Vesti iz zemlje

04.01.2022. 10:33

Beta

Autor: Nova Ekonomija

„Emisije sumpor-dioksida u Srbiji šest puta veće od predviđenih“

Emisija sumpor-dioksida iz termoelektrana u Srbiji je u 2020. godini bila šest puta veća nego što je predvidjeno Nacionalnim planom za smanjenje emisija, koji je uskladjen sa Direktivom o velikim ložištima Energetske zajednice ...

Foto: Pixabay

Emisija sumpor-dioksida iz termoelektrana u Srbiji je u 2020. godini bila šest puta veća nego što je predvidjeno Nacionalnim planom za smanjenje emisija, koji je uskladjen sa Direktivom o velikim ložištima Energetske zajednice (EZ), rekao je za Betu bivši direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač.

On je kao razlog ovolike emisije štetnih gasova naveo nedostatak filtera u radu termoelektrana koji su ugrađeni samo u termoelektrani u „Kostolcu B“, ali četiri godine ne rade.

Termoelektrana Kostolac A u „penziju“ ide tek 2038. godine

„Emisije sumpor-dioksida su u 2020. godini iz termoelektrana bile šest puta veće nego je to predvidjeno Nacionalnim planom smanjenja emisija, a samo emisije iz „Kostolca B“ su skoro dvaput veće od onih koje je vlada odobrila za sve termoelektrane u Srbiji“, rekao je Kopač, kome je mandat direktora Sekretarijata EZ istekao pre mesec dana.

On navodi da su emisije azotnih oksida i prašine manji problem i ne prevazilaze vrednosti predvidjene Nacionalnim planom, a moguće sankcije za Srbiju zbog toga su gubitak prava glasa u EZ, što je štetno za ugled zemlje, kao i manjak investicija u sektor energetike.

Kopač je rekao da ga je raspad sitema termoektrane „Nikola Tesla“ (TENT) u Obrenovcu pre mesec dana iznenadio, ali da ne zna dovoljno o tome i da ne želi da komentariše sve uzroke.

Sistemske greške plaćamo skupim uvozom struje

Odgovarajući na pitanje da li će zemlje Zapadnog Balkana od 2025. godine plaćati takse za emisiju ugljen-dioksida Kopač je istakao da je Evropska unija (EU) uvela trgovanje pravima za emisiju štetnih gasova, kao i da očekuje, da će sve zemlje Zapadnog Balkana ići putem EU i uvesti plaćanje prava na emitovanje ovih gasova, a pre svega ugljen-dioksida.

Dodao je da je cena prava na emitovanje u EU sada oko 70 evra za tonu ugljen-dioksida, ali da bi ta cena na Zapadnom Balkanu odmah uništila konkurentnost industrije i prouzrokovala socijalne nemire, zbog toga Srbija treba postepeno, ali konstantno i predvidljivo da uvodi te takse jer bez toga neće moći da ubedi EU da je ozbiljna država.

Odluka o tome kako će potrošiti tako sakupljen novac je, kako je rekao Kopač, suvereno pravo Srbije. „Ja sam uvek propagirao potrošnju tog novca za mere energetske efikasnosti, obnovljive izvore energije, za tranziciju regija s rudnicima uglja“, rekao je Kopač.

EPS radi studiju kako bi iskopavanje uglja bilo efikasnije

Na pitanje šta znači da će zemlje koje budu poštovale taj mehanizam imati preferencijalni tretman pri izvozu, a da će u suprotnom plaćati i taksu na izvoz robe, Kopač je rekao da se još ne zna kako će izgledati mehanizam granične adaptacije, kojeg usvaja EU, ali iz izjava zvaničnika je jasno, da Evropa ne želi da kažnjava, nego stimuliše trgovinske partnere, da uvedu mehanizam plaćanja emisija ugljen-dioksida.

„Preračunaće se koliko je uglja prosečno u nekom proizvodu, a proizvod je i električna energija i obračunaće se cena za emisije koje bi inače plaćao neki proizvodjač istog proizvoda unutar EU na takvu prosečnu vrednost uglja“, objasnio je Kopač.

Energetska zajednica pokrenula postupak protiv Srbije zbog aero-zagađenja

Na pitanje da li je Srbija ispunila sve obaveze koje je od nje zahtevala EZ za vreme njegovog mandata, Kopač je rekao da Srbija nije odgovorila pozitivno na te zahteve i da još nije uspešno završeno razdvajanje delatnosti u „Srbijagasu“, filteri u termoelektranama još nisu ugradjeni, a da ima i drugih problema.

Kopač je rekao da veruje da će Srbija, bez obzira na energetsku krizu, do 2050. godine ugasiti termoelektrane jer su sve stare i do tada će biti istrošene, a da se nove ne grade.

Po pitanju energetske krize Kopač je naveo da je energija je bila nenormalno jeftina i to nije moglo dugo da traje.

„Pored toga ceo svet ide u tranziciju, ka dekarbonizaciji, to je ogroman tehnološki pokret, a ne kriza. Neko to mora da plaća, a sve se to odražava u ceni energije“, ističe on.

Dodao je da očekuje da će cene energenata pasti krajem zime, ali da nikad neće više biti tako niske kao što su bile pre poskupljenja. Što će se prema njegovim rečima reflektovati i na cenu struje za domaćinstva u Srbiji jer je sada daleko ispod troškova za proizvodnju. „Razumem, da je to politički osetljivo za sve, posebno pre izbora“, rekao je Kopač.

Ocenio je da je prva posledica energetske krize inflacija jer cene gasa i nafte utiču na cenu hrane i transporta i da će jedini pobednici na duge staze biti zemlje koje neće više zavisiti od uvoza nafte, gasa ili uglja, koji polako odlazi u prošlost zbog procesa dekarbonizacije. 

„Sad je vreme za intenzivne investicije u obnovljive izvore energije i u mere energetske efikasnosti“, rekao je Kopač.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.