Najnovije

Srbija

Izvoz IT dostiže 1,7 milijardi evra ove godine

Domaće IT tržište nastavlja da raste tako da će ove godine premašiti 700 miliona evra, dok će izvoz kompjuterskih usluga dostići 1,7 milijardi evra i zabeležiće rast od 30 odsto godišnje, navodi Milovan Matijević, analitičar IKT tržišta i direktor konsultantske kompanije Mineco-Computers u "Osvrtu na IT kretanja u 2021", koji je objavljen na sajtu Sito.rs.Sektor informacionih tehnologija, prošle godine dostigao je vrednost od 671,6 miliona evra, što je godišnji rast od 11 odsto,ističe Matijević.Četiri godine zaredom (2017-2020) domaće IT tržište beleži stalni rast stopom nešto višom od 10 odsto, tako da je trenutno na svojoj maksimalnoj vrednosti, ističe Matijević. Ukoliko se vrednost tržišta posmatra kroz parametar IT ulaganja po glavi stanovnika, Srbija je najzad premašila skroman nivo od 100 evra IT ulaganja po stanovniku, navodi on. Time je napravljen mali, ali važan korak u daljem razvoju Srbije, ali za bolju sliku o Srbiji, prema njegovoj oceni, nije dovoljno samo oslanjanje na softverski izvoz, potrebno je dodatno povećati domaća IT ulaganja. Prvi precizniji rezultati sektorske analize za 2021. godinu biće raspoloživi po objavljivanju finansijskih izveštaja u drugom kvartalu 2022. godine. Do tada poznato je nekoliko ključnih rezultata iz prošle godine, koje on navodi: u domaćoj informatičkoj industriji poslovalo je 3.354 aktivnih preduzeća koja su zapošljavala ukupno 41.476 radnika. Okosnica IT industrije su mala i srednja preduzeća. Iako mala i srednja preduzeća čine tek nešto više od petine ukupnog broja IT firmi, prema prihodima, zaposlenima, kapitalu i dobiti nose dve trećine celokupne poslovne aktivnosti domaćeg IT sektora.Posmatrano po IT delatnosti najviše je programerskih preduzeća (2.307), što je 69 odsto od ukupnog broja.Posmatrano po veličini, u ukupnom broju IT preduzeća dominiraju mikro firme (manje od 10 zaposlenih) kojih je bilo 77 odsto, pri čemu je najviše njih sa manje od tri zaposlena. Sa druge strane, samo 18 preduzeća je u klasi velikih (sa više od 250 zaposlenih) i ovaj broj se sporo menja, u proseku se poveća za jednu do dve velike firme godišnje, navodi Matijević. 

Svet

Ljubljančani ne daju da se preseli Union pivo

Vlasnik slovenačke pivare u ljubljanskom naselju Donja Šiška, kompanija Hajneken (Hineken) saopštila je svoj plan o preseljenju proizvodnje Union piva u Laško, prenosi ljubljanski Dnevnik. Kako se dodaje pojavile su se i nezvanične informacije da bi to pivo možda moglo da se proizvodi i u Karlovcu, gde je Hajneken takođe vlasnik pivare.Kao glavni razlog za preseljenje proizvodnje Union piva, koje je kako se podseća simbol lokalpatriotizma za građane slovenačke prestonice, navodi se istrošena oprema, a pre svega sistem hlađenja star 35 godina. Dodaje se da to prostrojenje predstavlja i bezbednosni rizik.U blizini pivare, prema pisanju portala maribor24.si, osvanuli su leci koji pozivaju na bojkot i koji podsećaju kako je Hajneken došao sa pričom o velikim rečima, obećanjima i uveravanjima."Uz poštovanje i svest da Laščani itekako znaju i mogu da proiz,vedu dobro pivo, naravno da Union ne može da se vari u Laškom. Jednostavno to ne radi. Jer, svi znamo, osnova svakog dobrog piva je voda", piše u lecima.Autori tih letaka navode da je najbolja ona voda koja dolazi iz slavine, a ne ona koja se toči iz boce. Oni podsećaju ina priču o pivari Padavena u severnoj Italiji, koja radi od 1897. godine i koja je postala jedna od najvećih u toj zemlji.Zrenjaninsko pivo ponovo se proizvodi posle 15 godinaJedan hotel spasava sve male pivare u Srbiji (VIDEO) Pobunjeni građani podsećaju da je ona zatvorena nekoliko godina nakon što je njen vlasnik postao Hajneken."Tamošnji radnici su se borili do zadnjeg i na kraju, ali ne i najmanje važno, okupirali fabriku i došlo je do dogovora. Nakon toga pivara radi u manjem obimu, ali dobro posluje, 'regija živi'", napisali su autori letaka.Ljubljanski Dnevnik piše da je nakon otkrivanja planova o preseljenju proizvodnje i fermentacije piva Union iz Ljubljane u Laško, počelo i preseljenje finansijske uprave te kompanije u Poljsku.Nezvanične informacije da bi Union pivo moglo da se proizvodi i u Karlovcu, gde je Hajneken takođe vlasnik pivare i proizvodi Karlovačko pivo, za sada je demantovala uprava Pivovarne Laško Union.Prema podacima sa sajta kompanije Hajneken ona je u Srbiji vlasnik brenova Zaječarsko pivo i Pils Plus.

Srbija

Spajanje dva globalna konditora, proizvođača kroasana

Globalna konditorska kompanija Mondelēz International, Inc. (MDLZ) završila je preuzimanje kompanije Chipita Global S.A., vodeće kompanije u kategoriji kroasana i grickalica od testa u centralnoj i istočnoj Evropi koja beleži visoku stopu rasta, navodi se u saopštenju. Ova kupovina objedinjuje brendove Mondelēz Internationala kao što su Cadbury i Milka sa brendovima kroasana i grickalica od testa kompanije Chipita Global S. kao što je 7 Days. Chipitini proizvodi, kako je saopšteno, već stižu do dve milijarde potrošača u više od 50 zemalja. „Ulazak Mondelēz Internationala u kategoriju kroasana i grickalica od testa preko Chipite Global S.A. doprineće ubrzanom rastu širom Evrope i pomoći će da svoje prisustvo proširimo na ključnim tržištima centralne i istočne Evrope koja beleže veliki rast“, izjavio je Vins Gruber, izvršni potpredsednik i predsednik Mondeleza za Evropu. Kompanija Mondelēz International ostvarila je neto prihod od oko 27 milijardi dolara u 2020. godini, i poznata je po čuvenim brendovima kao što su „OREO“, „belVita“ i „LU keks“, „Cadbury Dairy Milk“, „Milka“ i „Toblerone čokolada“.Prelazni menadžerski tim upravljaće poslovanjem Chipite i raditi na procesu integracije, koji će biti završen tokom 2022. godine. Ivo Najdenov, koji već skoro 20 godina radi u Mondelēz Internationalu širom jugoistočne Evrope biće na čelu ovog tima. „Ova saradnja donosi priliku da učimo jedni od drugih, ali i da rastemo zajedno i stvaramo nove perspektive za svoje ljude i brendove. Planiramo da Chipitu Global S.A. pripojimo Mondelēz Internationalu na promišljen, odgovoran i pažljiv način, uz poštovanje izuzetne kompanije koju su njeni ljudi gradili tokom poslednjih 40 godina“, rekao je novi prelazni generalni direktor Ivo Najdenov.Kompanija Chipita osnovana je pre 40 godina u Grčkoj i jedna je od najvećih proizvođača slanih i slatkih grickalica u centralnoj i istočnoj Evropi, sa oko 580 miliona dolara prihoda u 2020. godini. Drži vodeću poziciju u proizvodnji pakovanih kroasana i grickalica od testa i nudi asortiman čuvenih brendova kao što su „7Days“, „Chipicao“ i „Fineti“. Komapnija ima osam fabrika, posluje u više od 50 zemalja i zapošljava više od 5.400 ljudi.

Srbija

Er Srbija počela da leti od Niša do Istanbula

Er Srbija saopštila je da je uspostavila direktne letove na novoj liniji između Niša i Istanbula, sa aerodroma Konstantin Veliki. Na toj ruti, kako se doadaje leteće dva puta nedeljno, utorkom i subotom.  "Turska za nas predstavlja izuzetno važno tržiše i veliko nam je zadovoljstvo što ćemo unapređenjem naše ponude doprineti jačanju komercijalne i turističke aktivnosti između naše dve zemlje," izjavio je Boško Rupić, viši menadžer prodaje u Er Srbiji.Putnici Er Srbije avio-karte na toj relaciji kako se dodaje mogu da pronađu po ceni od 2.478 dinara u jednom pravcu, dok najniža cena povratne karte iznosi 7.434 dinara.Kao bivša prestonica mnogih carstava tokom proteklih vekova, Istanbul je nekada bio prestonica Vizantijskog carstva i Otomanske imperije. Danas privlači milione turista svojim vanvremenskim šarmom i autentičnim spojem uticaja istoka i zapada.Među njenim znamentostima su Aja Sofija, trg Sultanahmet, Veliki bazar, most Galata i Topkapi.Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA PartnersEr Srbija prevezla 76 odsto više putnika nego lane Uprava Er Srbije p0odseća da će tokom narednih dana uspostaviti redovne letove sa niškog aerodroma ka Beogradu, Frankfurtu (Han), Kelnu i Ljubljani. Pored toga, tokom letnje sezone će obavljati sezonske letove na linijama Niš - Tivat i Niš - Atina.Er Srbija će na novim linijama iz Niša saobraćati do 31. decembra 2023. godine, na osnovu rezultata tendera za obavljanje usluga vazdušnog prevoza na linijama od javnog interesa koji je raspisala Vlada Srbije.Rupić je podsetio da do Istambula Er Srbija već leti sa aerodroma u Beogradu. Više informacija o aktivnostima srpskog nacionalnog avio-prevoznika može da se pronađe na sledećem LINKU.

Srbija

Novogodišnji koncerti na Zlatiboru koštali 107.000 evra

Opštinska uprava Čajetina je novogodišnje koncerte platila ukupno 12,5 miliona dinara, što je oko 106,6 hiljada evra, piše u odluci o dodeli ugovora.Novi fudbalski centar na Zlatiboru, pešačka zona, put i igrališta Cena se odnosi na nastupe više izvođača koji su održali koncerte u toku tri večeri, 31. decembra, 1. i 2. januara.Koncert za sam doček Nove godine, kada su nastupali Alen Islamović, Vesna Zmijanac i Trubački orkestar Dejana Jevđića je koštao 5,2 miliona dinara (više od 44 hiljade evra).Zašto ekološke organizacije zaobilaze Zlatibor? Narednog dana, 1. januara, nastupale su Senida Hajdarpašić (Senidah) i Sofija Perić, a njihov nastup plaćen je 3,05 miliona dinara (26 hiljada evra).Trećeg dana koncerata, 2. januara, nastupala je grupa "Bajaga i Instruktori". Njihov nastup je koštao 4,7 miliona dinara (40 hiljada evra).Beograd vatromet platio preko 42 hiljade evra Poslove organizacija koncerata dobile su preduzetničke radnje za organizaciju umetničkih događaja Milice Milić i Slađane Perić iz Užica, dok je nastup poslednje večeri organizovala preduzetnička radnja Ljubinka Cvetkovića iz Pirota.

Srbija

Niška Toplana traži privatnog partnera za nabavku biomase

Niška Toplana raspisala je javni poziv u kojem traži privatnog partnera uz pomoć kojeg bi tri kotlarnice prešle sa lož-ulja na biomasu, pišu Južne vesti. Tender je otvoren do 1. marta, a na takozvanu sečku bi prešle kotlarnice PMF, Krivi vir i Mika Antić.Ukupna vrednost projekta je 9,5 milijardi dinara, a predviđeno je da javno-privatno partnerstvo traje 30 godina.U obrazloženju piše da bi prelazak ovih kotlarnica na biomasu smanjio cene grejanja i troškove proizvodnje toplotne energije, omogućilo sigurnije snabdevanje korisnika, rasteretilo opštinske resurse i smanjilo emisiju štetnih gasova.Kako je istaknuto, očekuju se uštede u troškovima električne energije od 35 odsto, a realizacija projekta dovela bi i do angažovanja lokalnih firmi, dok bi privatne investicije u javnu infrastrukturu sprečile dalje zaduživanje.Direktor Toplane Predrag Milačić rekao je da će, prema očekivanjima, makar jedna kotlarnica biti gotova naredne godine, ako na tenderu izaberu privatnog partnera.Ranije je pojasnio da je ideja da privatni partner izradi postrojenja i da se ugovorom obaveže za količinu toplotne energije koju bi predavao javnom preduzeću, a ono bi snabdevalo korisnike.Podsetimo, niška Toplana trenutno ima 16 toplotnih izvora. Sedam koristi gas kao energent, osam mazut i jedna lož-ulje. Prvih sedam proizvodi oko 95 odsto toplotne energije, a ostalih devet ispod 5 odsto.

Svet

Veće naknade za prolaz kroz Suecki kanal od februara

Predsednik Uprave Sueckog kanala (SCA) Osama Rabi izjavio je za televiziju Arabija da će naknade za plovidbu ovim kanalom biti povećane za šest odsto od februara 2022. godine, što će doprineti rastu godišnjih prihoda za 400 miliona dolara, prenosi Tanjug.Uprkos šestodnevnoj blokadi saobraćaja u oba smera u martu prošle godine, kada se džinovski brod Ever Given poprečno zaglavio u kanalu, SCA je u 2021. ostvario godišnji prihod od 6,3 milijarde dolara, najveći ikada zabeležen u istoriji tog kanala koji se smatra žilom kucavicom svetskog pomorskog prometa, piše egipatski Daily News, a prenosi Tanjug.

2022

Dugoročno posvećeni održivim ciljevima

Istraživanja su pokazala da čak 74 odsto ispitanika želi da učini više po pitanju reciklaže, što nije iznenađujući podatak, imajući u vidu da je na našim prostorima započeto prvo topljenje metala u svetu. U pitanju je svetski poznato arheološko nalazište sa ostacima iz 5300. do 4600. godine pre nove ere u Vinči, na Belom brdu. Na tom području je posejano seme industrijske revolucije i dan danas cirkulišu molekuli prvi put pretopljeni u Vinči, s obzirom koliko puta su se metali reciklirali kroz istoriju.O važnosti reciklaže, cirkularnoj ekonomiji, ali i o drugim važnim temama koje se tiču ove industrije, govori nam Nikola Narančić, direktor prodaje za jugositočnu Evropu i Tursku u kompaniji Ball.Ball korporacija je objavila ciljeve održivosti do 2030. godine s idejom da i kompanija i njeni partneri ostvare potpuno cirkularni sistem aluminijumske ambalaže za piće. Kakva je pozicija korporacije Ball u Beogradu kada je reč o održivosti, kao i o primeni koncepta cirkularne ekonomije u proizvodnji i upravljanju aluminijumom? Koji su vaši lokalni ciljevi?Ball Packaging se obavezao da do 2030. godine na globalnom nivou, zajedničkim radom sa partnerima iz industrije, trenutni procenat reciklaže aluminijumskih limenki u Evropi od 76 odsto poveća na 90 odsto, iako je limenka pakovanje za piće koje se već sada reciklira najviše na svetu. Prednost limenke u odnosu na druge vrste ambalaže za piće su brojne, ali je posebno važna činjenica da je 75% ikada proizvedenog aluminijuma na svetu i dalje u upotrebi. Zato je limenka jedan od najboljih primera cirkularne ekonomije na svetu, koja podrazumeva da se iskorišćeni proizvod posle procesa reciklaže može naći u ponovnoj upotrebi. Kako je potražnja za održivim proizvodima sve veća, kupci zahtevaju niskokarbonsku i cirkularnu ambalažu, a to možemo ostvariti aluminijumskom ambalažom koja se beskonačno reciklira uz visoku stopu reciklaže. U planu je inicijativa koja će za cilj imati smanjenje energetski zahtevnog procesa proizvodnje aluminijuma, kao i razvoj i promovisanje najboljih metoda, politike i postupaka za ostvarivanje potpuno cirkularnog sistema aluminijumske ambalaže za piće. Ball fabrika u Beogradu je sprovela pionirski poduhvat kao prva fabrika kod nas koja kompletnu proizvodnju realizuje uz pomoć 100% obnovljivih izvora energije. Ovakav vid proizvodnje uveden je istovremeno u sve Ball fabrike u Evropi i Severnoj Americi. U skladu sa tim, postavili smo cilj da ostvarimo nulte neto emisije CO2 pre 2050. godine i pređemo na 100% obnovljivu električnu energiju do 2030. godine u svim regionima gde Ball kompanija posluje. Za to nam je potrebna sva moguća podrška i u saradnji sa partnerima ćemo tokom naredne godine objaviti multiregionalna uputstva za reciklažu i smanjenje emisija CO2. Kao jedna od najvećih Greenfield investicija u Srbiji, kompanija Ball od 2005. godine kontinuirano doprinosi našoj privredi i životnoj sredini. Sa preko 180 miliona evra ulaganja u proizvodnju, zapošljava preko 250 radnika i godišnje proizvede više od 2 milijarde limenki od čega 80% izveze. Aktivno se zalaže za podizanje svesti o neophodnosti reciklaže kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan. Kako vidite budućnost limenke u Srbiji i regionu iz vaše perspektive, naročito po pitanju dizajna? Limenka je poput kreativnog platna, daje beskrajne mogućnosti za postizanje atraktivnosti - mogu da se štampaju u HD tehnici, mogu da menjaju boju u zavisnosti od položaja svetla. Proizvedene su i limenke koje svetle u mraku zahvaljujući štampi koja se na njoj nalazi. Bilo kakvo grafičko rešenje koje se osmisli, može da se realizuje kroz limenku.Dizajn ambalaže je od izuzetnog značaja za prodaju proizvoda, o čemu govori činjenica da ima moć da kupca ubedi na kupovinu za manje od 3 sekunde. Istraživanja govore da se oko 70% odluka o kupovini donosi na licu mesta, tokom kupovine, a pakovanje igra vrlo bitnu ulogu u lancu prodaje. To je prvi utisak, prva komunikacija proizvoda sa potencijalnim kupcem, a ono što sledi je kvalitet. Dizajn je tu da privuče, da učini proizvod atraktivnijim, dok kvalitet zadržava kupca, stvara vernost i dugoročnu konzumaciju. Idealan balans atraktivnosti i kvaliteta doprinosi boljem pozicioniranju brendova na tržištu. Ball u Srbiji kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan već godinama širi svest o neophodnosti reciklaže. Da li domaći potrošači prepoznaju ekološke prednosti limenke? Kakva forma edukacije se pokazala najboljom?Neprofitna organizacija za reciklažu limenki, Recan fondacija, preko 15 godina radi na podizanju svesti javnosti o neophodnosti i svim benefitima reciklaže, podržavajući međunarodni program „Svaka limenka se računa“, koji podrazumeva partnerstvo između proizvođača limenki, pića, reciklažne industrije i organizacija za zaštitu životne sredine. Zahvaljujući aktivnostima fondacije i kontinuiranim regionalnim kampanjama, oko 1.000 lokacija je uključeno u sistem. Ono što se pokazalo veoma korisnim u pogledu reciklaže, jeste direktno uključivanje konzumenata. Jedan od primera je pixelata, autentično umetničko delo, mural od iskoriščenih limenki, koje kreiraju sami potrošači. Već godinama, na različitim muzičkim festivalima i dešavanjima širom države i regiona, pixelata ima svoje ponosno mesto i zajedno sa fondacijom, podiže svest o značaju reciklaže među stanovništvom, a naročito mlađom populacijom. U stalnom traganju za inovativnim rešenjima za odlaganje i reciklažu limenki za piće, postavljeno je deset pametnih presa u IDEA objekatima u Beogradu. U pitanju su mobilni uređaji koji recikliraju limenke i pripremaju ih za dalju preradu, smanjujući time zapreminu otpada za 90% u odnosu na početno stanje. Zahvaljujući mogućnosti da se povežu sa ostalim pametnim uređajima, prese donose građanima dodatne benefite: za reciklirane limenke skupljaju se bodovi i ostvaruju se popusti na kupovinu, pored onog osnovnog - očuvanje sredine u kojoj živimo. Deo globalne strategije Ball je povećanje učešća žena u proizvodnji. Koliko su proizvodne linije u Srbiji blizu ovog cilja?  U svakodnevnoj komunikaciji se susrećemo sa raznim titulama, gde bez obzira na nivo pozicije i tip zanimanja, vrlo često pročitamo „operater“, „menadžer“, „saradnik“. Kada je oglas za posao u pitanju, istraživanja su pokazala da se propuštaju talenti zbog rodne nesenzitivnosti jezika. Ball Beverage Packaging EMEA planira da poveća učešće žena u poslovima u proizvodnji na 25%, a u Rusiji je već i zaposlena prva direktorka fabrike, što se desilo prvi put u istoriji ove industrije.Rekao bih da idemo ka novoj, osvešćenijoj industriji, gde „maning“ više nije „maning“ već „staffing“. Važno je da je problem prepoznat, da rešenje postoji i da će sigurno biti i generalno usvojeno.Nedavno je završena javna rasprava o izmenama zakona o upravljanju otpadom u Srbiji. Kakva je Vaša pozicija kad je reč o upravljanju ambalažnim otpadom? Kako reciklažna industrija da premaši trenutnu stopu reciklaže? Ball ima ambiciozan ciljeve vezane za ratu reciklaže limenke od 90% do 2030. godine na svim tržištima na kojima posluje. U skladu sa tim naša kompanija podržava uspostavljanje efikasnih sistema koji mogu da dovedu do tog rezultata, kao što je uspostavljanje modernog depozitnog sistema koji obuhvata sve jednokratne ambalaže za piće. Takođe, smatramo da uz optimizaciju sistema produžene odgovornosti proizvođača sa podizanjem kapaciteta i efikasnosti sortiranja i reciklaže, postavljanje “on the go” infrastrukture za reciklažu, možemo značajno poboljšati reciklažnu stopu.Trenutno je u toku rad radne grupe za Ambalažni otpad u okviru koje se raspravlja o izmenama Zakona o upravljanju ambalažnim otpadom i Ball je deo te radne grupe gde ćemo preneti naša iskustva sa drugih tržišta kao i iskustva iz projekta koje trenutno radimo u Srbiji – Uspostavljanje pametnog sistema za reciklažu sa GIZ-om. Kovid pandemija je pojačala pitanje zdravstvene bezbednosti limenki. Kako ste kao industrija odgovorili na ovaj izazov?Jedna od velikih prednosti limenke je jednostavna i bezbedna upotreba, koja je došla do izražaja u ovom periodu pandemije i u potpunosti ispunila svoju svrhu - jednostavna konzumacija koja ne zahteva dodatno posuđe i laka za držanje, a pri tom vrlo prilagodljiva temperaturi koja konzumentu odgovara i svuda može da se ponese. Izuzetno bezbedna, nju je nemoguće polomiti ili razbiti. Takođe, čuva sadržaj od uticaja svetla i kiseonika, i ono sto je mozda najbitnije, štiti planetu kao potpuno ekološki proizvod koji se može beskonačno reciklirati.

Srbija

U Hrvatskoj prvi slučaj flurone, kombinacije gripa i korone

U Nastavnom zavodu za javno zdravlje "Dr. Andrija Štampar" u Zagrebu je registrovan prvi slučaj flurone, kombinacije gripa i korone kod 27-godišnje pacijentkinje, potvrđeno je za portal Jutarnji.hr. Prema informacijama iz Zavoda, radi se o kovidu-19 i virusu gripa A, odnosno tzv. svinjskog gripu soja H3N2.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme "S obzirom na to da imamo multipleks PCR test kojim se dijagnostikuje koronavirus, a koji je ujedno osetljiv i na virus gripa, onda u uzorku možemo otkriti oba virusa, što se i dogodilo prvi put kod testirane mlađe pacijentkinje. Danas radimo tzv. tipizacijski test koji ćemo onda poslati u HZJZ, referentni centar za respiratorne bolesti", objašnjava prof. dr. Jasmina Vraneš, rukovoditeljka službe za kliničku mikrobiologiju Nastavnog zavoda za javno zdravstvo Andrije Štampar.Dodaje da je inače naziv flurona nastao od naziva za grip i koronu te da se ove sezone ipak može očekivati da će se češće dijagnostikovati ovakvi slučajevi.Epidemiološkinja Hrvatskog zavoda za javno zdravlje Dijana Majer istakla je da flurona u Hrvatskoj komplikuje situaciju i da se simptomi dve infekcije preklapaju, pa ih je teško razlikovati, piše Radio-televizija Srbije (RTS)."Grip ima teže simptome, brže se javljaju. Temperatura je 39, prisutni su bolovi u mišićima. Kod kovida su blaži simptomi i bolest postepeno napreduje. Jedna i druga kombinacija zavise od pojedinca, od toga da li je vakcinisan i od komorbiditeta. Nije isto hoće li je dobiti mlađa ili starija osoba", objasnila je doktorka Majer.Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra Istakla je da je u svakom slučaju preporučena vakcinacija i protiv koronavirusa i protiv sezonskog gripa.Šta je flurona i kada je nastala?Flurona predstavlja istovremenu zarazu koronavirusom i sezonskim gripom. Naziv ove pojave nastao je upravo kombinacijom reči "korona" i reči "flu" , što na engleskom jeziku znači grip, piše RTS.RTS podseća da je prvi slučaj flurone potvrđen u Izraelu u četvrtak. Registovan je kod porodilje u bolnici u izraelskom gradu Petah Tikva.Direktor ginekološkog odeljenja bolnice u Petar Tikvi Arnon Vižnicer rekao je da je porodilja bila pozitivna na koronavirus i grip čim je primljena u bolnicu, što je kasnije potvrđeno još jednim testiranjem na oba virusa.Zaražena žena je bila nevakcinisana protiv koronavirusa i protiv gripa, ali je imala samo blage simptome i puštena je iz bolnice u dobrom stanju.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Ovo je prvi dokumentovani slučaj istovremene infekcije koronavirusom i virusom gripa, ali zdravstveni stručnjaci veruju da je bilo i drugih koji nisu zvanično potvrđeni. Izveštaja o pacijentima sa gripom i kovidom 19 bilo je u SAD već u proleće 2020. godine.Izraelsko ministarstvo zdravlja istražuje slučaj i pokušava da utvrdi da li bi kombinacija dva virusa mogla da izazove ozbiljnije simptome.Stručnjaci upozoravaju da istovremena zaraza gripom i nekim drugim respiratornim virusima svakako slabi telo i imunski sistem.Čak i kada se ne nalaze istovremeno u jednom telu, pojava dva virusa u istom periodu može napraviti ozbiljne probleme zdravstvenim sistemima koji su već opterećeni. U Izraelu je poslednjih nedelja zabeležen porast broja obolelih od sezonskog gripa. Prošle nedelje je 1.849 Izraelaca sa gripom primljeno u bolnice, uključujući 605 dece i 124 trudnice i porodilje.Zato zdravstvene vlasti u Izraelu strahuju od pojave "blizanačke epidemije" (twindemic), odnosno istovremene epidemije koronavirusa i sezonskog gripa. Strahuje se da bi veliki broj slučajeva gripa i kovida 19 mogao da preoptereti bolnice, što je prošle godine sprečeno rigoroznim epidemijskim merama širom sveta.

Svet

Vrednost dolara dostigla petogodišnji maksimum

Vrednost američkog dolara dostigla je najviši nivo u skoro pet godina u odnosu na japanski jen, a porasla je i prema drugim glavnim valutama, podstaknuta rastom prinosa na državne dužničke obveznice SAD, jer se trgovci klade da će Federalne rezerve ranije podići kamate uprkos sve većem broju zaraženih koronavirusom, prenosi Rojters.Dolar je porastao na čak 115,815 jena, na najviši nivo od 1. januara 2017. godine, pošto su prinosi na američke dugoročne obveznice skočili tokom za 12,5 baznih poena na 1,6420 odsto, što je prvi put od 24. novembra 2021. godine.Tržišta novca su bez izuzetka uračunala procene o prvom povećanju referentne stope u SAD do maja, kao i još dva povećanja do kraja 2022. godine.Dolarski indeks, koji meri vrednost valute u odnosu na jen i pet drugih glavnih parametara, održao se blizu jednonedeljnog maksimuma od 96.328 poena, dostignutog u ponedeljakEvro se trguje za 1,1302 dolara, što znači da se oporavio sa jednonedeljnog minimuma od 1,12795 dolara.Britanska funta je skliznula na 1,34685 dolara, a australijski dolar se takođe kretao blizu dvonedeljnog minimuma od 0,7184 američkih dolara.

Srbija

DRI: Nepravilnosti u Pošti, od javnih nabavki do službenog automobila

Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je više nepravilnosti u vezi sprovođenja javnih nabavki u JP "Pošta Srbije", ali i u vezi korišćenja službenog automobila u tom preduzeću.Okkriveno je i da obračuni i isplate naknada po ugovorima za rad van radnog odnosa nisu vršenu u skladu sa Ugovorom o radu, a da zapošljavanje nije bilo u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. U postupku revizije su utvrđene nepravilnosti koje se odnose na planiranje i određivanje procenjene vrednosti javnih nabavki za 18 postupaka, navodi DRI. "Preduzeće nije dokazalo da je procenjena vrednost nabavki u iznosu od 416,7 miliona dinara zasnovana na sprovedenom ispitivanju, istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuju proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i slično, kao i provere da je procenjena vrednost validna u vreme pokretanja postupka javne nabavke."Prilikom korišćenja službenih automobila od strane članova Кabineta, direktora i određenog dela poslovodstva, Pošta nije vršila kontrole u pogledu urednog popunjavanja putnih naloga za korišćenje službenih automobila od strane članova Кabineta direktora i određenog  dela poslovodstva, kojima bi se potvrdilo da su isti korišćeni u poslovne svrhe.DRI ukazije i da preduzeće nije sačinjavalo naloge za službeni put.U izveštaju se ukazuje i da je "isto imenovano lice" više od četiri godine obavljalo funkciju vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća "Pošta Srbije", Beograd, što nije u skladu sa  Zakona o javnim preduzećima.Tim zakonom je naime propisano da period obavljana vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine.Preduzeće nije zaključilo Ugovor za nabavku usluga transporta novca i obezbeđenja transporta u iznosu od 205,17 muliona dinara u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i internim aktom Preduzeće je izvršilo nabavku usluga transporta  novca i obezbeđenja transporta u ukupnom iznosu od  192,96 miliona dinara po ugovoru od 2. oktobra 2017. godine, koji nije  zaključen u skladu Pravilnikom o  bližem uređivanju postupka javne nabavke. Po isteku Ugovora, Preduzeće je nabavilo usluge transporta novca i obezbeđenja transporta u ukupnom  iznosu od 12,21 milion dinara, na osnovu Aneksa I  Ugovora od 6. oktobra 2020. godine, a da nije poštovalo načela Zakona o javnim nabavkama, na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke. 

Srbija

Uz dobra vrata, nema zime

Na izmaku još jedne godine koju je na globalnom svetskom nivou obeležila borba protiv koronavirusa, retke su kompanije, van medicinskog sektora, koje su uspele bez problema da posluju s uspehom. U Srb...

Srbija

MK Group dobitnik nagrade Poslodavac godine

 MK Group je dobitnik priznanja Poslodavac godine koje dodeljuje Srpska asocijacija menadžera (SAM). Nakon prošlogodišnjeg priznanja za najodgovorniju kompaniju u Srbiji, ova prestižna nagrada udruženja menadžera još jednom pokazuje da se u Srbiji i te kako cene znanje, trud, profesionalizam i odgovornost, vrednosti koje već decenijama karakterišu poslovanje MK Group.„Velika je čast u ovakvom društvu biti proglašen za poslodavca godine, što govori o tome da su ljudi u našem fokusu i potvrđuje našu viziju da uz razvoj poslovanja stvaramo vrednost za zaposlene i društvo u celini”, izjavio je Mihailo Janković, generalni direktor MK Group i dodao: „Naša dugoročna ambicija je da kreiramo pozitivan i motivišući radni ambijent koji podstiče rast i razvoj svakog zaposlenog u MK Group, a nagrada Srpske asocijacije menadžera još jedna je potvrda da smo u ostvarenju tog cilja uspešni i da ćemo nastaviti i dalje da radimo na stalnom razvoju zaposlenih i jačamo našu organizaciju kako bismo svi zajedno rasli“.MK Group zapošljava 6000 ljudi u čitavoj Jadranskoj regiji, a prema poslednjem istraživanju koje je kompanija sprovela, čak 80% zaposlenih je ponosno što radi u MK Group i preporučilo bi je kao poslodavaca. Samo u toku 2021. realizovano je preko 10 strateških radionica za 30 lidera na nivou sistema, kao i MK Menadžerska akademija za više od 200 zaposlenih. Za najtalentovanije agronome, nosioce digitalizacije u poljoprivredi, sproveden je program „Digitalna akademija“ u cilju jačanja digitalnih veština i sposobnosti, dok se internim takmičenjem „Lansiraj ideju“ već 4 godine zaredom nagrađuju zaposleni koji prijave najbolja biznis rešenja. Kompanija kroz različite programe kontinuirano radi na osnaživanju zaposlenih, a posebno žena. Od ukupnog broja zaposlenih, 50% čine žene, dok ih je trećina u Odboru direktora.

Srbija

NZS objavila poziv za učešće u sufinansiranju mera i programa zapošljavanja

Nacionalna služba za zapošljavanje pozvala je organe autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava da učestvuju u sufinansiranju mera i programa aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini. Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave koja u okviru pokrajinskog, odnosno lokalnog planskog dokumenta u oblasti zapošljavanja, obezbeđuje više od polovine sredstava potrebnih za finansiranje određene mere aktivne politike zapošljavanja može podneti zahtev Nacionalnoj službi za učešće u finansiranju te mere, piše u saopštenju."Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja može odobriti učešće u finansiranju i kada je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava", navodi NZS.Učešće pokrajina i lokalnih samouprava planirano je u sufinansiranju sledećih mera aktivne politike zapošljavanja:- stručna praksa,- pripravništvo za mlade sa visokim obrazovanjem,- pripravništvo za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem,- sticanje praktičnih znanja,- obuka na zahtev poslodavca za nezaposlene,- subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih,- subvencija za samozapošljavanje,- javni radovi. Zahtevi se mogu podneti nadležnim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, najkasnije do 28. februara 2022. godine.Informacije o učešću u sufinansiranju mera aktivne politike zapošljavanja u 2022. godini, kao i Obrazac Zahteva za učešće nalaze se na veb strancii NZS. Učešće pokrajina i lokalnih samouprava u sufinansiranju mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim planskim dokumentom planirano je u skladu sa Strategijom zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine i Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine. Lokalni planski dokument u oblasti zapošljavanja mora biti u saglasnosti sa Akcionim planom, odnosno sa pokrajinskim planskim dokumentom u oblasti zapošljavanja, navodi NZS.  

Srbija

Stevan Cvetković (Gajbica): Onlajn dostava voća i povrća sporije raste

Prodaja svežeg voće, povrća i ostalih prehrambenih namirnica u okviru e-trgovine raste sporije u odnosu na drugu robu koja se prodaje „online“, kaže Stevan Cvetković, osnivač i vlasnik „online“ prodavnice Gajbica.rs.„Kupci i dalje žele da vide hranu koju kupuju pre nego što je kupe. Iako je e-komerc grana trgovine koja u Srbiji brzo raste, prodaja svežeg voća i povrća raste najsporije. Ali, primetno je da se i te navike menjaju. Sporo, ali menjaju se. Ipak, u našoj “online” prodavnici raste prodaja u poslednjih godinu dana”, kaže Cvetković.Rast “online” prodaje prehrambene robe, takođe, usporava i to što veliki broj ljudi i dalje radi od kuće, što smanjuje potrebu za uslugom dostave prehrambenih proizvoda. “Jednostavno, mnogi ljudi sa kojima smo razgovarali nakon nekoliko sati rada za računarom kod kuće, ne propuaštaju priliku da odu do obližnje prodavnice i “protegnu noge”. Dakle, više slobodnog vremena smanjuje potrebu za ovakvom uslugom”, kaže vlasnik ove online platforme koja je osnovana krajem novembra 2019. godine. Nakon toga, nekoliko meseci, počela je pandemija 2020. godine, što je bila prilika za razvoj  e-prodaje, ali na početku usled nedostatka znanja i isukutsva u novom poslu kojim su počeli da se bave, kako on kaže, nisu najbolje iskoristili priliku koja im se ukazala početkom pandemije.“Najviše porudžbina imali smo tokom vanrednog stanja i “zaključavanja” 2020. godine. Tada smo morali da ograničavamo broj porudžbina dnevno zbog nedostatka logističkih kapaciteta. Ipak, u 2020. smo mnogo naučili, nažalost na sopstvenim greškama, ali „stali smo na noge“ prošle godine i krenuli da rastemo iz meseca u mesec“, kaže Cvetković. Sa početkom pandemije pojavio se veliki broj malih „online“ prodavnica koje su pokušale da iskoriste priliku za dostavu prehrambenih proizvoda na kućnu adresu. „Ipak, mislim da su u ovom segmentu najviše profilitrali veliki igrači, trgodinski lanci koji imaju u ponudi „online“ narudžbine. Velike trgovinske kompanije su u svoju postojeću infrastrukturu i resurse lako mogle da uposle i e- kupovinu, uz minimalna dodatna ulaganja. Marketing kapaciteti i budžeti ovih kompanija su, takođe, na visokom nivou, i teško je takmičiti se sa njima bez neke jedinstvene ponude za kupce. Zato su se mnoge male „online“ prodavnice ugasile brzo nakon što su nastale“, kaže on.Najveći njihovi kupci su kompanije koje nabavljaju voće i grickalice.„Kompanije najčešće naručuju voće oko 90 odsto voća u odnosu na druge namirnice koje dostavljamo kancelarijama. Pokušavamo kompanijama da pružimo malo zdravije varijante grickalica i užina lokalnih proizvođača, a prihvatanje ovakvih proizvoda je malo sporiji process”, kaže on. Digitalna pijacaPrvi put su krajem 2021. godine počeli sa prodajom novogodišnjih paketa i imau u planu, kako kaže, da razvijaju i taj segment prodaje. “Cilj nam je bio da prodamo 500 poklon paketa u decembru i malo smo premašili plan, ali znamo da ovih proizvoda može da se proda mnogo više pred novogodišnje praznike”, kaže vlasnnik e-platforme koja ove godine, prema njegovom planu, treba da se transformiše iz „online“ prodavnice u „online“ pijacu. Na toj platformi platformi proizvođači će dobiti svoju digitalnu tezgu.„To praktično znači da će proizvođači dobiti svoj digitalni prostor koji će moći da vode, uređuju i promovišu uz našu pomoć. Ideja je da dostavu proizvoda malih proizvođača omogućimo u celoj Srbiji, sa mini logističkim centrima u većim gradovima“, najavljuje on.  Svetske trendove u e-trgovini prehrambenih proizvoda, kako navodi, diktiraju kineske kompanije. „Na primer, kompanija Miss Fresh, insipirisala nas je sa svojim mini „warehouse“ sistemom, koji im omogućava da porudžbine velike kilaže, dostavljaju u roku od sat vremena, pomoću električnih rikši i bicikala sa kargo nadogradnjom“, kaže Cvetković, navodeći da i oni teže to da postignu.

Srbija

Petrović: Siromašniji već trpe inflaciju od 10 do 15 odsto

Siromašna domaćinstva već sad trpe inflaciju od 10 do 15 odsto, iako je u novembru rast svih cena na godišnjem nivou bio 7,5 odsto, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, prognozirajući da nestašica verovatno neće biti ako zamrzavanje cena osnovnih proizvoda traje samo 60 dana.Proizviđačima bi u tako kratkom roku trebalo da bude važnije da zadrže učešće na tržištu, čak i po cenu eventualnih gubitaka, kaže Petrović u intervjuu za list "Nova". Međutim on dodaje da ukoliko se ta mera produži, a cene inputa nastave da rastu, nije isključeno da će doći do nestašica.Petrović naglašava da ubrzanje inflacije u Srbiji ima veoma izraženu socijalnu dimenziju jer su u poslednjih godinu dana najviše poskupeli hrana i energenti, a to su proizvodi na koje siromašni građani troše najveći deo svog dohotka."Korak u dobrom smeru napravljen je time što su penzije i plate u javnom sektoru ipak ostale pod kontrolom, što je važno sidro za ekonomsku stabilnost", smatra Ptrović.On ocenjuje da kada se sve uzme u obzir, ima mesta za umereni optimizam kao i da to znači da će se tokom 2022. godine inflacija postepeno usporavati i tako će se sačuvati ekonomska stabilnost uz privremeni rast od 4 do 4,5 odsto.