Fiskalni savet: Srbija porezima opterećuje siromašne
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji je zastareo, a njegova reforma treba da podrazumeva povećanje neoporezivog dela zarade, veće poreze za one sa većim platama kao i poreske olakšice za porodice sa više dece, predložio je Fiskalni savet.Dve decenije star Zakon o oporezivanju dohotka građana odstupa od evropskih standarda i nije u stanju da isprati izmenjene privredne okolnosti i društvene potrebe, ocenjuje se u predlogu reformi.Poreskom reformom potrebno je uspostaviti moderan progresivan dualni porez na dohodak građana sa jednom ili dve poreske stope.Predlažu da poreska stopa bude viša (sada je 10 odsto), ali da se poveća i neoporezivi cenzus (trenutno je 18.300 dinara). Na taj način bi građani sa manjim primanjima plaćali manje poreze (veći deo plate bi bio neoporezovan), dok bi teret punjenja budžeta preuzeli oni sa najvišim primanjima. Kao mogućnost daju dve opcije.Koje uslove treba da ispunite da bi vam država dala novac za seosku kuću? “Reforma sa povećanjem stope na 15% i neoporezivog cenzusa na 26 hiljada dinara bi povećala poresku progresivnost u Srbiji u skladu sa prosekom regiona, dok bi reforma sa stopom od 20% i cenzusom od 40 hiljada dinara učinila srspski sistem uporedivim sa najprogresivnijim sistemima u regionu, poput Hrvatske ili Slovačke,” piše u predlogu.Jedan od reformskih prioriteta je uvođenje poreskih olakšica za izdržavane članove domaćinstva (najčešće decu). Segment u kome trenutni sistem najviše odudara od evropske prakse je nepostojanje olakšica za izdržavane članove domaćinstva, ocenjuje Fiskalni savet.Arsić: Privreda Srbije u prvom kvartalu solidna, javni dug ide na oko 60 odsto Na ovaj način stvara se mnogo veće opterećenje na porodice koje imaju veoma niska primanja, a istvoremeno i veći broj dece.Porodice sa decom mogu da budu rasterećene plaćanja visokih poreza na dva načina. Prvo, uz pomoć dodatnih neoprezivih cenzusa za svako dete koji bi se dodavali na već postojeći cenzus od 18.300 dinara mesečno. Drugo, u vidu poreskih kredita za svakog izdržavnog člana. Predlažu da poreski kredit iznosi 2.500 dinara po jednom izdržavanom članu.Dodaju da je prednost poredskih kredita u tome što bi, u slučaju radnika sa niskim primanjima koji ima decu, ukupna poreska obaveza mogla da postane negativa - tj. da radnik stekne pravo da mu država isplati razliku, umesto da on uplaćuje porez. Time se omogućava integracija poreske i socijalne politike u segmentu najugroženijih domaćinstava, pojašnjavaju.Ono što opterećuje građane sa najnižim primanjima jeste relativno nizak neoporezivi cenzus (deo zarade na koji se ne plaća cenzus).“Smisao neoporezivog cenzusa je da se rasterete najniže zarade i na taj način stvori poreska progresija”, piše u predlogu.Grafički prikaz opterečenja porezima i doprinosima na 100 dinara neto zarade za različite visine prihoda u 2020. godini. Prelaskom kursora preko stubaca očitaće vam se podaci za svaku zemlju i visinu prihoda. U meniju možete izabrati prikaz poreza za građane sa i bez dece.Od susednih država, Mađarska i Bugarska nisu propisale neopreziv cenzus tako da u ovim država ne postoji progresija prilikom oporezivanja zarada, odnosno oni koji više zarađaju ne plaćaju viši porez (videti grafički prikaz).Međutim, na prikazu se može primetiti da građani Srbije i Severne Makedonije i dalje plaćaju slične poreze bez obzira na to koliku zaradu imaju, što nije slučja sa Slovačkom, Slovenijom i Hrvatskom gde su ove razlike znatno veće.Na grafičkom prikazu moguće je i uočiti (ukoliko se u meniju izabere opcija “sa decom”) da se situacija sa porezom u Srbiji ne menja značajno ukoliko je neko živi sam i ukoliko izdržava decu.Ukupno opterećenje porezima i doprinosima je u Srbiju u slučaju građanina bez dece ispod regioanlnog proseka (izuzev u slučaju minimalne zarade). Međutim, situacija se bitno menja u slučaju kada obveznik izdržava supružnika ili suprugu i dvoje dece, a prima manje od dve prosečne zarada. Tada opterećenje u Srbiji postaje znatno više nego u državama u regionu.Fiskalni savet: Smanjenje subvencija javnim preduzećima nije realnoDakle, sistem je tako krojen da u odnosu na region siromašniji građani u Srbiji, a naročito oni koji izdržavaju članove porodice, plaćaju veće poreze i doprinose nego što je to slučaj sa komšijama iz okolnih zemalja.Iako Fiskalni savet smatra da je neophodno značajnije oporozivati građane sa višim primanjima, oni dodaju da treba obratiti pažnju da propisano povećanje poreskog tereta ne bude preveliko, u odnosu na trenutni nivo i u odnosu na zemlje regiona, kako ne bi došlo do urušavanja konkurentnosti domaće privrede i negativnih efekata na ekonomsku aktivnost.Fiskalni savet ističe i da je preširok obuhvat paušalnog oporezivanja što omogućava da je i u slučaju visokoobrazovanih profesija, poput stomatologa ili advokata moguće da obveznici sa istim nivoima prihoda praćaju veoma različite poreze.