Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Milijarderi traže od građana: Naterajte nas da platimo veći porez

Političkim i poslovnim liderima koji se  virtuelno sastaju za Svetski ekonomski forum u Davosu grupa od više od 100 milijardera i milionera uputila je sledeću molbu: naterajte nas da plaćamo više poreza.Grupa koja sebe naziva "Patriotski milioneri" poručila je da ultra-bogati u ovom trenutku nisu prinuđeni da plate svoj deo globalnog ekonomskog oporavka od pandemije, piše Euractiv."Kao milioneri, mi znamo da trenutni poreski sistem nije pravedan. Većina od nas može da kaže da je, dok je većina sveta pretrpela ogromnu količinu patnje u poslednje dve godine, naše bogatsvo poraslo tokom pandemije. Ipak malo ko od nas, a možda i niko, može iskreno da kaže da plaćamo pravedan deo poreza", rekli su potpisnici otvorenog pisma, objavljenog povodom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji je počeo 17. januara.Agencija Rojters je prošle godine izvestila o zapanjujućem rastu bogatstva milijardera u 2020, u trenutku kada se svet "zaključavao" a globalna ekonomija se suočila sa najvećom recesijom od Drugog svetskog rata.To je nateralo grupu milionera da traže veće poreze.Više od 130 zemalja prošle godine postiglo je sporazum da velike kompanije plaćaju globalnu minimalnu poresku stopu od 15 odsto, sa ciljem da im se oteža izbegavanje oporezivanja. Ipak milioneri smatraju da bogati moraju da doprinose više.Tokom dve godine pandemije, bogatstvo deset najbogatijih pojedinaca popelo se na 1,5 biliona dolara, ili 15.000 dolara po sekundi, pokazala je stidija koji je ove nedelje objavio Oxfam. "Nećete naći odgovor na privatnom forumu, vi ste deo problema", poručeno je u pismu učesnicima na forumu u Davosu koji se sastaju ove nedelje. Potpisnici su, između ostalog,  Diznijeva nasledinca Abigejl Dizini i investitor rizičnog kapirala Nik Hanauer. Portparol Svetskog ekonomskog foruma rekao je da je plaćanje pravednog udela poreza jedan od načela ovog foruma, a da je porez na bogatstvo kakav postoji u Švajcarskoj dobar model za primenu i na drugim mestima. U većini zemalja, sem malog broja u Evropi i Južnoj Americi, bogati ne moraju da plaćaju godišnji porez na imovinu kao što su nekretnine, deonice ili umetnička dela, jer se oporezuju samo kada se imovina proda.Progresivnim porezom na bogatsvo od 2 odsto za one koji imaju više od pet miliona dolara do 5 odsto za milijardere moglo bi da se prikupi 2,52 biliona dolara, što je dovoljno da se 2,3 milijarde ljudi digne iz siromaštva i da se garantuje zdravsvena i socijalna zaštita za pojedince koji žive u zemljama sa nižim prihodima, pokazala je studija koju su sproveli "Patriotski milioneri" zajedno sa Oxfamom, i drugim neprofitnim organizacijama. Svetska banka je 2021. godine objavila članak u kome poziva zemlje da razmotre uvođenje poreza na bogatsvo i pomognu da se smanji nejednakost, popune državne kase koje su ispražnjene šemama pomoći zbog koronavirusa i povrati društveno poverenje. Osim Argentine i Kolumbije, od počekta pandemije nisu inicirane nove šeme poreza na bogatsvo.  

Svet

Kraj pandemije moguć već ove godine?

Pandemija koronavirusa mogla bi da bude gotova ove godine, ukoliko se reši nejednakost u vakcinaciji i lečenju, rekao je zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije zadužen za vanredne situacije Majkl Rajan, prenosi Axios.Rajan je rekao da je  šansa da je najgore već prošlo i da će korona postati "deo ekosistema"  uz mogućnost da koronavorus uvek bude prisutan."Postoji šansa da se vanredno stanje u javnom zdravstvu završi ove godine ukoliko uradimo stvari o kojima smo pričali. Moramo da dođemo do niskih nivoa incidencije bolesti sa maksimalnom vakcinacijom populacije, tako da niko ne mora da umre", rekao je Rajan.Više od polovine Evropljana će se do marta zaraziti omikron sojemNabavka medicinske opreme i dalje tajnaPrethodno je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus upozorio da da je svet na ivici katastrofalnog moralnog neuspeha zbog nejednake distribucije vakcine protiv koronavirusa. Dok se siromašnije zemlje bore da nabave i distribuiraju vakcine, bogatije zemlje kao šte je SAD imaju višak vakcina i počinju sa ohrabrivanjem stanovništva da prime buster doze."Neću da ćutim na to što kompanije i zemlje koje kontrolišu globalnu nabavku vakcina misle da bi siromašniji u svetu trebalo da se zadovolje sa ostacima", rekao je Adhanom Gebrejesus.

Svet

Rio Tinto: Rokovi u projektu Jadar pomereni za godinu dana

Zbog ekoloških protesta u Srbiji anglo-australijska rudarska kompanija Rio Tinto objavila je nove rokove za realizaciju projekta eksploatacije litijuma u okolini Loznice, preneo je Rojters. Prema novom planu, ta kompanija će u Srbiji početi sa proizvodnjom litijuma 2027. godine.Kako je ranije odlučeno, Rio Tintov projekat Jadar je investicija vredna 2,4 milijarde dolara. Kompanija se sada, kako se dodaje suočava sa protestima i kašnjenjima u dobijanju odobrenja ključnih za eksploataciju litijuma u Srbiji.Projekat eksploatacije litijuma i bora u blizini Loznice u dolini reke Jadar trebalo bi da tu anglo-australijsku kompaniju pozicionira kao najvećeg evropskog dobavljača litijuma u ​ narednih 15 godina. Tada se očekuje ogrnomna tražnja za električnim automobilima.Litijum se inače koristi za proizvodnju električnih baterija, koje tim vozilima obezbeđuju pogon. Ipak, zbog eventualnog zagađenja tokom njegove eksploatacije, dovodi se u pitanje njegova opravdanost kao ekološkog goriva.Namera Rio Tinta da izgradi rudnik u Srbiji naišla je na veliki otpor ekoloških aktivista i lokalne zajednice, kako u okolini Loznice, tako i u drugim delovima Srbije gde se takođe sprovode geološka istraživnaja litijuma.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Protesti su primorali Gradsku skupštinu u Loznici da ukine prostorni plan kojim se Rio Tintu stvaraju uslovi za izgradnju rudnika i postrojenja za izdvajanje litijuma. Kako se dodaje, građani Srbije bi o realizaciji tog projekta mogli da odlučuju nakon najavljenih aprilskih izbora."U potpunosti razumemo zabrinutost za a životnu sredinu i nastavićemo da se angažujemo kako bi pokazali da su okviru projekta razvijena rešenja za ublažavanje negativnog uticaja životnu sredinu", navodi se u saopštenju. Vest stiže i u trenutku kada su se odnosi između Srbije i Australije rasplamsali nakon što je Australija deportovala Novaka Đokovića, svetskog prvaka u tenisu, zbog toga što, kako se dodaje, nije bio vakcinisan protiv covida 19.Nova mapa puta za projekat Jadar objavljena je zajedno sa rezultatima i prognozom proizvodnje Rio Tinta za 2022. godinu.

Svet

Promet automobila u Evropi dodatno opao 2021. godine

Na evropskom tržištu automobila prošle godine je zabeležen novi pad prodaje od 2,4 odsto, saopštilo je Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA), prenosi Euractiv. Kako se navodi, nedostatak kompjuterskih čipova - poluprovodnika, koji se koriste u proizvodnji automobila, bio je glavni razlog zastoja u automobilskoj industriji tokom 2021. godine.Registracija novih putničkih automobila na nivou Evropske unije pala je za 2,4 odsto tokom u 2021. godine, na 9,7 miliona vozila, što najmanji ukupan broj novih prodatih automobila od 1990. godine. Pretprošle 2020. godine taj pad je bio 24 odsto i tada je prodato 3,3 miliona manje automobila nego 2019. godine.Kako se dodaje, kratkoročne prognoze nisu dobre, pa će se situacija zadržati i u prvoj polovini 2022. godine, ocenjuju u konsultantnskoj kompaniji Alik Partners. Situacija bi trebalo da se poboljša sredinom godine, ali to ne znači da se neće pojaviti drugi problemi u vezi sa snabdevanjem, kao i u vezi sa nedostatkom radne snage.Nedostatak čipova je kako se ocenjuje posledica pandemije, jer su njihovi proizvođači imali problem sa distribucijom, oboljevanjem svojih radnika, problemima u vezi sa snabdevanjem kao i povećanom tražnjom za elektronskom opremom u svetu.Izaberite odličan polovni auto uz ove saveteOsetan rast cena polovnih automobila, očekuju se dalja poskupljenja Tržišta Francuske, Italije i Španije, kako se dodaje, zabeležila su skroman rast prodaje automobila, ali je pad od 10 odsto koji je zabeležen u Nemačkoj uticao na celo EU tržište. Nemačko tržište automobila je najveće u Evropi, jer se na njemu proda četvrtina automobila napravljenih u EU. Prošle godine u toj zemlji prodato je preko 2,6 miliona automobila.Analitičari kompanije Inovev ocenjuju da se na evropsko tržište odrazilo poskupljenje automobila, kao praksa da kupci odlažu kupovinu novog vozila, zbog eventualne kupovine novog električnog autmobila.Od evropskih proizvođača, Folksvagen je zadržao prvo mesto, sa padom prodaje od 4,8 odsto na 1,4 miliona vozila i smanjenim tržišnim udelom od 25 odsto.Stellantis, koji čine Fijat (uključujući i fabriku u Kragujevcu), Pežo i Citroen, pretrpeo je manji pad od dva odsto, na 2,1 milion prodatih automobila, ali se njegov tržišni udeo u EU povećao na 21 odsto.Proizvodnja automobila u Rumuniji sve bliža novom rekorduProizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u EvropiGrupa Renault zabeležila je pad od 10 odsto. Pad prodaje njenih modela bio je 16 odsto, dok je porasla prodaja Dačije i sportskih brendova Alpina. Udeo te kopmpanije na EU tržištu bio je 10 odsto.Nemački BMW zabeležio je rast prodaje od 1,5 odsto, ali je Dajmler, koji je vlasnik brendova Mercedes i Smart, zabeležio pad od 12,4 odsto.Korejski Hjundai, koji proizvodi i Kia automobile učvrstio je svoju četvrtu poziciju na nivou EU, sa rastom prodaje od 18,4 odsto (preko 828.000 vozila). Tržišni udeo te kompanije u EU je porastao na 8,5 odsto.Na drugim stranama sveta, kinesko tržište automobila beležilo je rast od 4,4 odsto, a tržište u Sjedinjenim Državama 3,7 odsto.

Svet

Evropske zalihe gasa za četvrtinu manje nego lane

Zalihe gasa u evropskim podzemnim skladištima manje su za 25 odsto (za 15,6 milijardi kubika), nego u istom periodu prošle godine, saopštio je ruski Gasprom. Sa druge strane, Gasprom je u prvoj polovini januara proizveo 23,1 milijardu kubnika gasa, što je za 2,1 odsto (0,5 milijardi kubnih metara) više nego u istom periodu lane.Čak 62,6 odsto gasa ubrizganog tokom letnji period je već povučen iz objekata, dodaje se u Gaspromovom saopštenju. Ukupna količina radnih zaliha gasa u evropskim pogonima 15. januara je iznosila 46,9 milijardi kubika, što je za 1,091 milijardu manje od istorijskog minimuma koji je zabeležen na taj dan.Gasprom je u istom periodu povećao svoje domaće isporuke za 3,7 odsto (za 0,6 milijardi kubika) u prve dve nedelje 2022. godine.Kako se dodaje, izvoz gasa kompanije u zemlje van bivšeg Sovjetskog Saveza iznosio je 5,4 milijarde kubnika, što je za 41,1 odsto (za 3,7 milijardi kubika) manje nego pre godinu dana.Češka ukida PDV na struju i gasVlada Srbije od decembra subvencioniše potrošače gasa Gasprom je kako se dodaje povećao isporuke Bugarskoj (za 48,6 odsto), Turskoj (za 0,3 odsto) i Bosni i Hercegovini (za 7,3 odsto), kako je precizirano, na zahtev potrošača i u skladu sa ugovornim obavezama.Napominje se da rastu i isporuke gasa Kini preko gasovoda 2Snaga Sibira". U prvoj polovini januara 2022. njihov iznos je bio 1,5 puta veći od količine u istom periodu 2021. godine. Dodaje se da su zalihe gasa u ukrajinskim postrojenjima pale za 44,2 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Svet

EU stopirala spajanje Hyundai i Daewoo u oblasti brodogradnje

Evropska komisija saopštila je da je blokirala spajanje delatnosti brodogradnje kompanija Hyundai i Daewoo, koje je procenjeno na dve milijarde dolara, prenela je Agencija Anadolija. Kako se navodi, odlukom se sprečava eventualno brodskog transporta tečnog prirodnog gasa. EU smatra da bi do toga bi moglo da dođe upravo spajanjem te dve južnokorejske kompanije koje prave brodove za transport tog energenta."Spajanje dva južnokorejska preduzeća koja se bave brodogradnjom stvorilo bi dominantnu poziciju nove kompanije koja bi nastala nakon tog procesa i smanjilo bi konkurenciju na svetskom tržištu za izgradnju velikih brodova za tečni prirodni gas", navodi se u saopštenju Evropske komisije.Potpredsednica Evropske komisije Margret Vestager, koja je zadužena za politiku konkurencije, naglasila je da su velika plovila za tečni prirodni gas neophodna u lancu snabdevanja tim energentom širom sveta. Kako je dodala, gas doprinosi energetskoj sigurnosti u Evropskim zemljama.Vestager je ocenila da bi spajanjem kompanija Hyundai-a i Daewoo-a moglo da dođe do situacije u kojoj bi se smanjio broj dobavljača prirodnog gasa i većih troškova njegovog brodskog transporta.Američki Senat protiv novih sankcija za "Severni tok 2"VLADA OGRANIČILA CENU GASASKOČILA CENA GASA U EVROPI Prema najavama iz 2019. godine, akvizicija kompanije Daewoo Shipbuilding & Marine Engineering od strane Hyundai Heavy Industries Holdings stvorila bi najvećeg brodograditelja na svetu, sa tržišnim udelom od više od 60%.Globalno tržište za izgradnju velikih koji prevoze prirodni gas vredelo je oko 40 milijardi evra u poslednjih pet godina, a evropski kupci imali su oko 50 odsto svih narudžbina.Odluka o zabrani spajanja dolazi u vreme kada je prirodni gas na relevantnim tržđištima u Evropi skočio na preko 1.300 dolara za stotinu kubika, kao i u trenutku kada su Sjedinjene Države odustale od novih sankcija za Rusiju zbog izgradnje gasovoda Severni tok 2.VLADA OGRANIČILA CENU GASA

Svet

Maja Suđicki Trzin (Samer&Co): Problemi u snabdevanju mogući za dva meseca

Globalna ekonomija mogla bi biti opet pogođena prekidom u lancima snabdevanja, prenela je agencija Bloomberg. Kineska nula kovid strategija (suzbijanje svakog žarišta korone) dala je zdravstvene rezultate u kratkom roku i očekujem da će Kina imati još perioda zatvaranja sve dok traje pandemija, kaže Maja Suđicki Trzin, generalni direktor kompanije Samer&Co Shipping iz Novog Sada. “Problem u snabdevanju može da nastane za dva meseca kada se pojača trgovinska razmena. Do tada, savetujem uvoznike da ukoliko nisu počeli, ozbiljnije rukovode zalihama jer je dobar udeo u poremećajma poslednjih godinu dana posledica nemanja zaliha usled niskih troškova i dostupnosti opreme za međunarodni transport od 2012. godine na dalje”, kaže ona. Ekonomisti bankarske grupacije  HSBC su upozorili da ako se zaražavanje omikronom koji već prelaljuje veliki deo globalne ekonomomije proširi širom Azije, posebno Kine, onda će prekid u proizvodnji biti neizbežan. “Kina je od prvog dana pandemije imala strategiju “zero covid” i u svojoj odluci nije ni jednog trenutka odstupila. Prethodne odluke o zatvaranju administrativnih celina pogođene pojavom virusa dosledno je sprovodila i nijedna delatnot vezana za spoljnu trgovinu i međunarodni transport nije bila izuzetak”, kaže Maja Suđicki Trzin.Sve je to je imalo kratkoročne posledice za lokalno poslovanje ali na našu žalost, dugoročne na globalne lance snabdevanja i industriju koja zavisi od kineske outsorsovane proizvodnje.“Nova najavljena zatvaranja, ukoliko se dese u narednim sedmicama ne bi previše trebalo da imaju uticaja jer u vreme proslave Kineske Nove godine ekonomska aktivnost je slabija i obustava rada je redovna pojava. Poslednjih mesec dana primetna je stabilizacija u poslovanju i otpremi robe u meri koja je karakterističa za praznike”, kaže ona.   Postoje pokušaji izazivanja blage panike kako bi se podigle cene usluga transporta, ali ako posmatramo pravo stanje kod dobavljača vidimo, kako ona ukazuje, da se dobar deo proizvodnje stabilizovao. “Slično je i na strani tražnje. Sa druge strane Kina ima mehanizme da svojim odlukama utiče na globalne lance snabdevanja, ali mnoge posledice poremećaja na kraju mogu negativno da se odraze na investicione aktivnosti u samoj Kini”,  kaže ona. 

Svet

Slovenija potpuno napušta ugalj do 2033. godine

Slovenija će na osnovu najnovije strategije koju je usvojila njena vlada prestati da koristi ugalj za proizvodnju električne energije do 2033, preneo je Euractiv. Za pravednu trwanziciju u toj oblasti energetike Sloveiji će na raspolaganju biti skoro 250 miliona evra.Ta sredstva koristiće se za region dolina Savinja i Šalek, gde se nalazi jedina termoelektrana na ugalj i aktivni rudnik uglja, kao i za Zasavje gde su prestali da rade i rudnik i termoelektrana na ugalj. Odluka je kako se navodi doneta nakon osam meseci opsežnih konsultacija sa zainteresovanim stranama i lokalnim zajednicama.Termoelektrana na ugalj u Šoštanju i rudnik uglja u susednom Velenju, koje vodi državna elektroprivredna kompanija, tražili su da se pomeri rok do kada bi trebalo da se prestane sa korišćenjem uglja, ali su sada po svemu sudeći prihvatili da to bude do 2033. godine.Uprava Rudnika uglja Velenje saopštila je kako je planom predviđeno da će radna mesta biti sačuvana još najmanje dvadeset godina, jer se procenjuje da će radovi na zatvaranju rudnika trajati 15 godina, od trebntkaa kada se prestane sa kopanjem uglja.U dve godine proizvodnja i potrošnja uglja u EU opala za trećinuSrbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Kompanija koja upravlja termoelektranom Šoštanj saopštila je da će očuvanje energetske lokacije, znanja i tehnologije u Šalečkoj dolini omogućiti dalji razvoj i primenu novih tehnologija. Nezvanični  Šoštanj, koji proizvodi skoro trećinu struje u Sloveniji, neće se odmah ugasiti, već će umesto lignita koristiti gas.Prema nekim procenama, to postrojenje već pravi gubitke i moglo bi da bude zatvoreno i pre 2033. godine, iako je dobilo novu proizvodnu jedinicu 2016. godine koja je koštala 1,5 milijardi evra. Razlog je plaćanje velikih taksi zbog emisije CO2.Ekološke organizacije u Sloveniji već su tražile da se prelazak sa uglja obavi do 2030. godine, saopštila je organizacija Fokus. Kako se dodaje, Slovenija je jedna od šest evropskih zemlaja koje će ukinuti ugalj posle 2030. godine. Među njima je i Nemačka koja je već najavila da će taj rok pomeriti za neki raniji termin.

Svet

Severnokorejski hakeri ukrali 400 miliona dolara u kriptovalutama

Hakeri iz Severne Koreje su u 2021. godini, pokrenuli najmanje sedam napada na platforme za kriptovalute i tako prošle godine izvukli digitalnu imovinu u vrednosti od skoro 400 miliona dolara, saopštila je kompanija za analizu blokčejna Chainalysis, dok Severna Koreja poriče bilo kakvu umešanost u napade. Napadi su uglavnom bili usmereni na investicione firme i centralizovane berze, a korišćeni su mamci za krađu identiteta, eksploataciju koda, malver i napredni društveni inženjering kako bi izvukla sredstva ovih organizacija i prebacila na adrese koje kontroliše Severna Koreja. U saopštenju je navedeno da je Severna Koreja kada je preuzela sredstva, započela je pažljiv proces pranja kako bi se ukradena sredstva prikrila i unovčila.Ove složene tehnike navele su mnoge istraživače bezbednosti da okarakterišu ove sajber aktere koji rade za Demokratsku Narodnu Republiku Koreju (DNRK) kao napredne uporne pretnje među kojima je i "Lazarus grupa", koju vodi primarna obaveštajna agencija Severne Koreje, Generalni biro za izviđanje koji su odobrile SAD i Ujedinjene nacije. .Od 2018. godine grupa je krala i prala ogromne sume virtuelnih valuta svake godine, obično više od 200 miliona dolara, a prema Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, prihod ostvaren od ovih hakova ide za podršku severnokorejskim programima za razvijanje oružja za masovno uništenje i balističkih projektila.Od 2020. do 2021. godine broj hakova povezanih sa Severnom Korejom skočio je sa četiri na sedam, a vrednost izvučena iz ovih hakova porasla je za 40 odsto.Više od 65 odsto ukradenih sredstava DNRK je oprano putem miksovanja ove godine, u odnosu na 42 odsto u 2020. i 21 odsto u 2019. godini, što sugeriše da su akteri oprezniji svake godine.Zašto mikseri? Severna Koreja sistemski pere novac, a njihova upotreba višestrukih miksera (softverskih alata koji objedinjuju i šifruju kriptovalute sa hiljada adresa) je proračunati pokušaj da se prikrije poreklo nezakonito stečenog digitalnog novca dok se ona pretvara u fiat valutu.Chainalysis je identifikovao 170 miliona dolara u tekućim bilansima, što predstavlja ukradena sredstva 49 zasebnih hakova u periodu od 2017. do 2021. godine, koji su pod kontrolom Severne Koreje, ali hakovan novac tek treba da budu opran putem.Od ukupne imovine, otprilike 35 miliona dolara je došlo od napada u prethodne dve godine, a više od 55 miliona dolara stečeno je napadima izvršenim 2016. godine, što znači da DNRK poseduje ogromna neoprana sredstva stara čak šest godina.Ovo sugeriše da hakeri povezani sa Korejom ne prebacuju ukradene kriptovalute uvek brzo kroz proces pranja, ali se pretpostavlja da je tako jer se nadaju da će interesovanje za sprovođenje zakona za ove slučajeve nestati i tako će biti u mogućnosti da isplate novac bez nadzora što ukazuje na pažljiv plan, a ne ishitreno postupanje.U avgustu 2021. godini sajt za razmenu kriptovaluta Liquid.com objavio je da je neovlašćeni korisnik dobio pristup nekim kriptovalutama kojima upravlja Liquid, a 67 različitih ERC-20 tokena, zajedno sa velikim količinama etra i bitkoina, premešteno je iz ovih novčanika na adrese koje kontroliše strana koja radi u ime Severne Koreje.Napadač je zatim koristio decentralizovane protokole zamene i miksovanja kriptovaluta kako bi se prikrilo poreklo ukradenog novca.Na kraju ovog procesa, napadači premeštaju bitkoin na centralizovane, prvenstveno azijske berze, gde je verovatno zamenjen za fiat valutu kao što je kineski renminbi, što im omogućava da konačno pristupe gotovini stečenoj hakom."Vlada Severne Koreje, bilo da je to preko Lazarus grupe ili njenih drugih kriminalnih sindikata, predstavljala je naprednu upornu pretnju industriji kriptovaluta 2021. godine", saopštila je kompanija Chainalysis.

Svet

Kim Kardašijan optužena za malverzacije sa kripto valutama

Grupa investitora podnela je tužbu protiv starlete Kim Kardašijan, boksera Flojda Mejvedera i NBA zvezde Pola Pirsa zbog "pump and dump-a" sa kripto valutama.Naime, u podnesku se navodi da su pomenute poznate ličnosti pozivale svoje Instagram pratioce da kupuju "EthereumMax" tokene, što je uticalo na potražnju istih. To je prouzrokovalo pad cene tokena za 98% u roku od samo mesec dana od kada je poziv za kupovinu objavila Kim Kardašijan na društvenim mrežama. Popularnost kripto valuta skočila je u poslednjih godinu dana, a mnoge javne ličnosti odlučile su da investiraju u tokene. Za sada, pomenute javne ličnosti nisu se oglasile povodom ovih optužbi.

Svet

Američki Senat protiv novih sankcija za „Severni tok 2“

Ta mera je sukobila ukrajinskog predsednika, koji se zalagao za kazne, protiv Bajdenove administracije, koja je uspešno lobirala kod demokrata da im se suprotstave.Senat je u četvrtak odbacio ponudu za uvođenje sankcija ruskom gasovodu za prirodni gas, pošto su se demokrate suprotstavile merama predvođenim republikancima koje su podržali ukrajinski lideri, ali kojima se Bajdenova administracija protivi zbog straha od ruske invazije na Ukrajinu.Konačan broj glasova od 55 prema 44 bio je manji od 60 glasova potrebnih za usvajanje, a došao je u trenutku kada su Sjedinjene Države i njihovi transatlantski saveznici vršili pritisak na predsednika Rusije Vladimira Putina da odustane od daljeg upada u Ukrajinu i povuče svoj trupe sa svojih granica.Predlog zakona je podstakao kampanje lobiranja na Kapitol Hilu, gde su se najviši ukrajinski zvaničnici oslanjali na senatore da ga podrže, a zvaničnici Bajdenove administracije su pokušavali da ga ubiju.Napori da se uvedu sankcije Severnom toku 2, podvodnom gasovodu od Rusije do Nemačke koji bi Moskvi dao ogromnu kontrolu nad Evropom, dugo su privlačili dvostranačku podršku na Kapitol Hilu, gde su zakonodavci entuzijastično nastojali da podrže Ukrajinu protiv ruske agresije. Ali tajming glasanja usred nastavka diplomatskih razgovora između Rusije i Sjedinjenih Država u nadi da će se izbeći rat kao i glasno protivljenje Bajdenove administracije na kraju su pomogli da se podstakne poraz te mere.Šest demokrata neki od njih suočeni sa teškim reizborima 2022. odstupili su od pozicije svoje stranke i glasali za tu meru, odražavajući da je većina senatora podržala nove sankcije.Bajdenova administracija i njeni saveznici u Kongresu su tvrdili da će zakon, koji predvodi senator Ted Kruz, republikanac iz Teksasa, malo pomoći da se suprotstavi ruskom uticaju jer je izgradnja gasovoda skoro završena. Umesto toga, rekli su, sankcije bi zabile klin između Sjedinjenih Država i Nemačke, koja se zalagala za naftovod kao vitalnog za njen industrijski uspeh, i odustala bi se od ključne tačke uticaja tokom diplomatskih pregovora.„Ako ovaj zakon bude usvojen, to neće učiniti manje verovatnim gasovod Severni tok“, rekao je senator Kristofer S. Marfi, demokrata iz Konektikata.„To neće sprečiti Rusiju da napadne Ukrajinu. U stvari, to će učiniti upravo suprotno. To će učiniti da završetak Severnog toka bude verovatniji i biće poklon Rusiji, koji će nas odvojiti od naših evropskih saveznika upravo u trenutku kada treba da budemo solidarni sa njima kako bismo odvratili rusku agresiju.Republikanci su optužili demokrate da su dozvolili da ruska agresija prođe bez kontrole, oslikavajući svoje nespremnost da uvedu sankcije politički motivisanom."Bela kuća žestoko lobira kod demokrata, tražeći od demokrata da stanu uz svoju stranku na račun naših saveznika, na račun Evrope, na račun nacionalne bezbednosti SAD", rekao je Kruz. „Predložio bih da Džo Bajden nije predsednik, da Donald Tramp danas sedi u Ovalnom kabinetu, svaki pojedini demokrata u ovoj sali bi glasao za ove sankcije.Senator Mič Mekonel, republikanac iz Kentakija i lider manjine, pokušao je da obezbijedi argument demokrata da bi sankcije narušile jedinstvo između Sjedinjenih Država i njihovih evropskih saveznika."Sama cevovod je klin, u tome je cela poenta, to je bio i Putinov cilj da odvoji Ukrajinu od Evrope, kao i da Evropa još više zavisi od ruskog gasa", rekao je Mekonel.Zakoni  Kruza pokrenuli su žestoku rundu lobiranja, pritiskajući posebno demokrate centra koji su dugo podržavali Ukrajinu. U video pozivu na Badnje veče sa dvopartijskom grupom od više od 20 poslanika, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je Severni tok 2 označio kao egzistencijalnu pretnju njegovoj zemlji, tvrdeći da gasovod predstavlja isto toliko rizika za Ukrajinu koliko i ruske trupe koje gomilaju na svojoj zemlji. granice, prema četiri osobe upućene u poziv, koje su ga opisali pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da ga komentarišu.Gospodin Zelenski je, kako su rekli, izrazio frustraciju što je Bajdenova administracija prošle godine odustala od sankcija za gasovod. Od tada Zelenski promoviše predlog zakona g. Kruza na Tviteru.Lobista koji predstavlja ukrajinsku naftnu i gasnu industriju, uključujući državnu kompaniju Naftogas, obratio se ove nedelje kancelarijama demokrata u Senatu kako bi pozvao na podršku predlogu zakona gospodina Kruza, kaže osoba koja je upoznata sa tim.

Svet

Koliko se letelo u 2021. godini?

U decembru 2021. godine, broj komercijalnih letova u Evropskoj uniji (EU) porastao je za 130 odsto u poređenju sa decembrom 2020, saopštio je Eurostat. Brojke su, međutim, i dalje ispod nivoa pre pandemije jer je u odnosu na decembar 2019. godine broj letova bio manji za 24 odsto.U decembru 2021. bilo je 383.720 komercijalnih letova, a u decembru 2020. godine 166.990. U decembru 2019. godine broj komercijalnih letova iznosio je 504.270.Avio-industrija se polako oporavljala tokom 2021. godine, iako u prvim mesecima nije bilo znakova oporavka. U januaru 2021. je bilo 68 odsto manje komercijalnih letova nego u istom mesecu 2019. godine, u februaru je pad u odnosu na isti mesec 2019. bio 73 odsto, a u martu je pad iznosio 71 odsto. Situacija je počela da se popravlja u maju, kada je bilo 67 odsto manje letova nego u istom mesecu 2019. godine, da bi u junu pad iznosio 54 odsto, a u avgustu 31 odsto.Septembar je imao manji pad komercijalnih letova u odnosu na na isti mesec 2019. godine (-33 odsto).Oktobar sa padom od 30 odsto, novembar sa padom od 26 odsto i decembar sa padom od 24 odsto najbliži su brojkama komercijalnih letova pre pandemije. Avio-kompanije prinuđene da organizuju letove bez putnikaZemlje Evropske unije koje su imale najmanji pad komercijalnih letova u decembru 2021. godine u odnosu na isti mesec 2019. godine su Hrvatska (-6 odsto), Grčka (-8 odsto), Kipar (-9 odsto).Sa druge strane broj letova u Češkoj i Austriji pao je za više od 40 odsto (-41 odsto u obe države).U ostalim državama EU pad komercijalnih letova bio je manji od jedne trećine. Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati?Sveukupno kada se uporede 2019. i 2021. godina, najviše znakova oporavka kada se radi o komercijalnim letovima primećeno je u Grčkoj, u odnosu na 2019. pad je u iznosio 29 odsto. Slede Kipar (-38 odsto), Luksemburg (-39 odsto). Sa druge strane, avio-industrija u Irskoj pokazala je najmanje znakova opravka. Pad komercijalnih letova u toj zemlji bio je 64 odsto u odnosu na 2019. godinu. Slede Slovenija i Češka (-62 odsto). Na nekim aerodormima više letova nego 2019.Neki aerodromi u EU zabeležili su čak i porast broja komercijalnih letova u odnosu na 2019. Najveći porast broja komercijalnih letova zabeležio je aerodrom Berlin Brandeburg (+13.521, +16 odsto), Lijež (+6.972, +21 odsto) i aerodrom Pariz - Le Burže (+2.715, +8 odsto).Nnajveći pad broja komercijalnih letova zabeležen je u velikim evropskim čvorištima vazdušnog saobraćaja: Minhen (-261 020, -64 odsto), Frankfurt (-250 712, -49 odsto) i Šarl de Gol u Parizu(-247 959, -50 odsto).

Svet

U Americi najveća inflacija u poslednje četiri decenije

Cene u SAD u decembru 2021. povećane su za sedam odsto u poređenju sa prethodnom godinom i to predstavlja najveću stopu inflacije u poslednjih 40 godina, saopštilo je tamošnje Ministarstvo finansija, prenela je Beta.Ekonomski stručnjaci ukazuju da se velika potražnja takoreći sukobila sa nestašicama u snabdevanju koje su izazvane koronom. To je uticalo na rast cena motornih vozila i nameštaja, ali i svakodnevnih potrepština, poput hrane i goriva.Veće cene obeležile su američku ekonomiju tokom cele prethodne godine, a njihov rast najveći je još od 1982. godine, prenosi agencija Beta pozivajući se na Glas Amerike (Voice of America).Bela kuća i kreatori ekonomske politike u Federalnim rezervama (američkoj Centralnoj banci) usredređeni su na rastuće troškove, mada ukazuju da očekuju da će inflacija ostati izražena tokom 2022. godine.Američki predsednik Džozef Bajden pozvao je Federalnu trgovinsku komisiju da istraži "ponašanje naftnih i gasnih kompanija na štetu potrošača".Federalne rezerve nastoje da obuzdaju inflaciju tako što će prekinuti direktnu finansijsku podršku privredi u martu, ranije nego što je prvobitno planirano, i povećati referentnu kamatnu stopu koja utiče na troškove zaduživanja za preduzeća i potrošače.

Svet

Evropski račun za struju tri puta veći nego 2021, države nude subvencije

Cene energenata u Evropi 2022. godine biće najveće tokom poslednjih 10 godina jer se dogodila hiperinflacija cena gasa i struje, ocenjuje međunarodna investiciona banka Citigrup, a prenosi Bloomberg. Prema trenutnim procenama, ukupan račun za primarnu energiju u regionu Evrope iznosiće oko 1.000 milijardi dolara (jedan trilion).Nova nepovoljna situacija kako se naglašava pogađa podjednako i domaćinstva i industriju, pa su se vlade nekih evropskih zemalja već odlučile da im pomognu subvencijama.Ocenjuje se da je olakšanje za potrošače ipak na vidiku jer evropske vlade pojačavaju napore da zaštite domaćinstva od visokih računa za potrošnju energenata. Sledeći odluke Franciske i Italije, Švedska je već najavila paket subvencija vredan 664 miliona dolara.Prethodne rekordne cene su kako se podseća uglavnom bile posledica rasta cene nafte. Sada se radi o većim troškovima grejanja, saobraćaja i rada velikih industrijskih postrojenja.To će kako se ocenjuje pomoći u smanjenju emisije CO2.   Ipak, ocenjuje se da će potrošači i industrija širom regiona verovatno morati da donesu neke teške odluke u vezi sa potrošnjom energije.Evropa je duboko u energetskoj krizi sa najnižim zalihama gasa. Referentne cene goriva porasle su za više od 250 odsto prošle godine. Sa druge strane, tenzije između Zapada i Rusije koja je najveći dobavljač gasa u Evropi godinama drže trgovace u neizvesnosti.Britanci ogorčeni zbog ciničnih saveta za uštedu strujeLETNJE PRIPREME ZA ZIMU: KOLIKO KOŠTA INSTALACIJA GREJANJA NA GAS? Manje vetra takođe ograničava proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, koja se naziva osnovom tamozvane "zelene revolucije", odnosno prelaska na ekološki čistije energente.Gas inače kako se podseća predstavlja oko 25 odsto energetskih potreba Evrope, u poređenju sa oko 10 odsto u Aziji. Zbog toga što se koristi i kao gorivo za elektrane, porast njegove cene utiče i na cenu struje.Energetski sektor u Srbiji trenutno pogađaju havarije u javnom preduzeću Elektropivrede Srbije (EPS). Nakon kolapsa celog sistema u decembru kada je pao prvi sneg, poslednja u nizu je požar na bageru velikog kapaciteta u Rudarskom baesnu Kolubara.Zbog niza propusta u rukovođenju EPS-om, dugogodišnji v.d. tog preduzeća, Milorad Grčić, podneo je ostavku. 

Svet

Gvožđe umesto litijuma, jeftinije i bezbednije baterije?

Američki startap Form Energy radi na razvijanju gvožđe-vazduh baterija zasnovanih na reverzibilnom rđanju koje bi nasuprot široko korišćenih litijum-jonskih baterija bile značajno jeftinije, a i sam proces rudarenja znatno rasprostanjenijeg gvožđa je ekoliški podobniji i jednostavniji od procesa rudarenja litijuma.From Energy daje nadu da će biti moguće i bez eksploatacije litijuma, koju prate brojni ekološki problemi, biti rešen izazov dugoročnog skladištenja električne energije kako bi se u budućnosti koristila struju koja se većinski proizvodi iz obnovljivih izvora energije, piše Klima101.Jedna od najvećih prepreka u procesu prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije je periodičnost upotrebljivosti energije koju obnovljivi izvori pružaju, što se vidi na primeru solarne energije koja, za razliku od sagorevanja fosilnih goriva, usled smenjivanja dana i noći, nije u stanju da obezbedi konstantno snabdevanje električne mreže. Potreban je način da se višak električne energije koja se proizvede tokom dana uskladišti i da bude dostupan tokom noći, zato je pronalazak pouzdane tehnologije dugoročnog skladištenja energije cilj Forum Energy startapa i od presudnog je značaja za široku upotrebu obnovljivih izvora, odnosno ukidanje termoelektrana i smanjenje emisija ugljen-dioksida.Upotreba danas naširoko korišćenih litijum-jonskih baterija u svrhu dugoročnog skladištenja energije u budućnosti nema smisla, zbog neverovatno velike količine potrebnih baterija, kao i zbog ekološke nepodobnosti litijuma. Zato iz ovog startapa naglašavaju da njihovo rešenje koristi naširoko dostupne resurse: gvožđe, vodu i vazduh.Tehnologija gvožđe-vazduh baterija, kao podvrsta metal-vazduh baterija, poznata je kao koncept još od sedamdesetih, ali nije komercijalizovana, zasniva se na reakciji gvožđa sa kiseonikom iz vazduha pri pražnjenju baterije, pri čemu se gradi rđa. Pri procesu pražnjenja, sistem uvlači vazduh iz koga potiče potreban kiseonik, a pri procesu punjenja baterije sistem izbacuje vazduh, obogaćen oslobođenim kiseonikom. Dodatna dobra strana primene ove tehnologije je to što je oslobođeni vazduh u određenoj meri čistiji nego onaj uvučeni. Baterije se sastoje od deset do dvadeset opisanih ćelija i veličine su mašine za pranje veša, a sistem se sastoji od više hiljada ovakvih baterija spakovanih u kućište koje ih štiti od spoljne sredine. Veličina sistema, odnosno količina upotrebljenih baterija može da varira u zavisnosti od potreba. Kapacitet skladištenja sistema koji zauzima malo manje od pola hektara zemiljišta, otprilike je takav da je u stanju da skladišti oko više od tri megavata električne energije.Činjenica da Form Energy nije izmislio novu tehnologiju već samo izabrao onu postojeću koja najviše obećava i optimizovao je, omogućila mu je da u samo četiri godine predstavi funkcionalno rešenje.  Izvršni direktor kompanije, Mateo Jaramiljo, u intervjuu za portal CleanTechnica tvrdi da su njihovi sistemi u stanju da kontinualno snabdevaju mrežu tokom 100 sati i duže, što ih stavlja u rang sa postrojenjima zasnovanim na fosilnim gorivima. On napominje da bi cena baterija na kojima rade mogla biti desetostruko manja od cene od litijum-jonskih, što pre svega proizilazi iz stostruko manje nabavne cene sirovine gvožđa, naspram sirovine litijuma.Budući da je za ove baterije gvožđe ključni sastojak, kompanije iz čelične industrije veoma su zainteresovane za implementaciju ovakvog rešenja, a u julu ove godine putem grupnog investiranja Form Energy je prikupio 240 miliona dolara za svoj projekat.Prva prilika za pravdanje investicija i početak implementacije ove tehnologije je gradnja sistema za skladištenje energije za elektrodistribucionog operatera Great River Energy u Minesoti, sa rokom do 2023. godine. Taj projekat treba da ima ulogu dokaza funkcionalnosti i postavljanja primera mogućnosti dugoročnijeg skladištenja energije, nasuprot danas korišćenog kratkotrajnog.

Svet

Više od polovine Evropljana će se do marta zaraziti omikron sojem

Više od polovine ljudi u Evropi verovatno će zaraziti omikron varijantom koronavirusa do marta, saopštila je juče Svetska zdravstvena organizacija (SZO), pošto je Svetska banka upozorila da bi zarazna varijanta mogla da ometa oporavak globalne privrede, prenosi EURACTIV.Veoma zarazan soj omikrona proširio se širom zemalja, primoravajući vlade da nametnu nove mere, a neke da uvedu dodatne doze vakcina, ipak SZO je u utorak upozorila da strategija ponavljanja dodatnih doza vakcina prvobitnog sastava protiv koronavirusa verovatno neće biti održiva strategija protiv novih varijanti.Sa skoro osam miliona registrovanih infekcija u proteklih sedam dana, prema podacima agencije France-Presse, Evropa trenutno prijavljuje najveći broj zaraženih i smrtnih slučajeva u svetu.Evropa se nalazi u epicentru novih zabrinjavajućih epidemija, a SZO je juče saopštila da bi omikron trenutnom brzinom širenja mogao da zarazi polovinu svih ljudi u regionu."Institut za zdravstvenu metriku i procenu predviđa da će više od 50 odsto stanovništva u regionu biti zaraženo omikronom u narednih šest do osam nedelja", rekao je regionalni direktor SZO za Evropu, Hans Kluge, ali je naglasio da odobrene vakcine i dalje pružaju dobru zaštitu od teških bolesti i smrti uključujući i omikron.Evropski region SZO pokriva 53 zemlje i teritorije, uključujući nekoliko u Centralnoj Aziji, a Kluge je rekao da je 50 njih imalo zabeležene slučajeve omikrona.Evropska agencija za lekove saopštila je da širenje omikrona "gura" COVID da postane endemska bolest sa kojom bi čovečanstvo moglo da živi, čak i ako za sada ostane pandemija.U međuvremenu, Svetska banka je predvidela da će se globalni ekonomski rast usporiti u 2022. godini jer omikron preti da poveća nedostatak radne snage i zastoje u lancu snabdevanja.U svom najnovijem izveštaju Globalne ekonomske prognoze (Global Economic Prospects), očekivanja svetskog ekonomskog rasta za ovu godinu su smanjena na 4,1 odsto nakon oporavka od 5,5 odsto prošle godine.Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas rekao je da bi pandemija mogla da ostavi "trajan ožiljak na razvoj" jer se pokazatelji siromaštva, ishrane i zdravlja kreću u pogrešnom smeru.Svetski ekonomski forum upozorio je da bi sve veći jaz u nejednakom pristupu vakcinama mogao da stvori otrovno nasleđe prezira, što otežava postizanje sporazuma o globalnim pitanjima kao što su klimatske promene."Veća prevalencija COVID-19 u zemljama sa niskim stepenom vakcinacije nego u zemljama sa visokom vakcinacijom će uticati na dostupnost i produktivnost radnika, poremetiti lance snabdevanja i oslabiti potrošnju", rečeno je na Svetskom ekonomskom forumu.Od 11. januara 2020. godine, broj poznatih smrtnih slučajeva u pandemiji skočio je na skoro 5,5 miliona.

Svet

Britanci ogorčeni zbog ciničnih saveta za uštedu struje

Poslanici su savete koje je u ponedeljak izdala divizija Ovo Energi svojim kupcima nazvali „uvredljivim“ i „uvredljivim“.Treći po veličini britanski snabdevač energijom izazvao je bes svojih korisnika nakon što je preporučio da domaćinstva ove zime štede na računima za grejanje tako što će se maziti svoje kućne ljubimce, jesti „srdačne činije kaše“ i držati se „bezalkoholnih pića“.E-pošta koju je poslala kompanija uključivala je 10 „jednostavnih i isplativih načina da se zagrejete ove zime“, kao što je „maženje sa svojim kućnim ljubimcima i voljenima da vam bude prijatno“ i jedenje đumbira, ali izbegavanje čilija „jer se znojite“ ”.E-mail, koji je Fajnenšel tajms video, poslat je korisnicima SSE Energi Services, britanskog maloprodajnog preduzeća za struju i gas koji je Ovo kupio 2020.Britanci se suočavaju sa najvećim pritiskom svojih prihoda od finansijske krize 2008-09. Očekuje se da će računi za energiju za milione domaćinstava u aprilu porasti za više od 50 odsto, ili 700 funti, na 2.000 funti godišnje po domaćinstvu, kada se britanska gornja granica cene energije prilagodi.Darren Jones, predsednik komisije za odabir poslovanja, pozvao je Ovo da se izvini svojim klijentima zbog „neosetljivih“ komentara.„Kada vam se kaže da obučete džemper umesto da uključite grejanje ako to ne možete da priuštite, u vreme takvih poteškoća za toliki broj porodica, očigledno je uvredljivo“, rekao je poslanik Laburista.Tereza ​​Vilijes, bivša ministarka konzervativne vlade, rekla je da je savet verovatno bio dobronameran, ali je ipak bio „prilično neosetljiv“. „Mnogi ljudi su veoma zabrinuti zbog povećanja računa za energiju i neće biti ljubazni da im se kaže da naprave neke zvezde“, dodala je ona.Predstojeće povećanje računa za energiju usledilo je posle rekordnih skokova veleprodajnih cena gasa i struje od prošlog leta. Granicu, koja određuje račune za više od 15 miliona domaćinstava, u oktobru je energetski regulator Ofgem ukinuo za 12 odsto.Humanitarne organizacije su upozorile da bi skok cena energije mogao da gurne još milione domaćinstava u „siromaštvo goriva“, što bi doprinelo nadolazećoj krizi troškova života.U imejlu je takođe uključena preporuka da se „pokrenete“ tako što ćete „izazvati decu na takmičenje u hula-hupu“, očistiti kuću ili „odraditi nekoliko zvezdanih skokova“.Đumbir se preporučuje jer vas „zagreva tako što podstiče protok krvi“, kao i složeni ugljeni hidrati, uključujući kašu, koja će „pomoći da povećate telesnu temperaturu, jer im je potrebno duže da se svare“.Kupcima se takođe savetuje da piju više vode jer telesna temperatura može da padne zbog dehidracije, ali su upozoreni da je „osećaj zagrevanja od vina ili viskija privremen jer ćete uskoro izgubiti toplotu iz jezgra i na kraju se osećati još hladnije“. Dodaje: „Držite se bezalkoholnih pića.Jedna vladina figura je rekla da je savet da se jede kaša i izbegava alkohol „kao neka Dikensovska noćna mora“.Klajv Luis, poslanik laburista za jug Norviča, rekao je da su smernice „klovnovske” i „depresivne”."To je smešno i uvredljivo, ali s obzirom da ova vlada nema energetsku strategiju skoro da to očekujete“, rekao je on. Komentari „pročitaće ljudi koji moraju da biraju između jela i grejanja . . . ako je to stanje u zemlji u kojoj se sada nalazimo, smatram da je to prilično depresivno”.Ovo je rekao:"Razumemo koliko će situacija biti teška za mnoge naše kupce ove godine. Naporno radimo na pronalaženju smislenih rešenja dok se približavamo ovoj energetskoj krizi i shvatamo da je sadržaj ovog bloga bio loše ocenjen i da nije od pomoći. Postiđeni smo i iskreno se izvinjavamo."

Svet

Funkcioneri Hrvatske narodne banke trgovali deonicama i obveznicama banaka

Zaposleni u Hrvatskoj narodnoj banci (HNB) koja nazire rad privrednih društavau finansijskom sektotu trgovali sz hartijama od vrednosti banaka za čiji je nadzor ova institucija zadužena otkriva portal Index.hr i ističe da je zabeleženo više od 400 transakcija u vrednosti od deset miliona kuna (1,3 miliona evra).Uvidom u dokumentaciju transakcija Centralnog Klirinškog i Depozitarnog Društva (SKDD), među onima koji su posljednjih dvadesetak godina trgovali nalazi se preko 40 zaposlenih među kojima su aktuelni guverner Boris Vujčić, aktuelna zamenica guvernera Sandra Švaljek, bivši viceguverneri, aktuelni i bivši direktori HNB.Index istrage navode da je reč o dosada najvećoj aferi unutar bankarskog sistema, a čini se da će poslednju reč imati strani regulatori poput Evropske centralne banke te Evropskog nadzornog tela za bankarstvo (EBA) jer sve upućuje na to da se radi o krivičnom delu zlouporabe povlašćenih informacija, kao i nečemu što Evropska centralna banka (ECB) strogo zabranjuje.HNB obavlja nadzor banaka prikupljanjem i analizom izvještaja i informacija i kontinuirano prati poslovanje banaka, a kako se objašnjava, zaposleni u HNB u određenom raspolažu informacijama o poslovanju banaka koje nisu dostupne javnosti i na osnovu kojih onda mogu da donose odluke o trgovanju hartijama od vrednosti tih istih banaka o kojima imaju povlašćene informacije.U tekstu se naglašava da ECB, čiji je HNB član, strogo zabranjuje zaposlenima trgovanje bilo kakvim vrijednosnim papirima banaka, pa se postavlja pitanje "zašto to onda rade u HNB?", i to vodeći ljudi koji sasvim sigurno znaju kakva su pravila njihove čelne institucije, ECB, i sasvim sigurno su upoznati s krivičnim delom trgovanja povlašćenim informacijama.Na upit Index-a o toj praksi, iz HNB su rekli da je prema Zakonu Hrvatskoj narodnoj banci zabranjeno trgovanje deonicama banaka guvernerima, viceguvernerima i izvršnim direktorima, ali da im nije zabranjeno trgovanje obveznicama tih istih banaka, te da će i to zabraniti od marta ove godine.Hrvatska nacionalna banka je u sistemu europskih banaka od 2013. godine, prihvatila skoro sve, osim odredbe o zabrani trgovanja vrijednosnicama banaka što će učiniti tek ove godine.Index ističe da je redakcija dobila negativan odgovor na pitanje da li su u HNB do sada imali slučajeve nedozvoljenog trgovanja hartija od vrednosti banaka, a kada su ih suočili s konkretnim imenima zaposlenih u centralnoj banci, datumima i nazivima vrijednosnih hartija kojima se trgovalo, dobili su odgovor da će bazu podataka koje su im dostavili dodatno analizirati.Povodom otkrića Index-a oglasili su se pojedini hrvatski političari i funkcioneri.Šef Socijaldemokratske partije Peđa Grbin je napisao na Fejsbuk nalogu da "ova situacija itekako dovodi u pitanje jesmo li s ovakvim ljudima na čelu HNB, koji su spremni na lov u mutnome radi vlastite zarade, kao država spremni za ulazak u evrozonu".Ante Samodol, bivši šef Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (HANFA), rekao je u razgovoru za Index da je u celoj stvari najtužnije insistiranje HNB na razlikovanju obveznica i deonica, da kupci i deonica i obveznica ne očekuju prinos i kao da kod kupovine obveznica nema sukoba interesa.On je izrazio skepsu povodom moguće istrage zbog osnovane sumnje za krivično delo trgovanja povlašćenim informacijama i manipulacije tržištem kapitala.Ministar financija Zdravko Marić rekao je da je vidio tekstove o HNB, ali da nije sve pročitao jer je cijeli dan na sastancima, ali i da jeste sve pročitao, ne zna da li bi mogao "biti kadar za komentiranje i imati dovoljno informacija" da nešto smisleno komentariše na tu temu.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.