U prvom kvartalu BDP porastao dva odsto: Industrija beleži rast, a turizam pad

Podaci koje je danas objavio Republički zavod za statistiku (RZS) su donekle i očekivani nakon što su sve međunarodne finansijske institucije revidirale prognoze rasta na niže. Iako rast BDP-a od dva odsto deluje kao dobra vest, s obzirom da će ga ove godine voditi potrošnja i javne investicije, do kraja godine je trebao da dostigne 4,2 odsto, prema očekivanjima vlasti.

Ovaj model rasta Srbija je predviđala i za naredne godine, ali za sada se niko od političara nije oglasio o eventualnim revizijama niti projekcija, niti modela rasta ekonomije. Čini se za sada, da se planovi neće ni menjati.

BDP raste, ali ipak sporo

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je dva odsto, objavio je danas RZS. Obračun BDP za prvi kvartal 2025. godine koji je detaljniji biće objavljen 2. juna. Republičkim bužetom za ovu godinu predviđen je rast BDP-a od 4,2 odsto.

I MMF i Svetska banka zajedno sa Bečkim institutom smanile usprognoze rasta za ovu godinu na 3,463 odsto (MMF), SB je spustila očekivanja na 3,5 odsto, Institut na 3 odsto. Ovo je značajno usporavane s obzirom na visoku bazu rasta za prošlu godinu od 3,9 odsto.

Industrija beleži rast

Industrijska proizvodnja u Srbiji u martu 2025. godine veća je 6,9 odsto u odnosu na isti mesec 2024. godine, saopštio je RZS. U odnosu na prosek 2024. godine industrijska proizvodnja u martu ove godine veća je 5,2 odsto. Industrijska proizvodnja u periodu januar–mart 2025. godine, u poređenju sa istim periodom 2024. godine, veća je 2,1 odsto.

Posmatrano po sektorima, u martu 2025. godine, u odnosu na isti mesec 2024. godine industrijska proizvodnja u prerađivačkoj industriji veća jer 10,4 odsto, u rudarstvu za 4,7 odsto, dok je u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pala 6,4 odsto.

Indsutrijska proizvodnja u Srbiji je pred velikim izazovima, koji su dodatno otežani globalnim trgovinskim ratom.

Zatvaranja postrojenja su delom posledica skuplje radne snage, iscrpljenih subvencija zbog kojih investitori i odlaze kada isteknu, ali i lošije situacije u Evropi.

Turizam u padu

U Srbiji je u martu 2025. godine registrovano 270.404 turista, što je 11,1 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine, kao i 786.013 noćenja, odnosno 14,6 odsto manje, saopštio je danas RZS.

Stranih gostiju bilo je 142.053, odnosno 7,2 odsto manje nego pre godinu dana, dok je domaćih turista bilo 128.351, odnosno 14,9 odsto manje.

Domaći turisti su u martu ostvarili ukupno 376.898 noćenja ili 22,8 odsto manje nego u isto vreme 2024, a strani turisti 409.115, što je manje za 5,4 odsto.

Najviše stranih turista bilo je iz Kine, Rusije, Bugarske, Severne Makedonije i Turske.

Kao razlog za pad posete, lokalni političari su okrivili studentske proteste koji već pet messeci traju u Srbiji.

Spoljnotrgovinski deficit sve evidentniji

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvom kvartalu ove godine iznosila je oko 17,59 milijardi evra, što je rast od 7,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je RZS.

Izvezeno je robe u vrednosti 7,35 milijardi evra, što je povećanje od 1,8 odsto, dok je uvoz uvećan 12,4 odsto, na 10,24 milijarde evra.

Deficit je iznosio oko 2,9 milijardi evra i veći je za 52,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 71,7 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,2 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 57,1 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner Srbiji jesu zemlje CEFTA, sa kojima je ostvaren suficit od 754,2 miliona evra, što je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, medicinskih i farmaceutskih proizvoda i drumskih vozila.

Najvažniji partneri Srbije u izvozu su Nemačka, BiH, Kina, Italija i Rumunija, a u uvozu Kina, Nemačka, Mađarska, Italija i Turska.

O problemima u spoljnoj trgovini koji nas očekuju Nova Ekonomija je ranije i pisala.

Bečki institut smanjio procene rasta BDP-a Srbije, očekuju veću inflaciju nego ranije