Mrtva trka: Da li će trgovinski bilans veći udarac pretrpeti zbog EPS-a ili agrara?

Srbiji će i ove godine i dalje uvoziti više nego što izvozi. Pokrivenost uvoza izvozom jeste na odličnih skoro 80 odsto, ali bi rezultat bio još bolji da nije bilo suše, koja uvek donosi loše periode i za Elektroprivredu Srbije (EPS) i poljoprivredu. Proizvodnja struje je samo u julu zabeležila pad od 15 odsto, a paori još sabiraju utiske iz ove sezone – premda prvi podaci ne obećavaju. U međuvremenu, pošto se potrošači ne mogu odreći struje ili hrane – trend uvoza bržeg od izvoza će se nastaviti i ove godine.

Druge industrijske i proizvodne grane koje u Srbiji posluju uspešno, poput rudarstva ili IT sektora, uglavnom su izvozno orijentisane.

I dok za bakar iz Bora i čelik iz Smedereva kupaca ima, ostatak srpske prerađivačke industrije dobro posluje upravo zato što je uglavnom orijentisana na domaće potrošače.

„Što se tiče tiče industrijske proizvodnje u Srbiji, rast u prvih sedam meseci je bio 2,5 posto – što je odličan rezultat. Naime, čitava Evropa je tokom 2024. godine u lošoj situaciji. U prvoj polovini godine na nivou EU ostvaren je pad industrijske proizvodnje od oko tri odsto, a zemlje Centralne i Istočne Evrope koje su uporedive sa Srbijom imale su u proseku pad od oko dva procenta. Jedan od razloga za bolje rezultate naše industrije je to što se ona dobrim delom zasniva na tradicionalnim sektorima, poput prehambrene industrije, osnovnih hemijskih proizvoda… za kojima tražnja ne pada ni u vremenima krize. Takva struktura industrijske proizvodnje nije pohvalna gledajući na duže staze. Međutim, sad, u turbulentnim vremenima kad u svetu pada tražnja za sofisticiranim proizvodima visoke dodate vrednosti, to je ispalo dobro za Srbiju,“ kaže Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta.

Industrijska proizvodnja je i tokom leta nastavila svoj volatilan trend, tako da je posle pada u maju (od 1,1 odsto međugodišnje), ostvarila rast od dva procenta u junu, pa potom dodatni opravak od 2,5 odsto u julu.

Skok industrijske proizvodnje u junu je, isto kao i pad zabeležen prethodnog meseca, rezultat prerađivačkog sektora.

„Glavna prepreka oporavku ostalih industrija u okviru prerađivačkog sektora je slabija tražnja EU usled još uvek visokih finansijskih troškova, iako je u junu krenuo pad kamatnih stopa. Generalno, slab sentiment industrije u evrozoni kod većine zemalja je podržan padom novih porudžbina. Sa jedne strane, očekivan nastavak smanjenja kamatnih stopa u EU bi trebalo da ima pozitivan efekat na rast ekonomije, a sa druge strane, pojava iznova novih geopolitičkih rizika slabi ekonomske perspektive evrozone, sa uticajem na domaću industriju i izvoz,“ stoji u poslednjoj analizi Rajfajzen banke.

Izvoz, agrar i struja

Prema analitičarima Erste Group, srpski izvoz ostaće u senci domaćeg uvoza i tokom drugog tromesečja. Još jedan izazov mogao bi da dođe od poljoprivredne proizvodnje, jer su duga suša i ekstremno visoke temperature opterećivali finalnu proizvodnju useva.

„Eksterni faktori su ponovo uticali na ukupan BDP, pri čemu je rast izvoza roba i usluga (dostigao) 4,4 odsto međugodišnje, a bio je u senci porasta uvoza od 8,5 odsto na godišnjem nivou. Sve u svemu, neto izvoz je smanjio rast za 3,6 procentna poena. Obrazac iz prvog kvartala će se verovatno nastaviti u srednjem roku“, navode Ersteovi analitičari.

Kako objašnjava Brčerevič, proizvodnja struje je dugoročno u problemu, o čemu je Fiskalni savet pisao u više navrata.

„Drugi sektor koji ima relativno dubok pad u 2024. je proizvodnja električne energije. Ona je smanjena u odnosu na prošlu godinu za oko šest odsto, s tim što je u julu pad bio čak 15 odsto. Osnovni razlog za ovaj pad je to što je prošle, 2023. godine, hidrologija bila veoma dobra, pa je proizvodnja iz hidroelektrana bila znatno iznad dugogodišnjeg proseka. Ove godine situacija se promenila, što je rezultiralo međugodišnjim padom ukupne proizvodnje električne energije. Gledajući iz šire perspektive, EPS je i dalje u problemima iako su finansijski pokazatelji preduzeća sad nešto bolji“, rekao je on.

Ovi finansijski pokazatelji se opet moraju posmatrati u svetlu relativno velikog poskupljenja struje na domaćem tržištu od prošle godine, kao i pada uvozne cene struje sa rekordnih nivoa beleženih tokom 2021. i 2022. godine.

Na primer, dok je rudarstvo raslo (u julu je ova grana ostvarila međugodišnji rast od 15,2 odsto), sektor eksploatacije uglja je u prvih sedam meseci zabeležio minus od 8,6 odsto, prema podacim Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

„Dugogodišnje loše upravljanje i nedovoljno investiranje ostavilo je trajne posledice na EPS i one se neće lako otkloniti. EPS više nema dovoljno svog uglja za proizvodnju, pa mora da ga uvozi. Fiskalni savet je na probleme u EPS-u upozoravao godinama, ali ništa se nije promenilo sve do kraha do kog je došlo krajem 2021. godine. Trajna poboljšanja mogu doći tek kad se EPS-a reformiše i pojača svoje investicije. Videćemo da li je Vlada Srbije izvukla pouke iz prethodnih godina i da li će se to na kraju i desiti“, kaže Brčerević.

Podsećamno, eksploatacija uglja u 2021. godini je bila u minusu 9,9 odsto, a u 2022. godini zabeležila je pad od 6,6 odsto.

Za celu 2023. godinu, prema podacima o industrijskoj proizvodnji, godišnji pad u ovom sektoru iznosio je 8,3 odsto.

Sa druge strane u sektoru, u domaćem rudarstvu najvećim igračima dobro ide.

„Na primer, u prethodnim godinama snažno je porastao izvoz rude i koncentrata bakra. Pre 2020. godine ovaj izvoz bio je gotovo beznačajan, a sad je na nivou od oko 1,5 milijardi dolara godišnje. Do ove promene tj. ogromnog rasta izvoza došlo je nakon što je strana kompanija Zidjin kupila RTB Bor sa rudnicima. Pitanje za analizu je koliko koristi ima Srbija od toga, odnosno da li je ovakav rast jednog dela izvoza neupitan kao što podaci na prvi pogled pokazuju,“ kaže ekonomista Fiskalnog saveta.

Poljoprivreda je prema poslednjim podacima RZS u minusu ove godine, i to u oba kvartala. U prvom je zabeležen pad od 3,7, a u drugom 4,1 odsto. Ni ranijih godina nije bilo ništa bolje, o čemu je Nova Ekonomija već pisala.

Na ovogodišnji pad poljoprivrede utiče i suša, ali to su privremeni efekti koji nisu zabrinjavajući u kratkom roku, objašnjava Brčerević.

Za sledeću godinu možemo očekivati visok, solidan rast ako bude prosečna sezona, dodaje naš sagovornik.

Ipak, pošto je jasno da su i struja i agrar ove godine stradali pod uticajem suše, bilo bi logično da i država više ulaže u ove oblasti i borbu protiv klimatskih promena, da bi se ublažile posledice na domaću privredu.

„U nekim sektorima privrede država bi mogla znatno da unapredi svoje politike. Zgodan primer su poljoprivredne politike koje se iz godine u godinu menjaju. Nama u Fiskalnom savetu često nije jasno koja je poljoprivredna politika države. Konkretno, subvencije za poljoprivredu trebalo bi da budu predvidive i da imaju promišljenu namenu, u skladu s dugoročnim ciljevima države. Naše iskustvo, međutim, pokazuje da se to obično formuliše po ad hoc principu, pod pritiskom protesta ili nekih vanrednih događaja. Nismo stekli utisak da postoji neki dugoročan plan kog se država drži, a to je u mnogim sektorima privrede veoma važno za razvoj“, zaključio je glavni ekonomista Fiskalnog saveta.