NIS planira da se zaduži na Beogradskoj berzi emitovanjem obveznica posle 15. novembra

Naftna industrija Srbije (NIS), u većinskom vlasništvu ruskih kompanija, čeka odluku akcionara za izdavanje obveznica na tržištu kapitala koje Ministarstvo finansija pokušava da uspostavi u Srbiji u saradnji sa Svetskom bankom. NIS je za sada jedina kompanija koja je naznačila da bi mogla da na Beogradskoj berzi obezbedi finansiranje na ovaj način, dok se druge kompanije, potencijalni emitenti, ne oglašavaju.

„Predlog odluke upućen Skupštini akcionara NIS a.d. Novi Sad radi usvajanja na vanrednoj sednici koja je zakazana za 15. novembar 2024. godine, predviđa odobrenje emisije obveznica Društva. Reč je o ponudi koja će, u slučaju usvajanja odluke, najpre biti upućena određenim investitorima preko odabranog brokerskog društva, sa naknadnim uključenjem obveznica na tržište, odnosno sekundarno trgovanje. Emisija obveznica bila bi izdata na rok od pet godina i indeksirana u evrima, sa prinosom od 6,5 odsto godišnje, uz kvartalne isplate kupona. Planirani rok za upis je kraj novembra – sredina decembra tekuće godine“, naveli su iz NIS-a za Novu ekonomiju.

Kako dodaju, sve ostale detalje u vezi sa emisijom obveznica, NIS će objaviti nakon održane sednice Skupštine akcionara.

Večinski vlasnik je PJSC Gazprom Neft u visini od 50 odsto i PAO Gazprom od 6,2 odsto. Republika Srbije drži 29,9 odsto ove kompanije i ostatak akcija je u vlasništvu banka, osiguravajućih društava i drugih firmi. U vlasništvu fizičkih lica je 10,3 odsto akcijskog kapitala NIS-a.

U projekat oživljavanja tržišta kapirala u Srbiji prve su ušle banke izdavanjem MREL obveznica i za sada su to uradile Rajfajzen, Erste, OTP i AIK banka. S obzirom da još nema razvijenog sekundarnog trgovanja ovim tipom obveznica, još je rano reći kako će se tržište i da li će se razviti.

Tržište državnih obveznica u Srbiji funkcioniše relativno dobro, ali ostali segmenti tržišta kapitala, kao što su tržište korporativnih obveznica ili berza, trenutno su i dalje zanemarljivi. Između 2020. i 2024. godine, samo 11 kompanija je izdalo ukupno 32 korporativne obveznice, nominalne vrednosti od 942 miliona evra. Sve kompanije, osim Energoprojekta, to su učinile putem privatnog plasmana, o čemu je Nova Ekonomija već pisala.

Obveznice NIS, ukoliko se akcionari tako i odluče, bile bi prve korporativne hartije od vrednosti koje bi se našle na berzi, ali s obzirom na to da su kupci srpskih dužničkih hartija prema podacima Narodne banke Srbije uglavnom investitori iz SAD, Velike Britanije i ondašnji fondovi, osiguravajuća društva i banke, kako sa Zapada, tako i domaće. S obzirom da Srbija nije uvela sankcije prema Rusiji posle invazije na Ukrajinu, te da ruske kompanije normalno posluju u zemlji, videće se koliko će i investitori sa Zapada biti zainteresovani za dugovanja kompanije u ruskom vlasništvu.