Uvođenje platforme eAgrar se očekuje tokom 2023. godine

Puštanje u rad internet platforme eAgrar očekuje se tokom naredne godine. Više od 450.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji registrovaće se četiri puta brže i jednostavnije nego do sada.

Kako kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), svi poljoprivrednici moći će elektronski da podnesu zahteve za subvencije, kada ona bude proradila.

NALED očekuje početak rada eAgrara tokom 2023. godine.

NALED će se baviti i uvođenjem elektronske knjige polja za zakupce poljoprivrednog zemljišta, ukidanjem poreza na donacije hrane i usklađivanje propisa iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane sa evropskim zakonodavstvom, kako bi trgovina sa EU bila olakšana, dodaje se u saopštenju.

Šta je poljoprivrednicima potrebno da ne bi bili „na rubu egzistencije“

Uvoz i izvoz robe bili bi efikasniji i kada bi se u Srbiji priznavali rezultati EU laboratorija, kao i kada bi se usaglasila primena propisa iz oblasti deklarisanja hrane u delu označavanja zemlje porekla, što je sada dodatni trošak za uvoznike i koči plasman robe.

„Jedan od važnijih ciljeva jeste usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa evropskim standardima, što je posebno važno, jer to u stvari znači i bolje i sigurnije uslove tržišnog poslovanja,“ istakla je Tamara Penjiić, nova predsednica NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu.

Prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), gotovo polovinu komunalnog otpada na deponijama, tokom prošle godine, činio je biorazgradivi otpad.

Članovi NALED-a, pripremili su predlog izmene regulative koje bi omogućile doniranje hrane pred istekom roka, kako bi kompanije zdrave namirnice sa oznakom „najbolje upotrebiti do“, mogle lakše da usmere ka onima kojima su potrebne.

Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dušanka Golubović istakla je da su sve inicijative NALED-a u skladu sa planovima ministarstva i da će se privesti kraju aktivnosti koje su u prethodnom sazivu započete.

„Na razvoju eAgrara ćemo raditi tokom naredne godine intenzivno, a već u februaru očekujemo postavljanje baze podataka. Naš budžet je prešao pet odsto ukupnih poreskih prihoda i tako će biti i sledeće godine“, rekla je Golubović.

Biće sve više EU subvencija za poljoprivredu koje nećemo moći da iskoristimo

Kako je dodala, najveći deo je usmeren na subvencije i podsticaje u poljoprivredi, ali uvešćemo i jasnije kriterijume, kojima ćemo podstaći da proizvodi budu kvalitetniji i konkurentniji na stranom tržištu

Kao najveći rezultat Saveza ističe se uvođenje elektronske platforme za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, putem koje je od 2019. prijavljeno više od 72.200 radnika.

Sledeći korak bio bi da se ova procedura proširi i na druge delatnosti, kao što su turizam, ugostiteljstvo, građevinarstvo i kućni poslovi, a Vlada Srbije, pre dve godine pokrenula je radnu grupu za izradu ovog propisa.

Kako je pisala Nova ekonomija, prema mišljenju agrarnih analitičara, srpskoj poljoprivredi treba godišnji budžet od barem milijardu evra kako bi se oporavila i postala zamajac celokupne domaće privrede.

Zakonske izmene neophodne za uvođenje eAgrara usvajane su pre godinu dana.

Kako je tada preneo naš portal, tad aje predviđeno avansno plaćanje za IPARD korisnike, mera LEADER, kao i Integrisani sistem upravljanja i kontrole.

IPADR fondovi EU, koji su namenjeni poljoprivredi, poslednjih godina u Srbiji dosta su neiskorišćeni, jer nam nedostaju razvojni projekti.

Srpskoj poljoprivredi potrebno „barem milijardu evra“ za oporavak