Vesti iz zemlje

06.01.2022. 08:25

Katarina Baletić

Autor: Nova Ekonomija

Kako se 2021. trošio novac u zdravstvu?

Ulaganja u zdravstvo veće je u toku protekle dve godine, što je delom posledica borbe protiv  koronavirusa, a delom redovnih ulaganje u rekonstrukciju kliničkih cenatara koje se odlaže godinama unazad. Vanredno trošenje novca zb...

Foto: Nova ekonomija

Ulaganja u zdravstvo veća su u toku protekle dve godine, što je delom posledica borbe protiv  koronavirusa, a delom zbog redovnih investija kao što je rekonstrukcija kliničkih centara. Vanredno trošenje novca zbog pandemije i dalje je obavijeno velom tajne, i to ne samo kada su u pitanju firme od kojih se materijali ili usluge nabavljaju, već i kada je u pitanju ukupna suma koja je potrošena. 

Državne investicije u zdravstvu su 2021. godine bile veće nego godinu ranije, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Ukupna kapitalna izdvajanja za zdravstvo nakon poslednjeg rebalansa za 2021. godinu iznose najmanje 38 milijardi dinara.

To je za sedam milijardi više nego što je država, prema procenama Fiskalnog saveta, izdvojila u 2020. godini.

U okviru ovih troškova su vanredna ulaganja zbog pandemije kao što je izgradnja kovid bolnica, fabrike vakcina i nabavka medicinske opreme, ali i redovna kapitalna ulaganja kao što je rekonstrukcija i opremanje KC Srbije i KC Vojvodine

Vanredna ulaganja su prema procena Fiskalnog saveta, u 2021. godine iznosila 14,1 milijardu, a 2020. godine 23,9 milijardu dinara.

Troškovi RFZO

Nabavka potrošnog materijala za potrebe lečenja kovid pacijenata i dalje idu preko Republičkog fonda za zdravstveno osigurnje (RFZO). To se moglo zaključiti i iz odgovora zavoda i instituta za javno zdravlje koje je dobila Nova ekonomija, a u kojima ove institucije tvrde da su testove za detekciju koronavirusa dobijale upravo od RFZO.

Međutim, RFZO i dalje ne objavljuje javne nabavke za testove, vakcine, zaštitnu opremu, respiratore i slično, a na zaheteve novinara i dalje odgovara da se radi o „strogo poverljivoj“ tajni.

Ipak, Nova ekonomija je analizom finansijskih izveštaja za 2020. godinu zaključila da su troškovi RFZO porasli za 38 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Državni fond  je svoju potrošnju procentualno najviše povećao kada je u pitanju nabavka materijala i opreme. U 2020. godini je za ove potrebe potrošeno preko pola milijarde evra.

Ta suma je i prvi nagoveštaj ukupnih troškova nabavki koje je zdravstvo obavilo tokom pandmije.

Na šta je RFZO trošio novac u pandemiji:
RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evra

Država je i tokom 2020. i 2021. godine imala vanredno veće transfere ka RFZO. Veće dotacije za RFZO će se nastaviti i u 2022. godini.

Država za 2022. godinu planira slične transfere kao i u 2021. godini koji su za oko 300 miliona evra iznad svog uobičajnog pretkriznog nivoa. 

To znači da postoji relativno velika rezerva u slučaju novog rasplamsavanja epidemije korona virusa tokom ove godine, piše u analizi Fiskalnog saveta. 

Savet ocenjuje ovakvo planiranje kao opravdano i pohvalno, jer se loš scenario zdrasvtvene krize u 2022. godini i dalje ne može potpuno isključiti.

Ipak, vrlo je verovatno da za ovoliko velikim sredstvima ne bi trebalo da bude potrebe, pa se u anilizi procenjuje da bi polovina (150 miliona evra) ostati nepotrošena.

Izgradnja kovid bolnica

Od početka pandemije Srbija je izgradila tri kovid bolnice, u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu.

Za gradnju objekata je bilo zaduženo Ministarstvo odbrane iz čijeg budžeta se izgradnja i finansirala, dok je oprema plaćena iz kase Ministarstva zdravlja.

Celokupna izgradnja i opremanje je sprovedeno netransparentno jer su firme birane u okviru pregovaračkih postupaka, što znači da je država sama briala preduzeća sa kojima želi da posluje.

Čak i nakon potpisivanja ugovara, cena je rasla.

Državna revizorska institucija (DRI) je utvrdila da je Ministarstvo zdravlja prekršilo zakonske odredbe i da nije javno objavljivalo anekse ugovora sa dobavljačima kojima je povećavana cena.

Opremanje kovid bolnica je koštalo oko 42,3  miliona evra, a nosilac posla je u sva tri slučaja bila kompanija Magna Pharmacia, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Ova firma je i predstavnik jednog od glavnih proizvođača testova koji se koriste u Srbiji, BGI testova, a o tome možete čitati na linku.

U slučaju izgradnje, za koju je zaduženo Ministarstvo odbrane, nije potpuno jasno da li su postojali aneksi ugovora, ali se, na primer, cena izgradnje i opremanja novosadske kovid bolnice stalno uvećavala. Dodatni problem predstavlja i to što se ukupna suma koja je izdvojena za izgradnju ove kovid bolnice ne može videti u budžetu, jer je novac naknadno obezbeđivan iz budžetske rezerve i to kroz nekoliko rešenja Vlade.

Više o tome koliko je koštala izgradnja kovid bolnice u Novom Sadu:
Novosadska kovid bolnica: Cena izgradnje stalno rasla, posao dobijali odabrani

I za izgradnju fabrike vakcine zaduženo je Ministarstvo odbrane, odnosno Vojnograđevinska ustanova „Beograd“, pri ovoj instituciji. 

Iste firme koje su gradile i kovid bolnice, izabrane su da grade i fabriku vakcina.

Firme Termomont iz Beograda, Teming Electrotechnology iz Niša i Saša Milosavljević PR BP Consulting iz Kruševca su za izgradnju kovid bolnica dobile oko 62,7 miliona evra, a za fabriku vakcina blizu 24,7 miliona evra.

Više o izgradnji fabrike vakcina:  
Fabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolnice

Plate lekara

Novoizgradnjene bolnice nisu uspele da zaposle svo potrebno osoblje, o čemu svedoči konkurs za rad u kovid bolnici u Batajnici kada je traženo preko 800 medicinara, a zaposleno ih je samo 94.

Istovremeno, oni koji su angažovani u kovid bolnicama se žale na uslove u kojima rade, a mladi lekari ne uspevaju da dobiju ugovore na neodređno vreme.

Nezadvoljstvo među zdravstvenim radnicima postoji i zbog zarada koje dobijaju i to pre svega kada je u pitanu najstručniji kadar jer lekara imaju tek tri puta veću zaradu od nemedicinskog kadra, a ta razlika bi trebalo da bude skoro duplo veća.

Više o platama lekara u pandemiji:
Ostajemo li dužni lekarima?

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.