EPS podigao udeo struje iz obnovljivih izvora – tako što je zbog havarija smanjio proizvodnju iz uglja

Prema poslednjim podacima, Elektroprivreda Srbije uspela je da značajno uveća udeo struje koju dobija iz obnovljivih izvora, čime se naizgled približava ostvarenju zelenih ciljeva u proizvodnji električne energije. Ali prema rečima stručnjaka, začkoljica u naizgled dobrim brojkama, jeste činjenica da je EPS smanjio proizvodnju struje iz uglja, pa se na taj način procenat energije dobijene iz obnovljivih izvora naglo uvećao. Drugačije rečeno, nije toliko povećana proizvodnja zelene energije, koliko je zbog problema pala proizvodnja u termoelektranama.

Prema podacima RERI-ja, u 2023. godini Srbija je 41,48 odsto proizvedene struje dobila iz OIE.

„Te brojke su takve ne zato što smo mi povećali kapacitete za proizvodnju iz OIE, nego zato što ne koristimo bazične izvore, kao što je ugalj i nama termoblokovi ne rade punim kapacitetom, što je poražavajuće“, kaže Miloš Zdravković, ekspert za energetiku.

Kako kaže, u portfoliju EPS-a bilo je planirano da se 70 odsto električne energije proizvodi iz bazičnih, starih izvora, a 30 odsto iz obnovljivih. Pošto su termoelektrane zapale u probleme, do toga nije došlo, ukupna proizvodnja struje je pala, a „mi više nismo zemlja izvoznik, nego uvoznik električne energije“.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević rekao je ranije da do 2030. godine, ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana treba da bude 3,5 GW, čime će skoro svaki drugi proizvedeni megavat-sat biti iz zelene energije. Do 2040, kapacitet iz OIE bi trebalo da bude povećan skoro tri puta.

Iz ovog ministarstva su ove godine otvorili vetropark Krivača od 310 gigavat sati (GWh), a sledeće godine na mreži će se naći prva vetroelektrana u vlasništvu EPS-a, vetropark Kostolac kapaciteta 66 megavata, a u narednih nekoliko godina kroz strateško partnerstvo biće izgrađen i 1 gigavat samobalansirajućih solarnih elektrana, koji će biti u vlasništvu EPS-a. U ovoj godini treba da bude gotova tehnička dokumentacija za projekat RHE Bistrica, što će omogućiti početak pripremnih radova u sledećoj godini. Takođe, do kraja 2026. godine 80 odsto naših hidroelektrana biće obnovljeno, prema izveštajima EPS-a.

Zdravković kaže da treba postaviti i pitanje da li je strategija pametna, smislena? Zato što smo za sto godina u Srbiji napravili 8,5 gigavata (GW) instalisane snage, a sada hoćemo da za 15 do 20 godina napravimo preko 17 GW, to znači da računamo na to da će na teritoriji naše države neki stranci to da rade, a ne elektroprivreda Srbije, kaže ovaj stručnjak.

„Po tom porfoliju predviđeno je 3,5 GW iz vetroparkova, 7,5 GW iz solara da se dobija električne energije. Ta zelena strategija ne prati zakone fizike i prirode, to je veliki problem. Zapostavljaju se i dve činjenice – jedan megavat, u teoriji, iz bazičnih izvora energije menja četiri do šest megavata iz OIE, a u praksi je to 14 do 17 megavata“, navodi Zdravković.

Između 2013. i 2022. godine prema podacima RERI-ja, ukupna proizvodnja električne energije u Srbiji smanjila se za 11,8 odsto, dok je uvoz porastao 188,5 odsto. I da li onda Srbija može da dostigne plan i program do 2030. godine koji je zacrtala od 45, 2 odsto za dobijanje struje iz OIE?

„Može ako budemo uvozili struju, čak i ako ne budemo proizvodili dovoljno iz obnovljivih izvora“, kaže Zdravković.