Od globalnih korporacija, do malih porodičnih firmi, danas se poslodavci na sve moguće načine dovijaju da sačuvaju svoje zaposlene. Na koji način zadržati radnika koji donosi profit kompaniji, tema je ovog broja Nove ekonomije
Živimo u eri u kojoj sazreva generacija Z, a njeni najstariji pripadnici uveliko su završili fakultete i krenuli da pronalaze svoje mesto na tržištu rada. Tu generaciju, prema studiji Univerziteta Stanford, odlikuju pragmatičnost, prilagodljivost, samouverenost i ogromno samopouzdanje. Ne zaboravimo da generacija Z praktično ne poznaje svet bez brzog interneta, da ceni raznolikost, da nije sklona jednoumlju, da ju je teško ukalupiti. Takođe, mladi rođeni između 1995. i 2010. godine ne smatraju da je njihov poslodavac vlasnik njihovog života, da je redovna plata benefit, da su promene kao takve nešto loše po njih.
Za razliku od generacije B, takozvanih Baby boomera, generacija Z veruje da će u toku radnog veka promeniti bar pet poslodavaca. Na osnovu čega mladi danas biraju kompaniju na čiju adresu će poslati CV i kako se, sa druge strane, poslodavci trude da svoju kompaniju učine atraktivnom za nadolazeće generacije?
Mladi ljudi neće otići kod konkurencije ili u neki drugi kolektiv samo zbog plate. Važno im je i radno okruženje, atmosfera na poslu i odnos sa nadređenima
Pored opstanka na tržištu, zadatak poslodavca danas je i da zadrži zaposlene na platnom spisku. U svetu već nekoliko godina kompanije razvijaju model poslovanja koji je prilagođen novim generacijama. Menjaju princip rada, hijerarhiju, internu komunikaciju. Ne zanemaruju činjenicu da nove generacije imaju potrebu za uvažavanjem ideja i mišljenja u istoj meri u kojoj žele da budu adekvatno plaćene. Dakle, redovna plata, prijava, slobodan vikend i osmočasovno radno vreme odavno nisu nikakav benefit koji poslodavac može da ponudi.
I poslodavci u Srbiji odavno su se odrekli stava „ako nećeš ti, ima ko hoće“ jer odavno nema ko hoće. Oni koji to nisu shvatili, propali su. Dobrog radnika nije lako pronaći, a još teže ga je zadržati. A na koji način se domaći poslodavci trude da (sa)čuvaju zaposlene?
Pre svega ulaganjem u zaposlene. Nove generacije žele da uče, da napreduju. Poslodavci se trude da zaposlenima omoguće da ovladaju novim veštinama, ali ne samo onima koje su potrebne za kompaniju u kojoj rade, već koje su neophodne tržištu rada.
Pored toga, tu su i putovanja, tim bildinzi, vaučeri za kupovinu proizvoda i usluga. Ima i onih koji su otišli korak dalje.
„Bila je proslava u našoj firmi povodom godišnjice osnivanja. Pre proslave u obližnjem restoranu, došao je vlasnik i direktor da održi govor i svakom zaposlenom uruči novčanu nagradu. Na kraju je rekao glavnom menadžeru, koji od početka radi u našem kolektivu i ima veliki uspeh u radu, da otvori poklon. U kutijici su se nalazili ključevi od novog automobila koji je bio parkiran ispred firme“, priča Nenad Jović, zaposlen u jednoj beogradskoj firmi.
U razgovoru sa poslodavcima, za ovaj broj, saznali smo da mladi ljudi u njihovoj firmi neće otići kod konkurencije ili u neki drugi kolektiv samo zbog plate. Važno im je i radno okruženje, atmosfera na poslu i odnos sa nadređenima. Radije će raditi tamo gde nema pritiska, naročito onog koji generiše šef koji grčevito čuva svoju poziciju, ne birajući sredstva za to.
Sve što generacija Z bude stvorila, na generaciji Alfa je da uspostavi kao budući model. A njoj pripadaju svi rođeni od 2010. godine zaključno sa 2024. godinom. Dakle, najstariji predstavnici Alfe uskoro će krenuti u osvajanje tržišta rada koje će se, baš zahvaljujući Z-ovcima i alferima, zauvek promeniti. A šta odlikuje generaciju A? Nezavisnost, povezanost, tehnologija, sve što spada pod vizualno, poštovanje raznolikosti.
Dok čekamo da stasaju alferi, u nastavku ćemo saznati na koji način se danas poslodavci trude da (sa)čuvaju svoje zaposlene.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
