Sve je tu, samo zabašureno

Od ukupno 50 najvećih kompanija u Srbiji, za preko 30 se mogu pronaći negativne informacije o njihovom poslovanju u medijima – o kršenju radnih prava, zagađenju životne sredine, korupciji itd. Male države ili tržišta, među kojima je i Srbija, često su samo „fusnote“ u izveštajima o održivosti velikih međunarodnih korporacija. Na taj način se stvara prostor za selektivno izveštavanje, odnosno za utapanje informacija o poslovanju u Srbiji u zbirne međunarodne podatke, što je jedan od načina za prikrivanje različitih vrsta zloupotreba

Međunarodne kompanije, radi informisanja javnosti i potencijalnih ulagača, objavljuju takozvane ESG izveštaje (Environmental, Social, and Corporate Governance), o održivosti svog poslovanja. Dešava se, međutim, da u njima prećutkuju čak i ekološke incidente za koje su pravosnažno kažnjene u državama gde posluju.

Kineska rudarska kompanija Zijin Mining, koja u Srbiji posluje pod imenom Srbija Ziđin Bor Bakar (Serbia Zijin Bor Copper), primer je firme koja je prethodnih godina redovno objavljivala sopstvene izveštaje. Na internetu su dostupni izveštaji na engleskom jeziku za 2019, 2020. i 2021. godinu.

U tim izveštajima kompanija je tvrdila da je uspela da smanji aerozagađenje u Boru, gde poseduje rudnik i topionicu bakra. Ipak, u ESG izveštajima koji su objavljeni na internetu ne navodi da je kažnjena sa milion dinara zbog aerozagađenja 2020. godine.

U Ziđinovom izveštaju za 2020. godinu pominje se incident koji je te godine u septembru izazvao prekomerno aerozagađenje u Boru, kao i da je taj događaj privukao veliku pažnju javnosti, ali se naglašava i da je aerozagađenje u Boru postojalo decenijama unazad. Kazna se ne spominje.

Dodaje se i da je kompanija pre preuzimanja Topionice u Boru shvatila šta treba da se preduzme radi zaštite životne sredine i ekološkog razvoja, te da je Ziđin uložio 77,7 miliona dolara u tretman životne sredine i ekološku restauraciju tog područja.

Tada su pojačane aktivnosti na popravci i održavanju sistema za filtraciju, kao i poklopca za dimne gasove, pa je „emisioni indeks topljenja bakra po toni smanjen za oko 40 odsto u poređenju sa periodom dve godine pre preuzimanja, a značajno je poboljšana životna sredina ovog rudarskog područja“, tvrde u Ziđinu. Početno stanje, odnosno koliko ove mere utiču na kvalitet vazduha, takođe se ne spominju.

Na osnovu Ziđinovog izveštaja za 2021. godinu, moglo bi se zaključiti da je ta kompanija rešila višedecenijski problem zagađenja vazduha u Boru, ali se ne spominje da je iste godine novčano kažnjena sa milion dinara – upravo zbog aerozagađenja, premda je i taj akcident pomenut.

Ugovor po kojem je Ziđin preuzeo RTB Bor je investitoru ostavio duži vremenski rok za prilagođavanje i dostizanje standarda zaštite životne sredine, što potencijalno ukazuje da je RTB Bor po ovom pitanju bio u lošem stanju.

Ziđin u prilog svojih tvrdnji da je poboljšao vazduh u Boru navodi citat tadašnje ministarke za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije, Irene Vujović, koja kaznu (barem u toj izjavi) ne pominje.

„Pre nego što je Zijin Mining došao ovde, problem sa kvalitetom vazduha u Boru je postojao decenijama. Ministarstvo zaštite životne sredine i Zijin Mining su naporno radili na tome da u potpunosti reše problem zagađenja vazduha od samog početka. U avgustu ove godine nije bilo nijednog dana da podaci prelaze standardne vrednosti. Očekujemo to i 2022. godine. Kada projekat tehničke nadogradnje bude u potpunosti završen, problem dimnih gasova u Boru će biti potpuno iskorenjen“, rekla je tada Vujović.

STANJE VAZDUHA U BORU

A kakva je zaista situacija? Grad Bor na svom portalu svakodnevno objavljuje podatke o kvalitetu vazduha, koristeći podatke Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).

Tako se, na primer, za 14. mart 2023. godine navodi da nije prekoračena satna koncentracija sumpor-dioksida (SO2), kao i da je bilo prekoračenja suspendovanih PM 2,5 i PM 10 čestica na mernom mestu Gradski park. Na istom mernom mestu nije bilo prekoračenja zagađenja od 10. do 13. marta, ali su prekoračenja emisije PM čestica zabeležena prethodnih dana.

Grad Bor u kome posluje kompanija Zijin Copper je jedan od gradova u Srbiji sa najdužom negativnom tradicijom prekomernog zagađenja životne sredine, objašnjava za Novu ekonomiju Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i tvorac aplikacije za merenje aerozagađenja xEco.

To se ogleda u velikom broju prekoračenja dozvoljenih koncentracija SO2 u vazduhu kako na časovnom, tako i na dnevnom nivou.

„Tako je i pored početka rekonstrukcije topionice u aprilu 2022. godine, u prva tri meseca zabeleženo 39 prekoračenja srednje časovne granične vrednosti (350 µg/m3, odnosno mikrograma po kubnom metru, a dozvoljeno je 24 puta za celu godinu) odnosno četiri prekoračenja srednje dnevne vrednosti (125 µg/m3, dozvoljeno tri puta za celu godinu)“, objašnjava naš sagovornik.

Kako Lekić podseća, prema zvaničnim izveštajima SEPA, veliki broj prekoračenja je zabeležen i u 2021. godini (156 sati sa prekoračenjem, odnosno 19 dana sa prekoračenjem na stanici Bor Gradski park), 2020. (374 sati, ili 58 dana), 2019. (ukupno 41 dan).

„U javnosti je često zanemaren i podatak o prekoračenjima ciljanih vrednosti teških metala u frakcijama PM10 čestica, pa je u 2021. godini prema zvaničnom izveštaju SEPE na stanici Bor Jugopetrol zabeležena srednja godišnja koncentracija arsena (As) od 132 ng/m3 (nanograma po kubiku), dok je ciljana vrednost za celu godinu 6 ng/m3, dakle bila je čak 22 puta veća od ciljane.

Prekoračenja koncentracija arsena su zabeležena i na drugim mernim mestima iste godine u Boru.“

Na istoj lokaciji prekoračena je blago i ciljana vrednost koncentracije kadmijuma, dok je za nikl izjednačena sa ciljanom vrednošću, dodaje predstavnika NEA-e.

„Treba napomenuti da su ovo srednje godišnje koncentracije i da su maksimalne dnevne koncentracije dostizale enormnih 2.088 ng/m3 za arsen ili 89 ng/m3 za kadmijum. Ilustracije radi, ova maksimalna dnevna vrednost za arsen je 348 puta iznad godišnje ciljane vrednosti“, dodaje Lekić.

DOK ČEKAMO IZVEŠTAJ ZA 2022. GODINU

Ziđin je i u 2022. godini kažnjen jer je radove na izgradnji i proširenju Topionice bakra u Boru počeo bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Kako je saopštio Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), prema presudi Privrednog suda u Zaječaru, kompanija Srbija Ziđin je zbog toga kažnjena sa 200.000 dinara, a odgovorno lice sa 30.000 dinara.

U istom postupku, kompanija je proglašena odgovornom jer je sprovodila aktivnosti bez integrisane dozvole, najvažnije dozvole u oblasti zaštite životne sredine, za šta je kažnjena sa skromnih 250.000, dok je odgovorno lice kažnjeno sa 30.000 dinara.

Ziđin i dalje nije objavio izveštaj za 2022. godinu, ali u vestima o potpaljivanju nove ekološke peći ovo kažnjavanje takođe nije pomenuto, već se samo govorilo o njenim zaslugama u ekologiji.

OTPADNE VODE

Pre nego što je Ziđin preuzeo rudnik bakra, u Boru se nedovoljno ulagalo u zaštitu životne sredine, tvrde u toj kompaniji. Loše upravljanje, kako se ocenjuje, rezultiralo je velikim problemima, uključujući curenje, kontrolisanje i tretman otpadnih voda.

U svom ESG izveštaju za 2021. godinu, kompanija Ziđin navodi da je učestvovala i u rešavanju problema otpadnih voda iz kiselog jezera Robule, koje je poznato i kao „Crveno jezero“ zbog boje koju je dobilo usled zagađenja teškim metalima.

Kako tvrde, prečišćavanjem otpadnih voda, poboljšava se i kvalitet vode u Borskoj reci, koja je inače jedna od najzagađenijih u Srbiji, kao i u rekama koje teku nizvodno.

Ipak, Ziđin je kažnjavan 2022. godine zbog zagađenja reke Mali Pek, prema odluci suda u Negotinu, sa milion dinara. Zagađenje se dogodilo u martu 2021. godine, reka je poprimila mutnu, bakarnu, crvenu i zelenu boju, što je uznemirilo lokalno stanovništvo.

Ovaj incident takođe nije ušao u izveštaj za 2021. godinu, kada se zagađenje dogodilo.

TAMNA STRANA IZVEŠTAJA

Iako ne postoji strogo propisana forma za nefinansijsko izveštavanje kompanija u Srbiji, ovakav vid izveštavanja je za velike kompanije (od preko 500 zaposlenih) postao zakonska obaveza od 2021. godine.

Cilj nefinansijskog izveštavanja je da prikaže uticaj kompanije na zaštitu životne sredine, ljudska i radna prava, da prikaže upravljačku strukturu kompanije i prakse poslovanja.

Međutim, metodologija za pisanje nefinansijskih izveštaja nije propisana zakonom, i varira od kompanije do kompanije, navodi Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fonda) i spoljni saradnik Centra za savremene politike (CSP).

S obzirom na to da je u Evropskoj uniji usvojena nova direktiva koja reguliše pitanje nefinansijskog izveštavanja, on očekuje da će u skorijoj budućnosti i u Srbiji biti uvedena striktnija pravila u ovoj oblasti.

Većina kompanija objavljuje izveštaje o održivosti zato što zavise od tržišta kapitala, jer sve više ulagača smatra da je bezbedno investirati u poslove koji imaju razvijene održive prakse, kao i javno dostupne podatke o svom poslovanju i njegovom uticaju na zajednicu u kojoj kompanija posluje.

Međutim, izveštavanje o održivosti može imati i svoju tamnu stranu, jer kompanije u svojim javnim dokumentima mogu da preskoče  pojedine negativne aspekte svog poslovanja, što se naziva whitewashing“, naveo je Novaković.

U analizi izveštavanja o održivosti koju je objavio CSP, navodi se da većina kompanija u Srbiji objavljuje pojedine informacije o održivosti – kroz izveštaje o održivosti, godišnje izveštaje о poslovanju, internet stranice i profile na društvenim mrežama.

Međutim, izveštaji kompanija se u velikoj meri međusobno razlikuju, što ukazuje na nedostatak standardizacije u toj oblasti.

Od ukupno 50 najvećih kompanija, za preko 30 se mogu pronaći negativne informacije o njihovom poslovanju u medijima – o kršenju radnih prava, zagađenju životne sredine, korupciji itd. To ukazuje na potrebu da se u nefinansijskim izveštajima pronađu i negativni aspekti poslovanja, kako bi izveštaji zaista odslikavali stvarno stanje i kako bi princip transparentnosti bio ispoštovan“, kazao je Novaković.

Male države ili tržišta, među kojima je i Srbija, često su samo „fusnote“ u izveštajima o održivosti velikih međunarodnih korporacija. Na taj način se stvara prostor za selektivno izveštavanje, odnosno za utapanje informacija o poslovanju u Srbiji u zbirne međunarodne podatke, što je jedan od načina za prikrivanje različitih vrsta zloupotreba.

„Kompanije često koriste agregatne podatke  na primer o zagađenju. Ako vaša kompanija ostvaruje globalne ciljeve za emisiju ugljen-dioksida (CO2) tako što u zemlji A ima nultu stopu zagađenja, a u zemlji B 80% emisija – retko se spominje šta to znači za zemlju B, već se podaci predstavljaju zbirno – na međunarodnom nivou. To je ključno pitanje, pogotovo za kompanije čiji sektor poslovanja podrazumeva značajan negativni uticaj na životnu sredinu. Isto se odnosi i na poštovanje radnih i ljudskih prava, korupciju itd.“

Novaković ocenjuje da, upravo u ovakvim slučajevima treba da postoji metodologija praćenja i izveštavanja na lokalnom nivou. To znači da nije dovoljno da kompanija objavljuje izveštaje na međunarodnom nivou, već je potrebno da oni postoje i za svaku pojedinačnu državu u kojoj posluju.

Uvek postoji mogućnost da nezavisni istraživači, odnosno mediji, ospore navode u izveštajima o održivosti, što može potencijalno ugroziti reputaciju kompanija.

„Jedini pravi test je sud javnosti, koji sadrži i sud investitora, na koje će uticati pitanje da li su predstavljeni podaci o poslovanju u potpunosti validni. Ukoliko to nije slučaj, postoji velika reputaciona pretnja za kompaniju koja se i te kako može odraziti i na ekonomski aspekt poslovanja, odnosno na profit“, dodao je Novaković.

EUdisklejmer