Kako je privatizovan i spasen FK Čukarički

Dobar primer za Zvezdu i Partizan

  • Broj 10, maj 2014.

  • Nikola Krstić

  • 0

Godišnji budžet Čukaričkog je oko milion evra i klub posluje u plusu, dok su rashodi u FK Crvena zvezda za 2012. godinu bili 20 miliona evra i klub je godinu završio sa 11 miliona evra gubitka, uz neredovna primanja zaposlenih, a pri svemu je sezonu završio na 2. mestu. To je rezultat bahatog vođenja klubova i potpunog odsustva odgovornosti, a sve kao posledica „ničije" imovine. Na primeru Čukaričkog se pokazalo pravo domaćinsko poslovanje i vođenje kluba.


Kada je 12. septembra 2011. godine rešenjem Privrednog suda u Beogradu pokrenut stečajni postupak nad fudbalskim drugoligaškim klubom Čukarički Stankom, ni najveći optimisti nisu verovali da će Čukarički preživeti. Posle proglašenog bankrota mesec dana kasnije, dug je iznosio 1,3 milijarde dinara, klub je bio na samom dnu druge lige i jedino što se iščekivalo u Čukaričkom jeste najnepopularnija reč u srpskom fudbalu - katanac. 

Agencija za privatizaciju je objavila prodaju kluba i zakazala javnu aukciju, ali niko nije ni pomišljao da rizikuje ijedan dinar ulažući u klub koji se raspadao u svakom smislu - finansijskom, organizacionom i infrastrukturnom. Ipak, kopernikanski obrt! Na javnoj aukciji, održanoj 17. aprila 2012. godine, niotkud se pojavljuje kompanija ADOC i kupuje FK Čukarički po početnoj ceni od 10.230.000 dinara, ili 92.000 evra po tadašnjem kursu. Time je ispisana istorija u srpskom fudbalu, jer je Čukarički postao prvi potpuno privatni fudbalski klub u Srbiji, budući da ADOC postaje stoprocentni vlasnik kluba. 

A onda, dve godine iz snova. Od aprila 2012. do aprila 2014, Čukarički uspeva da dođe od dna druge lige u sam vrh prve lige, na 3. mesto koje mu garantuje učešće u Evropi, odmah iza Crvene zvezde i Partizana, uz potpunu finansijsku stabilnost i infrastrukturu na kojoj mu zavidi cela Srbija. Kako je moguće za dve godine od potpune rupe bez dna izgraditi finansijski stabilan klub, adaptirati ruinirani stadion i od njega napraviti moderan sportski kompleks, a uz to stvoriti sve uslove koji su potrebni da bi se jedan klub nazvao uspešnim? Ili još bolje pitanje: ako je i moguće to uraditi, zašto to ne rade drugi klubovi u Srbiji? Odgovor je jednostavan: zato što nisu privatizovani. Ono što nije jednostavno, to je sam proces privatizacije i sve što tu privatizaciju prati.


Nastavak teksta možete pročitati u desetom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
pošaljite komentar

Nema komentara