Kroz budžetsku rezervu za pet godina potrošeno 2,6 milijardi evra

Veliko korišćenje budžetske rezerve bila je uobičajena praksa u prethodnim godinama, a Nova Ekonomija redovno izveštava o ovoj potrošnji koja se dodeljuje za raznorazne namene: od finansiranja sportskih klubova, verskih i lokalnih organizacija, pomaći Mongoliji i Bileći…

Isplate su iz ovih rezervi bile za najrazličitije svrhe i namene, a Fiskalni savet u poslednjoj analiz navodi da je na preraspodelu javnih sredstava preko budžetske rezerve u periodu od 2018. do 2023. godine utrošeno 2,6 milijarde evra.

Analiza Fiskalnog saveta ukazuje na to da Vlada Srbije tekuću budžetsku rezervu sistematski koristi u velikom obimu, tj. blizu zakonskog maksimuma od četiri odsto budžetskih prihoda.

U najmanje dve godine (tokom 2020. i 2022. godine) postoje jasne indikacije da je premašeno i ovo zakonsko ograničenje, prema nalazima Saveta.

“To konkretno znači da je preko budžetske rezerve od 2018. do 2023. ukupno preusmereno najmanje 2,6 milijardi evra budžetskih sredstava koja nisu prošla standardne procedure planiranja i uključivanja u budžet. Stvarni iznos zapravo je i nešto veći od toga. Naime, sveobuhvatni podaci o upotrebi budžetske rezerve u 2023. još uvek nisu dostupni, biće u drugoj polovini 2024. godine, a potpuni podaci za 2019. nikad nisu objavljeni”, navodi se u analizi.

U toku godine su dozvoljene neke korekcije budžeta bez učešča parlamenta i to se obavlja preko budžetske rezerve, a ona se popunjava novcem koji nije utrošen tokom godine na budžetom predviđene projekte.

Odatle Vlada Srbije posle presumerava novac na druge korisnike i projekte, za koje prvobitno nije bilo dovoljno izdvojeno.

“Zakonski dozvoljen maksimalan iznos sredstava koja se mogu preusmeriti preko budžetske reserve (bez odobrenja Skupštine) trenutno je četiri odsto prihoda republičkog budžeta, što u 2024. iznosi oko 700 miliona evra. Ukoliko se tokom godine pojavi potreba za značajnijim izmenama budžeta i promenama ekonomskih politika, Vlada je u obavezi da Narodnoj skupštini podnese na usvajanje rebalans budžeta”, podseća Fiskalni savet.

Vođenje ekonomskih politika preko budžetske rezerve povećava rizik da će donete mere biti neefikasne, kaže Savet i navodi i neke primere.

Jedan su bile novčane mere za podsticaj rađanja koje su dovele do rasta fertiliteta maloletnih Romkinja u meri koja dovodi njihovo zdravlje u opasnost.

Čak i na prvi pogled jednostavan program izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti, probio je prvobitne rokove, a Zakon koji ovaj program reguliše menjan je usled otkrivenih propusta čak četiri puta od svog prvobitnog usvajanja (po hitnoj proceduri) 2018. godine, a trenutno je i peta izmena u Skupštini. Oba projekta su finansirana iz budžetske rezerve.

Upotreba budžetske rezerve ne prikazuje se dovoljno transparentno pa poreski obveznici često ostaju uskraćeni za informaciju o nameni ovih sredstava, kaže Savet.

Specifičnost budžetske rezerve je i to što se ona u velikoj meri koristi za finansiranje poverljivih državnih rashoda – zbog čega je namena ovih sredstava nepoznata.

Postoje brojne dileme povezane s rasprostranjenom poverljivom upotrebom budžetske rezerve. Pre svega, može se postaviti jedno očigledno pitanje: da li je moguće da bezbednosne i druge osetljive potrebe Srbije zavise od toga da li će se u budžetu tokom godine osloboditi dovoljan prostor za njih, što budžetska rezerva u suštini predstavlja?

Poverljiv mini budžet

Ali, i kada je poverljiva upotreba rezerve u pitanju, samo trećina ovih sredstava zaista odlazi na bezbednosni sektor Ministarstvu odbrane, MUP i BIA.

“Ostalih oko 65 odsto poverljivih rashoda iz budžetske rezerve, trošili su drugi korisnici, uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta. Podaci pokazuju da su jednaku veličinu rashoda po poverljivim rešenjima realizovali Ministarstvo odbrane i Ministarstvo finansija, a ubedljivo najveći broj pojedinačnih poverljivih rešenja (u manjem iznosu) odnosio se na Generalni sekretarijat Vlade”, dodaje Savet.

Čak i rešenja koja nemaju oznaku poverljivosti često nisu dovoljno transparentna, a u obrazloženju upotrebe budžetske rezerve neretko se pojavljuju samo generičke rečenice „za finansiranje redovnog rada, ili za podršku radu određenog korisnika“.

Međunarodna praksa potvrđuje da u Srbiji postoje najmanje tri problema s upotrebom budžetske rezerve.

Prvi je preveliki obim sredstava koje Vlada može da preraspodeljuje mimo osnovnih mehanizama budžetske kontrole.

„Trenutni limit za upotrebu budžetske rezerve od 4 odsto budžetskih prihoda je veliki, naročito kad se uzme u obzir da je deo budžeta kojim Vlada diskreciono upravlja tokom godine zapravo znatno manji od ukupnog budžeta (najveći deo javnih rashoda, poput plata, penzija, kamata na javni dug, unapred je zakonski ili ugovorno definisan). To znači da preko budžetske rezerve Vlada praktično ima na raspolaganju novi mini-budžet kojim može da upravlja bez saglasnosti Skupštine,“ pokazuje analiza Saveta.

Druga slabost je to što u Srbiji ne postoje, kao u nekim drugim zemljama, ograničenja u načinu upotrebe sredstava iz tekuće rezerve.

Ona se mogu koristiti za finansiranje suštinski različitih politika, pa čak i za finansiranje potpuno novih fiskalnih mera.

Treći problem vezan je za nedovoljnu transparentnost i loše izveštavanje, prema nalazima Fiskalnog saveta. Kako podsećaju, međunarodna preporuka (MMF 2016), je da Vlada redovno, sadržajno i u standardizovanom formatu izveštava zakonodavnu vlast i poreske obveznike o izvršenim promenama na budžetskim aproprijacijama –“ što se u Srbiji ne dešava“.

Od kraja prošle i ove godine što se tiče MMF-a Srbija je obećala da će projekti vezani za investicije u EXPO 2027, ali i drugi veči investicioni projekti postati transparentni, ali se za sada to nije obistinilo.

Preporuke su ovog tela da Vlada dozvoljenu upotrebu budžetske rezerve odmah ograniči na tri odsto budžetskih prihoda, u srednjem roku na dva odsto prihoda.

Što se tiče namena za koju se može koristiti budžetska rezerva trebalo bi da se jasno definiše i ograniči.

Takođe, zakonske definicije o korišćenju budžetske rezerve potrebno je preciznije definisati, a njeno korišćenje transparentno i redovno objavljivati, te se prekinuti s praksom usvajanja rebalansa budžeta po hitnom postupku, kaže Fiskalni savet.