Prosvetni radnici na početku školske godine: Biće dana za proteste, prvo vratiti poverenje u sistem

Danas i zvanično počinje nova školska godina, a stari problemi obrazoivnog sistema su i dalje tu. Neki od prosvetnih radnika bi stupili u „beli štrajk“ pre kraja polugodišta (koji bi podrazumevao da svim đacima upišu sve petice ako se stanje ne promeni), a neki bi samo nastavili tamo gde su stali – u borbi za bolje uslove rada, jer smatraju da „štrajk neće imati efekta“.

Đaci su sve manje zainteresovani za nastavu i učenje, a roditelji sve više za rasprave sa nastavnicima oko ocena.

Tragični događaji koji su se desili u prethodne dve godine, odnosno nasilje nad nastavnicima i dalje čekaju rešenje u vidu dopune krivičnog zakona. Na sednici predstavnika ministarstava i premijera sa reprezentativnim sindikatima prosvetnih ranika, njima je obećano zakon će do kraja godine ući u skupštinsku proceduru.

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić rekla je u razgovoru za Novu ekonomiju da u sistemu školstva nešto ipak mora da se promeni u načinu rada nastavnika.

„Stalno se pominju PISA testovi, kako deca nemaju funkcionalno znanje, funkcionalnu pismenost i tako dalje. Tu bi ozbiljno trebalo da se poradi, ali uz rad sa zaposlenima u školi. Trebalo bi da se sistemski nešto promeni, da se pogledaju i modeli iz drugih zemalja“, rekla je ona.

Dodala je da se nastavnike ne poštuju ni učenici ni roditelji, da im jeste potrebno više uvažavanja, ali da odnos prema nastavnicima „dolazi iz porodice i kuće“.

„Zadovoljan nastavnik je samo onaj koji je zadovoljan svojim poslom i može posvećeno da ga radi, što deca najbolje osete“, dodala je Ilić.

Podsetila je da se početkom školske godine kristališu i problemi koji postoje. Ali da je rano pozvati kolege na štrajk i izlazak na ulice.

Prva stvar koja mora da se promeni u sistemu je mesto prosvetnog radnika u obrazovnom sistemu, odnosno definisanje njegovog statusa, podseća Ilić.

„Tako bismo mogli da kažemo da je to posao koji je častan i human, od kojeg možete da živite, dobro plaćen, da prosto nastavnik mora da bude poštovan u društvu. I mi koji smo u sistemu moramo da sačuvamo svoje dostojanstvo bez obzira šta se sve oko nas dešava. Imate uplive i loših odnosa u porodici i politike u školama… Trebalo bi nekako prvo status prosvetnog radnika jasno definisati“, dodala je ona.

Da li se išta promenilo na bolje?

Na pitanje da li se nešto do sada u prosveti promenilo na bolje, u bilo kom segmentu, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije rekla je da su prethodnih nekoliko godina bile turbulentne, od učenja u uslovima pandemije, preko napada na nastavnike i masovnih ubistava 3. maja prošle godine.

„Pre dve godine smo imali protest zbog slučaja koleginice u Trsteniku, onda se sve iskomplikovalo od 3. maja prošle godine i krenuo je talas napada, ali ne dece na nastavnike – nego su roditelji počeli da prete otvoreno nastavnicima. To je dodatna doza nepriznavanja struke i nesigurnosti, da neko sebi može da da za pravo da te fizički napadne na radnom mestu“, rekla je Valentina Ilić.

Postavlja pitanje da li će izmenama krivičnog zakona moći da se reši nasilje u školama.

„Ja kažem da decu treba edukovati od prvog razreda osnovne škole i učiti ih nekim pravilima i prtokolima u ponašanju o školi. Potrebno je učiti ih poštovanju reda i time da će odrastanjem za svoje postupke snositi neke posledice kako oni, tako i roditelji (ukoliko su deca mlađa od 14 godina)“, rekla je ona.

Dodala je da se često govori o povećanju plata u prosveti kao uslova za bolji rad nastavnika, ali da to i jeste jedan od načina da se mladi „privuku“ u sektor prosvete.

„Pogledajte samo upis na fakultete. Po prvi put su ostala upražnjena mesta na Učiteljski fakultet u Beogardu i Vranju, na matematičkom odseku, fizika i hemija… Mladi ljudi neće da završavaju škole ako neće biti dobro plaćeni, ali i ako im je posao nesiguran. Mislim da nam je sve lošije i lošije“, kazala je Ilić i dodala da se čini kao da je izgubljeno poverenje u nastavnike i školski sistem.

Veću platu ima onaj „bez fakulteta“, povećanje plate dogodine

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić podsetila je da su sindikati prošle godine u oktobru potpisali sa Vladom Srbije protokol koji je predvideo stavke koje se tiču poboljšanja i materijalnog položaja nastavnika u prosveti. Tako im je rečeno da će u januaru 2025. godine početnička plata nastavnika biti izjednačena sa republičkim prosekom plate (nešto više od 86.000 dinara).

„To je jedini način da vi odvojite jednog početnika od nekoga ko radi godinama i ko ima, na primer, odeljensko starešinstvo. Onda samo možemo da govorimo o jednoj adekvatnoj plati ljudi koji su završili fakultete, master i imaju neko iskustvo u prosveti“, rekla je Ilić.

Drugo obećanje bilo je u vezi sa povećanjem koeficijenata za plate.

„Uredba je izmenjena u onom delu koji se tiče obrazovanja nastavnika od prvog do četvrtog stepena kada je najniži koeficijent od 5,99 izmenjen na 9,32. Međutim to je urađeno u trenutku kada su pokušali da tu kategoriju zaposlenih izvuku iz minimalca i mi smo kao sindikat upozoravali da će biti kratkog veka kao što će biti (jer je minimalac od januara 53.000)“, rekla je ona.

Upozorila je da plate, povećanjem minimalca za 13,7 odsto, u prosveti ne mogu da dostignu tu cifru i da će oni koji imaju šesti stepen stručne spreme biti „na minimalcu“ a da će nastavnici biti „malo iznad njih“.

„Tako smo svi reprezentativni potpisnici protokola vrlo nezadovoljni razgovorom u kojem su učestvovali i premijer i ministarka prosvete. Rečeno nam je na sastanku da oni u ovoj godini ne mogu da daju garanciju za povećanje plata, a da će od janura 2025. godine, odnosno u projekciji u budžetu za 2025. godinu, biti neko povećanje. Rekli su da će to biti značajno povećanje za prosvetu, ali koliko će biti mi to ne znamo“, dodala je ona.

Kada je u pitanju izjednačavanje cene rada za sve kategorije radnika u prosveti, prema njenim rečima , nije bilo nikakvog načina da se bilo šta promeni.

„Cena rada u osnovnim, srednjim školama i domovima za učenika je 5.004 dinara, studentskim domovima 4.769 dinara, a u visokom obrazovanju 4.315 dinara. To znači da neko ko završi fakultet i ne radi kao profesor nego kao osoblje sa visokom stručnom spremom, ima manju platu nego neko ko radi kao profesor u osnovnim i srednjim školama ili neko ko radi u vrtići u Beogradu (jer oni imaju veću platu nego profesor na fakultetu)“, dodala je Ilić.

Zašto sva deca nemaju besplatne udžbenike?

Grad Beograd će ove godine dati pomoć roditeljima i deci u iznosu od 20.000 dinara koje mogu iskoristiti za kupovinu udžbenika. Međutim, osnovci i srednjoškolci u drugim mestima u Srbiji nemaju ovu mogućnost, a za udžbenike je potrebno izdvojiti veliku sumu novca.

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić postavlja pitanje zašto sva deca u Srbiji nemaju ovu mogućnost. Ona je u razgovoru za Novu ekonomiju objasnila način na koji se biraju udžbenici za tekuću godinu.

„Škola bira knjige na odobru, zatim to prezentuje Savetu roditelja, a onda se bira ponuđač u skladu sa kriterijumima kao što je najniža cena i slično“, kazala je ona.

Zbog ovakvih odluka, dešava se da deca ne mogu da naslede knjige jedni od drugih i zbog toga podseća da u zakonu mora nešto da se promeni u vezi sa ovom stavkom.

Koordinatorka za program i komunikacije Unije srednjoškolaca Srbije (UNSS) Elizabeta Jagica rekla je za Novu ekonomiju da nam i ovaj početak školske godine ukazuje na socijalnu nejednakost upravo zbog sredstava koja moraju da se izdvoje za udžbenike.

„Prosečna cena novih udžbenika je 15.000 dinara, što zajedno sa radnim sveskama i drugim potrebnim materijalima, često prevazilazi mogućnosti roditelja, posebno u višečlanim porodicama. Vlada Republike Srbije je 2021. godine najavila prioritizaciju digitalizacije, te Unija srednjoškolca Srbije smatra da Ministarstvo prosvete treba da propiše i standardizuje udžbenike za sve obrazovne profile srednjih škola, te ih učini digitalno dostupnim“, rekla je ona.

Dodala je da bi tako nastavnici i dalje imali kontrolu koje oblasti traže da se uče iz udžbenika, kao što imaju i trenutno, ali bi se obezbedila jednakost u informacijama koje učenici uče, što trenutno nije slučaj, uprkos tome što nam je državna matura ponovo na horizotnu za realizaciju u školskoj 2025/2026 godini.

„Mogućnost da dobiju besplatne udžbenike od strane Ministarstva prosvete ispunjavaju samo osnovci iz određenih kategorija, te bi digitalizacijom obrazovanja svi učenici osnovnih i srednjih škola imali jednak pristup obrazovanju ukoliko bi udžbenici bili digitalni i besplatni. Sredstva namenjena za besplatne udžbenike bi tada mogla da namenja za obezbeđivanje tehničke opreme učenicima koji ne bi imali mogućnost da pristupe ovim udžbenicima“, kazala je Jagica.

Izdavači tvrde: I ovogodišnji otkup knjiga za biblioteke „neodgovoran i nelegalan“