Svet

Svet

Zašto Amerika ima masovne zalihe sira?

Da li ste nekada čuli za "državni sir"? Oko 1,4 milijardi funti ovog mlečnog proizvoda skladišteno je u pećini u Misuriju u Sjedinjenim Američkim Državama, piše Desert.com.SAD imaju najveće domaće rezerve sira različitih vrsta, uključujući američki i švajcarski i čedar, pisao je Vašington post.Zašto američka Vlada ima toliko zalihe sira?Sve je počelo sedamdesetih godina obećanjem tadašnjeg predsednika Džimi Kartera. Karter je hteo da podigne cenu mleka, ali Vlada nije mogla jednostavno da ga kupi i skladišti pa je počela da kupuje onoliko sira koliko su ljudi hteli da prodaju, pisao je  Pacific Standard Magazine.Međutim farmeri su počeli da proizvode previše sira, pa se postavilo pitanje pitanje: Šta će vlada sa svim tim čedarom? Kako bi rešio problem predsednik SAD Ronald Regan pokrenuo je programe pomoći i hreni kako bi raspodelio 30 miliona funti sira."Ljudi o programima pomoći u hrani govore kao da su ti programi pravljeni da pomognu siromašnim ljudima", poručio je profesor agroekonomije na Korenl univerzitetu Endru Novakovic. Novaković, međutim, objašnjava da je veći deo od velikih programa pomoći u hrani bila ideja koja je proistekla iz poljoprivrede, jer je država imala previše nečega. Tokom devedesetih Vlada je počela da sklapa dogovre sa fast fud restoranima kako bi pomogla da se preda višak sira.Formiran je i Nacionalni odbor za promociju mlečnih proizvoda koji je pokrenuo kampanje kao što je "Imate mleko?" i stavio na menije restorana niz popularnih stavki kao što je pica sa sedam sireva u restoranu Domino's, piše,  WBUR.Oko 1,4 milijardi funti sira i dalje postoji u hladnjačama, ali nije u potpusnosti u vlasništvu vlade, već i privatnih kompanija. Problem prevelika proizvodnja sira nastavljao se iz godine u godinu, uz manju potrošnju mlečnih proizvoda. Vlada je opet 2016. godine ponudila da kupi sir z vrednosti od 20 miliona dolara, pisao je Vox.Ministarstvo poljoprivrede nije prestalo sa kupovinom. U avgustu prošle godine, agencoja je objavila program nabavke sira kako bi kupula mocarelu, za potrebe programa nacionalnog školskog ručka i druge savezne programe pomoći u hrani.Prema pisanju Gardijana, očekuje se da američki proizvođači mleka nastaviti da traže načine da se otarase viška sira, s obzirom na pad potražnje i rast veganstva i održive ishrane.

Svet

Kompanija Reno prebrodila gubitke, pozitivno poslovala prošle godine

Francuski proizvođač automobila Reno (Renault) saopštio je da je prošle godine ostvario pozitivan poslovni rezultat i premašio očekivanja, prenosi Rojters. Profitabilno poslovanje kako se navodi, rezultat je velikog restrukturisanja koje je sprovela ta kompanija.Renault je u savezu sa japanskim Nisanom (Nissan) i Micubišijem (Mitsubishi) i saopštio je da je njegov udeo u neto dobiti te grupacije 888 miliona evra.Analitičari u anketi Refinitive previđali su da će taj udeo iznositi 818,7 miliona evra.Neto dobit dolazi nakon ogromnog gubitka od 8,01 milijardu evra 2020. godine i gubitka od 141 milion evra u 2019. godini.Kompanija je kako se navodi morala da smanji fiksne troškove i fokusira se na proizvodnju svojih najprofitabilnijih modela, kao i na svoja najvažnija tržišta.Hrvatska ekološka vozila subvencioniše sa 14 miliona evraReno i Nisan pregovaraju da ožive dogovor sa Fijatom Pre toga, tokom dve uzastopne godine kompanija je kako se dodaje trpela gubitke zbog pandemije i nedostatka čipova na globalnoim tržištu.Problem sa nedostatkom čipova napravio je velike probleme u automobilskoj industriji, jer se zbog manje proizvodnje tokom pandemije, kasnije pojavila velika tražnja za njima, a fabrike nisu mogle da zadovolje želje narućilaca.U toj kompaniji dodaju kako da su prošle godine zabilježili pozitivan novčani tok od 1,6 milijardi evra te da je plan smanjenja troškova dovršen godinu dana pre roka.

Svet

Norveška povećava ulaganja u naftu i gas

Norveške naftne i gasne kompanije povećale su prognoze svojih ulaganja u ovoj godini, prenosi SEEbiz. Prema istraživanju norveškog zavoda za statistiku one za te investicije planiraju da iskoriste poreske subvencije dobijene tokom pandemije.Najveći poslovni sektor u Norveškoj očekuje da će u 2022. u proizvodnju nafte i gasa uložite oko 15 milijardi evra, što je za pet milijardi više od sume koja je tokom proše godine uložena do novembra.Ipak, dodaje se da bi ulaganja zapravo trebalo da budu manja nego prošle godine za osam odsto, kao i da će porasti tokom 2023. godine, jer se ubrzano sprovode veliki projekti u toj oblasti.Iako prve procene govore o tome kako bi norveške kompanije tokom sledeće godine trebalo da smanje ulaganja u naftu na 13 milijardi evra, to bi moglo da se promeni, jer se pripremaju novi planovi. Bloomberg: Neophodno smanjenje investicija u fosilna goriva Ako raspored njihovog sprovođenja bude potvrđen, ulaganja u nova naftna polja bi mogla da budu znatno veća tokom 2023. godine.Kako se dodaje, dozvole za razvoj naftnih i gasnih polja u Norveškoj čekaju se za područje Noaka, koje se nalazi u novreškom delu Barencovog mora.Kako je nedavno prenela Nova ekonomija, neprofitna organizacija Share Action pozvala je akcionare najvećih evropskih banaka da se usprotive investiranju u projekte eksploatcije nafte i gasa.Cilj je kako se navodi da se spreče klimatske promene.I pored toga što su se banke najavile da će smanjiti te investicije, evropske banke 2021. godine su uložile 48 milijardi evra u projekte za eksploataciju fosilnih goriva.

Svet

Zbog klimatskih promena ugroženi zasadi kafe, avokada, indijskog oraha

Od svih tropskih biljnih kultura, kafa će biti najteže pogođena globalnim zagrevanjem, a sličan scenario očekuje avokado i indijski orah, pokazuje istraživanje objavljeno u naučnom časopisu Plos One, prenosi portal Klima 101. Procenjuje se da samo od proizvodnje i distribucije kafe za život zarađuje 100 miliona ljudi. Kako se objašnjava, na gajenje tropskih biljaka utiče promena klimatskih uslova u oblastima gde se one tradicionalno uzgajaju i koji su najveći ptoizvođači, Brazilu, Meksiku, Indiji i Vijetnamu.Studija je pokazala da će prilagođavanje klimatskim promenama biti neophodno u većini velikih regiona koji su pogodni za sva tri useva.  Biće potrebno da se te biljke oplemene i dobiju sorte otpornije na sušu, a kafa arabika bi mogla da bude zamenjena sortom kafe robusta u određenim regionima.Naglašava se da promene u načinu proizvodnje tropskih biljaka ne bi smele da ugrožavaju životnu sredinu, poput krčenja šuma, kao i gubitka biodiverziteta. Rezultati pokazuju da će se područja za uzgoj kafe, avokada ili indijskog oraha sužavati, dok bi neke nove regije stekle povoljne uslove za njihov uzgoj.DRŽAVE SE OBAVEZALE NA RADIKALNIJE MERE ZA UBLAŽAVANJE KLIMATSKIH PROMENA Ako se planeta bude umereno zagrevala Brazil bi do 2050. godine mogao da izgubi uslove za uzgoj zrna kafe arabika na skoro 80 odsto površine na kojoj se ona trenutno uzgaja, dok bi na južnoj i severnoj granici tog područja mogao da proširi njenu proizvodnju. Površina zemljišta pogodnog za uzgoj kafe  znatno će se smanjiti i u Indoneziji, Vijetnamu i Kolumbiji, koje su  najveći proizvođači koje su posle Brazila takođe njeni veliki proizvođači. DA LI SMO SVESNI – KLIMATSKE PROMENE PRETE DA ZBRIŠU PLANETU Umereni scenario zagrevanja doneće povoljnije uslove za nekoliko novih regiona, kao i da će do 2050. godine ukipna površina pogodna za uzgoj arabike opasti za više od 50 odsto na globalnom nivou.Razlog sužavanja područja na kojima kafa može da uspe je dobrim delom zbog toga što je ona prilično osetljivija na klimatske promene i na  kvalitet zemljišta.Zbog klimatskih promena napravili vegansku mocarelu Kako se dodaje, dovoljno je da poraste prosečna temperatura, padne previše kiše, minimalna temperatura bude preniska ili da zemljište nema pogodnu kiselost.Studija upozorava na velika smanjenja površine za uzgoj avokada u Meksiku, Peruu i Indoneziji i za indijski orah u Beninu. Ovi regioni su trenutno među najvećim izvoznicima tih biljnih kultura, dok bi uzgoj kafe mnogao da bude povoljniji na jugu Sjedinjenih Država.Uticaj klimatskih promena u Srbiji: Umesto šljiva, uzgajaćemo bananeProcenenjujući klimatske promene, autori studije sa Univerziteta primenjenih nauka u Cirihu, najpre su odredili klimatske faktore i karakteristike zemljišta koji su važni za proizvodnju tih biljaka.Napominje se da bruto-domaći proizvod (BDP) zemalja tradicionalnih proizvođača tropskih biljaka velikm delom oslanja na njihov izvoz.U 2019. godini je prema statistici koju su prikupile Ujedinjene nacije proizvedeno je oko sedam miliona tona avokada, četiri miliona tona indijskog oraha i 10 miliona tona kafe. Ukupna bruto vrednost sva tri proizvoda na svetskom tržištu iznosila je tada preko 30 milijardi dolara. 

Svet

Gugl menja politiku privatnosti i na Android uređajima

Kompanija Gugl planira da razvije nove mere privatnosti koje će otkloniti mogućnost praćenja korisnika putem android aplikacija na mobilnim uređajima, prenosi CNN. To bi moglo dodatno da uzdrma kompanije poput Fejsbuka koje zarađuju od oglašavanja u digitalnom prostoru.Fejsbuk i ostale kompanije koje imaju značajne prihode od digitalnog opglašavanja, već su trpele gubitke zbog promene u politici privatnosti su već poremetile promene praćenja aplikacija koje je prošle godine uvela kompanija Epl (Apple).Gugl (Google) je u sredu saopštio kako će okončati višegodišnje napore sa ciljem da napravi reklame koje će ograničiti deljenje korisničkih podataka sa trećim stranama.Kako se objašnjava, to će funkcionisati bez pojedinačnih identifikatora koji omogućavaju programerima da prate aktivnosti korisnika u različitim mobilnim aplikacijama i omogućavaju im da prave oglase koji koriste podatke o njihovom ponašanju i o njihovim interesovanjima.Takođe, Gugl istražuje tehnologije koje bi smanjile mogućnost da se podaci korisnika prikupljaju bez njihovog znanja.Evropa bi mogla da ostane bez Fejsbuka i Instagrama zbog politike privatnosti Tehnološke kompanije se inače suočavaju sa sve većim zahtevima regilatora da svojim korisnicima obezbede privatnost. To je kako se podseća bilo dovoljno da se uznemire deoničari kompanija koje se oslanjaju na ciljano digitalno oglašavanje.Deonice Facebook-parent Meta, Snap-a, Tvitter-a i Pinterest-a inače su zabeležile novi pad vrednosti nakon najnovije najave Gugla da će menjati politiku privatnosti svojih korisnika na android aplikacijama..Neke su već pretrpele finansijske udae poslednjih nekoliko meseci nakon što je Epl ažurirao sproveo promene u svom softveru.Kompanija Meta, kako glasi novo ime Fejsbuka, nedavno je prijavila pad svoje tržišne vrednosti od preko 230 milijardi dolara, odnosnoi 26,4 odsto vrednosti.  Nova promena politike privatnosti, kako se dodaje, Fejsbuk bi mogla da košta 10 milijardi dolara do kraja godine. Fejsbuk Meta je ranije najavilio kako bi mogao da ugasi društvene mreže Fejsbuk i Instagram ukoliko joj ne bude omogućeno da prenosi prikupljene podatke između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

Svet

Hajneken: Pivo će morati da poskupi

Holandska kompanija Hajneken, najveći evropski proizvođač piva, saopštila je da će visoke troškove sirovina, energije i transporta morati da nadoknadi poskupljenjem svog proizvoda, preneo je Bloomberg. Cena ječma koji se koristi za proizvodnju piva, kao i cena aluminijuma od kog se izrađuju limenke, porasle su za oko 50 odsto.Pored toga, očekuje se da će ostale sirovine poskupeti za 15 do 17 odsto i sve to bi kako se dodaje, moglo da smanji potrošnju piva."Mislim da nismo videli ovakva povećanja cena i troškova u čitavoj generaciji. Veliko pitanje je kako će to utiecati na razvijenija tržišta koja do sada nisu videla takve ciene", rekao je izvršni direktor Hajnekena Dolf van den Brink.Prema njegovim rečima, tržišta koja se već formiraju, pokazala su se kao otpornija na povećanje cena.Rukovodioci Hajnekena ocenili su da će pandemija uticati na prihode kompanije i u 2022. godini.LJUBLJANČANI NE DAJU DA SE PRESELI UNION PIVOJEDAN HOTEL SPASAVA SVE MALE PIVARE U SRBIJI (VIDEO) Uz sve to, kako se napominje, očekuje se i dugotrajan oporavak evropskog ugostiteljstva od pandemije korona virusa.Holandska kompanija, kako se napominje dalje cilja na maržu operativne dobiti (dobit bez obračuna kamata i poreza) od 17 odsto u sledećoj, 2023. godini.Hajneken je lane prodao 4,6 posto više piva nego godinu ranije, u svim regijama izuzev Azije.Povećanje cena i prelaz na skuplja piva povećali su neto prihod (prihod u koji su uračunate dažbine) kompanije za 12,2 odsto, na 21,9 milijardi evra. Operativna dobit porasla je 43,8 odsto, na 3,41 milijardu evra, ali je, kako se napominje i dalje niža nego predpandemijske 2019. godine.Kompanija Hajneken u svom vlasništvu poseduje i pivare u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji.

Svet

Rekordne cene goriva u Crnoj Gori

Cene svih vrsta goriva u Crnoj Gori od juče u ponoć su na istorijskom maksimumu, više za tri i četiri centa, saopšteno je iz Ministarstva kapitalnih investicija, prenosi Biznis.rs.Tako će u naredne dve nedelje cena litra evrosupera 98 biti 1,58 evra, dok će evrosuper 95 koštati 1,54 evra, a evrodizel 1,42 evra po litru, piše Beta.Novim rastom cena, gorivo je premašilo rekordne vrednosti iz 2012. godine, do danas najviše koje su registrovane - 1,54 i 1,50 evra za benzin, i 1,38 evra za dizel.Nakon brašna, sad i gorivo: Vlada Srbije zamrzla cene benzinaU Crnoj Gori ne postoji zakonski osnov da vlada ograniči ili zamrzne cene goriva, kao što su to nedavno uradile Hrvatska i Srbija.Jedini način za niže cene goriva je da Skupština Crne Gore izmeni zakon o akcizama i smanji ove dažbine koje iznose 55 i 44 centa po litru ili da usvoji zakon kojim bi ovlastila vladu da zamrzne ili privremeno smanji iznose dažbina.Vlada Crne Gore povećala je 2017. godine akcize na gorivo za devet centi, i od tada su maloprodajne cene među višim u regionu, ali i od nekoliko država u Evropi.Novim cenama goriva nezadovoljni i vozači i poljoprivrednici

Svet

Kanada najavila zamrzavanje bankovnih računa demonstranata

Kanadski premijer Džastin Trudo pozvao se na Zakon o vanrednim situacijama kako bi suzbio proteste u toj državi, što znači da će, između ostalog, banke moći bez sudskog naloga da zamrznu račune bilo koga ko je povezan sa protestima.Pozivanje na Zakon o vanrednim situacijama je korak bez presedana u toj državi i dolazi u momentu kada demonstracije u Kanadi ulaze u treću nedelju. Zakon o vanrednim situacijama je donet 1988. godine i može biti koršićen u hitnim i kritičnim situacijama koje ozbiljno ugrožavaju živote, zdravlje i bezbednost Kanađana. Protesti u skladu sa zakonom ne spadaju u ove situacije, piše BBC. Trudo je rekao da će mera biti vremenski ograničena, racionalna i propocionalna i da neće biti raspoređivanja vojske. Policiji će biti dato "više alata" da uhapsi ili kazni demonstrante i zaštiti kritičnu infrastrukturu. Zamenica premijera Kristija Frilend rekla je da će banke bez sudskih naloga moći da da zamrznu račune bilo koga ko je povezan sa protestima. Dodala je i da za svakog ko je uključen u demonstracije može biti suspendovano osiguranje vozila. Kandska pravila vezana za finansiranje terorizma biće proširena kako bi obuhvatila kriptovalute i kraudfanding platforme. "Sve je u praćenju novca", dodala je Kristija Frilend. Protesti u Kanadi krenuli su prvenstveno kao skup kamionidžija protiv novog pravila da sve kamionidžije moraju da budu vakcinisane kako bi prešle amereičko-kanadsku granicu, ili da idu u karantin nakon povratka. Međutim ubrzo su prerasli u šire nezadovoljstvo kovid ograničenjima.U nedelju je policija rasturila proteste kod mosta Ambasador u Vindzoru, koji je ključna trasa za trgovinu između SAD i Kanade. Stotine demonstranata i dalje ostaje u glavnom gradu Kanade. 

Svet

Luj Viton podiže cene zbog rasta cena proizvodnje

Čuveni svetski modni brend Luj Viton najavio je povećanje cena nekih proizvoda na globalnom niovu zbog rasta troškova proizvodnje i inflacije, prenosi agencija Rojters.Cene će biti veće u radnjama Luj Vitona širom sveta i povećanje se odnosi na kožne proizvode, modni "aksesorajz" i parfeme, prenosi Rojters izjavu PR-a te modne kuće.Odluka o povećanju cena, doneta je zbog promene troškova proizvodnje, repromaterijala, transporta kao i inflacije.

Svet

Kompanije iz Srbije na prehrambenom sajmu Gulfood

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije peti put zaredom organizuju učešće i predstavljanje srpskih kompanija na najvećoj i najznačajnijoj specijalizovanoj izložbi prehrambene industrije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i regionu Golfskog zaliva - Gulfood, saopštila je Razvojna agencija Srbije (RAS). Proizvodne i izvozne kapacitete predstaviće petnaest kompanija iz Srbije.Na sajmu će učestvovati: Master fruits Beograd, PIK Bečej, Tisa coop Kanjiža, Cmana Krnjevo, Yumis Niš, Zdravo organic Selenča, BMN malinas Požega, ITN group Beograd, Budimka Požega, Damar confit Beograd, Fruct company Udovice, Mlekara Šabac, Tropic trade Beograd, Mlekara Ub, Mirax agrar Beograd, objavljeno je na sajtu RAS.Posetioci sajma Gulfood, potencijalni poslovni partneri, uvoznici i distributeri, moći će da se upoznaju sa širokim asortimanom najkvalitetnijih proizvoda iz Srbije od svežeg i prerađenog, smrznutog, pasterizovanog i konzerviranog voća i povrća, mlečnih proizvoda, smrznute i dimljene ribe i morskih plodova, proizvoda na bazi tartufa, ajvara, meda, supa, začina, čajeva, voćnih sokova i kašastih voćnih nektara, kvalitetnih voćnih džemova i marmelada, navodi se u saopštenju.Gulfood se održava na prostoru od 100.000 kvadrata, a godišnje ga poseti više od 70.000 posetilaca iz oko 100 zemalja.U okviru prezentacija poslovnih programa planirani su susreti proizvođača, izvoznika i distributera i predstavnika vodećih maloprodajnih trgovinskih lanaca."Posetioci sajma uglavnom su predstavnici maloprodajnih lanaca i uvoznici, više od polovine je sa Srednjeg istoka, oko 20 odsto iz Azije, oko 10 odsto iz iz Afrike, dok je nešto manji procenat posetilaca iz Evrope i Amerike", saopštio je RAS.Kompanije prehrambenog sektora iz Srbije promovisaće proizvodne programe i izvozne potencijale u jednoj od glavnih hala Trade Centre Arena rezervisanoj za nacionalne paviljone.Ove godine registrovano je 4.000 izlagača iz 120 zemalja sveta, a pored Srbije u okviru nacionalnih paviljona predstaviće se kompanije iz Italije, Francuske, Belgije, Nemačke, Rusije, Austrije, Španije, Holandije, Kipra, Grčke, Bugarske, Rumunije, Turske, Tunisa, Saudijske Arabije, SAD, Kanade, Brazila, Perua, Meksika, Indije, Egipta, Japana.

Svet

Industrijske sirovine na minimumu: Nedostaju, metali, energenti, kafa…

Nedostatak osnovnih sirovina koje se koriste u poroizvodnji otežava oporavak proizvodnje u svetu i podstiče opšti rast cena, piše Financial Times. Nedostaju aluminijum, bakar, litijum-karbonat, energenti i kafa.Nestašice prati visoka globalna inflacijom (opšti porast cena), poremećaji u snabdevanju. U isto vreme mnog ekonomije se oporavljaju od pandemije, što dodatno podstiče tražnju.U Evropi su kako se navodi cene gasa i dalje visoke zbog geopolitičkih tenzija izmešu Ukrajine i Rusije. Širom kontinenta, skladišta gasa su popunjena ispod proseka na oko 35 odsto kapaciteta.Rizik od nestašice energenata do kraja zime u ovom trenutku je mali, ali tokom leta treba obezbediti nove količine kako bi se sprečilo da isti problemi ostanu i sledeće zime, ocenjuju analitičari.Na tržištu poljoprivrednih proizvoda rezerve kvalitetnije arabika kafe, koja se koristi za espreso, pale su na najniži nivo u poslednje 22 godine. Njena cena je na desetogodišnjem maksimumu od od 2,59 dolara po funti (453 grama) i duplo je veća nego pre godinu dana.Globalna Citigroup banka procenjuje da će porasti i tražnja za litijumom, koji se koristi u izradi baterija. Ta ponuda će ove godine premašiti ponudu za šest odsto zbog sve veće prodaje električnih vozila.Cena litijum-karbonata porasla je za više od 400 odsto tokom prošle godine, na više od 50.000 dolara po toni. Sa ograničenim zalihama, analitičari očekuju "ekstremne cene" kako bi se suzbila tražnja i tržište dovelo u ravnotežu.Zalihe bakra na glavnim robnim berzama iznose nešto više od 400.000 tona, što je manje od sedmodnevne globalne potrošnje.Zalihe aluminijuma su takođe niske, jer su topionice u Evropi i Kini bile prinuđene da smanje kapacitete zbog poskupljenja energenata. Aluminijum je prošle nedelje dostigao najveću cenu za 13 godina i košta više od 3.200 dolara po toni.U Americi najviša inflacija u poslednjih 40 godinaInflacija u evrozoni dostigla novi rekord Među drugim uzrocima nestašice sirovina su, kako se dodaje, manjak investicija u nove rudnike i naftna polja, kao i loše vremenske prilike.Međunarodna agencija za energetiku je prošle nedelje upozorila da bi cene sirove nafte, kojima se već trguje po cenama iznad 90 dolara po barelu, mogle i dalje da rastu. Istovremeno, njeni izvoznici okupljeni u grupu OPEC trude da ožive proizvodnju.Zalihe sirovina su kako se dodaje niske, ne samo u skladištima za razmenu, već i u celom lancu snabdevanja. Potrošačke cene u najvećoj svetskoj ekonomiji, Sjedinjenim Državama, prošlog meseca su porasle najbrže u poslednje četiri decenije za 7,5 odsto.

Svet

Skupi energenati usporavaju evropsku ekonomiju

Ekonomija Evropske unije ove godine imaće manji rast žnego što se očekivalo, saopštila je Evropska komisija. Razlog za to su brzo širenje omikrona, skupi energenti i problemi u globalnom lancu snabdevanja koji podstiču inflaciju i odlažu oporavak od pandemije korona virusa."Visoke cene verovatno će biti aktuelne do leta, nakon čega se predviđa pad inflacije, cene energenata, kao i šešavanje problema u sanbdevanju", dodao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.Nakon snažnog rasta od 5,3 odsto koji je zabeležen u 2021. godini, Evropska komisija je saopštila da će BDP u Evropskoj uniji i evrozoni ove godine porasti za 4 odsto, umesto 4,3 odsto, kako je prognozirano pre tri meseca.Visoka inflacija veći rizik od eventualnog sukoba Rusije i UkrajineU EU rastu investicije u istraživanja i razvoj Inflacija bi se povećala preko očekivanih 3,5 odsto tokom 2022. godine.Đentiloni, koji je bivši italijanski premijer naglasio je da pored tih prognoza neizvesnost i rizici i dalje ostaju visoki. Naročito su se, kako je dodao znatno pogoršale geopolitičke tenzije u Istočnoj Evropi.Kako se podseća, više od 100.000 ruskih vojnika raspoređeno je na granici sa Ukrajinom. To je izazvalo strah Zapada od mogućeg vojnog sukoba.Ta kriza je donela veliku neizvesnost u vezi sa snabdevanjem energijom iz Rusije. Oko 40 odsto gasa koji greje kuće i fabrike u Evropskoj uniji dolazi upravo iz te zemlje.

Svet

Bloomberg: Neophodno smanjenje investicija u fosilna goriva

Neprofitna organizacija Share Action pozvala je akcionare najvećih evropskih banaka da se usprotive investiranju u projekte eksploatcije nafte i gasa, preneo je Bloomberg. I pored toga što su se banke najavile da će smanjiti te investicije, 2021. godine su uložile 48 milijardi evra u projekte za eksploataciju fosilnih goriva."Prošle godine zahtevi akcionara su bili ključni u zahtevima bankama da se usvoje ili pojačaju investicije u eksploataciju i korišćenje uglja. Akcionari treba da se usprotive investicijama koje negativno utiču na klimatske promene", kaže Keli Šilds, predstavnik Share Action.Share Action je poznata po pokretanju rezolucija o klimatskim promenama među bankama koje su poznate po najvećim investicijama u fosilna goriva. Cilj njene inicijative je je kako se navodi da se spreče klimatske promene i zagrevanje planete za "kritičnih" 1,5 stepeni Celzijusa.Iako su investicije u industriju fosilnih goriva prošle godine bile za 93 milijarde evra manje nego tokom 2020. godine, to kako se navodi ipak ne predstavlja njihovo smanjenje u odnosu na trendove u godinama pre pandemije korona virusa.Među najvećim investicijama u naftu i gas prošle godine bila je banka HSBC, koji je uložila 7,6 milijardi evra u kompanije Ekkon Mobil i Saudi Aramco.Cene gasa Evropi se stabilizuje, u Americi nastavlja da padaGasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izbori Njeni akcionari su prošle godine podneli rezoluciju kojom se banka poziva da smanji svoju finansijsku podršku industriji fosilnih goriva.Drugi veliki finansijeri naftne i gasne industrije prošle godine su Barclais i BNP Paribas.Predstavnici Bariclaisa saopštili su da će za 15 odsto smanjiti finansiranje investicija u fosilna goriva, uključujući ugalj, naftu i gas, do 2025. godine. Kako se dodaje, postoje i ograničenja novih istraživanja nafte i gasa na Arktiku.Iz BNP Paribasa najavljuju kako će kreditiranje kompanija koje istražuju i proizvode gas smanjiti za 10 odsto do 2025. godine.U izveštaju se dodaje da je pet analiziranih banaka, uključujući Nat West Group, Commerzbank i La Banque Postale počele sa ograničavanje finansiranja projekata nafte i gasa.Banke, investitori i osiguravajuće kompanije koje raspolažu kapitalom vrednim više od 130 milijardi dolara prošle godine su se obavezali na neto nultu emisiju CO2 do 2050. godine.

Svet

Tamara Papić (Baby FM): U Dubaiju smo pronašli potencijalne investitore

Startap firma BabyFm predstavila je na sajmu Expo 2020 Dubai sistem za merenje temperature kod male dece pomoću senzora, a najavljeno je da će testiranje ovog proizvoda uskoro početi na klinici u Tiršovoj.Tamara Papić iz startap Baby FM kaže da su na sajmu razgovarali sa potencijalnim investitorima I dogovorili saradnju sa jednom kompanijom.  “Važno je bilo upoznati naše ljude koji dugo godina posluju na podrčju Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Bliskog istoka. Odmah smo dobili komentar od jedne od učesnica, koja radi za vodeću distributersku kuću lekova i medicinskih sredstava u UAE da se naš proizvod izdvojio i da joj je interesantan za tržište. Takođe, razgovarali smo i sa potencijalnim investitorima, kao i predstavnicima za rusko tržište, ali i napravili premiliminarni dogovor o saradnji sa jednom domaćom farmaceutskom kompanijom”, kaže ona.Posetioce sajma, kako ona kaže, zanimalo je da li će se uređaj koristi i kao “family” toplomer, tako da i roditelji mogu da izmere sebi temperaturu. “Veoma su bili zainteresovani roditelji koji su posetili sajam, ali isto tako i zaposleni u oblasti opremanja bolnica smart sistemima”, kaže Papić.Pet projekata koji su deo StarTech programa predstavljeni su uz podršku kompanije Philip Morris, NALED-a i Privredne komore Srbije na tom međuanrodnom sajmu. 

Svet

„Romantični“ prevaranti samo u SAD zaradili milijardu dolara

Oko 24 hiljade građana Sjedinjenih Država prošle godine ostalo je bez milijardu dolara ukupno jer su poslali novac ili kriptovalute takozvanim "romantičnim" prevarantima, saopštio je američki FBI (Federal Bureau of Investigation), prenosi portal Forbes. Kontakti se obično uspostave preko aplikacija za upoznavanje, Fejsbuka ili Instagrama, a kasnije.U takvim situacijama, kontakt se uspostavi preko interneta i žrtve nasednu na priču prevaranta koji obično tvrdi da je trenutno negde u insotranstvu, najčešće zbog služenja u vojsci.Oštećeni se sažale na njihovu priču, pošalju novac, platne kartice, kartice koje je moguće dopuniti novcem, poklone ili kriptovalute.Prema podacima američke Savezne komisije za trgovinu (Federal Trade Commission, FTC) broj prevara i slučajeva krađe identiteta porasto je 240 miliona dolara tokom prošle godine.Prošle godine iznosili su 547 miliona dolara, dok je godinu dana pre toga 307 miliona dolara gubitaka u tim prevarama, a čak četvrtina tih prevara plaćena je kriptovalutama.Po jednoj kriptovaluti prosečno je izgubljeno oko 9.770 dolara, a najviše žrtava prevareno je lažnim savetima za investiranje u kriptovalute.Mežu žrtvama romantičnih prevaranata najviše je porastao broj ljudi starih između 18 i 29 goidina. Njihov prosečni gubitak iznosio je oko 750 dolara. Daleko više su pritem tih prevara izgubili ljudi stariji od 70 godina, oko 9.000 dolara po prevarenoj žrtvi.Kako da se čuvate od onlajn prevara?Onlajn prevaranti širom sveta koriste pandemiju koronavirusa Broj prevara u vezi sa kriptovalutama porastao je skoro pet puta od 2020. do 2021. godine, ali najčešći način plaćanja u sličnim situacijama bile su poklonjene platne kartice. Prošle godine čak 28 odsto prevara "obavljeno" je tim putem.Prevare putem kripotovaluta prošle godine iznosile su 18 odsto, putem apliakcija za plaćanje 14 odsto, dok je udeo bankovnih plaćanja bio 13 odsto.Kako se objašnjava, prevaranti kreiraju lažne onlajn profile koristeći fotografije koje su pronašli na internetu. U opisu tih profila često navode kako služe vojsku u inostranstvu.Kada prevarant stekne poverenje svoje žrtve, često zatraži novac za lečenje bolesnog deteta.Inspektori američkog FBI savetuju građanima da pre stupanja u ozbiljniji kontakt distraže fotografije osobe sa kojom komuniciraju i provere da li su korišćene negde drugde.Takođe, savetuje im se da im ne šalju novac, šifre za kroptovalute, poklone ili platne kartice pre nego što se sa njima lično sastanu.

Svet

Propao prvi proizvođač Marlbora u ex Jugoslaviji posle 140 godina rada

Tvornica duvana Sarajevo koja je poslovala duže od 140 godina, prestaće  s radom poslednjeg dana aprila, na osnovu odluke Nadzornog odbora kompanije, piše Poslovni.hr. Sajt navodi da je time stavljena tačka na dugogodišnji proces "mutne" privatizacije. Najvredniji brendovi cigareta poput legendarne sarajevske “Drine” ili novije “Aure” prodati su ranije, a deo tih cigareta sada se proizvodi i pakuje u Fabrici duvana u Rovinju.Tvornica duvana Sarajevo je bila prvi proizvođač cigareta “Marlboro” u bivšoj Jugoslaviji i jedan od lidera duvanske industrije u bivšoj državi. Zatvaranjem kompanije, bez posla će ostati oko 150 radnika. Očekuje se da počnemo više da pušimo

Svet

Prvi put više strejt nego gej ljudi pozitivno na HIV u Britaniji

Broj novih dijagnoza HIV-a kod heteroseksualnih muškaraca veći je od broja zaraženih homoseksualaca i biseksualnih ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu, po prvi put u deset godina, pokazuju podaci Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (HSA).U 2021.godini, 45 odsto svih novih dijagnoza virusa bilo je kod gej i biseksualnih muškaraca, dok je 50 odsto kod heteroseksualnih muškaraca ili žene.Nivo testiranja je opao tokom pandemije u svim grupama. Takođe, heteroseksulani muškarci i žene kasnije ustanovljavaju da su HIV pozitivni.  Prema  podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" iz 2020, u Srbiji je HIV-om zaraženo blizu 3.000 ljudi, dok oko 400 njih ni ne zna da je pozitivno.Samo u 2020. godini da boluje od HIV-a saznalo je preko 50 ljudi. Od početka epidemije 1985. godine, u Srbiji je registrovano preko 4000 osoba inficiranih virusom imunodeficijencije (HIV) od kojih je čak 57 odsto obolelo od AIDS-a, podaci su Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side (JAZAS).Koliku platu sada imaju lekari?

Svet

AstraZeneca od vakcina prihodovala četiri milijarde dolara

Farmaceutska kompanija AstraZeneca je 2021. godine imala ukupne prihode od 37,4 milijarde dolara, što je porast od 41 odsto u odnosu na 2020. godinu, piše u izveštaju kompanije. Bruto profit bio je blizu 25 milijardi dolara.Ukoliko se u prihode ne uračunaju oni koji se odnose na prodaju vakcine protiv COVID-19 (Vaxzervia) AstraZeneca je uvećala svoje prihode za 26 odsto.Fajzer u 2021. godini duplirao i prihod i profit Kompanija je najviše prihodovala od prodaje onkoloških lekova i terapija, 13,7 milijardi dolara.Od prodaje vakcine protiv koronavirusa, prošle godine su prihodovali blizu četiri milijarde dolara.Kompanija ističe da je u četvrtom kvartalu isporučila oko 102 miliona doza COVID-19 vakcine preko COVAX sistema.Zaključnom sa februarom ove godine, AstraZeneca i njeni partneru su "izbacili na tržište" preko 2,6 milijardi doza vakcine u preko 180 zemlja, od čega su oko dve trećine države sa niskim i srednjim dohotkom, piše u izveštaju.AstraZeneca pravi vakcinu za omikron soj koronavirusa Osim vakcine, AstraZeneca je u decembru 2021. godine dobila odobrenje od američke agencije za lekova i za lek protiv COVID-19 Evusheld. Kompanija u izveštaju navodi da je od prodaje ovog leka prihodovala 85 miliona dolara, i to 66 miliona dolara na teritoriji Evrope.AstraZeneca je svoje prihode najviše povećala kada su u pitanju tržišta gde očekuju dalji rast (uključujući i Kinu) i oni su porasli za 41 odsto i iznosili su ukupno 12,3 milijarde dolara, od čega 2,3 milijardi dolazi od prodaje vakcine protiv korone.Prihodi koji se odnose na tržište Evrope bili su 8 milijardi dolara i porasli su za 22 odsto, a u Sjedinjenim Američkim Državama prihodovali su 12,2 milijarde dolara što je rast od 33 odsto.RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evra

Svet

Fajzer u 2021. godini duplirao i prihod i profit

Prihodi kompanije Fajzer (Pfizer) u 2021. godini bili su 81,3 milijardi dolara, što je za 95 odsto više nego u godini ranije, kada su prihodi iznosili 41,65 milijardi dolara.Prošlogodišnji profit američke kompanije bio je blizu 22 milijarde, a 2020. godine 9,2 milijardi dolara.Fajzer je ubedljivo najveći prihod ostvario trgujući sa vakcinama protiv kovida-19. Ukoliko se ne uračunaju prihodi od prodaje vakcina i leka pakslovid (Paxlovid), koji se koristi u lečenju kovida, rast prihoda bi bio oko 6 odsto, navodi se u izveštaju.Fabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolnice Kompanija je u 2020. godini od prodaje vakcina prihodovala 6,6 milijardi dolara, a u toku 2021. godine skoro sedam puta više - 42,6 milijardi dolara.Tokom prošle godine, proizvedeno je oko 3 milijarde doza Comirnaty vakcine, što je zvaničan naziv vakcine protiv korone koju Fajzer proizvodi zajedno sa kompanijom BioNTech.Kako se navodi u izveštaju, kompanije bruto profit od vakcine dele po pola.Fajzer ocenjuje da će u 2022. godini prihodovati između 98 i 102 milijarde dolara, od čega će samo prihod od vakcine protiv korone i leka pakslovid biti ukupno 54 milijarde dolara.Naime, očekivanja kompanije su da će ove godine od prodaje vakcine protiv kovida-19 prihodovati 32 milijarde dolara na osnovu ugovora koji su već potpisani, zaključno sa januarom. Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra Na osnovu ugovora potpisanih u istom periodu Fajzer očekuje da će od prodaje leka pakslovid prihodovati 22 milijarde dolara.U novembru 2021. godine američka vlada je od kompanije Fajzer kupila 10 miliona terapija pakslovida (količina leka za petodnevno korišćenje) za 5,3 milijarde dolara. U januaru 2022. godine vlada se obavezala da nabavi još 10 miliona. Velika Britanije je takođe kupila pakslovid i to 2,75 miliona terapija koje bi trebalo da budu isporučene u toku godine.Fajzer je najavio da će u toku 2022. godine proizvesti do 120 miliona terapija pakslovida, "u zavisnosti od globalne potrebe".Ugovor o kupovini Fajzerovih vakcina "strogo poverljiv" Podsetimo, Ministarsto zdravlja je u ponedeljak objavilo da je u Srbiju stigao prvi kontigent pakslovida. U saopštenju nije navedeno koja količina je kupljena, kao ni po kojoj ceni.Međutim, Agencija za lekove i medicnska sredstva (ALIMS) je u januaru izdala uvoznu dozvolu za količinu "5.000" ne precizirajući da li se radi o tabletama ili kutijama (terapijama). U izveštaju se takođe navodi da su Fajzer i BioNTech u januaru pokrenuli kliničku studiju razvoja nove vakcine koja bi bila dodatno prilagođena odbrani protiv omikron soja koronavirusa. Dve kompanije rade i na razvoju vakcine protiv herpes zostera.RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evra