ŠTA KOŠTA DA KOŠTA

U nastupu kreativnosti i darežljivosti, predsednik Srbije je ovog leta došao na fantastičnu ideju. Napravićemo akvarijum kod Nacionalnog stadiona i delfinarijum kod hala za buduću izložbu. Tako će dodatno biti obogaćen Ekspo 2027 u koji se kao u bure bez dna neprestano dodaju novi projekti.

Od Nacionalnog stadiona i izložbenih hala, došlo se do akvatik centra, stambenog bloka, a evo sada i delfinarijuma. Nema sumnje, svi koji dođu do Surčina uživaće u toj egzotici, i nikome neće pasti na pamet koliko to sve košta i odakle pare.

Koliko će koštati delfinarijum, ako ga uopšte bude, ne zna se, ali prema izjavama državnih funkcionera, građevine za Ekspo 2027 koštaće oko 1,2 milijarde evra, a stadion oko pola milijarde. A zna se i odakle pare – iz zaduživanja.

U SENCI RASPRAVA O LITIJUMU

Baš krajem jula novi saziv Skupštine usvojio je na desetine zakona, a  među njima i nekoliko njih koji će povećati, direktno ili indirektno, dug države za više od milijardu evra.

Radi se o kreditima i garancijama, a najveći među njima je zajam od Poštanske štedionice od 42 milijarde dinara (oko 358 miliona evra) za izgradnju Nacionalnog stadiona i prateće infrastrukture. I to je kredit sa kamatnom stopom trenutno većom od osam odsto, jer se sastoji od tromesečnog Belibora koji je sada 5,16 odsto i marže banke od 2,9 odsto.

Za izgradnju puta Ruma–Šabac–Loznica država će uzeti dva kredita, jedan od Unikredit banke od 11,7 milijardi dinara (100 miliona evra), a drugi od Inteze od 15 milijardi dinara (oko 128 miliona evra), oba sa sličnim uslovima tromesečnim, odnosno šestomesečnim Beliborom uvećanim za maržu od 2,9 odsto, što znači da su i oni skuplji od osam odsto.

Još će od OTP banke država pozajmiti 12 milijardi dinara (malo više od 100 miliona evra) za obilaznicu oko Kragujevca, sa nešto malo višom kamatnom stopom (tromesečni Belibor plus marža od 3,05 odsto).

Zatim, kod Banke Kine uzimamo kredit od 184 miliona evra za izgradnju kanalizacije u Srbiji prema ugovoru iz 2021. godine. Kaže se u ovom ugovoru da će novac biti isplaćen izvođaču radova kineskoj firmi China Road and Bridge Corporation – kineski kredit za plaćanje kineskoj firmi da gradi kanalizaciju po Srbiji.

A i kod Nacionalnog stadiona pare će biti prosleđene izvođaču radova, kineskoj firmi Power Construction Corporation of China Limited.

Kod puta Ruma-Šabac-Loznica, pare od kredita odlaze izvođaču radova, azerbejdžanskoj firmi Azvirt.

Tu je i ugovor sa francuskom državnom agencijom za osiguranje izvoza Bpifrance Assurance export. Od njih ćemo da uzmemo kredit od 97,1 milion evra plus 24,3 miliona evra od francuskog trezora, za, kako se navodi u ugovoru, „nabavku francuske robe i usluga u Francuskoj“ i, ruku na srce, moći ćemo da za te pare platimo do 50 odsto robe i usluga domaćeg porekla ili od neke druge države.

Glasano je i za dva kredita kod nemačke razvojne banke KfW, za razvoj tržišta biomase od 20 miliona evra i energetsku efikasnost javnih zgrada od 50 miliona evra.

Osim toga država je i garantovala kredit italijanske razvojne agencije Cassa Depositi e Prestiti EPS-u od 100 miliona evra.

Među zakonima usvojenim poslednjeg dana jula, nakon rasprave u kojoj je dominiralo iskopavanje litijuma, mada nijedan zakon od 60 tačaka dnevnog reda se nije na njega odnosio, jesu i dva koja nisu donela novi dug, ali su odložila vraćanje starog.

Rok za otplatu dva zajma od Ujedinjenih Arapskih Emirata od po milijardu dolara, jedan iz 2014. i drugi iz 2022. godine, odložen je za dve godine, na 2026. To nije besplatno, pa će nova kamatna stopa biti četiri odsto, znatno više nego što je do sada plaćana.

KOLIKO ZAPRAVO DUGUJEMO

Sve ove obaveze nisu ni ušle u iznos javnog duga poslednjeg dana juna, poslednjeg objavljenog. Srbija je dugovala 38,2 milijarde evra. U nominalnom iznosu najviše od 2000. godine. Doduše, u odnosu na bruto domaći proizvod javni dug je iznosio umerenih 50 odsto.

U ovu godinu država je ušla sa javnim dugom od 36,15 milijardi evra, ali je u junu emitovala zelene obveznice od 1,5 milijardi evra. Prema fiskalnoj strategiji, javni dug do kraja ove godine iznosiće 52 odsto BDP-a. S obzirom na to da se od početka godine koristi projektovani BDP za ovu godinu od 76 milijardi evra, to znači da bi do kraja godine trebalo da se zadužimo za još oko 1,5 milijardi evra, čime bi se sasvim približili nivou duga od čak 40 milijardi evra.

Zapravo, fiskalna strategija za 2025. do 2027. godine i predviđa da na kraju ove godine javni dug iznosi više od 39 milijardi evra, na kraju sledeće skoro 42 milijarde i tako svake godine sve više i više.

Ako pogledamo unazad poslednjih nekoliko godina, od 2019. svake godine smo se dodatno zaduživali za po dve do tri milijarde evra. Prirast duga u 2020. tokom pandemije iznosio je 2,7 milijardi evra, u 2021. godini 3,5 milijardi evra, u 2022. 3,2 milijarde evra, a u prošloj godini 2,8 milijardi evra.

Najveći deo tog duga otišao je na infrastrukturne projekte i s obzirom na to da je to možda i najproduktivniji razlog za zaduživanje, niko ne bi imao ništa protiv samo da se sve, od izbora projekata, preko cena do izvođenja radova, ne obavlja daleko od očiju javnosti.

Naravno, dobar deo novog javnog duga je podeljen stanovništvu i privredi tokom poslednje četiri godine bez ikakvih kriterijuma, a i mere. Ali o deljenju para šakom i kapom, posebno uoči izbora, dosta je pisano do sada.

Sav taj rast duga uz istovremeni rast kamatnih stopa poslednje dve godine doveo je do toga da će, prema budžetskom planu, ove godine biti isplaćeno 1,5 milijardi evra za kamate. U prvih šest meseci za kamate su plaćene 103 milijarde dinara. To je 1,8 odsto BDP-a.

Poređenja radi, ekonomski efekti rudnika litijuma u Jadru, prema proceni koju je naručio Rio Tinto, iznosili bi manje od jedan odsto BDP-a godišnje.

Drugim rečima, za šest meseci ove godine platili smo za kamate skoro dvostruko više nego što bi bio godišnji doprinos rudnika za koji nam govore da će biti kao nafta za Norvešku, da će doneti blagostanje i zbog kog desetine i stotine hiljada ljudi izlazi na proteste.

SREDSTVO ZA IMPRESIONIRANJE BIRAČA

Fiskalna strategija predviđa da će nakon 183,5 milijardi dinara za kamate ove godine, naredne biti isplaćeno 225 milijardi, 2026. godine 239 milijardi i konačno 2027. u godini Ekspa 261 milijarda dinara ili 2,2 milijarde evra ako zadržimo isti devizni kurs.

Ipak, treba reći da ove godine od javnog duga brže raste ekonomija i da je nivo duga od 52 odsto BDP-a među manjima u Evropi, pošto je prosek EU preko 80 odsto.

Pavle Medić, ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), kaže da javni dug nije problem za sada, već je problem izbor projekata, realizacija po posebnim zakonima (lex specialis) kojima se izbegavaju propisi ove države i nedostatak ikakve javne rasprave.

U Ekspo ulažemo više novca od svih, a šta ćemo sutra sa tim izložbenim prostorom? Šta ćemo sa tim stanovima, pošto imamo usporavanje tražnje za stanovima u Beogradu. Veći problem od javnog duga je nakaradni izbor projekata i sumnjivi tenderi za koje više nije ni javna tajna da idu firmama bliskim vlasti. Zašto država, kada već ima toliko novca, ne bi smanjila poresko opterećenje privredi, pa da kompanije ulažu same, a ne da država troši njihov novac na megalomanske projekte“, smatra Medić.

Ekonomista Ljubomir Madžar napominje da zaduživanje nije dobro, jer krediti „daju mogućnost političkim moćnicima da biraju projekte koji se njima sviđaju, a ne koji su od interesa za društvo“.

„Oni vole velike objekte, da impresioniraju birače. A to što njima donosi glasove po pravilu nije u skladu sa javnim interesom“, ocenjuje Madžar, dodajući da među projektima koji se planiraju ima mnogo onih koji neće doneti ekonomske efekte, ali zato onima na vlasti podižu ugled i reputaciju.

OPTIČKE I DRUGE VARKE

Osim toga, iako deluje da se odnos javnog duga i BDP-a ne povećava, situacija nije tako dobra kao što izgleda.

„Taj dug se mora vratiti. Onaj ko se zaduži da investira, on će podstaći privredni rast na kratki rok. Ali kada bude došao dug na naplatu, onda će imati kontraefekat. Neko u budućnosti će taj novac vraćati i to će tada otežati privredni rast“, ističe Madžar.

Još jedan problem na koji on ukazuje je to što je veliki priliv deviza iz inostranstva poslednjih godina, što kroz strane direktne investicije, što kroz doznake, što kroz kredite,  doveo do toga da je dinar izuzetno jak prema evru.

To kvari sliku o stepenu zaduženosti. Uz precenjen dinar, odnos javnog duga koji je u evrima i BDP-a koji se pravi u dinarima, a zatim po takvom kursu konvertuje u evre,  stvara se optička varka da stojimo bolje nego što je to stvarno. Ali kada dođe do razduživanja, onda mogu da nastanu problemi“, upozorava Madžar.

Ovo ne mora da postane problem sve dok imamo visoke prilive deviza, objašnjava Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Mi imamo stalan izvor deviza u doznakama, a osim toga devize dolaze i kao strane investicije i krediti. Ponuda deviza je dosta veća od tražnje. Ako bude ostao relativno veliki priliv kapitala i posebno ako taj kapital bude iskorišćen za povećanje konkurentnosti privrede, ovaj devizni kurs je održiv“, zaključuje on.

Naravno, sve to može da se promeni u slučaju prekida priliva kapitala. I mada to sada deluje malo verovatno, nije daleko kriza iz 2008-2009. godine kada se desio tzv. sudden stop, odnosno kada je stao priliv kapitala iz inostranstva i ne samo to, već su strane kompanije i banke krenule da vraćaju kapital u matice.