Vučićeva poseta Makronu prošla neopaženo: Urednik francuskog Figaroa za Novu ekonomiju

Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića predsedniku Francuske Emanuelu Makronu, bila je veoma malo propraćena u francuskim medijima. Razlog tome jeste činjenica da Vučić nije dao nijedan intervju francuskim medijima dok je bio u poseti Parizu, navodi za Novu ekonomiju zamenik direktora francuskog lista Le Figaro Filip Želi (Philippe Gelie).

„Sve što sam video je vrlo kratak prilog na BFMTV-u i prilično kritički članak u Le Courrier des Balkans. Čini se da su francuski mediji već prošle nedelje bili više fokusirani na trgovinski rat sa Trampom“, kaže Želi za Novu ekonomiju.

Dodaje i da je pomalo iznenađujuće za sve one koji prate šta se sve dešava u Beogradu, da je predsednik Francuske Emanuel Makron „uglavnom ćutao“ o protestima koji su u toku.

„Čini se da je njegov odgovor na sva pitanja u pitanju da je budućnost Srbije u njenom približavanju Evropskoj uniji…“, navodi Želi.

Predsednik Makron je, na zvaničnom nalogu na mreži „X“ naveo da je tokom razgovora sa Vučićem podsetio „na (francusku) nepokolebljivu podršku jedinstvu Srbije“, kao i na „osudu svakog postupka koji ima za cilj da to jedinstvo dovede u pitanje“.

„Odgovornost je svih da se angažuju na poštovanju ustavnog poretka kako bi se Bosna i Hercegovina vratile na svoj evropski put“, naveo je Makron na X-u.

Dok je presednik Francuske pisao na društvenim mrežama kako je protekla poseta, Vučič je srpskim medijima pričao o sastanku, ali i najavio da će avans za borbene avione koje je Srbija naručila od Francuske biti isplaćen uskoro- što se desilo par dana kasnije.

Zamenik direktora Le Figaro Filip Želi kazao je za Novu ekonomiju da nema nikakve posebne informacije o tom dogovoru, sem onoga što je objavljeno i što je za sada pod znakom pitanja- da će avioni biti isporučeni Srbiji 2028. godine.

Želi podseća da je upravo ovaj borbeni avion alternativa kupovine aviona od velikih sila.

„Ovaj borbeni avion, pored svojih tehničkih kvaliteta, nudi alternativu kupovini od velikih sila, što ga čini svojevrsnim instrumentom nesvrstavanja, bez obaveza. Dozvolite mi da napomenem da Le Figaro takođe pripada grupi Dassault, proizvođaču Rafala“, dodaje Želi.

Avans za Rafale isplaćen dve nedelje ranije

Ministar finansija Srbije Siniša Mali objavio je da je petnaest dana pre roka, isplaćena druga rata avansa za ove borbene avione u iznosu od 411,75 miliona evra.

Naime, u oktobru prošle godine isplaćena je prva rata avansa u istom iznosu.

Krajem avgusta prošle godine, Srbija je sa francuskom kompanijom Daso (Dassault Aviation) potpisala ugovor za nabavku 12 novih nadzvučnih višenamenskih borbenih aviona „Rafal“. Tako je Srbija postala prva evropska država izvan NATO saveza i deveta u svetu koja će imati ove borbene avione.

Vrednost ugovora, koji je ispred Ministarstva odbrane potpisao Bratislav Gašić a ispred kompanije Daso njen direktor Erik Trapije, iznosi 2,7 milijardi evra.

Ministar finansija Siniša Mali je u svojoj objavi na zvaničnom nalogu na društvenoj mreži Instagram naveo da će kupovina aviona uticati na sveukupnu bezbednost Srbije i građana, ali i napomenuo da „Srbija nabavkom rafala nikoga ne ugrožava, već čuva svoj suverenitet i samostalnost“.

„Iako je ovo jedna od najvećih nabavki u finansijskom pogledu za srpske oružane snage, imamo dovoljno novca za ovu kapitalnu investiciju za sektor bezbednosti, bez da na bilo koji način ugrozimo naše javne finansije i povećamo udeo javnog duga u BDP-u“, naveo je Mali.

Nakon što je javnosti objavljeno da će država kupiti 12 aviona, tadašnji predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je da paket koji je ugovoren sa Dassault-om obuhvata rezervne delove i „trening centar“.

On je 23. septembra prošle godine kazao da kupovina borbenih aviona iz Rusije i Kine nije razmatrana, prvenstveno iz logističkih razloga, pisala je Radio Slobodna Evropa.

„Pošto je Srbija okružena državama koje su u NATO savezu, skoro je nemoguće da dopremite takav vid naoružanja. Posebno kada govorimo o avionima“, kazao je Vučević, koji je tokom pregovora za nabavku Rafala bio na funkciji ministra odbrane.

Dodao je da se ranije razmatralo o nabavci britansko-nemačko-francusko-italijansko-španske letelice Jurofajter tajfun (Eurofighter Typhoon) ali da se od toga kasnije odustalo.

Zečević: Poseta Parizu protekla u trenucima krize

Naučni savetnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević rekao je za Novu ekonomiju da je poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsedniku francuske Emanuelu Makronu protekla u trenucima krize u Srbiji, pre svega zbog studentskih protesta.

„Makron je primio Vučića, što govori o tome da je Vučić zadržao svoj međnarodni rejting i da zapadnoevropski lideri i dalje računaju na njega u političkom smislu“, kaže Zečević.

Kada su u pitanju odnosi između Srbije i Francuske, Zečević ih ocenjuje kao dobre i u „usponu“.

„U proteklih sedam godina trgovinska razmena je povećana tri puta i dostigla je nekih dve milijarde evra godišnje. Što se tiče francuskih investicija, one iznose milijardu evra. Francuske kompanije kojih ima 130 u Srbiji, zapošljavaju oko 13.000 radnika. Pri tome, prisutne su i velike francuske kompanije koje su dobile velike poslove u Srbiji“, podseća Zečević.

Dodaje da je Srbija do 2021. godine izvozila maline u francusku, a da sada naša IT industrija izvozi u tu zemlju softvere.

Francuske kompanije u Srbiji angažovane su na izgradnji metroa, ali i preko partnerstva u vlasništvu i rukovođenju beogradskim aerodromom, spalionice u Vinči i do partnerstva na polju nuklearne energije i najave gradnje nuklearne elektrane.

Vlade Srbije i Francuske i Grad Beograd su još u novembru 2014. godine potpisali memorandum o razumevanju o gradnji metroa u Beogradu. Svake godine iz budžeta se izdvaja određena svota novca za ovaj projekat, ali se zbirno ne zna koliko će zapravo izgradnja metroa koštati državu.

Tako je budžet za metro u Beogradu ponovo smanjen, pa će ove godine, umesto 31 milijarde, za projekat izgradnje biti izdvojeno oko 6,5 milijardi dinara o čemu je Nova ekonomija već pisala. 

Za njegovu izgradnju uzet je i kredit Dojče banke u Hong Kongu, a sam posao poveren je kineskoj firmi Power China.

Francuska je vezana za Srbiju i još jednom investicijom, odnosno ugovorom o koncesiji beogradskog aerodroma.

Nikolas Notbar, predsednik „VINCI Airports-a“ i premijerka Ana Brnabić, potpisali su 22. marta 2018. godine Ugovor o dvadesetpetogodišnjoj koncesiji beogradskog Aerodroma Nikola Tesla.

Na taj način je osnovano i društvo za posebne namene „VINCI Airports Serbia“, koje je trebalo da ispuni obaveze predviđene potpisanim ugovorom.

Te obaveze bile su da plati jednokratnu koncesionu naknadu od 501 milion evra, godišnju koncesionu naknadu u ukupnom iznosu 228 miliona evra nominalne vrednosti za 25 godina, kao i da izvede obavezne investicione radove u procenjenoj nominalnoj vrednosti od 732 miliona evra.

Pored aerodroma, Grad Beograd je godinu dana ranije sklopio ugovor sa japansko-francuskim konzorcijumom koji čine francuska Veolia, japanski ITOCHU i panevropski fond MARGUERITE iz Luksemburga. Ugovor je sklopljne na 25 godina i na taj način je nastalo preduzeće Beo Čista Energija koja upravlja spalionicom u Vinči,  o čemu je Nova ekonomija već pisala.

„Postoji jedan kontinuitet u susretima Vučića sa Makronom- jednom ili dva puta godišnje, uz redovne telefonske razgovore i susrete na međunarodnim skupovima. To se sve odražava na odnose između dve zemlje“, ističe Zečević.

Francuska, kako kaže, ima više razumevanja od ostalih zemalja kada je reč i o odnosu i interesima Srbije na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.

„Postoji nešto veća spremnost da se sasluša Srbija i kada je reč o našim argumentima o Bosni i Hercegovini. Kada je reč o Kosovu, tu je bilo i konkrentih poteza, tipa ulazak Kosova u Savet Evrope- Francuska nije bila za to. Zatim povlačenje UNMIK-a-tema koja je otvorena u UN, a francuska takođe nije bila za to“, podseća Zečević.

Dodaje da Francuska uvažava želju Srbije da se unaprede ekonosmki odnosi, pa tako i politički odnosi jačaju.

„Treba imati u vidu da francuska nas gleda kao svog strateškog partnera na Zapadnom Balkanu, kao ključnu zemlju za njih u geostrateškom smislu, na ovom području, kao zemlju koja bi njima trebalo da bude najbliža u političkom i ekonomskom smislu“, ističe Zečević.