Prihvatilište za beskućnike u Beogradu će biti srušeno: Vlast bez odgovora gde će njegovi korisnici do izgradnje novog

Stvaran broj osoba u situaciji beskućništva u Srbiji nije poznat. Dok jedne svakoga dana srećemo u podzemnim prolazima glavnog grada, drugi se nalaze u Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici. To prihvatilište ima kapacitet od 104 mesta, a potrebe za smeštajem su daleko veće. Zbog toga je Grad Beograd odlučio da napravi novo prihvatilište, a staro, po svemu sudeći, sruši. Postavlja se pitanje gde će postojeći korisnici biti za vreme gradnje novog prihvatilišta i koliko će ta gradnja trajati.

U budžetu grada za izgradnju novog Prihvatilišta izdvojeno je 410,3 miliona dinara ove godine. Naredne dve godine još 561 milion i 542,2 miliona dinara.  Sudeći prema dokumentima, postojeće prihvatilište će biti srušeno, dok će na njegovom mestu biti izgrađeno novo.

Planirani objekat trebalo bi da se prostire na oko 3.500 kvadrata i da ima suteren, prizemlje i tri sprata.

Sekretarijat za investicije Grada Beograda krajem prošle godine je objavio dve javne nabavke koje se tiču upravo projekta izgradnje prihvatilišta za odrasle. Jedna od nabavki se tiče izvođenja radova, dok je druga u vezi sa nadzorom nad njima.

Tako Grad namerava da za izvođenje radova da 1,04 milijardi dinara, za šta je javna nabavka i dalje u toku, dok je stručni nadzor nad izvođenjem radova grad poverio grupi ponuđača koju čine preduzetničke radnje „Projektni Biro Grad Put“ Dragoslava Ćirića i biro za projektovanje i inženjerske delatnosti „Sinprojekt“ Nebojše Ćirića. Za nadzor nad radovima dvema firmama dato je 25 miliona dinara bez PDV-a.

Kako se navodi u dokumentaciji koja se tiče ovih javnih nabavki, planirano je rušenje postojećeg Prihvatilišta u Kumodraškoj i izgradnja novog na njegovom mestu. Razlog za to je povećana potreba za smeštajnim kapacitetima i poboljšanjem životnih uslova korisnika ove ustanove socijalne zaštite.

Tako bi grad, sudeći po dokumentaciji, trebalo da dobije novoizgrađeni objekat sa 142 kreveta za smeštaj ljudi u situaciji beskućništva.

Postojeći objekat ne bi trebalo nadograđivati

Na osnovu analize i mišljenja veštaka, koja je navedena u pomenutoj dokumentaciji, postojeći objekat ustanove „Prihvatilište za odrasla i stara lica“ u Kumodraškoj ulici 226a je u konstruktivnom smislu stabilan, ali samo za opterećenje za koje je i projektovan i izveden.

„Na ovakav objekat, sa nearmiranim temeljima male širine i slabe nosivosti, ni u kom slučaju ne bi trebalo nanositi nikakava dodatna opterećenja“, navodi se u mišljenju veštaka.

Dogradnja još dva sprata, kako se dodaje, dovela bi do prekoračenja nosivosti tla, što bi imalo za posledicu lom tla ispod objekta kao i deformacije, nejednaka slaganja i pucanje objekta.

Na osnovu svih iznetih obrazloženja, mišljenje veštaka je da nije moguće izvršiti nadogradnju, odnosno da je potrebno da se postojeći objekat sruši, dodaje se u tekstu.

Gde će biti smešteni korisnici?

Da će Beograd dobiti novo, veće i modernije prihvatilište, prilagođeno korisnicima, bila bi dobra vest, da se u dokumentaciji ne pominje da će postojeće biti srušeno, kao i da je iz institucija stigao odgovor hoće li se to zaista desiti i gde će trenutni korisnici biti smešteni.

Prema podacima humanitarne i razvojne organizacije Hrišćanske adventističke crkve „ADRA“, koja se bavi i pitanjem beskućništva, u Beogradu postoji oko 4.000 ljudi u situaciji beskućništva. Njihov stvaran broj se ne zna, jer zvanične brojke ni ne postoje, sem zastarelih podatka Republičkog zavoda za statistiku. Problem prilikom popisa ovih građana je i to što nemaju prebivalište, a ni lična dokumenta, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Milica Jocić iz organizacije ADRA navodi za Novu ekonomiju da i dalje nema informacija u vezi sa preseljenjem korisnika Prihvatilišta, kao ni to da li će Prihvatilište zaista biti srušeno.

„Ni kolege u centrima za socijalni rad u Beogradu nemaju informacije o tome šta će biti sa korisnicima Prihvatilišta ukoliko postojeće bude srušeno. Saznali smo da moraju da se nađu rešenja u drugim ustanovama socijalne zaštite, kao što su domovi za stare ili ustanove za osobe sa invaliditetom, u koje će korisnici Prihvatilišta biti smešteni“, kaže ona za Novu ekonomiju.

U navedenim ustanovama, kako navodi, ima jako malo mesta, dok je u Prihvatilištu prema njenim procenama trenutno oko 60 ljudi.

„Mi takođe radimo zajedno sa centrima za socijalni rad. Pokušavamo ljudima da pomognemo da ostvare svoje pravo na dom i znamo koliko je to dugotrajan proces, da se na dom čeka po šest meseci ili godinu dana. Tako da smeštanje ljudi iz Prihvatilišta u druge institucije nije realno. U Prihvatilište su smešteni i ljudi mlađi od 65 godina, a za njih ne postoje druge ustanove“, navodi ona.

Radnici u centrima za socijalni rad su, prema njenim rečima, pod pritiskom da rade na razmeštanju ljudi, dok se istovremeno u postojeći objekat Prihvatilišta radi redovan prijem ljudi.

Ni prenoćište nije rešenje

Pored Prihvatilišta, u Beogradu na Autokomandi postoji i prenoćište za ovu kategoriju građana. Prenoćište je osnovao  Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda i to je sezonska usluga, jer ono radi samo preko zime (najčešće novembar-mart) i ima 35 mesta za smeštaj.

Kako Jocić ističe, kapaciteti Prenoćišta su premali, pa ni ono nije adekvatno rešenje.

„Prenoćište nije pogodno za sve ljude u situaciji beskućništva, pogotovo za one koji su smešteni u Prihvatilištu, jer su to ljudi kojima treba više zdravstvene nege i podrške 24 sata. Oni nisu za prenoćište, jer ako moraš da primaš redovno terapiju, da se odmaraš, imaš više hroničnih bolesti istovremeno i problema sa srcem i disanjem, ne možeš da budeš 12 sati na ulici pa samo koristiš smeštaj za spavanje“, ističe ona.

Beskućnici „dokaz da je Beograd metropola“

Kapacitet Prihvatilišta za odrasla i stara lica u Kumodraškoj je 104 mesta. Međutim, u njemu se trenutno nalazi oko 60 građana, dok su ostali na ulicama grada.

Razlog za nepopunjenost kapaciteta leži u uslovima koje ljudi u situaciji beskućništva treba da ispune kako bi mogli da borave u njemu – to su prebivalište, odnosno lična dokumenta i nalaz psihijatra da osoba može da bude u kolektivnom smeštaju.

„To znači da, ako nemaš zdravstvenu knjižicu, moraš da platiš nalaz u privatnoj ustanovi koji košta više hiljada dinara. Nemanje dokumenata je, nažalost, česta pojava kod ljudi u situaciji beskućništva“, navodi Jocić iz organizacije ADRA.

Podsetimo, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je pre skoro dve godine na jednoj od konferencija za novinare izjavio da je „to što na ulicama Beograda ima oko 5.000 beskućnika, dokaz da je Beograd postao metropola, jer najbogatiji gradovi imaju problem sa beskućnicima“. Dodao je i da je to problem kojim se do sada nije bavio, ali da je vreme da se pozabavi. Zatim je par dana kasnije rekao da su mediji pogrešno preneli njegovu izjavu.

Tih dana je gradonačelnik i posetio privremeno prenoćište na Autokomandi i kazao da ljudi koji dolaze u privremeno prenoćište „upravo i ne žele da imaju stalni smeštaj“.

Dodao je i da najveći broj njih nema lična dokumenta „uprkos činjenici da Grad Beograd finansira troškove potrebne za vađenje dokumenata“.

Tom prilikom prokomentarisao je i broj ljudi u situaciji beskućništva i naglasio da su pojedini mediji tvrdili da je u Beogradu njih više od 5.000, „da bi tu informaciju relativizovali tvrdeći da ih u Srbiji ima nekoliko hiljada, od kojih je najveći broj u prestonici“.

„Prema procenama nadležnih, u Beogradu boravi između 150 i 200 lica bez krova nad glavom, dok egzaktne brojke možemo da potvrdimo samo za prihvatilišta. Smeštaj za beskućnike u Kumodraškoj, koji raspolaže sa 104 mesta, trenutno je popunjen sa 66 osoba. U ovom prostoru na Autokomandi taj smeštaj je koristilo 55 lica koja su ga približno 800 puta posećivala u različitim periodima. To su egzaktni podaci kojima raspolažemo. U svakom slučaju, nemoguće je da su stvarne brojke 100 puta veće od broja ljudi koji koriste prihvatilišta i druge usluge za ljude bez krova nad glavom“, precizirao je tom prilikom Šapić i pojasnio da korisnici narodnih kuhinja nisu beskućnici.

Nova ekonomija je više puta pokušavala da dobije odgovore na pitanja od nadležnih iz Grada u vezi sa ovom temom, ali su odgovori izostali.

Tako će podatak koliko ljudi nema dom ostati nedoumica, dok svakoga dana samo u prolazu na Zelenom vencu možemo izbrojati njih desetak. Oni koji su svoju luku uspeli da nađu u Prihvatilištu u Kumodraškoj, i dalje će morati da sačekaju odgovor na pitanje „gde dalje“, jer se iz Grada ne oglašavaju, a centri za socijalni rad informacije dobijaju od nevladinih i humanitarnih organizacija.

Oko 5.000 porodica u Srbiji uskraćeno za pravo na dečiji dodatak: Imaju previše dece