Ekonomski oporavak evrozone posustao u septembru

Ekonomski oporavak evrozone je posustao u septembru, jer je ponovno uvođenje nekih ograničenja aktivnosti prilično unazadilo dominantni uslužni sektor u bloku, pokazalo je istraživanje, piše agencija Rojters.

Rast stope zaraženih u regionu, nešto što je anketa Rojtersa prošlog meseca opisala kao najveću opasnost za oporavak, tiče se kreatora politike koji su se nadali da će ekonomija početi sa oporavkom nakon što je u drugom kvartalu poslovanje opalo za istorijskih 11,8 odsto.

Da bi podržala ekonomiju, Evropska centralna banka planira da uloži 1.350 milijardi u državne i korporativne obveznice kako bi ubacila svež kapital u ekonomiju, a Evropska unija je najavila fond za oporavak u iznosu od 750 milijardi evra koji treba da počne sledeće godine.

IHS Markit-ov indeks za evrozonu, koji uzima u obzir i usluge, i proizvodnu poslovnu aktivnost, pao je za 1,5 indeksnih poena na mesečnom nivou i dostigao je 50,4, što je najniža vrednost u poslednja tri meseca.

„S obzirom na to da je ekonomija evrozone u septembru gotovo stala, šanse za ponovni pad u četvrtom kvartalu očigledno su porasle“, rekao je Kris Vilijamson, glavni ekonomista u IHS Markit-u.

„Oporavak će dosta zavisiti od toga da li se mogu pobediti naredni talasi virusnih infekcija i da li se mogu smanjiti određene mere, kao fizičko distanciranje, kako bi se omogućilo da se aktivnosti uslužnog sektora ponovo pojača“, dodao je on.

Ipak, optimizam u vezi sa narednom godinom dostigao je nivo koji nije viđen pre nego što je Evropa osetila pun uticaj pandemije.