Kostić kupuje PODRAVSKU BANKU
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija PODRAVSKE BANKE d.d. Ove akcije predstavljaju približno 91,75% osnovnog kapitala ...
Cene stanova u zemljama Evropske unije povećene su 0,3 odsto u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prvi kvartal ove godine, dok su niže 1,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Eurostat-a.
Kad se posmatra period od 2010. godine do drugog kvartala ove godine, cene stanova povećane su 46 odsto, a kirije su porasle 21 odsto.
Od zemalja EU, u tom periodu, cene stanova više su nego udvostručene u Estoniji (211 odsto), Mađarskoj (180 odsto), Litvaniji (152 odsto), Letoniji (144 odsto), Češkoj (122 odsto), Luksemburgu i Austriji (obe zemlje 120 odsto).
Za razliku od ovih zemalja u Grčkoj su cene stanova u istom periodu (od 2010. godine do drugog kvartala ove godine) niže 14 odsto, takođe u Italiji su manje osam odsto i na Kipru tri odsto.
Ukupna vrednost tržišta nekretnina u Srbiji iznosila je 3,3 milijarde evra u prvoj polovini ove godine, što je za 12 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine. Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda za prvu polovinu ove godine pokazuje da je u Srbiji na tržištu nepokretnosti nastavljen trend stabilizacije i smirivanja nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije. Prosečna cena stanova novogradnje u Srbiji u prvoj polovini ove godine 2023. iznosila je 214.017 dinara (1.829 evra), što je pad od 1,8 odsto u odnosu na drugo polugodište 2022. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Cene rentiranja stanova porasle su u 26 zemalja EU. Najveći rast zabeležen je u Estoniji (208 odsto) i Litvaniji (168 odsto). Jedini pad cena zakupa zabeležen je u Grčkoj od 21 odsto.
Nova ekonomija nedavno je pisala da je u većini zemalja Evropske unije prodaja stanova pala je prošle godine, nakon skoka koji je zabeležen u gotovo svim državama članicama tokom 2021. godini, prema podacima Eurostat-a.
Najveći pad prodaje u 2022. godini bio je u Danskoj, gde je prodato 31,6 odsto nekretnina manje nego lane, onda u Finskoj (pad od 16,6 odsto), Holandiji (takođe oko 16 odsto) i Luksemburgu (smanjenje od 15 odsto).
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
-e1773070743610.jpg.webp)
