje. „Odgovoran pristup u upravljanju viškovima hrane i pružanje pomoći onima kojima je ona najpotrebnija godinama su strateški deo našeg poslovanja. Novi model koji smo realizovali uz podršku naših partnera Banke hrane Beograd i UNDP-a, omogućiće nam da na godišnjem nivou veće količine hrane dođu do većeg broja krajnjih korisnika“, kaže Milica Popović, menadžer korporativnih komunikacija kompanije Delez Srbija, i dodaje da je platforma zasnovana na blokčejn tehnologiji, koja omogućava da se ceo proces donacija prati od prvog do poslednjeg koraka i čini ga transparentnijim i sigurnijim.Prodavnice na ovoj platformi svakodnevno ažuriraju informacije o dostupnim količinama voća i povrća, a ukoliko se ukaže potreba, jedna organizacija može da preuzima namirnice i iz više radnji. Istovremeno je omogućena prijava novih zainteresovanih humanitarnih organizacija i udruženja, koje će posredstvom Banke hrane dobiti svoj nalog i mogućnost da svakodnevno preuzimaju dostupne namirnice.Voće i povrće svakog dana za 7.500 građanaPrema rečima naše sagovornice, zahvaljujući platformi, kroz saradnju sa više od 65 humanitarnih organizacija, voće i povrće svakoga dana stiže do oko 7.500 građana. Sva količina hrane koja se donira je vidljiva na platformi, a zainteresovana organizacija, koja je korisnik Banke hrane, ima jasan pregled proizvoda koji su na raspolaganju, kao i pregled prodavnica u kojima je moguće preuzeti donaciju. Delez Srbija je godinama partner Banke hrane Beograd, kojoj je pružio dodatnu podršku unapređenju sistema doniranja. Sredstva u vrednosti od 50.000 evra namenjena su za novo vozilo neophodno za pružanje dodatne filantropske pomoći korisnicima, kao i za dvogodišnje funkcionisanje transportnog sistema koji će hranu dovoditi direktno do vrata udruženja koja su partneri ove organizacije.Doniranje viškova hrane doprinosi posebno ostvarivanju Cilja 2 – Svet bez gladi i Cilja 12 – Odgovorna potrošnja i proizvodnja, dok istovremeno utiče na smanjenje emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koje proizvodi organski otpad, čime doprinosi borbi protiv klimatskih promena (Cilj 13). Svetski dan hrane ustanovljen je još davne 1979. godine, a njegovo obeležavanje svakog 16. oktobra, u više od 150 zemalja, jedan je od načina da svako od nas doprinese podizanju svesti o problemima siromaštva i gladi. U Srbiji se ovaj datum obeležava od 2001. godine, čime je načinjen značajan korak ka isticanju važnosti hrane. Kada je o njenim viškovima reč, podaci kažu da, ukoliko bismo na globalnom nivou sačuvali samo trećinu bačene hrane, mogli bismo da nahranimo 870 miliona gladnih u svetu.   Zbog strateške odluke da donacijama hrane pomaže zajednicu u kojoj posluje i redovne prakse u ovoj oblasti, Delez Srbija je i jedan od dobitnika priznanja za doniranje hrane, koje Forum za odgovorno poslovanje dodeljuje kompanijama koje kontinuirano potvrđuju odgovoran pristup poslovanju i pružaju značajnu podršku onima kojima je neophodna. Digitalna platforma „Tanjir po tanjir“ prepoznata je od strane Foruma za odgovorno poslovanje i dobila je nagradu u oblasti izuzetnih tehnoloških inovacija koje doprinose unapređenju infrastrukture donacija hrane.Inicijativa „Spasimo hranu, spasimo humanost“ Srpskog filantropskog foruma bila je prilika kompaniji Delez Srbija da sa velikim iskustvom u sličnim aktivnostima da svoj doprinos i ovoj odgovornoj inicijativi. Istovremeno, kompanija je pokazala stratešku opredeljenost da podrži projekte koji čine naše društvo boljim mestom za život, a u to je tradicionalno uključila i sve građane.  „Naša podrška inicijativi ’Spasimo hranu, spasimo humanost’ započela je humanitarnim akcijama prikupljanja hrane u prodavnicama širom Srbije. Naši građani pokazali su, kao i uvek, veliku solidarnost; zahvaljujući njihovoj filantropiji prikupljeno je više od 14 tona namirnica za više od 24 humanitarne organizacije širom Srbije. Ove akcije realizovane su zajedno sa Crvenim krstom Beograd i Bankom hrane Beograd, povodom Svetskog dana hrane i Nedelje solidarnosti, a dodatno smo inicijativu podržali i donacijom od 1.000.000 dinara Srpskom filantropskom forumu. Donacija je namenjena ustanovama koje su deo Saveza za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije (MNRO) u Nišu, Leskovcu i Vranju“, istakla je Milica Popović. Ujedinjeni za modernizaciju neonatologijePokazatelj koliko je važno da se i kompanije i druge organizacije međusobno ujedine jer sve teže istom cilju jeste i kampanja koju je pokrenuo Unicef, „Tako mali da bi u srce stali“, a koju je kompanija Delez Srbija podržala kroz akciju „Račun zaokruži, život produži“. Zahvaljujući ovoj partnerskoj saradnji svim građanima je omogućeno da zaokruživanjem računa u Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go radnjama do iznosa koji žele pruže podršku akciji za modernizaciju neonatologija u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i pruže  podršku prevremeno rođenim bebama.Da se udruženim snagama dostižu još dalji ciljevi pokazuje i ovogodišnja donacija kompanije Delez Srbija Unicefu od 200.000 evra za modernizaciju i opremanje neonatalnih jedinica u našoj zemlji. Zahvaljujući ovoj donaciji omogućena je nabavka prvog transportnog vozila za decu i aparata za terapijsku hipotermiju novorođenčadi Centru za neonatalogiju u Kragujevcu, kao i jedan aparat za terapijsku hipotermiju novorođenčadi Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine iz Novog Sada. Donacija je namenjena i stručnoj edukaciji lekara, medicinskih sestara i saradnika za primenu najnovijih znanja i procedura u neonatologiji.„Poseban je osećaj kada činimo nešto za zdravije i lepše odrastanja budućih generacija. Uvek smo tu da podržimo našu zajednicu, čiji je izuzetno važan deo zdravstveni sistem, pogotovo neonatalne jedinice. Partnerstvo sa Unicefom deo je naše spremnosti da društvo činimo boljim“, istakla je Milica Popović i dodala da se u Srbiji svake godine rodi 65.000 dece, od kojih je 4.000 prevremeno rođenih beba, a čak njih sedam svakoga dana zahteva neki vid intenzivne nege. Delez Srbija u svoje humanitarne aktivnosti često uključuje i svoje potrošače, sve građane koji žele da pomognu, pa je tako humanitarna akcija „Dobro delo za SOS Dečije selo“ postala tradicionalna. I ove godine su građani nabavkom obeleženog školskog pribora u Tempo i Mega Maxi hiremarketima pokazali da misle na decu iz SOS Dečijeg sela i na njihovo srećnije detinjstvo, pa je za samo mesec dana prikupljeno više od milion dinara za bolje uslove smeštaja dece i kontinuirano grejanje porodičnih kuća u SOS Dečijem selu Kraljevo tokom zimske sezone.Kompanija Delez Srbija je pre svega dobar komšija koji redovnim donacijama prehrambenih i neprehrambenih proizvoda podržava i sigurne kuće u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Pančevu, kao i Udruženje roditelja dece obolele od malignih i drugih retkih bolesti „Zvončica“ i Udruženje roditelja i prijatelja dece sa smetnjama u razvoju „Evo ruka“.Prelazak na zelenu električnu energijuOčuvanje životne sredine i borba protiv klimatskih promena deo je održivog poslovanja kojem je kompanija Delez Srbija veoma posvećena. Rezultati koje postiže izuzetno su značajni, što potvrđuje dobijeni sertifikat o doprinosu smanjenju emisije ugljen-dioksida, koji je kompaniji dodelio Seopak. Delez Srbija sprovodi niz aktivnosti koje direktno utiču na očuvanje životne sredine i sprečavanje velikih klimatskih promena.Najznačajniji rezultati ostvareni su prelaskom na korišćenje zelene električne energije, primenom mera energetske efikasnosti i implementacijom inovativnih tehnoloških rešenja u ovoj oblasti. Zahvaljujući tome, ističe Milica Popović, samo u 2020. godini kompanija je za 30 odsto smanjila emisiju ugljen-dioksida u kompletnom sistemu u odnosu na 2019. godinu. Kroz odgovorno sakupljanje i recikliranje ambalažnog otpada u 2020. godini emisija ugljen-dioksida smanjena je za 3.976,49 tona. Delez Srbija je kroz nove prodavnice, koje imaju savremene ekološke sisteme komercijalnog hlađenja, pokazala energetsku efikasnost i rad na manje štetnom uticaju na životnu sredinu. „Unapredili smo efikasnost lanca snabdevanja i implementirali smo najsavremeniji sistem u radnje u vidu LED rasvete, rashladnih sistema sa CO2 fluidom i propanskih rashladnih vitrina. U segmentu smanjenja energetskog intenziteta i emisija pomogli smo Srbiji da se približi cilju usklađenosti sa klimatskom politikom Evropske unije, a to je umanjenje emisija ugljen-dioksida za 55% do 2030. godine“, kaže naša sagovornica. Strateške odluke utemeljene na tome da se čini dobro ljudima i planeti; da sve što je zdravo i održivo treba da bude dostupno svima; prateći globalne ciljeve pokrenuti i lokalnu zajednicu; činiti dobro za nas i naše porodice, za životnu sredinu – sve su to koraci do istog, zajedničkog cilja svih nas. Na njima počiva odgovorno poslovanje i odgovorni doprinos svakom novom danu za sve nas. 

Srbija

Od sada Drumska strela ide i na struju

Srpski student tim “Drumska strela” predstavio je novi bolid na električni pogon na Mašinskom fakultetu. Iza ovog projekta stoji tim od 60 studenata sa sedam beogradskih fakulteta. Bolid sa novom litijum-jonskom baterije dostiže brzinu od 100 kilometara na sat za manje od tri sekunde. Drumska strela postoji već 11 godina i iza njih 9 izrađenih vozila sa motorom SUS(sa unutrašnjim sagorevanjem), dok je ovo prvo vozilo studentskog tima koje će ići na struju. Ceo projekat je pokrenut 2019. godine, ali je usled pandemije virusa Korona znatno usporen.  “Smatram da je ovaj projekat jedna avangarda, pionirski projekat u smislu dualnog obrazovanja, pre dualnog obrazovanja,” rekao je Bogdan Čarapić, vođa tima. Projekat je iste godine prvi put predstavljen na takmičenju u Silverstonu. Neke od novina su ovom bolidu su promena mesta baterije, umesto da bude iza vozača sada je pored njega, dostupnost dijagnostike vozaču na kontrolnoj tabli, monokok šasija od karbona asimetričnog dizajna.Rečeno je da tim imao dosta izazova u projektovanju i izradi delova. Prilikom izrade i sklapanja elektronike, jedan od problema sa kojima su se susreli i kriza čipova koja trenutno vlada u svetu.Pored promene sistema kočenja, oslanjanja i upravljanja, promenjen je i ceo koncept prenosnika koji predstavlja nakomlpeksniji i najveći mehanički skok u jednom elektro vozilu.Pored studenata Mašinskog fakulteta u izradi celog projekta učestvovali su i studenti Elektrotehničkog, Tehnološko-metalurškog, Arhitektonskog i Fakuleta organizacionih nauka, Vojne akademije i Fakulteta dramskih umetnosti. Anđela Đorđević

Srbija

Od sada „Drumska strela“ ide i na struju

Srpski student tim “Drumska strela” predstavio je novi bolid na električni pogon na Mašinskom fakultetu. Iza ovog projekta stoji tim od 60 studenata sa sedam beogradskih fakulteta. Bolid sa novom litijum-jonskom baterije dostiže brzinu od 100 kilometara na sat za manje od tri sekunde. Drumska strela postoji već 11 godina i iza njih 9 izrađenih vozila sa motorom SUS(sa unutrašnjim sagorevanjem), dok je ovo prvo vozilo studentskog tima koje će ići na struju. Ceo projekat je pokrenut 2019. godine, ali je usled pandemije virusa Korona znatno usporen.  “Smatram da je ovaj projekat jedna avangarda, pionirski projekat u smislu dualnog obrazovanja, pre dualnog obrazovanja,” rekao je Bogdan Čarapić, vođa tima. Projekat je iste godine prvi put predstavljen na takmičenju u Silverstonu. Neke od novina su ovom bolidu su promena mesta baterije, umesto da bude iza vozača sada je pored njega, dostupnost dijagnostike vozaču na kontrolnoj tabli, monokok šasija od karbona asimetričnog dizajna.Rečeno je da tim imao dosta izazova u projektovanju i izradi delova. Prilikom izrade i sklapanja elektronike, jedan od problema sa kojima su se susreli i kriza čipova koja trenutno vlada u svetu.Pored promene sistema kočenja, oslanjanja i upravljanja, promenjen je i ceo koncept prenosnika koji predstavlja nakomlpeksniji i najveći mehanički skok u jednom elektro vozilu.Pored studenata Mašinskog fakulteta u izradi celog projekta učestvovali su i studenti Elektrotehničkog, Tehnološko-metalurškog, Arhitektonskog i Fakuleta organizacionih nauka, Vojne akademije i Fakulteta dramskih umetnosti. Anđela Đorđević

2021

Iskren i pouzdan partner zajednice

I ove godine kompanija je nastavila svoju plemenitu misiju i brojnim donacijama još jednom pokazala da je istinski i pouzdan partner zajednice u kojoj poslujePreko pola veka potrošači širom zemlje i regiona uživaju u sjajnim Bambi proizvodima. Bambi je sinonim detinjstva, radosti i bezbrižnosti, a zahvaljujući ukusu koji osvaja, brendovi ove kompanije rado su viđen gost svakog doma. Potrošači znaju da prepoznaju kvalitet, ali i da osete svu ljubav i trud Bambi tima uložen da svaki zalogaj bude pravo uživanje i neponovljiv osećaj. Zahvalna za poverenje i ljubav potrošača, kompanija uzvraća zajednici nastojeći da uvek i svuda bude pouzdan partner i saveznik u brojnim plemenitim inicijativama. Upravo tako bilo je i ove, 2021. godine, uprkos izazovu epidemije koja ne jenjava. Briga o zajedniciDruštveno odgovorno poslovanje sastavni je deo identiteta i poslovne kulture kompanije Bambi već više od 50 godina. Već decenijama, najveći konditor na domaćem tržištu, kroz donacije proizvoda, opreme, ali i volonterske akcije, pokazuje da je pouzdan i postojan partner zajednice u kojoj posluje.Plazma, kao najpoznatiji, ali i najomiljeniji brend potrošača je kroz dosadašnje inicijative i projekte bio pokretač brojnih pozitivnih promena, što potvrđuje i nagrada za najomiljeniji domaći brend, po izboru potrošača, 11. godinu zaredom. Projekat “Velika dela nastaju kod kuće” koji je pokrenut tokom 2020. godine, samo je jedan u nizu kojim je brend Plazma pružio podršku zajednici u izazovnim mesecima. Kroz ovaj projekat Plazma je inspirisala ljude da pokažu solidarnost i empatiju i kroz svoja dela pomognu onima kojima je pomoć neophodna. Kao rezultat kampanje, kompanija je podržala više od 40 ustanova i organizacija donacijama u vrednosti od preko 36 miliona dinara.I ove godine kompanija je nastavila svoju plemenitu misiju i brojnim donacijama još jednom pokazala da je istinski i pouzdan partner zajednice u kojoj posluje.Kako se šampioni međusobno prepoznaju, Bambi je u aprilu u fabrici u Požarevcu, ugostio velikana srpskog fudbala, Dragana Stojkovića Piksija. Tokom boravka u fabrici, selektor fudbalske reprezentacije je obišao proizvodnju, a motiv njegove posete bio je još lepši i humaniji - ugovorena je pomoć za najugroženije mališane u selektorovom rodnom gradu Nišu. Vredna donacija u vidu tri tone Bambi proizvoda, stigla je na adrese Zavoda za vaspitanje omladine, Doma za decu i omladinu Duško Radović, kao i javnoj predškolskoj ustanovi Pčelica. Slatki paketi puni ljubavi obradovali su brojne mališane, a Plazma još jednom pokazala da je nezamenljiv deo odrastanja. Vodeći se alarmantim procenama da gotovo 480.000 ljudi u Srbiji ne može da zadovolji osnovne životne potrebe, dok se godišnje baci oko 900.000 tona hrane, kompanija Bambi podržala je i kampanju "Spasimo hranu, spasimo humanost" koju sprovodi Koalicija za dobročinstvo, a predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Kompanija je podsetila na važnost solidarnosti i zajedno sa partnerima pokrenula plemeniti talas doniranja osnovnih životnih namirnica ugroženim građanima u najnerazvijenijim delovima naše zemlje.Tokom 2021. godine kompanija je donirala više od osam tona hrane vrtićima, školama, sportskim udruženjima, kao i neophodnu opremu zdravstvenim ustanovama. Samo Institutu za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”, kompanija je donirala računarsku opremu, čime je nastavljena podrška ovoj ustanovi, ali i čitavom zdravstvenom sistemu u borbi protiv ogromnog epidemiološkog izazova.  Jednakost dolazi iz kućePoložaj dama u porodici i radnom okruženju, kao i njihovo fizičko i mentalno zdravlje, jedna je od esencijalno značajnih tema za kompaniju Bambi kao i Plazmu, njen najpoznatiji brend.Kao brend koji inspiriše i pokreće na pozitivne promene, Plazma je ove godine obeležavajući Dan jednakosti žena, poslala jaku i jedinstvenu poruku - “Jednakost dolazi iz kuće” i snažnom inicijativom pozvala parove i roditelje širom Srbije na razumevanje i ravnomerniju raspodelu svih obaveza. Sa željom da ukaže da je potrebno prevazići rodne stereotipe i „tradicionalni“ model koji se prenosi sa generacije na generaciju, a koji se upravo sastoji u većoj odgovornosti žene u porodici, kao i postojanju poslova koji se isključivo smatraju zaduženjem žene, kompanija je poručila da je Dan jednakosti žena i svojevrsni omaž svim muškarcima koji pokazuju veću spremnost da preuzmu svakodnevne obaveze na sebe.Kampanjom “Jednakost dolazi iz kuće”, kompanija Bambi i brend Plazma podsetili su da našoj deci treba da pružimo bolji primer, jer tako čuvamo porodicu i zajedno pokrećemo pozitivne promene.Podrška mladimaČvrsto verujući da se budućnost temelji na mladim ljudima, kompanija Bambi nastoji da podrži nove generacije u profesionalnom sazrevanju i pomogne im da, uprkos složenoj situaciji na tržištu rada, hrabro nastupe i smelo zakorače u svet biznisa.  Kao društveno odgovorna kompanija posvećena razvoju zajednice u kojoj posluje, Bambi je krajem 2020. godine po prvi put pokrenuo program prakse pod nazivom “Bambi for YOUng” namenjen svežim diplomcima i apsolventima. U okviru ovog šestomesečnog programa praktikanti dobijaju konkretna znanja u različitim oblastima i sektorima i imaju mogućnost da rade na konkretnim projektima i zadacima, uz saradnju i kontinuiranu podršku mentora u cilju dodatnog usmeravanja i usavršavanja. O uspehu programa prakse govori podatak da je u okviru prve generacije, šest od sedam praktikanata nastavilo da gradi svoju karijeru u okviru kompanije, kao stalni članovi tima, kao i činjenica da je Bambi dobitnik nagrade za Najbolji program praksi od strane prvog employer branding festivala Empple u Srbiji.Bambi i ove godine nastavlja da ulaže u profesionalni napredak mladih ljudi, a svoju šansu da karijeru započnu u vodećoj  konditorskoj kompaniji, dobiće nova generacija “Bambi for YOUng” praktikanata.Koliko ulaže u osnaživanje mladih da postanu svesni svojih snaga i kvaliteta, uče od najboljih i započnu svoj profesionalni razvoj na pravi način, Bambi dokazuje i razvijanjem mreže saradnje sa brojnim organizacijama, poput Studentske organizacije FON-a, Centra za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu, AIESEC, Youth Fair-a, i mnogih drugih. Kroz kontinuiranu saradnju u vidu predavanja, radionica, panel diskusija, kao i kroz mentorsku podršku, kompanija poručuje mladima da u svom profesionalnom razvoju mogu da računaju na Bambi kao iskrenog i otvorenog partnera.U želji da ohrabri i srednjoškolce da nakon završetka osnovnog obrazovanja, steknu nova znanja, veštine i veći nivo samopouzdanja pri budućem zaposlenju, kompanija se priključila sistemu dualnog obrazovanja za školsku 2021/2022. godinu u saradnji sa Poljoprivrednom školom sa domom učenika „Sonja Marinković“ iz Požarevca. Uz formalno obrazovanje, mladi kroz sistem dualnog obrazovanja usvajaju praktična i primenljiva znanja u realnom okruženju i uz pristup savremenim procesima proizvodnje. Podrška mladima je strateško opredeljenje kompanije i u narednom periodu. Baš kao što i jedan od slogana kompanije poručuje - “Prijatelj u detinjstvu - podrška u karijeri!”, voljeni Bambi opravdaće epitet prijatelja i podržati mlade u njihovim prvim profesionalnim pobedama, uvek i na svakom mestu. Radno okruženjeZadovoljstvo zaposlenih je ogledalo svake uspešne kompanije i najveći podsticaj njenog rasta i progresa. Samo u zdravom i afirmativnom radnom okruženju zasnovanom na poverenju i međusobnom uvažavanju, zaposleni postaju najbolji ambasadori brenda i kreatori sjajne reputacije kompanije. Upravo na ovaj način, kompanija Bambi gradi vezu i sa svojim zaposlenima, trudeći se da uvek pruži više od očekivanog kroz razne benefite, kao što su besplatni sistematski pregledi, nagrađivanje za ostvarene rezultate, obeležavanje bitnih datuma zaposlenih i njihove porodice, pomoć u izazovnim trenucima, ali i kroz benefite koji će olakšati obavljanje poslovnih zadataka. Već pet godina, lider na tržištu konditorskih proizvoda organizuje preventivne zdravstvene preglede za svoje zaposlene, ali i aktivno radi na podizanju svesti o značaju prevencije, organizuje akcije dobrovoljnog davanja krvi i brojne inicijative kojima nastoji da svakodnevne životne navike zaposlenih učini boljim i zdravijim.    Briga o zajednici i kroz brigu o prirodnoj srediniBiti društveno odgovoran prema zajednici, znači istovremeno biti savestan i kada je reč o zaštiti životne sredine. Značajan segment društveno odgovornog delovanja kompanije Bambi su i  volonterske aktivnosti čime kompanija nastoji da pruži podršku lokalnoj zajednici. Tokom jula, zaposleni kompanije organizovali su akciju čišćenja u Požarevcu i okolini kojoj su se priključili i brojni volonteri. Zahvaljujući entuzijazmu svih učesnika zelene površine grada zablistale su na način na koji zaslužuju, a kompanija je zajedno sa svim volonterima ovom akcijom čišćenja doprinela ostvaranje ekoloških ciljeva.Kompanija Bambi nastoji da pruži i svoj doprinos ambicioznim ciljevima u oblasti održivosti kao deo Coca-Cola Hellenic grupe. Intenzivno radi na tome da odgovorno upravlja resursima i snizi potrošnju resursa po jedinici proizvoda, teži energetskoj efikasnosti u proizvodnji, pri čemu od 1. jula 2020. godine, sva električna energija koju koristi u fabrici u Požarevcu, 100% potiče iz obnovljivih izvora energije. Zahvaljujući tome, Bambi je samo tokom 2020. smanjio emisiju gasova sa efektom staklene bašte za više od tri hiljade tone CO2e. Takođe, kompanija je u saradnji sa partnerima posvećena i sprovođenju principa cirkularne ekonomije u praksi. U 2020. godini ostvarena je ušteda emisije CO2 za 1,2 hiljade tona kroz učešće u ostvarenju nacionalnih ciljeva za reciklažu i ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada. Takođe 97% otpada koji se generiše na lokaciji fabrike, zbrinjava se kroz različite vidove tretmana, što je uticalo na smanjenje količine komunalnog otpada u 2020. godini za čak 85% u odnosu na 2013. godinu. Skoro dva miliona evra je izdvojeno za izgradnju centra za istraživanje i razvoj u kom će dodatni fokus biti da doprinesemo zaštiti životne sredine u kojoj poslujemo.Kao sinonim za radost i lepo detinjstvo, najveći konditor u zemlji želi da generacijama koje dolaze ostavi čistiji i humaniji svet.  Zasnivajući uspeh na besprekornom kvalitetu proizvoda, poverenju i ljubavi potrošača, ali i zadovoljstvu zaposlenih, društveno odgovorno poslovanje je za kompaniju Bambi aksiom i apsolutno strateško opredeljenje.

Srbija javna preduzeća

Železničari traže veću platu da bi dostigli „minimalac“

Krajem oktobra stigao je prvi od tri Štadlerova voza vredna 62 miliona evra kakav "nijedna zemlja u regionu nema", a dočekala ga je najviša državna delegacija predvođena Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije.Voz koji može da ide brzinom od 200 kilometara na čas, ući će u saobraćaj od marta sledeće godine. Samo dva dana ranije,u Palati Srbija sastali su se predstavnicisindikata železničkih preduzeća sa premijerkom Anom Brnabić, a tema je bilakako da oko 40 odsto zaposlenih u četiriželeznička preduzeća dostigne ni manjeni više nego minimalnu platu i to nakonpretnji štrajkom glađu.S jedne strane, milijarde se investiraju umodernizaciju i gradnju brzih pruga, govori se o tome kako će se vozom stići odBeograda do Novog Sada za pola sata, ovozovima koji jure 200 na sat, a s drugestrane ono što zaista čini kompaniju, ljudi koji će upravljati tim vozovima i koji ćeodržavati brze pruge, koji će voditi računao bezbednosti, nalaze se u situaciji da sebore za platu štrajkom glađu.URAVNILOVKA DOMINIMALCAJoš 23. marta sindikalci su protestovaliispred Vlade Srbije, tražeći da se zaradedovedu makar u zakonske okvire. Na sastanku održanom 27. oktobra premijerkaje obećala 650 miliona dinara od sledećegodine za sva četiri preduzeća, da se podeli među 10.500 radnika, što je povećanje mase plata od pet odsto. Sindikati sutražili povećanje mase plata od 13 odsto(oko 1,6 milijardi dinara), koliko su izračunali da je potrebno da se plate doveduu sklad sa zakonom. Prema rečima sin-dikata, premijerka je na tom sastankuinsistirala da ovaj novac ode na povećanjeplata radnika u izvršnim službama, odnosno onima sa najmanjim platama kojirade na prugama, a ne onima u kancelarijama, a posebno ne rukovodstvu. Takobi onih četrdesetak odsto zaposlenih dobilo povećanje od oko 9,8 odsto i dostiglominimalac sledeće godine.Preduzeća Srbija voz, Srbija Kargo, Infrastruktura železnice Srbije i ŽeleznicaSrbije AD su, kako kažu sindikalci, podelila ovaj novac između sebe, a sada ostaje da se novac podeli unutar preduzeća.Kažu da je na tom sastanku premijerkainsistirala da povišicu dobiju radnici iz izvršnih poslova, među kojima su mnogisa osnovnom školom i koji rade za platumanju od minimalca.S obzirom na to da od 2015. do prošle godine nisu imali povećanje plata, a i prošlegodine ono je iznosilo pet odsto, železničari tvrde da su plate i onih sa srednjomškolom sa koeficijentom 2,5 došle jakoblizu minimalne zarade. Ovim se pravijedna vrsta uravnilovke, gde svi od koeficijenta jedan (nkv radnici) do skoro 2,5efektivno rade za istu i to minimalnu platu, s obzirom na to da preduzeće onimačija je plata nominalno ispod minimalne,doplaćuje do minimalca.Razlog je, kako tvrde sindikalci, to što jekolektivnim ugovorom ugovorena cenaradnog sata od nešto ispod 78 dinara, dokje minimalna cena rada 183,93 dinara.Ovih dana vode se pregovori unutar i između železničkih preduzeća kako da sepodele ove pare koje je obećala premijerka, kako da se usklade cena rada i koeficijenti. Da ne bi bilo plata ispod minimalne,cena rada mora da bude oko 201 dinar.Zoran Dašić, predsednik Sindikata Srbijakargo, kaže za Novu ekonomiju da je nasastanku sa premijerkom rečeno da železnički sektor posmatraju kao celinu i dapet odsto bruto novca treba da se podeli usva četiri železnička društva."Po preporuci je to i urađeno, a sledećikorak je da se prilog 1 i koeficijenti uporede u sva četiri društva. Kada se usaglase, pristupiće se otkazivanju članovaKolektivnog ugovora u sva četiri društva”,objašnjava.On ističe da je sada prosečna plata u Srbija Kargu oko 58.000 dinara."Ovo će biti prvi put da cena radnog satabude po zakonu, a mi ćemo tražiti da seu kolektivnom ugovoru promeni tako dase svake godine usklađuje sa minimalnom zaradom”, kaže Dašić uz poruku daje štrajk glađu odložen, ali da štrajkačkiodbor nije raspušten sve dok ne dobijuzvaničan predlog crno na belo.SUDSKE TUŽBE ZBOGTOPLOG OBROKAZoran Vučković, predsednik Sindikata železničkog saobraćaja Nezavisnost, kažeda sada ima radnika kojima je osnovnazarada 18.000 dinara."Do koeficijenta 2,37 su na minimalcu, aako se ništa ne promeni i koeficijent 2,57će doći do toga. To znači da mašinovođerade za minimalnu osnovnu zaradu”, kažeVučković, dodajući da rukovodstva železničkih preduzeća, osim Srbija Karga kojeje već sastavilo predlog raspodele novca,kasne sa obračunom povećanja plata sledeće godine.Da li su se država i premijerka sažalilina tešku muku železničara pa odlučili daodreše kesu. Teško. Kažu sindikalci da seveć dugo žale resornom ministarstvu i dasu dobijali odgovor da za njih nema para.Da li je ova promena posledica pretnještrajkom glađu železničara, pošto teško damogu da štrajkuju obustavom vozova, doksu radovi na prugama u toku i znatno umanjen železnički saobraćaj. Možda. A moždaje razlog i ogroman broj tužbi radnika za neisplaćen topli obrok i smenski rad.Srbija Kargo je, prema finansijskom izveštaju za 2020. godinu, imao rezervisano259 miliona dinara troškova za sudskesporove po tužbama zaposlenih za topliobrok i smenski rad. U Infrastrukturi jeprošle godine rezervisano 538 miliona dinara za sudske sporove, mada nije jasnokoliko za tužbe radnika, a u Srbija vozu71,35 miliona dinara.Nenad Ranđelović, predsednik Sindikataželezničara Srbije, ističe da je Vlada ušla upregovore da bi se izbegle tužbe i ogromne naplate kako radnika, tako i njihovihadvokata."Ni tih 650 miliona dinara ili pet odstoneće zadovoljiti potrebe. Trebalo je 13,5 odsto da bi se to sve rešilo. Prošle godineje bilo povećanje plata za tri, četiri odsto,a pre toga godinama nismo dobili povećanje plata. Istovremeno smo od 2014. ifiskalne konsolidacije dobili umanjenjeod 10 odsto, kao i sva državna preduzeća. Samo što su druga preduzeća sebipodigla cenu rada, pa ih to smanjenje nijetoliko pogodilo, a nama nisu dali”, kažeRanđelović.Ovo bi mogao biti uzrok jednog većegproblema sa kojim će železnica moratiuskoro da se nosi. Naime, nova modernavozila i nova pruga zahtevaju kvalifikovanu i obučenu radnu snagu, dok radnicinapuštaju sadašnja preduzeća."Mi već sada imamo problem, jer malovozimo zbog rekonstrukcije pruga. Inženjeri sa licencama, ekonomisti, odlazeu kineske i ruske železničke firme kojerade u Srbiji. Mašinovođe, kako koji ispuniuslov za penziju, odlazi u privatne operatere. U državnim preduzećima imaju platuod 50.000 do 60.000 dinara, sa dodacimadobace i do 70.000 u Srbija vozu, u Kargunešto više. Priča se da je kod privatnikaplata mašinovođe 100.000 i više dinara”,kaže Ranđelović.Ono što zaposlene u železnici ograničava da masovnije odu u druge firmeje to što su se školovali za železničare i, prema rečima Staše Stanojević,predsednika sindikata Sloga u Infrastrukturi železnice, nemaju puno opcija."Otpravnici vozova i mašinovođe su dokorone odlazili u Nemačku. Nemci sudolazili ovde i tražili radnike, čak vrbovali učenike po železničkoj školi. Nekiprelaze kod privatnih operatera, alisa železničkom školom nemaju bašpuno izbora”, napominje Stanojević.

Srbija

Ministarstvo za 15 miliona evra kupilo ambulanta vozila, količina se ne zna

Ministarstvo zdravlja je kupilo ambulantna i druga vozila za 15,2 miliona evra od firmi Nikom-auto iz Kragujevca, Dem doo iz Novog Sada i Avtonova Kab iz Beograda, objavljeno je na zvaničnoj stranici ove institucije.Podaci o tome koliko je vozila nabavljeno i koji su bili kriterijumi za odabir firmi nisu javno dostupni. Ministarstvo namestilo nabavku prečišćivača vazduha u centimetar Na ta pitanja Novoj ekonomiji nisu odgovorili ni iz Ministarstva niti iz preduzeća koja su posao dobile.Nabavka je sprovedena u okviru projekta "Hitan odgovor Republike Srbije na COVID-19" koji finansira Svetska banka.Poziv za učestvovanje na tenderu nije objavljeno na Portalu javnih nabavki koji domaće zakonodavstvo (Zakon o javnim nabavkama) predviđa kao platformu za komunikaciju između naručilaca i ponuđača, već je oglas postavljen jedino na sajt Ministarstva.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Nabavka je sprovodena u kompetitivnom postupku (Request for Bids - RFB) u skladu sa pravilima Svetske banke i bila je otvorena za sve ponuđače, navodi se u oglasu.Međutim, poziv koji je objavljen na stranici Ministarstva ne sadrži tehničku specifikaciju, eventualna pitanja ponuđača, kriterijume za dodelu ugovora niti obrazac strukture cene ili model ugovora, što bi sve moralo da bude objavljeno na Portalu javnih nabavki.Nikom-auto je domaći distributer fijatovih vozila, Avtonova Kab citroenovih vozila, dok se firma Dem bavi prodajom medicinskih aparata.Podsetimo, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je u aprilu ove godine objavio da je Ministarstvo zdravlja krajem 2020. godine od distributera fijatovih vozila Nikom auta po hitnom postupku kupilo deset sanitetskih vozila za kovid bolnice u Batajnici u Kruševcu. Ovaj posao bio je procenjen na 40 miliona dinara (48 sa PDV-om), piše CINS.

Srbija

Srbija uzima zajam od 134 miliona evra od kineske Exim banke

Srbija planira da se zaduži 134,3 miliona evra kod kineske Export-Import banke za izgradnju dela puta Loznica-Valjevo-Lazarevac.  Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru predlog Zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu (Zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji) za projekat izgradnje državnog puta Lozica-Valjevo-Lazarevac, deonica Iverak-Lajkovac.Sporazum je zaključen između kineske Export-import banke i Vlade Srbije (preko Ministarstva finansija). Sporazum je potpisan 26. novembra 2021. godine. 

Svet

Alternativno meso sve popularnije

Od pojave koronavirusa kao i u kontekstu klimatskih promena, potrošači postaju svesniji zdravstvenih, etičkih i ekoloških briga vezanih za industrijski meso.Tokom 2020. godine, pandemija je dovela do zatvaranja brojnih fabrika za preradu mesa i do rasprostranjenih kašnjenja u lancu snabdevanja mesom i mlečnim proizvodima, a jedan od rezultata je povećano interesovanje za alternative životinjskim proizvodima, kao i porast popularnosti „Novog mesa“ (New Meet), takođe poznatog kao Alt Meat ili alternativni protein.Cilj ovih proizvoda je da zamene tradicionalno meso, ovaj pojam obuhvata i meso stvoreno u laboratoriji i biljne alternative životinjskim proizvodima. Od 2012. godine, ulaganja u ovaj prostor porasla su za neverovatnih 24 puta.Sektor agrotehnologije i nove hrane pokazuje određenu tržišnu dobit, šro je verovatno odraz interesovanja za ubrzanje održivijih metoda ishrane u svetu, a u 2020. godini u ovaj sektor je uloženo 3,7 milijardi dolara na globalnom novou.Sjedinjene Države ubedljivo drže najveći udeo investicija u novo meso, čak 58,5 odsto u 2020. godni, a postoje i drugi oblici podrške rastućoj industriji u drugim zemljama.Berlinski ProVeg Incubator je jedan od ključnih igrača koji podržavaju tržište novog mesa, nudi bespovratna sredstva i opciona ulaganja u kapital za startapove koji razvijaju biljnu i kultivisanu hranu. Big Idea Ventures je izdvojio fond od 50 miliona dolara za podršku razvoju biljnog mesa, morskih plodova i mlečnih proizvoda, kao i sastojaka i tehnologija koje podržavaju ove kategorije. Takođe nudi petomesečni akcelerator između Njujorka, Singapura i Pariza.U Aziji, kineski Dao Foods Incubator nudi 80.000 dolara kompanijama fokusiranim na razvoj i rast alternativnih mesnih proizvoda, a Mylkubator je kultivisani i fermentisani alt-mlečni akcelerator koji podržava španska mlečna kompanija Calidad Pascual.U 2019. godini, jedan od najvećih svetskih brendova alternativnih proteina, Beyond Meat, izašao je na berzu sa procenom od skoro 1,5 milijardi dolara, ova kompanija proizvodi izuzetno uspešan Beyond Burger i prijavila je neto prihod od 407 miliona dolara u 2020. godini, što je povećanje od skoro 37 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Drugi vodeći proizvođač hamburgera na bazi biljaka, Impossible Foods, prikupio je 200 miliona dolara u avgustu prošle godine čime je njegova procena dostigla 4 milijarde dolara.U 2020. godini, međunarodna ekspanzija i partnerstva sa velikim lancima brze hrane bile su ključne teme u prostoru alternativnog mesa, kako je izvestio Institut za dobru hranu.Primeri uključuju partnerstvo Starbucks-a sa Beiond Meat-om da lansira nekoliko artikala sa mesom na bazi biljaka u svojim prodavnicama u Kini, KFC koji dodaje biljne pileće komadiće (chicken nuggets) na svoje jelovnike u Kini i Lightlife vegansku piletinu u svoj kanadski meni, a kanadski lanci brze hrane Vhite Spot a Triple O usvajaju Impossible Burger.

Srbija

Batut: Potvrđen prvi slučaj gripa ove godine

Potvrđen je prvi slučaj infekcije virusom gripa tip A (H3) ove zime, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" .Prvi slučaj u Srbiji potvrđemn je u Beogradu.Trećina bivših kovid pacijenata može da očekuje psihijatrijske probleme Ovu informaciju "Batut" je dobio dobio od Nacionalne referentne laboratorije za grip i druge respiratorne viruse Instita za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".Kао i u vеćini prеthоdnih sеzоnа nаdzоrа nаd gripоm, lаbоrаtоriјsка pоtvrdа virusа u оvо dоbа gоdinе је оčеkivаnа, piše u saopštenju "Batuta".Međutim, prоšlе sеzоnе 2020/2021. niје bilо lаbоrаtоriјskе pоtvrdе infекciје virusоm gripа, dodaje se."Nајеfikаsniја mеrа prеvеnciје u cilju sprеčаvаnjа infеkciје virusоm gripа је vаkcinаciја. Vаkcinа prоtiv gripа је nајsigurniјi i nајbеzbеdniјi vid individuаlnе i kоlекtivnе zаštitе оd gripа", piše u saopštenju.I sa povećanjem plata, lekari i dalje potplaćeni Pored vakcinacije prеpоručuјu sе i оpštе mеrе prеvеnciје: izbеgаvаnjе bliskih kоntакаtа sа оbоlеlim оsоbаmа, higiјеnа disајnih putеvа (pоkrivаnjе nоsа i ustа priliкоm kiјаnjа i kаšljаnjа pаpirnаtоm mаrаmicоm којu оdmаh nаkоn upоtrеbе trеbа bаciti, а ruке оprаti tеkućоm vоdоm i sаpunоm), prоvеtrаvаnjе prоstоriја, izbеgаvаnjе bоrаvkа u zаtvоrеnim prоstоrimа gdе sе nаlаzi vеliki brој ljudi.Ukoliko osoba ima blagi oblik bolesti preporučuje se mirovanje, nadoknada tečnosti i upotreba lekova za snižavanje telesne temperature, a upotreba antivirusnih lekova samo po preporuci lekara. Antibiotici nisu delotvorni u lečenju gripa, ističe "Batut".

2021

Zdravlje u centru našeg rada

I ove godine kompanija je  imala priliku da ponovo doprinese boljoj, zdravijoj, i „zelenijoj“ budućnostiStrategija održivog poslovanja za kompaniju AstraZeneca znači usmeravanje svih naših kapaciteta u ostvarivanje najznačajnijeg cilja koji svako društvo ima – a to je doprinos opštem zdravlju populacije. Zdravlje ljudi, zdrava planeta i poslovanje kompanija su međusobno povezani, te promena u jednom segmentu uslovljava promene u druga dva. Mi kao kompanija kontinuirano težimo većoj održivosti poslovanja. Naši napori u tom aspektu idu dalje od dostizanja godišnjih ciljeva i dugoročnih aspiracija, mi idemo u smeru da unapređujemo naš način razmišljanja i naše principe rada kako bismo se prilagodili vremenu i okruženju koje se menja. Ovo je ujedno i naša odgovornost i poslovna prilika. Uprkos izazovima koje donosi svet zahvaćen pandemijom, naš tim u Srbiji, kao i timovi širom sveta, nastavili su da pružaju svoj doprinos i tokom 2021. godine u okviru sva tri osnovna principa oko kojih smo izgradili našu strategiju održivosti, a koji stavljaju zdravlja u središte našeg rada – pristup zdravstvenoj zaštiti, zaštita životne sredine i etika i transparentnost.Ova godina pružila je za kompaniju AstraZeneca Srbija priliku da ponovo doprinesemo boljoj, zdravijoj i „zelenijoj“ budućnosti. Svaka promena – velika ili mala – može da učini razliku.AZ ForestZaposleni u kompaniji AstraZeneca Srbija tradicionalno sprovode akciju sadnje drve¬ća, u okviru globalne inicijative kompanije da do 2025. godine zasadi 50 miliona stabala širom sveta, a u cilju ublažavanja negativnih uticaja klimatskih promena na ljude i planetu. Ove godine sadnja je bila pod okriljem „Tree for Belgrade“ inicijative, pod pokroviteljstvom Njene ekselencije Sian MacLeod, ambasadorke Velike Britanije u Republici Srbiji i prof. dr Zorana Radojičića, gradonačelnika Beograda. Osim naše kompanije, još 15 drugih britanskih kompanija se priključilo akciji. Ukupno je zasađeno 190 sadnica, a doprinos kompanije AstraZeneca je ove godine bio 70 sadnica, odnosno 10 više u odnosu na prošlu godinu, pa sada mali deo na obali Save ima šumu koju smo sa ponosom zasadili.GOGREEN – Prvo električno vozilo u „floti“Nastavljamo započeto! Pored toga što smo sve bliži cilju da u našem voznom parku budu isključivo hibridna vozila, ove godine smo otišli korak dalje i započeli sa nabavkom električnih vozila za naše zaposlene. Globalni cilj kompanije je da do 2025. ne poseduje nijedno vozilo koje nije električno ili hibridno. Duboko verujemo da ovim zahvaljujući ovim aktivnostima možemo doprineti globalnom smanjenju zagađenja životne sredine.Young Health Programme MISIJA: KISEONIK - Program prevencije pušenja u Srbiji 2021.Pokret za prevenciju pušenja i upotrebe duvana kod dece i mladih MISSION: OXYGEN je u cilju širenja uti¬caja i podizanja svesti među najmlađima, ali i među roditeljima, učiteljima i nastavnicima, 2021. godine ušao u svoju završnu, treću, godinu, koja je, iako je protekla u uslovima pandemije, imala brojne aktivnosti. Onlajn kampanja je omogućila preko milion pregleda i interakcija („total reach“) na društvenim medijima i stotine hiljada ukupnog angažovanja na četiri platforme društvenih medija (Facebook, Instagram, TikTok i YouTube). Napravljeno je više od 50 dizajniranih postova, infografika i video-zapisa. Jedan veliki striming panel: #StaKodTebePali za Svetski dan bez duvana organizovan je sa hiljadama pregleda.Zaposleni kompanije AstraZeneca su kao volonteri programa učestvovali u organizovanom prikupljanje potpisa za peticiju za hitno usvajanje Predloga izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, što je rezultiralo sa skoro 3.000 potpisa za peticiju.U izradi je i platforma za e-učenje za nastavnike gde mogu pronaći posebno dizajniran nastavni plan i program, koji pomaže nastavnicima da promovišu zdrave navike među svojim učenicima.Negujemo različitost i inkluzijuRazličitost i inkluzija su jedne od vrednosti naše kompanije. Godinama se trudimo da gajimo ovu vrstu kulture i da gradimo atmosferu u kojoj bi zaposleni mogli da izraze svoje mišljenje i stavove isključujući mogućnost predrasuda i diskriminacija vezanih za individualne karakteristike svakog od nas (pol, nacionalnost, vera, seksualno opredeljenje). Osmi mart je praznik kojem uvek pridajemo veliki značaj, te ni ove godine nismo propustili priliku da ga, uprkos nepovoljnoj epidemiološkoj situaciji, obeležimo virtuelnim događajem.Posebno iznenađenje za naše zaposlene bili su pokloni – reciklirane fascikle sa logom kompanije - pripremljeni od ništa manje posebnog udruženja Eco Bag. Reč je o ekološko-socijalnom preduzeću, Eco Bag, koje se bavi reciklažom korišćenih vinila-banera iz reklamnih kampanja, a zapošljava žene starije od 45 godina koje, prema procenama, nažalost pripadaju teško zapošljivoj kategoriji. Misija ovog preduzeća je promocija društveno odgovornog poslovanja uz izuzetan doprinos održivosti upravljanjem specifičnim otpadom kome bi trebalo i do 1.500 godina da se raspadne u prirodi. Ova divna ideja i divna namera udruženja nas nimalo nisu ostavile ravnodušnim, pa je upravo Eco Bag bio naš izbor. Pametne klupe - Inovacija i održivost posvećene boljem i zdravijem svetuAstraZeneca je tokom 2021. godine postala deo jedinstvene strategije unapređenja javnog zdravlja i očuvanja životne sredine  sponzorisanjem pametne klupe u bolničkom krugu Instituta u Sremskoj Kamenici. Pametna klupa predstavlja jedinstveno rešenje koje pomaže da se stvori bolje iskustvo na otvorenom u okviru bolničkih centara za pacijente, njihove porodice i lekare.AstraZeneca je tokom 2021. godine postala deo jedinstvene strategije unapređenja javnog zdravlja i očuvanja životne sredine sponzorisanjem pametne klupe u bolničkom krugu Instituta u Sremskoj KameniciKlupa povezuje digitalni i fizički svet preko besplatne Wi-Fi mreže, solarnih punjača za mobilne uređaje, kao i digitalno-edukativnog portala. Edukativni sadržaj na portalu je posvećen i lekarima i pacijentima, kao i njihovim porodicama, i nudi sveobuhvatan uvid u česte i ozbiljne zdravstvene probleme.Ovom inicijativom smo još jednom potvrdili da je „Pacijent u središtu svega što radimo“, vrednost za koju se nedvosmisleno i konstantno borimo.  Doprinos podizanju svesti o problemu nasilja u porodici U AstraZeneca Srbija se trudimo da doprinesemo poboljšanju položaja svih u zajednici u kojoj živimo, a pogotovo ugroženih grupa. U 2021. godini smo radili na dizanju svesti o problemu nasilja u porodici. Devet naših takmičara je trčalo na Beogradskom maratonu u majicama sa sloganom #nasilje_nema_opravdanje.Takođe smo pokrenuli unutar kompanije inicijativu da se finansijski pomogne neprofitna organizacija koja pruža pomoć žrtvama nasilja. Da bismo postigli veći efekat, predložili smo da svi uplatimo istoj organizaciji, a zaposleni su imali mogućnost da pronađu, predlože i izglasaju ko će to biti, što su i učinili. Svi zaposleni koji su želeli da učestvuju su mogli da uplate sredstva društvu, a na kraju akcije je prikupljeni iznos udvostručen donacijom naše kompanije.Serbia Business RunSerbia Business Run predstavlja događaj koji spaja zaposlene iz različitih kompanija, kroz četiri poslovne trke (na 5 km), na teritoriji Srbije. Cilj ovog team building događaja je promocija zdravih navika i vrednosti, jačanje timskog duha, a humanitarni aspekt trke je mesto gde je kompanija AstraZeneca prepoznala dodatne zajedničke vrednosti. AstraZeneca već nekoliko godina učestvuje na ovoj manifestaciji.Ove godine naš tim je brojao 15 kolega, a ono na šta smo posebno ponosni je učestvovanje u humanitarnoj Charity zoni, gde je AstraZeneca, kroz saradnju sa Fondacijom Ana i Vlade Divac, donirala sredstva za školovanje jednog talentovanog deteta iz ugroženih sredina. 

Svet

Severni tok 2 na čekanju

Nemačka regulatorna agencija saopštila je da odluka o nastavku sertifikacije gasovoda Severni tok 2 neće biti doneta u prvoj polovini 2022. godine, jer još nije dobila svu potrebnu dokumentaciju, prenosi Biznis.rs. Prema navodima agencije Rojters, na koju se pozivaju ruski mediji, proces sertifikacije biće nastavljen kada relevantni dokumenti budu pristigli.Napominje se da će nakon odluke nemačkog regulatora to pitanje razmotriti Evropska komisija, navodi Vzglayad, pozivajući se na Bloomberg.Poljski premijer Mateuš Moravjecki pozvao je Berlin da spreči pokretanje gasovoda Severni tok 2, nazivajući projekat "instrumentom diktata cena", "ucenom" načinom "zatezanja energetske petlje oko vrata Ukrajine", prenose Ria Novosti.Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock) ocenila je da Severni tok 2 još nije u skladu sa zahtevima Evropske unije i da ne može biti odobren u ovom trenutku. Kasnije je nemačka vlada saopštila da je potrebno sačekati pravnu proveru gasovoda i njegovu usklađenost sa evropskim energetskim kriterijumima.Da li će Severni tok 2 oboriti cenu gasa u Evropi?Završen Severni tok 2Migrantska kriza na poljsko-beloruskoj granici i navodne pripreme ruske vojske za invaziju na Ukrajinu, pominjale su se prošlog meseca u medijima kao mogući razlozi zbog kojih je u Nemačkoj zaustavljena sertifikacija gasovoda Severni tok 2, kao deo širih napora da se "zaustavi Moskva".Politička dimenzija gigantskog infrastrukturnog projekta bila je neizbežna od samog početka, a nakon što je Nemačka Federalna agencija za energetske mreže Bundesnetzagentura saopštila 16. novembra da je obustavljena procedura sertifikacije kompanije "Nord Stream 2 AG", postalo je očigledno da će se rešenje tražiti u sferi politike.Gasovod kao plod saradnje bivše nemačke kancelarke Angele Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina, naišao je na kritike istočnoevropskih zemalja i SAD, koje su navodno zabrinute da Evropa previše zavisi od Rusije.Ukrajina, kao najveća tranzitna zemlja za dopremanje ruskog gasa u Evropu, strahuje da će biti ekonomski i diplomatski oslabljena gasovodom koji zaobilazi njenu teritoriju.Pre nego što je stupio na kancelarsku dužnost, Olaf Šolc (Olaf Scholz) je naveo da će Nemačka "učiniti sve" da osigura da Ukrajina ostane tranzitna zemlja za izvoz ruskog gasa u Evropu.Poljski premijer zatražio je od Šolca da suspenduje gasovod, upozoravajući ga da će ga Moskva iskoristiti za "ucenu" Evrope.Izgradnja gasovoda okončana je u septembru. Severni tok 2 ima dve cevi ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje u dužini 2.450 kilometara koliko iznosi razdaljina od Viborga u Rusiji do Grisvalda u Nemačkoj.Severni tok 2 je partnerski poduhvat ruskog Gazproma i pet evropskih energetskih kompanija – francuske ENGIE, austrijskog OMV, britansko-holandske Royal Dutch Shell i nemačkih Uniper i Wintershall.Svaka od evropskih kompanija obavezala se da će sa po 950 miliona evra učestvovati u finansiranju projekta, dok je za ostatak finansiranja obavezu preuzela ruska kompanija.

2021

Odgovorno poslovanje u novoj realnosti

Ponosni smo jer smo i u okolnostima koje su nešto drugačije nego ranijih godina uspeli da sačuvamo zdravlje naših zaposlenih, održimo poslovanje na visokom nivou i sprovedemo niz projekata u sferi društvene odgovornostiNova realnost je postala naša realnost. I biznis je postao takav da su se pravila igre svima promenila i gde svi igramo na „terenu gde je trava visoka“. Pa ko ima spremniji tim, ko može brže da se reorganizuje i ne jadikuje nad situacijom već se bori mudrije i posvećenije nego ranije, taj je pobednik u ovoj igri. Mi u Apatinskoj pivari smo ponosni jer smo i u okolnostima koje su nešto drugačije nego ranijih godina uspeli da sačuvamo zdravlje naših zaposlenih, održimo poslovanje na visokom nivou i sprovedemo niz projekata u sferi društvene odgovornosti.                                                                            Društveno odgovorno poslovanje je sastavni i neodvojivi deo biznisa u našoj kompaniji, kako na globalnom nivou, tako i na nivou pojedinačnih pivara. U svakom segmentu poslovanja i u kontaktu sa svim zainteresovanim stranama kreiramo različite programe i projekte kojima je zajednički imenitelj upravo društvena odgovornost. Naša društvena odgovornost je usmerena i na ljude i na planetu i čvrsto stoji na stubovima: 1. Responsibly refreshing – gde se kroz brojne projekte zalažemo za odgovornu konzumaciju alkohola, kao što je projekat KAD PIJEM NE VOZIM, koji traje već 15 godina; 2. Sustainably brewing – odnosno odgovorno pristupanje proizvodnim procesima gde izdvajamo izgradnju našeg postrojenja za preradu otpadnih voda vrednu 13 miliona dinara, koja sada ima i dodatnu namenu, proizvodnju struje kao nusprozvoda prerade; 3. Collectively crafted – naša odgovornost prema zajednici gde iniciramo ili pružamo podršku brojnim organizacijama ili projektima poput: BELhospise centru, organizaciji Čep za hendikep, ulažemo u zdravstveni sistem u situacijama kada je napotrebnije, kao što je tokom perioda korona virusa, doprinosimo ozelenjavanju lokalnih samouprava; 4. Wellbeing zaposlenih gde se zalažemo za balans između poslovnog i privatnog života i uvodimo brojne pogodnosti za zaposlene poštujući istovremeno sve principe različitosti i inkluzije. Zato smo i postali prva kompanija u Srbiji u sektoru robe široke potrošnje koja je dobila Family Friendly sertifikat.                                                                            Kad pijem ne vozim – Obeležili smo jubilej: 15 godina kampanjeJedan od najdužih projekata korporativne društvene odgovornosti koji Apatinska pivara sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Upravom saobraćajne policije i Agencijom za bezbednost saobraćaja je kampanja Kad pijem ne vozim. Odgovorna konzumacija alkohola je važna tema koju Apatinska pivara pokreće u javnosti i upozorava na rizike vožnje pod dejstvom alkohola. U okviru ove kampanje pivara je poslednjih 15 godina posvetila edukaciji potrošača kako bi skrenula pažnju na sve negativne posledice konzumacije alkohola tokom vožnje.Osim što na interesantne načine, svojim potrošačima približava na koji način alkohol utiče na motoriku, ona ih podstiče da ne sedaju za volan ukoliko su konzumirali alkohol, već da do kuće dođu alternativnim načinima – da pozovu taksi ili prijatelja, prošetaju ili sačekaju prevoz. Ova godina je bila jubilarna, proslavili smo 15 godina kampanje i tom prilikom donirali 600 fluoroscentnih prsluka saobraćajnoj policiji. Do sada smo, zajedno sa ovogodišnjom donacijom, uložili oko 130.000 evra i to u nabavku 135 alkometara najsavremenijih generacija i 50.000 usnika za alkometre.Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom BalkanuApatinska pivara zajedno sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i kompanijom Sekopak sprovodi projekat Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu. Ponosni smo što smo doprineli da se ovaj projekat realizuje. Možemo neskromno da kažemo da smo ga mi i inicirali. Unapređenje sistema sakupljanja ambalažnog otpada jedan je od nacionalnih prioriteta, a ujedno i prioritet kompanije. Sredstvima koja smo uložili, u iznosu od 150.000 evra, omogućeno je da se obezbedi infrastruktura u vidu kontejnera, čak njih 600 za prikupljanje staklene ambalaže, a sve u cilju povećanja prikupljene staklene ambalaže za 20%. Time bi se uspostavio isplativ sistem tretmana i ponovne upotrebe otpada od stakla, kako u Srbiji tako i u regionu, a u okviru unapređenja postojećeg sistema produžene odgovornosti proizvođača. Pored ulaganja u infrastrukturu i povećanja sakupljenih količina reciklabilnog materijala, ovaj projekat ima za cilj i edukaciju kako potrošača i svih građana, tako i lokalnih samouprava i javno-komunalnih preduzeća, čime se unapređuju sveukupni kapaciteti lokalnih samouprava u ovoj oblasti poslovanja.Podrška projektu Reciklažom do vožnjeJoš jedan značajan projekat koji je u fokusu Apatinske pivare, a u cilju odgovornog upravljanja ambalažnim otpadom, realizuje se u Kragujevcu gde je postavljeno pet specijalnih mašina za prikupljanje staklene ambalaže, PET plastike, limenki i Tetra Pak ambalaže. Reč je o jedinstvenoj inicijativi koja se implementira u saradnji Sekopaka, JKP „Šumadija“ iz Kragujevca, kompanije Apatinska pivara i drugih odgovornih kompanija, osnivača Sekopaka. Saradnja privatnog i javnog sektora rezultirala je još jednim sjajnim projektom Reciklažom do vožnje, koji na kreativan način animira i edukuje građane Kragujevca da sortiraju otpad i adekvatno ga odlažu, a pritom i dobijaju određene pogodnosti prilikom korišćenja gradskog prevoza i mobilne telefonije. Već sedam godina uz Čep za hendikepU akciji prikupljanja čepova koje Apatinska pivara već tradicionalno realizuje još od 2015. godine, prikupljena je jedna tona i 250 kilograma čepova. Oni su namenjeni Udruženju „Čep za hendikep“ za nabavku ortopedskih pomagala osobama sa invaliditetom širom Srbije.  Kontinuitet u angažovanju tokom ove akcije prepoznalo je i samo Udruženje gde ističu da je važno da smo i u periodu korona virusa uspeli da prikupimo značajne količine ovog reciklabilnog materijala. „Hvala Apatinskoj pivari što se među prvima priključila ovoj inicijativi i već sedam godina predano pruža podršku osobama sa invaliditetom“, kažu u Udruženju. Akcijom Apatinske pivare sakupljeno više od 800 kg ambalažnog otpada na Drinskoj regati Ovogodišnja 27. Drinska regata, okupila je veliki broj ljubitelja najstarije i najmasovnije manifestacija na reci Drini, koji su imali priliku da uživaju u njenim brzacima, ali i da istovremeno budu odgovorni prema životnoj sredini. Apatinska pivara, Jelen pivo i nacionalni operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom SEKOPAK nastavili su akciju RECIKLIRAJ, UŽIVAJ, DRINU OD OTPADA SAČUVAJ, gde su posetiocima ovog svojevrsnog karnevala na vodi omogućili da pravilno odlože ambalažni otpad. U saradnji sa JKP „12 septembar“ - Bajina Bašta, postavljeni su reciklažni setovi kutija i kanti na ključnim mestima gde se i stvara najveća količina otpada. Posebni timovi su bili zaduženi da animiraju posetioce da svoj ambalažni otpad ubacuju i u mobilne kante/rančeve. „Ponosni smo što je uz podršku Apatinske pivare i Jelen piva ove godine sakupljeno mnogo više ambalažnog otpada nego prethodnih godina – čak 230 kg aluminijumskih limenki i 600 kg staklene ambalaže (u 2019. godini je sakupljeno 170 kg otpada). Značajno je da ukažemo da i na ovako velikim dešavanjima koja okupljaju dosta ljudi, možemo da budemo odgovorni prema životnoj sredini i nama samima“ – kažu u Apatinskoj pivari. Nakon drinskog spusta otpad sakupljen na ovaj način poslat je na reciklažu. Lovefest i odgovornost prema životnoj srediniNa Lovefest muzičkom festivalu u Vrnjačkoj Banji, koji je održan sredinom avgusta ove godine, organizatori festivala, zajedno sa Apatinskom pivarom, Jelen pivom i Sekopakom, nacionalnim operaterom ambalažnog otpada, sakupili su značajnu količinu aluminijumskih limenki. Više od 250 kg limenki je usmereno na dalji proces prerade otpada, čime je ovaj festival, zajedno sa partnerima, potvrdio svoje usmerenje ka odgovornom poslovanju u cilju očuvanja životne sredine i cirkularne ekonomije.Apatinska pivara omogućila sadnju više od 700 sadnica jasenaUčešćem u akciji „Posadi svoj hlad“ Apatinska pivara je doprinela manjoj emisiji ugljen-dioksida i to za 16,8 tona na godišnjem nivou, pokazali su podaci nevladine organizacije Zeleni razvojni centar, koja je i pokrenula nacionalnu akciju u Srbiji. U proseku, jedan automobil godišnje proizvede oko 1.770 kilograma CO2, što odgovara sadnji 75 sadnica. U toku jesenje i prolećne akcije, Apatinska pivara je obezbedila više od 700 sadnica belog jasena. Građani Apatina i Sombora su posadili po 300 sadnica, dok su zaposleni pivare posadili 125 sadnica širom Srbije.Učešće i podrška BELhospice humanitarnim aktivnostimaPredstavnici Apatinske pivare su učestvovali na 7. Humanitarnom turniru u tenisu BELhospice Open. Na terenima Teniskog centra Novak nadmetali su se sa predstavnicima iz 12 kompanija i zajedno smo osvojili najveću nagradu - zahvaljujući našoj podršci i podršci ostali sponzora sakupljeno je 5.800 evra za unapređenje besplatnih usluga palijativnog zbrinjavanja za pacijente obolele od raka i članove njihovih porodica. I ove godine BELhospice centar je organizovao svoj tradicionalni 12. BELhospice humanitarni turnir u malom fudbalu i 3. BELhospice humanitarni turnir u basketu u Sportskom centru Kovilovo. Učestvovali smo i u ovim turnirima gde je prikupljeno 10.500 evra. Takođe, našim učešćem i učešćem drugih odgovornih kompanija u onlajn turniru „League of Legends“ prikupljeno je 1.000 evra. Ponosni smo što smo bili deo BELhospice dobrotvornog bala pod nazivom „Blaga Srbije“, koji je održan 11. septembra na Belom dvoru u Beogradu, kada je za unapređenje besplatnih usluga palijativnog zbrinjavanja za pacijente obolele od raka i članove njihovih porodica sakupljeno 110.000 evra.

Srbija

Predstavljen novi model BMW iX

Dugoočekivani BMW iX je premijerno predstavljen u novootvorenom „THE BMW Store“u TC Galerija. Reč je o prvom BMW X modelu koji je potuno električan, a čiji domet doseže čak 630km za xDrive50 verziju, odnosno 425km za xDrive40 verziju (po WLTP standardu).Izdržljivi BMW iX poseduje pogon na sva četiri točka na oba modela koji imaju 523 (xDrive50), odnosno 326 konjskih snaga (xDrive40) u zavisnosti od verzije.Litijum jonske baterije u BMW iX-u imaju sistem grejanja i hlađenja koji povećava njihovu efikasnost i zavisnosti od modela, kapaciteta 76/112 kWh. Takođe, one poseduju i garanaciju od 8 godina, odnosno pređenih 160.000km. Moguće ih je puniti na razne načine: od kućne uticnice do DC punjaca, a model xDrive50 podrzava i snagu punjenja do 200kW, kada je potrebno oko 40 minuta da se baterija napuni od 10 do 80 odsto. BMW iX poseduje sistem za automatsko kočenje koji je najnapredniji među BMW modelima, te prepoznaje saobraćaj  prilikom skretanja levo, kao i bicikliste i pešake  tokom skretanja desno. Ukupno pet kamera, pet radarskih i 12 ultrazvučnih senzora kontrolišu situaciju oko vozila.Za proizvodnju BMW iX-a u pogonu BMW Group u Dingolfingu koristi se isključivo zelena energija, dok je upotreba sirovina strogo kontrolisana, a udeo prirodnih i recikliranih materijala je visok.Među pojedinostima koje izdvajaju ovaj model su i 4D Bowers & Wilkinis Diamond ozvučenje sa zvučnicima intergisanim u prednja sedišta - u naslonima za glavu su visokotonci, dok su u donjem delu generatori vibracija koji pojačavaju utisak niskih tonova i stvaraju bolji užitak.Futuristički eksterijer i pažljivo kreiran moderni enterijer sa avangardnim infotejmentom zajedno donose mnoštvo inovacija sublimiranih u ovom SUV modelu.Struktura karoserije, dizajnerski pristup i karakterističan sistem oslanjanja BMW iX-a savršen su spoj koji obezbeđuje izvanredan stepen udobnosti u vožnji sa sportskim karakteristikama.

Srbija

Swinto je pobednik Elevator Lab Challenge South-East Europe

Tim Swinto odneo je titulu najboljeg startapa jugoistočne Evrope i nagradu od 10.000 evra na fintech takmičenju Elevator Lab Challenge South-East Europe."Uživali smo u ovom iskustvu, dalo nam je divnu priliku da ponovo otkrijemo našu ideju i ono što nudimo. Uložili smo mnogo truda da napravimo prezentaciju koja je u potpunosti odražavala našu kompaniju", istakao je tim Swinto nakon pobede u finalu.Učesnici su dobili šansu da predstave svoja fintech rešenja, a stručni žiri, sastavljen od menadžera Raiffeisen banke, ocenjivao je ona najinovativnija iz oblasti finansijskih tehnologija.Pored novčane nagrade, pobednički tim će imati priliku da se predstavi na međunarodnom Elevator Lab Demo Day-u na proleće 2022. godine, da upozna rukovodstvo Raiffeisen Bank International grupacije i dobije stručne savete o poslovnim prezentacijama i jedinstvenim načinima predstavljanja poslovnim klijentima.Elevator Lab Challenge South-East Europe je regionalno startap takmičenje Raiffeisen grupe fokusirano na podršku tehnološkim inovacijama koje utiču na pozitivan razvoj finansijsko-bankarskih sistema.

Srbija

Počele da rade eKonsultacije, koji digitalizuje javne rasprave

U okviru eUprave pokrenut je portal eKonsultacije koji će pmogućiti građanima da učestvuju u procesu donošenja zakona, uredaba i drugih propisa, kao i u procesu i izradi dokumenata javne politike kao što su strategije, programi i akcioni planovi.Nadležni organ države koji sprovodi konsultativni proces ili javnu raspravu u obavezi je da sve materijale koji prate propis ili dokument javne politike učini javno dostupnim na svom veb sajtu i Portalu eKonsultacije, zajedno sa pozivom javnosti na pisanje predloga i primedbi. Obavezna upotreba portala eKonsultacije pri donošenju akata predviđena je Pravilnikom o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata, koji je donet 12. jula 2019. godine.Građani koji žele da učestvuju u konsultativnom procesu na portalu eKonsultacije potrebno je da se registruju, oni pretraživanjem mogu pronaći dokument koji je u konsultativnom procesu i ukoliko imaju komentare vezane za taj dokument, mogu ih uneti, a institucija koja je nadležna za pripremu tih dokumenata u obavezi je da odgovori da li je komentar usvojen ili ne u roku od najmanje sedam dana.Ako je predlog odbijen, institucija je u obavezi da na portalu objavi obrazložen razlog za odbijanje predloga.Takođe institucija odgovorna za pripremu dokumenta je obavezna da na ovom portalu objavi izveštaj o sprovedenom konsultativnom procesu ili javnoj raspravi, pre upućivanja dokumenta na usvajanje.Konsultativni proces i javna rasprava su vremenski ograničeni, a korisnici mogu pratiti sve faze ovih procesa.