Ljudi su ključan element svakog poslovanja
Miloš Kosorić, direktor računovodstva i finansija hotelskog lanca Mona Plaza
Kao kompanija u proteklom turbulentnom periodu stavili smo fokus na četiri ključna elementa poslovanja: ljude, tržište, procese i finansije. U svakom od ovih elemenata postavljali smo pojedinačne ciljeve i gledali da na pravi način odgovorimo izazovima
Dok se u svetu praktikuje mnogo načina za obrt sredstava i ulaganje novca, čini se da kod nas najčešće ulažu u nekretnine. A koje su sve mogućnosti za ulaganje?
Usled nedovoljne razvijenosti tržišta kapitala kod nas, ljudi su okrenuti ulaganjima u nekretnine jer tu opciju vide kao najsigurnije mesto za svoj novac. Takvo mišljenje je opravdano imajući u vidu rentu kao pasivan prihod plus očekivani rast vrednosti nekretnina ili bar stabilizaciju cena koja se očekuje u narednom periodu.
Što se drugih opcija tiče, pored depozita kod banaka, raznih kombinacija osiguranja i štednje, bitno je napomenuti inostrana tržišta kapitala odnosno trgovinu finansijskim instrumentima na stranim berzama. Moguće je i prilično je jednostavno iz Srbije trgovati ovim instrumentima. Potreban vam je samo račun u ovlašćenoj brokerskoj kući (od strane Komisije za HOV-lista ovlašćenih brokera nalazi se na sajtu komore) i nakon toga možete kupovati i prodavati akcije svih svetski poznatih kompanija.
Pratimo kretanja na tržištu i imamo definisanu strategiju širenja portfolija u narednih pet godina, što kroz direktne investicije što kroz različite modele upravljanja drugih objekata
Ko želi da se bavi pojedinačnim akcijama velikih inokompanija ima javno dostupne i godišnje i kvartalne izveštaje istih i tu sve dostupne informacije o postojećem finansijskom i imovinskom položaju kompanija, kao i o njihovim planovima za razvoj u budućnosti. Može se početi i sa dobro poznatim kompanijama tipa Apple, Coca-Cola, Microsoft, Amazon, čak i sa malim iznosima sredstava.
Preporuka su svakako ETF (Exchande traded fund) koji predstavljaju investicione fondove koji prate indekse na berzi i u ulažu u kompanije prateći indeks, najčešće S&P 500 i Dow Jones, gde kupovinom jedne akcije fonda praktično kupujete delić 500 najvećih kompanija sveta.
Postoje i ETF koji prate određeni segment privrede, to jest kompanije iz oblasti finansija, potrošačke marke, zdravstva, nekretnina, ulaganja u čistu energiju, tehnologiju, komunikacije, te sve ovo ostavlja širok spektar ulagačima da u skladu sa svojim preferencijama izaberu poslovanje koje vide kao moguću dobru investiciju.
Za početak je svakako preporuka ulaganje u ETF (Exchange Traded Fund) jer je rizik značajno manji usled velike diversifikacije akcija kompanija u koje se ulaže, naravno i prinos je manji, što je razumljivo za ovakav nivo rizika. Tržište je trenutno u padu, što može biti dobra prilika za kupovinu akcija po nižoj ceni.
Potrebno je posebno naglasiti da investitorski ugao gledanja mora biti dugi rok jer u dugom roku ovakav tip ulaganja donosi prinos što kroz prosečan rast cena što kroz dividende koje se isplaćuju vlasnicima akcija. Suština je da je moguće ulagati iz Srbije na svetska tržišta i da se jedan deo portfolija može uložiti u strana tržišta kapitala.
Period iza nas bio je po mnogo čemu turbulentan, to se najbolje videlo u granama poput turizma i ugostiteljstva. Koliko je važno u takvim situacijama dobro finansijsko planiranje i budžetiranje?
Kao kompanija smo u proteklom turbulentnom periodu stavili fokus na četiri ključna elementa poslovanja: ljude, tržište, procese i finansije. U svakom od ovih elemenata smo postavljali pojedinačne ciljeve i gledali da na pravi način odgovorimo izazovima. U delu finansija izazovi su veliki uzimajući u obzir kamatni rizik, inflaciju i kretanja na tržištu.
Rast referentnih kamatnih stopa, kao odgovor na inflaciju, utiče na mogućnosti zaduživanja, te je u delu pripreme i planiranja investicionih projekata veća uloga kvalitetnog procesa budžetiranja jer je prag isplativosti investicija znatno veći u ovakvim tržišnim uslovima. Budžet je osnovni instrument za ostvarenje finansijskih ciljeva. Svaki segment budžetiranja i planiranje i merenje rezultata i korektivne akcije imaju posebnu ulogu.
U fazi pripreme budžeta dobra međusektorska komunikacija je od ključnog značaja za kvalitetnu postavku procesa na koju se nadovezuje transparentno izveštavanje kao osnovni zadatak kontrolinga u svakoj organizaciji. Fokus u sektoru finansija se ubrzano pomerio sa računovodstvenog ugla gledanja na kontroling principe i modele.
Međutim, smatram da fokus mora biti i dalje na delu računovodstvene evidencije podjednako jer je to osnova kvalitetnog izveštavanja u kojoj automatizacija izveštaja ima veliku ulogu. Cilj je da jednom uneti podatak u računovodstveni informacioni sistem rezultuje relevantnom informacijom za odlučivanje u izveštajima koji su predmet kontrolinga.
Kompanijama, bilo da su one male ili velike, često su potrebna dodatna sredstva kako bi se još više razvile. Koliko je u kriznim situacijama bitno da su alternativni izvori finansiranja uveliko razvijeni, toliko da mogu da omoguće stabilno poslovanje?
U prethodnom periodu, kada su kamatne stope bile niske, jasno je da su pozajmljena sredstva i krediti banaka imali ključno mesto u pasivi bilansa preduzeća. Rastom referentnih kamatnih stopa od strane centralnih banaka pre svega Feda i Evropske centralne banke uslovi pod kojima se odobravaju krediti su sa proseka 2-3 odsto otišli na 5-7 odsto.
Izvori finansiranja na razvijenim tržištima jesu vlasničke i dužničke HOV koje emituju preduzeća i na taj način dolaze do kapitala. U situaciji gde kao kod nas to nije slučaj, smanjuje se mogućnost da projekti sa nižom stopom prinosa budu realizovani. Kako se inflacija, pre svega u SAD, smanjuje, očekuje se i usporavanje rasta referentnih kamatnih stopa, videćemo da li će ostati na ovom nivou jer istorijski gledano ovaj nivo kamatnih stopa je normala u poslovanju pre nego niske kamatne stope iz prethodnog perioda.
Čini se da preduzetnici ne vole alternativne izvore finansiranja, zbog neizvesnosti ili visoke averzije na rizik? Kako bi preduzetnici i naši privrednici reagovali na mogućnost prikupljanja kapitala sa razvijenog tržišta – berze?
Velike prednosti koje bi donelo razvijeno tržište kapitala i trgovina vlasničkim i dužničkim HOV prevazilaze bilo kakve averzije prema riziku koje inokosni vlasnici imaju. Naravno, verovatno bi bilo potrebno vreme prilagođavanja jer je stepen odlučivanja i odgovornosti drugačiji kada čovek sam upravlja, ali put ka razvijenom tržištu kapitala nema alternativu i zato svi zajedno, i privreda i država, treba da rade na tome kao jednom od glavnih ciljeva u narednim godinama.
Period pandemije koja je najjače pogodila turizam i ugostiteljstvo je iza nas, da li je sada vreme za nove mogućnosti ulaganja i širenja palete usluga Mona Plaze?
Težak period je iza nas ostao definitivno i to rezultati u hotelskom holdingu i pokazuju. Svaki hotel u grupi ima rast prihoda u odnosu na prethodne periode i EBITDA-u koja pokazuje da je likvidnost preduzeća u tekućoj godini prilično stabilna. Naravno, postoje izazovi u troškovnom delu izazvani rastom cena hrane i energenata, ali adekvatno planiranje i kontrola troškova daju rezultate.
Pratimo kretanja na tržištu i imamo definisanu strategiju širenja portfolija u narednih pet godina, što kroz direktne investicije što kroz različite modele upravljanja drugih objekata. Možda najvažnija stavka koju je potrebno pomenuti jeste da se trudimo da očuvamo ljude, odnosno zaposlene koji su omogućili da se iz teškog perioda izdignemo kao grupa i da nastavimo svoj dalji razvoj.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs