Ministarstvo za rad dalo 1,4 milijarde dinara na softver koji ne funkcioniše

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dalo je od 2020. pa sve do kraja 2024. godine najmanje 1,41 milijardu dinara, tačnije 1.417.368.323 dinara bez PDV-a (12,09 miliona evra) za softver koji ne funkcioniše dobro. U pitanju je SOZIS, program koji koriste zaposleni u centrima za socijalni rad, u koji se unose podaci o korisnicima, a koji je i povezan sa socijalnom kartom. Ovaj softver trebalo bi da pomogne socijalnim radnicima da pribave dokumenta koja su im potrebna, ali i da Ministarstvo i drugi organi imaju uvid u podatke korisnika kako bi im se prilagodile usluge  socijalne službe.

Međutim, situacija na terenu je drugačija, kako tvrdi glavna poverenica sindikata Nezavisnost Gradskog centra sa socijalni rad u Beogradu Jelena Mirković. Sistem od kada je uveden ne funkcioniše dobro, a od socijalnih radnika, koji su prenatrpani slučajevima, se traži da zapisuju i upućuju na nedostatke softvera. Umesto da ubrza rad socijalnih radnika, on ga samo usporava.

Kada je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije 2020. godine tražilo firme koje će napraviti ovaj softver, u dokumentaciji je navelo koje sve kriterijume treba da ispuni program, zbog čega je on neophodan i čemu će služiti.

Tada je ministartvo raspisalo i prvu javnu nabavku vrednu 577, 35 miliona dinara bez PDV-a kako bi se napravio softver koji je dobio skraćeno ime SOZIS.

Kako je tada ministarstvo, koje je bilo naručilac posla, navelo u dokumentaciji, analiza rada centara za socijalni rad je ukazala da postoji ogromna potreba za modernizovanim softverskim rešenjem koji bi automatizovao većinu procesa koji se odvijaju u centrima za socijalni rad kao i njihova koordinacija sa nadležnim ministarstvom.

U tom dokumentu navedeni su i problemi koji postoje u centrima za socijalni rad kao što su nepostojanje direktnog uvida u rad stručnih radnika na nivou centara od strane Ministarstva, ali i to što se od 171 centra za socijalni rad, u 55 odsto njih vodi evidencija korisnika na zastarelim distribuiranim softverima koji nisu međusobno povezani, dok u preostalih 45 odsto centara ne postoji nikakav softver za elektronsko vođenje evidencije.

Dodatno, oni softveri koji postoje nisu povezani međusobno sa drugim sektorima, nisu centralizovani a ni u tehničkom smislu kompatibilni sa drugim softverskim rešenjima koja se koriste u državnoj upravi.

„Postojeći softverski sistem ‘Integral’ koji se koristi u nekim centrima za socijalni rad nema uređene funkcionalne karakteristike koje bi rasteretile stručne radnike u svakodnevnom radu, ima ozbiljne bezbednosne rizike što uključuje i neadekvatan odnos prema zaštiti podataka o ličnosti, odnosno nerazumevanje značaja tog prava, zbog čega je podneto više zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka“, navodi se u dokumentu iz 2020. godine koji je priložen uz javnu nabavku.

Pored ovih problema, u sistem socijalne zaštite nije ubačen i takozvani sistem socijalnih karata.

Takođe, u Beogradu, kako je navedeno, ne postoji jedinstven softverski sistem, što direktno utiče na efikasnost u radu stručnoih radnika, time što značajno uvećava vreme predviđeno za unos podataka.

„U onim centrima za socijalni rad u kojima ne postoji nikakav softver za elektronsko upravljanje podacima, sav posao se odvija vođenjem i arhiviranjem papirne dokumentacije“, navodi se.

Pomenutih 577, 35 miliona dinara bez PDV-a otišlo je u ruke grupe ponuđača koju čine firme Asseco SEE d.o.o, Open Digital Solutions d.o.o, Khaoticen doo i Iten Engineering d.o.o.

Rok da ove firme naprave SOZIS bio je 24 meseca, odnosno dve godine.

Softver nadograđivan, posao dobijale iste firme

Isti taj softver je godinama trebalo nadograditi, pa je tako Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja imalo još četiri javne nabavke povezane sa takozvanim SOZIS-om.

Prva je raspisana 2023. godine i ticala se dogradnje i modifikacije sistema IS Registar socijalna karta i integracija sa sistemima IS SOTIS, IS DD-RD, IS Boračko invalidske zaštite. Dakle, ova javna nabavka se ticala objedinjavanja Registra socijalne karte sa SOZIS-om i drugim sistemima.

Ministarstvo je bilo spremno da plati 100 miliona dinara bez PDV-a za ovaj posao, ugovor je dodeljen grupi ponuđača koju čine „Saga“ d.o.o. i „GiveSense“ d.o.o. sa podizvođačima kojih ima pet.

Podizvođači bili su: Oracle Srbija & Crna Gora, CPU, Spark Analytics, Igmako smart solutions i Meteor JPL System. Ispostaviće se da su podizvođači i kasnije dobijali posao u vezi sa ovim sistemom.

Posao je zaključen u iznosu od 99,88 miliona dinara bez PDV-a, rok za realizaciju ovog posla bio je 12 meseci.

Nakon ove nadogradnje i uvođenja socijalne karte u sistem, Ministarstvo je imalo početkom 2024. godine još jednu javnu nabavku koja se ticala Usluga održavanja SOZIS-a uključujući softver, hardver i licence (prva faza). Ugovor je dodeljen takođe grupi ponuđača ali istoj onoj koja je i stvorila softver: „Khaoticen“, „Asseco“ i „Open digital solutions“. Ovim firmama je dato 129,75 miliona dinara bez PDV-a na mesečnom nivou.

Nakon toga, 6. decembra iste godine, na Portalu javnih nabavki raspisana je ona koja se tiče nabavke sistema za zaštitu i automatizaciju instrumenata socijalne zaštite, odnosno SOZIS-a, ali sada druge faze.

Procenjena vrednost nabavke bila je 417,3 miliona dinara bez PDV-a. Posao je dobila ponovo ista grupa ponuđača (Khaoticen, ASEE i Open digital solutions) a ugovor je potpisan na iznos od 416,7 miliona dinara bez PDV-a.

Šest dana kasnije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ponovo raspisuje javnu nabavku pod nazivom „Sistem – Platforma za podršku rada korisnicima IS SOZIS“.

Posao je dobila ponovo fima „Asee Solutions“ (odnosno Asseco, ali je u međuvremenu promenila naziv), ali sa firmom „Socrat konsalting“ sa podizvođačem „Meteor JPL System“.

Ukupna vrednost ugovora o javnoj nabavci iznosi 193,5 miliona dinara bez PDV-a.

Softver posle toliko dopuna ne radi kako treba

SOZIS, softver koji bi trebalo da radnicima u centrima za socijalni rad pomogne, odnosno skrati vreme u procesu unosa podataka, izgleda samo odmaže, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Već dve godine, prema rečima glavne poverenice sindikata Nezavisnost Gradskog centra sa socijalni rad u Beogradu Jelene Mirković, SOZIS samo usporava rad i ne funkcioniše dobro i pored toga što je „plaćen milionima dinara“.

„U celoj priči, em smo opterećeni poslom, imamo malo ljudi, em što se uvodi novi softver koji nije dovršen tehnički, a koji je debelo plaćen. Softver služi da mi poptuno radimo u njemu, a od nas se očekuje i da dajemo primedbe o softveru kako bi se poboljšao i sve to za naše bedne plate. To nama ne pada na pamet“, rekla je Mirković.

Ovo nije jedini slučaj u Srbiji u kojem se pominje velika kolilčina novca koja je data za softvere odnosno platforme.

Tako je platforma „Zdravitas“, odnosno sistem za praćenje fizičkog razvoja dece školskog uzrasta u Srbiji i razvoja njihovih motoričkih sposobnosti koštala 35 miliona dinara bez PDV-a.

Platformu koja prikuplja podatke koji već postoje u sistemu, ali koja ih samo objedinjava na jedno mesto naručila je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Tako je i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje digitalizovao poslovne procese za starosnu i privremenu penziju i medicinska veštačenja. Digitalizacija ovog sistema koštala je pre dve godine čak 600 miliona dinara.

Radnici Gradskog centra za socijalni rad obustavili rad: Manjak zaposlenih i milionski softver koji otežava rad