Pošto Olimpijada? Ovogodišnja u Parizu „najjeftinija“ u protekle dve decenije

Olimpijske igre u Parizu koštaće 8,9 milijardi evra i malo je verovatno da će da ugroze državnu kasu Francuske ili Grada Pariza, pre svega zbog već ranije izgrađene saobraćajne i sportske infrastrukture. Ukupno, troškovi organizacije će biti najmanji od svih OI održanih u protekle dve decenije, a najveći deo finansiranja dolazi iz privatnih izvora, neke su od procena koje su objavljene uoči ovogodišnje Olimpijade u „Gradu svetlosti“. 

Za obezbeđenje infrastrukture za Igre koje će trajati od 26. jula do 11. avgusta predviđeno je 4,5 milijardi evra, dok će operativnii troškovi biti nešto manji – oko 4,4 milijarde evra.

Na sajtu Paris 2024 stoji da skoro 96 odsto budžeta Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Parizu 2024. godine dolazi iz privatnog sektora, odnosno Međunarodnog olimpijskog komiteta, partnerskih kompanija, Biroa za prodaju karata i licenciranja za prava prenosa.

Budžet za Olimpijske igre pokriva svaki aspekt, od planiranja, organizovanja i održavanja događaja, uključujući iznajmljivanje prostorija, pripremu i rad objekata, organizovanje takmičenja, doček delegacija, smeštaj i prevoz sportista, obezbeđenje na mestima takmičenja i održavanje otvaranja i završne ceremonije.

Ukazujući da organizacija Olimpijada uglavnom nije jeftina, Agencija za kreditni rejting S&P ocenila je u martu ove godine da je malo verovatno da će Olimpijske igre u Parizu da ugroze javni budžet centralne vlade ili Pariza, pre svega jer ovaj grad već ima „solidnu infrastrukturu za sport i saobraćaj“.

Pariz ima 95 odsto potrebnih sportskih objekata, pa je bilo potrebno samo ograničeno renoviranje, naveo je S&P.

„Međutim, održavanje Olimpijade ostaje logistički izazov za grad, posebno za saobraćajnu mrežu“, zaključak je ove agencije.

Kako se navodi dalje, ukupni trošak planiran u budžetu je znatno niži od troškova za tri prethodne održane Olimpijske igre (London, Rio i Tokio).

Podaci za Olimpijadu održanu u Pekingu 2008. godine su kontroverzniji – procene troškova kreću se od 14 do čak 44 milijardi dolara. Prethodno takmičenje, 2004. godine u Atini koštalo je desetak milijardi evra.

S&P procenjuje da će ove godine ukupna javna potrošnja (uključujući francusku državnu i potrošnju lokalne i regionalne vlasti) iznositi samo 28 odsto ukupne potrošnje za Olimpijske igre.

Vlada procenjuje da bi ekonomska korist od Igara mogla dostići deset milijardi evra, a prikupljanje poreza od turističke aktivnosti takođe bi trebalo da delimično pokrije račun Olimpijade, navodi se u istoj analizi.

Kolike su cene karata za Olimpijske igre?

Za Olimpijske igre u Parizu u prodaju je pušteno deset miliona karata, dok je za paraolimpijske igre dostupno više od tri miliona.

Cena za ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara kreće se za 2.700 evra za kategoriju A, 1.600 evra za kategoriju B, i 900 evra za kategoriju C, 500 evra za kategoriju D, 250 za kategoriju E+, a 90 evra za kategoriju E.

Cene karata za ceremoniju zatvaranja kreću se od 45 evra u kategoriji E do 1.600 evra u kategoriji A.

Fudbalske utakmice su jeftinije, pa tako cene idu od 24 evra (kategorija D) do 70 evra (kategoriji A).

Za rukomet se cene kreću takođe od 24 evra pa sve do 149 evra za kategoriju A.

Za košarkaške utakmice, grupnu fazu, cene se kreću od 24 do 150 evra.

Cene su veće za polufinalna ili finalna takmičenja.

Prošle nedelje, organizatori Olimpijskih igara u Parizu potvrdili su da je između 500.000 i 600.000 karata još uvek moglo da se kupi, odnosno da je ostalo neprodato. Novi podaci se još čekaju.

Da li je Olimpijada isplativa za gradove?

Olimpijske igre su dramatično evoluirale od održavanja prvih modernih igara 1896. godine. Troškovi održavanja Olimpijada su u poslednje vreme naglo porasli, dok su ekonomske koristi nejasne, piše u analizi koju je nedavno objavio Council of Foreign Relations.

Olimpijske igre u Parizu su pred vratima: Više od 200 kuvara za 14.000 sportista

„Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine nastavile su decenijama dug trend prekoračenja troškova, koji su porasli više nego što se očekivalo nakon odlaganja zbog  pandemije koronavirusa. Četiri godine kasnije, letnji domaćin Pariz će se takođe suočiti sa računom od više milijardi dolara. A pošto se bivši domaćini još uvek bore sa dugovima koje su napravili, neki gradovi kandidati za buduće igre su povukli svoje ‘licitacije’ ili smanjili svoje planove“, piše u ovoj analizi.

Pored troškova samog organizovanja, gradovi, kako se navodi,  ulažu milione dolara u procenu, pripremu i podnošenje ponude Međunarodnom olimpijskom komitetu.

Tokio je potrošio čak 150 miliona dolara na svoju neuspešnu licitaciju za 2016. godinu, a otprilike upola manje za uspešnu ponudu za 2020. godinu, kada je izabran za domaćina.

Ogromni troškovi i sumnjive koristi povezane sa održavanjem Olimpijskih igara izazvali su kritike procesa izbora grada domaćina.

Sve veći broj ekonomista tvrdi da su koristi od održavanja igara u najboljem slučaju preuveličane, a u najgorem nepostojeće, ostavljajući mnoge zemlje domaćine velikim dugovima i obavezama za održavanje, piše u analizi.

Mnogi ekonomisti su pozvali na reforme procesa, uključujući smanjenje troškova licitiranja i podsticanje gradova da razviju održivije strategije.

Kako su troškovi domaćina naglo porasli, prihodi pokrivaju tek delić rashoda.

Kako se navodi u analizi, letnje olimpijske igre u Pekingu 2008. donele su 3,6 milijardi dolara prihoda, u dok su rashodi iznosili preko 40 milijardi dolara, dok su odložene letnje igre u Tokiju donele 5,8 milijardi dolara prihoda, dok su rashodi bili 13 milijardi dolara.

Odakle dolazi novac za Olimpijske igre?

Budžet za Olimpijske igre se menjao tokom vremena i varira u zavisnosti od trenutnog konteksta grada domaćina.

Međutim, osnovni principi finansiranja Olimpijskih igara ostaju isti i tu se mogu izdvojite dva različita budžeta: Budžet Organizacionog komiteta Olimpijskih igara i budžet koji je van ovog komiteta i uglavnom je pod kontrolom lokalnih vlasti, navodi se na sajtu Međunarodnog olimpijskog komiteta.

U prvi budžet sliva se, između ostalog, doprinos koji daje Međunarodni olimpijski komitet.

Naime, MOR novac prosleđuje isključivo Organizacionim komitetima, a ne vladama država domaćina, pa je tako doprinos MOR-a igrama u Parizu 1,7 milijardi evra.

Kada se radi o drugom budžetu, koji je uglavnom pod kontrolom lokalnih vlasti.