Broj 115, Novembar 2024.
Broj 115, Novembar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Španija uvodi oštriju kontrolu oglasa za kriptovalute

Španija planira da pooštri pravila za oglašavanje kriptovaluta jer želi da investitori budu svesni rizika kom se izlažu, preneo je Rojters. Nova pravila koja je usvpjio španski regulator berze stupaju na snagu u februaru i zahtevaju da oglasi za kriptovalute moraju da budu jasni, uravnoteženi, nepristrani i ne obmanjujući.Oglašavanje nereguliranih kriptovaluta, poput bitkoina, beleži nagli rast u svetu, uglavnom zbog online influensera, pa je privuklo pažnju finansijskih regulatora u mnogim zemljama širom sveta.Španska Nacionalna komisija za sigurnost tržišta (CNMV) koja je zadužena za regulisanje tržišta deonica saopštila je da će morati da sadrže informacije o riziku na istaknutom mestu.Međutim, prodavci kripto usluga moraće da obaveste regulatora najmanje deset dana unapred o svim oglasima usmerenim na najmanje 100.000 ljudi.Rusija predlaže zabranu kriptovalutaKineska centralna banka: Sve aktivnosti vezane za kriptovalute su ilegalneOva pravila primjenjivaće se i na promotivne aktivnosti i oglašavanje u tuđe ime, kao što to čine neki poznati i uticajni ljudi.CNMV je prošle godine upozorio  španskog fudbalera Andresa Iniestu nakon što je promovisao kriptovalute društvenim mrežama.  Predstavnici španskog  regulatora tada su mu poručili da bi svako ptvo trebao da se informiše o kriptovalutama pre nergo što krene da ulaže u njih ili ih preporuči drugima.Kina je prošle godi odlučila da pooštri pravila za poslovanje sa kriptovalutama, pa je takve transakcije proglasila nezakonitim radnjama.

Svet

Vraćanje fabrika iz inostranstva smanjio bi nemački BDP za deset odsto

Ako bi Nemačka privreda promenila svoju politiku, ogradila se od globalnih lanaca snabdevanja i vratila proizvodnju svojih kompanija u matičnu zemlju to bi moglo da je košta 10 odsto manjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), kažu predstavnici nemačkog Instituta za privredna istraživanja (IFO), prenosi Tportal.Kada bi se i druge zemlje potom okrenule takvoj strategiji ili uvele carine u znak odmazde, pad bi bio još izraženiji, navodi se u rezultatima istraživanja.Proizvodnja intermedijarnih proizvoda, odnosno proizvoda koji još nisu gotovi i koji seprerađuju u inostranstvu, donosi više od 600 milijardi dolara Nemačkoj ekonomskoj dodatoj vrednosti, naglašavaju autori istraživanja.Ekonomska dodata vrednost inače predstavlja 

Svet

Akcije Netfliksa drastično gube vrednost nakon poslednjeg izveštaja

Akcije digitalnog giganta Netfliksa su pale za skoro 20 odsto nakon zatvaranja američkih berzi i loših rezultata poslovanja u četvrtom kvartalu prošle godine koje je kompanija juče objavila, prenosi portal Marketwatch.Ponašanje brokera u pauzi između dva radna dana na Njujorškoj berzi ukazuje da bi tržišna kapitalizacija kompanije mogla da se umanji za oko 45 milijardi dolara, odnosno da bi akcije izgubile skoro dve godine kontinuiranog rasta.Smanjenje vrednosti akcija nije neuobičajeno nakon isplate dividendi za odgovarajući kvartal, ali je drastičan izazvan poslovnim rezultatima koji su u poslednjem tromesečju 2021. godine bili lošiji od procena analitičara i najava same kompanije. Konkretno, kompanija je očekivala da će u tom periodu privući 8,5 miliona pretplatnika, dok je stvaran broj novih korisnika porastao za 8,28 miliona.I ovaj broj je ipak bio malo iznad revidirane procene analitičara, koji su očekivali oko 8,13 miliona novih pretplatnika. Akcije Netfliksa beleže skoro konstantan pad od 31. decembra, a trenutno imaju vrednost od oko 393 dolara.Problem je dublji, jer konkretne brojke pokazuju da su severnoamerička tržišta (SAD i Kanada) u fazi zasićenja, pa je svega deset odsto novih korisnika došlo iz ovih, za Netfliks najvažnijih, država.Striming platforma je u nedeljama pre objavljivanja poslednjih kvartalnih rezultata povećala cenu pretplate u Sjedinjenim Američkim Državama, za jedan ili dva dolara, zavisno od paketa.  

Ugalj

Svet

Neizvesna budućnost termoelektrane Ugljevik III

Budućnost termoelektrane Ugljevik III u Bosini i Hercegovini neizvesna je nakon što je jedna od kompanija koje učestvuju u projektu, Sunningwell International Limited, potvrdila da kineske banke neće finansirati taj poduhvat, saopštila je nevladina organizacija Just Finance International, piše Klima101.  Za postrojenje u gradiću na severoistoku Bosne i Hercegovine još nisu pribavljene sve neophodne dozvole, a sada je upitno da li će uopšte biti obezbeđen novac za njegovu izgradnju.Kineski predsednika Si Đinpinga je prošle godine poručio da će njegova zemlja prestati sa finansiranjem energetskih projekata na ugalj u svetu. Kina je do nedavno bila jedan od vodećih finansijera termoelektrana u svetu, pa njena obustava finansiranja predstavlja veliki udarac za planirane projekte, među kojima je i Ugljevik III. Predstavnici kompanije Sunningwell naveli su da su prethodno sa  Kineskom nacionalnom elektrotehničkom kompanijiom  (CNEEC) potpisali za Ugljevik ugovor o inženjeringu, nabavci i izgradnji,  i da je prvobitno smatrano da projekat mogu da finansiraju kineske finansijske institucije."Ipak, nakon odluke kineskih lidera o prestanku finansiranja termoelektrana na ugalj u inostranstvu, CNEEC nas je informisao o tome. Od tada smo u potrazi za alternativnim izvorima finansiranja projekta", naveli su predstavnici kompanije Sunningwell International Limited povodom teksta o nastavku projekta objavljenog u magazinu The Diplomat.Vučić: Srbija ne može da izbaci ugalj, kineski investitori prave "zeleno" okruženjeSunningwell je naglasio da se priprema i projektovanje termoelektrane Ugljevik III vrši u skladu sa najnovijim direktivama Evropske unije, kao i da izabrana tehnička i tehnološka rešenja, pogotovo na polju emisija i efikasnosti, ispunjavaju evropske standarde. U strateškom partnerstvu učestvuje i kompanija Comsar u vlasništvu ruskog milijardera Rašida Sardarova koji posluje u oblasti nafte i gasa. Srbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energijeAktivisti za zaštitu životne sredine pozdravili su saznanje o odstupanju kineskih banaka iz izgradnje termoelektrane Ugljevik III, pre svega zbog mogućih negativnih posledica investicije na Republiku Srpsku i čitavu zemlju, ali i kršenja zakona.Bosna i Hercegovina nalazi se među zemljama koje imaju najveću proizvodnju električne energije iz uglja po glavi stanovnika u Evropi, i to u doba kada mnoge vlasti širom odustaju od ovog energenta kako bi poboljšale kvalitet vazduha, smanjile oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte i doprinele boljem zdravlju građana.Energetska zajednica je u januaru 2021. godine uvela ponovne sankcije BiH zbog ocene da vodi politiku suprotnu težnjama Evrope ka dekarbonizaciji.

Svet

Kineska Nova godina donosi logističke probleme u februaru

Sve fabrike i proizvođači u Kini (gotovo svi) zatvaraju se tokom proslave kineske Nove godine (koja se ove godine proslavlja 1. februara) i ova zatvaranja traju najmanje nedelju dana, navodi se u saopštenju kompanije cargo-partner u Srbiji.Međutim, da se praznici bliže se može videti nedeljama ranije, jer fabrike rade manjim kapacitetom i završavaju poslednje porudžbine pre nego što se zatvore, a radnici rano počinju da putuju da bi bili sa porodicama u nedelji proslaveTo znači da proizvođači neće imati vremena ili kapaciteta da preuzmu nove porudžbine nedeljama pre kineske Nove godine. Nakon državnog praznika, kako se navodi u saopštenju, često može proći četiri do šest nedelja da se fabrike i proizvođači vrate na redovan nivo proizvodnje. Mnogi pauzu za vreme praznika koriste kao šansu da promene karijeru ili nađu drugi posao.Iako je teško predvideti sve aspekte zastoja koji predstoji, postoje tri ključne logističke činjenice kojih svi moraju da budu svesni, kako navode u toj kompaniji.Prvo, fabrikama je potrebno vreme da se ponovo pokrenu. Iako se fabrike zatvaraju samo na jednu ili dve nedelje, važno je unapred razmišljati: pripremiti se na činjenicu da će se fabrike vratiti u „normalu“ tek posle mesec dana. Gašenja obično dovode do enormnog povećanja potražnje za proizvodima koji stižu na tržište sa dve do tri nedelje zakašnjenja.Kvalitet proizvoda posle praznika opada. Kada se fabrike ponovo otvore, radnici se možda neće vratiti istovremeno, a ponekad uopšte. Zato fabrike moraju brzo da ih zamene, što dovodi do slabijeg kvaliteta zbog neobučenog osoblja koje radi na proizvodnim linijama. To znači da mnogi proizvodi neće biti adekvatno proizvedeni, a uvoznici treba da povećaju svoje napore u kontroli proizvoda u mesecima pre i posle kineske Nove godine.Predviđanje lanca snabdevanja je ključno. S obzirom na to da su 2020. i 2021. bile različite od bilo koje druge godine, u logistici je od ključnog značaja da pripremite svoj lanac snabdevanja za kinesku Novu 2022. U idealnom slučaju, nabavku treba isplanirati unapred i dodatno uračunati još vremena da biste bili sigurni da će vaš teret da stigne na vreme.Kineske luke nastavljaju da rade uobičajeno tokom ovog perioda. Međutim, rad „uobičajenim kapacitetom“ nije isto u godini nestašice kontejnera i kašnjenja. Poremećaji koji su uticali na međunarodnu logistiku tokom ove godine će uticati na ove luke i u februaru 2022.Nedostatak praznih kontejnera, takođe, i dalje predstavlja ključni izvor poremećaja širom Azije –uzrokovan nizom faktora, počevši od rastuće potražnje širom sveta, zajedno sa operativnim izazovima u vraćanju praznih kontejnera, kako bi bili ponovo dostupni.Vozarine su već na najvišem nivou u istoriji, ali kako potražnja nastavlja da raste, može se očekivati da će se ponovo povećati. Ovo je posebno izraženo u poslednjim nedeljama godine, pošto postoje rezervacije koje se vrše u poslednjem trenutku.Zbog toga je još važnije da svi učesnici u lancu snabdevanja na vreme planiraju svoje poslovanje i logistiku.„Sa logističke tačke gledišta, najveći izazov u ​​ovom trenutku je nedostatak transportnih kapaciteta u svim vidovima transporta. U vazdušnom saobraćaju, zbog smanjenog broja putničkih letova, u pomorskom transportu zbog neravnoteže kontejnerske opreme Kine i ostatka sveta, pre svega Evrope i Amerike, a u drumskom saobraćaju zbog velikog nedostatka vozača kamiona“ objašnjava Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner u Srbiji.On kaže da savetuju klijente da počnu da planiraju transporte što je ranije moguće.”Za one koji ipak `zakasne` imamo rešenje za vremenski kritične isporuke. Postavili smo avio čarter program sa fiksnim nedeljnim polascima kako bismo obezbedili fleksibilnu i pouzdanu alternativu. Nudimo nekoliko nedeljnih letova od Hong Konga do Budimpešte, od Džengdžoua do Budimpešte i obrnuto“, kaže on.Kina je nakon otkrivanja slučaja korona virusa 1. januara zatvorila okrug Bejlun u Ningbou. Zatvaranje Beljuna, predstvalja jedno od oblasti luke Ningbo-Žušan I mesto gde se naleze neki od najprometnijih gradskih kontejnerskih terminala.Prošle godine prommet luke Ningbo-Žušan premašio je 30 miliona standardnih kontejnera.  

Svet

Akcije Rio Tinta u padu nakon ukidanja planova za Projekat „Jadar“

Akcije na berzama rudarske kompanije Rio Tinto počele su da padaju nakon što jeVlada Srbija toj kompanije ukinula prostorni plan za eksploataciju litijuma u dolini reke Jadar, preno je Rojters. To je kako se dodaje poremetilo planove te anglo-australijske kompanije da postane najveći evropski snabdevač litijumom koji se koristi za električnih vozila.Akcije Rio Tintaa pale su za 4,1% nakon pada od čak 5,1% na australijskom tržištu akcija. To je najveći pad vrednosti tih akcija od avgusta prošple godine. Referentni indeks je, kako se dodaje, završio u padu od 2,3%.Premijerka Srbije Ana Brnabić iuzjavila je nakon ukidanja prostornog plana za Rio Tintov Projekat Jadar da je odluka doneta nakon zahteva različitih ekoloških organizacija da se obustavi Rio Tintov  projekat Jadar vredan 2,4 milijarde dolara.U Srbiji je Rio Tinto je planirao da počne sa proizvodnjom litijuma 2027. godine. Taj rok je prvobitno bio planiran za godinu dana ranije, ali je pomeren zbog protesta i zbog ocene da će sporije dobijati ostale neophodne dozvole za eksploataciju.Rio Tinto zabrinut zbog najava povlačenja prostornog plana Projekta "Jadar"Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? "Smatramo da bi mogla da postoji velika ekonomska korist od važne investicije kompanije Rio Tinto u Srbiji. Naše kompanije imaju izuzetnu reputaciju širom sveta, posebno kada je reč o njihovoj stručnosti", navodi se u saopštenju australijske vlade.Rio Tinto je kako se dodaje već uložio 450 miliona dolara u studije izvodljivosti i istraživnaja litijuma u dolini reke Jadar blizu Loznice. Kompanije je očekivala se da će rudnik Jadar u punom kapacitetu godišnje moći da proizvode 58.000 tona rafinisanog litijum karbonata za baterije."Ne postoji mnogo projekata kao što je Jadar, a zapadni svet neće imati sopstveni lanac snabdevanja ako se ne razvije taj projekat", rekao je Sem Brodovcki, iz finansijeske kompanije Standard Chartered.Stručnjaci ocenjuju da će nestašica litijuma u svetu trajati još najmanje tri godine. Kako dodaju, otkazivanjem projekta Jadar te nestašice će trajati nekoliko godina. U Kini se cene litijum hidroksida monohidrata kreću oko rekordnih 41.000 dolara po toni, što je više od 400% više nego godinu dana ranije.Rukovodstvo kompanije Rio Tinto, kako se podseća, planiralo je da realizacijom Projekta Jadar postane i jedan od 10 najvećih svetskih proizvođača litijuma. Ta kompanije je pre mesec dana ugovorila kupovinu i rudnika litijuma u Argentini za 825 miliona dolara.

Svet

Engleska ukida anti-kovid mere

Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson objavio je da će većina obaveznih mera protiv COVID-19, uključujući nošenje maski na javnom mestu i kovid propusnice, u Engleskoj biti ukinuto narednog č...

Svet

Engleska ukida anti-kovid mere

Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson objavio je da će većina obaveznih mera protiv COVID-19, uključujući nošenje maski na javnom mestu i kovid propusnice, u Engleskoj biti ukinuto narednog četvrtka. BBC prenosi da je on, tokom obraćanja u parlamentu, naveo i da će takozvani kovid pasoši, trenutno neophodni za ulazak u noćne klubove i velika okupljanja, prestati da budu obavezni, ali da bi pojedinačne organizacije mogle da izaberu da ih koriste ako želePremijer je takođe rekao da će vlada odmah odustati od preporuke da se radi od kuće, kao i da će nošenje maski na javnom mestu biti preporučeno.Obaveza učenika da nose maske u školama će takođe biti ukinuta.Džonson je pred poslanicima izjavio da naučnici veruju da je talas omikron soja koronavirusa dostigao vrhunac na nacionalnom nivou, te da će se tek u predstojećim nedeljama govoriti o ograničenjima za ulazak ili izlazak iz zemlje.Obaveza kovid-pozitivnih da se samoizoluju ostaje na snazi, ali će Vlada Ujedinjenog Kraljevstva uskoro razmotriti da se i ta dužnost "spusti" na nivo preporuke.

Svet

Prinos na nemačke desetogodišnje obveznice konačno u plusu

Desetogodišnji prinos njemačkog Bunda postaje pozitivan po prvi put od 2019Očekivanja da će centralne banke pooštriti politiku ukroćivanja inflacije pogodila su cenu referentne obveznice evrozonePrinos na nemačke 10-godišnje obveznice, kao merilo za troškove zaduživanja širom evrozone, pomerio se iznad nule prvi put od 2019. godine, jer su se investitori kladili da će centralne banke morati da povuku stimulativne mere za usporavanje inflacije.Prinos na desetogodišnji Bund porastao je u sredu za čak 0,013 odsto, što je najviši nivo od maja 2019, što odražava pad cene duga. Sredinom decembra prinos Bunda je bio oko minus 0,4 odsto.Globalni rast prinosa, predvođen SAD, odražava strepnju investitora da će kreatori politike morati brzo da deluju kako bi ohladili intenzivan rast cena koji je zavladao u velikim ekonomijama. Brojke inflacije u Velikoj Britaniji veće od očekivanih u sredu su doprinele rastućem pritisku na globalne prinose obveznica.Podvlačeći nedavnu promenu na tržištu obveznica evrozone, Grčka je u sredu platila najveći trošak zaduživanja za novi desetogodišnji dug od marta 2019.„Svuda imate očekivanja od pooštravanja, tako da je zamah u korist većih prinosa“, rekao je Andrea Iannelli, direktor investicija u Fideliti International. „Evrozona nije izuzetak od toga.Desetogodišnja stopa zaduživanja nemačke vlade bila je negativna skoro tri godine, što znači da su investitori bili spremni da plate za privilegiju da pozajmljuju svoj novac Berlinu na period od decenije ili više. Ali globalna rasprodaja duga na početku 2022. bila je dovoljna da najvažniju referentnu stopu evrozone povuče iznad nule.Pozitivan 10-godišnji prinos mogao bi učiniti dug privlačnijim za investitore i imaće negativne efekte na troškove zaduživanja u drugim državama članicama i kompanijama evrozone."Došlo je do nečega kada bazni poen ili dva počnu da izgledaju uzbudljivo", rekao je Džejms Athei, portfolio menadžer u Aberdeen Standard Investments, misleći na poteze od stotog procentnog poena. "To podvlači kako su investitori u obveznice zaista izgladnjeli dugi niz godina.Inflacija u evrozoni popela se na 5 odsto u decembru, postavljajući rekord od stvaranja jedinstvene valute pre više od dve decenije, i izaziva sumnje u to koliko brzo će pritisci na cene ove godine popustiti.Na sastanku u decembru, Evropska centralna banka je saopštila da će nastaviti sa kupovinom imovine nakon što njen program hitne kupovine obveznica istekne u martu, ali sporijim tempom nego što su investitori očekivali.To je, u kombinaciji sa znacima da se SAD i UK kreću ka strožoj politici, povećalo prinose na nemačke obveznice. Tržišta sada očekuju da će Banka Engleske tri puta povećati kamatne stope do avgusta, nakon podataka od srede koji pokazuju da je inflacija na najvišem nivou u poslednjih 30 godina.Karsten Brzeski, šef makro istraživanja u ING-u, opisao je pomeranje prinosa Bunda iznad nule kao simbolično važno jer odražava opštu promenu monetarne politike u SAD, ali i u evrozoni sa centralnim bankama koje ulaze u izlaznu traku kao odgovor na rastuća inflacija.Preko Atlantika, prinos dvogodišnjih državnih obveznica SAD, za koji se smatra da je posebno osetljiv na promene u očekivanjima za monetarnu politiku, u utorak je dostigao 1 odsto, prvi put od februara 2020., pošto su cene na tržištima porasle za četiri stope za Federalne rezerve ove godine.Rasprodaja državnog duga takođe je ukazala na poverenje investitora da varijanta virusa korona Omikrona neće uspeti da poremeti oporavak globalne privrede, potencijalno dajući centralnim bankama priliku da povuku kupovinu i podignu kamatne stope.Tržišta sada određuju cene u dva povećanja kamatnih stopa od 0,1 procentnog poena u odnosu na ECB do kraja godine, uprkos insistiranju centralne banke da viši troškovi zaduživanja u 2022. nisu u skladu sa njenim smernicama.ECB se obavezala da će održati „povoljni uslovi finansiranja“ i prošle godine je rast prinosa na obveznice evrozone uzrokovan prelivanjem sa tržišta američkih obveznica opisala kao „nepoželjan“ i potisnut povećanjem tempa kupovine obveznica."Porast prinosa na obveznice mogao bi da pogorša uslove finansiranja u očima ECB i oni će to jasno razmotriti", rekao je Bžeski.

Svet

Milijarderi traže od građana: Naterajte nas da platimo veći porez

Političkim i poslovnim liderima koji se  virtuelno sastaju za Svetski ekonomski forum u Davosu grupa od više od 100 milijardera i milionera uputila je sledeću molbu: naterajte nas da plaćamo više poreza.Grupa koja sebe naziva "Patriotski milioneri" poručila je da ultra-bogati u ovom trenutku nisu prinuđeni da plate svoj deo globalnog ekonomskog oporavka od pandemije, piše Euractiv."Kao milioneri, mi znamo da trenutni poreski sistem nije pravedan. Većina od nas može da kaže da je, dok je većina sveta pretrpela ogromnu količinu patnje u poslednje dve godine, naše bogatsvo poraslo tokom pandemije. Ipak malo ko od nas, a možda i niko, može iskreno da kaže da plaćamo pravedan deo poreza", rekli su potpisnici otvorenog pisma, objavljenog povodom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji je počeo 17. januara.Agencija Rojters je prošle godine izvestila o zapanjujućem rastu bogatstva milijardera u 2020, u trenutku kada se svet "zaključavao" a globalna ekonomija se suočila sa najvećom recesijom od Drugog svetskog rata.To je nateralo grupu milionera da traže veće poreze.Više od 130 zemalja prošle godine postiglo je sporazum da velike kompanije plaćaju globalnu minimalnu poresku stopu od 15 odsto, sa ciljem da im se oteža izbegavanje oporezivanja. Ipak milioneri smatraju da bogati moraju da doprinose više.Tokom dve godine pandemije, bogatstvo deset najbogatijih pojedinaca popelo se na 1,5 biliona dolara, ili 15.000 dolara po sekundi, pokazala je stidija koji je ove nedelje objavio Oxfam. "Nećete naći odgovor na privatnom forumu, vi ste deo problema", poručeno je u pismu učesnicima na forumu u Davosu koji se sastaju ove nedelje. Potpisnici su, između ostalog,  Diznijeva nasledinca Abigejl Dizini i investitor rizičnog kapirala Nik Hanauer. Portparol Svetskog ekonomskog foruma rekao je da je plaćanje pravednog udela poreza jedan od načela ovog foruma, a da je porez na bogatstvo kakav postoji u Švajcarskoj dobar model za primenu i na drugim mestima. U većini zemalja, sem malog broja u Evropi i Južnoj Americi, bogati ne moraju da plaćaju godišnji porez na imovinu kao što su nekretnine, deonice ili umetnička dela, jer se oporezuju samo kada se imovina proda.Progresivnim porezom na bogatsvo od 2 odsto za one koji imaju više od pet miliona dolara do 5 odsto za milijardere moglo bi da se prikupi 2,52 biliona dolara, što je dovoljno da se 2,3 milijarde ljudi digne iz siromaštva i da se garantuje zdravsvena i socijalna zaštita za pojedince koji žive u zemljama sa nižim prihodima, pokazala je studija koju su sproveli "Patriotski milioneri" zajedno sa Oxfamom, i drugim neprofitnim organizacijama. Svetska banka je 2021. godine objavila članak u kome poziva zemlje da razmotre uvođenje poreza na bogatsvo i pomognu da se smanji nejednakost, popune državne kase koje su ispražnjene šemama pomoći zbog koronavirusa i povrati društveno poverenje. Osim Argentine i Kolumbije, od počekta pandemije nisu inicirane nove šeme poreza na bogatsvo.  

Svet

Kraj pandemije moguć već ove godine?

Pandemija koronavirusa mogla bi da bude gotova ove godine, ukoliko se reši nejednakost u vakcinaciji i lečenju, rekao je zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije zadužen za vanredne situacije Majkl Rajan, prenosi Axios.Rajan je rekao da je  šansa da je najgore već prošlo i da će korona postati "deo ekosistema"  uz mogućnost da koronavorus uvek bude prisutan."Postoji šansa da se vanredno stanje u javnom zdravstvu završi ove godine ukoliko uradimo stvari o kojima smo pričali. Moramo da dođemo do niskih nivoa incidencije bolesti sa maksimalnom vakcinacijom populacije, tako da niko ne mora da umre", rekao je Rajan.Više od polovine Evropljana će se do marta zaraziti omikron sojemNabavka medicinske opreme i dalje tajnaPrethodno je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus upozorio da da je svet na ivici katastrofalnog moralnog neuspeha zbog nejednake distribucije vakcine protiv koronavirusa. Dok se siromašnije zemlje bore da nabave i distribuiraju vakcine, bogatije zemlje kao šte je SAD imaju višak vakcina i počinju sa ohrabrivanjem stanovništva da prime buster doze."Neću da ćutim na to što kompanije i zemlje koje kontrolišu globalnu nabavku vakcina misle da bi siromašniji u svetu trebalo da se zadovolje sa ostacima", rekao je Adhanom Gebrejesus.

Svet

Rio Tinto: Rokovi u projektu Jadar pomereni za godinu dana

Zbog ekoloških protesta u Srbiji anglo-australijska rudarska kompanija Rio Tinto objavila je nove rokove za realizaciju projekta eksploatacije litijuma u okolini Loznice, preneo je Rojters. Prema novom planu, ta kompanija će u Srbiji početi sa proizvodnjom litijuma 2027. godine.Kako je ranije odlučeno, Rio Tintov projekat Jadar je investicija vredna 2,4 milijarde dolara. Kompanija se sada, kako se dodaje suočava sa protestima i kašnjenjima u dobijanju odobrenja ključnih za eksploataciju litijuma u Srbiji.Projekat eksploatacije litijuma i bora u blizini Loznice u dolini reke Jadar trebalo bi da tu anglo-australijsku kompaniju pozicionira kao najvećeg evropskog dobavljača litijuma u ​ narednih 15 godina. Tada se očekuje ogrnomna tražnja za električnim automobilima.Litijum se inače koristi za proizvodnju električnih baterija, koje tim vozilima obezbeđuju pogon. Ipak, zbog eventualnog zagađenja tokom njegove eksploatacije, dovodi se u pitanje njegova opravdanost kao ekološkog goriva.Namera Rio Tinta da izgradi rudnik u Srbiji naišla je na veliki otpor ekoloških aktivista i lokalne zajednice, kako u okolini Loznice, tako i u drugim delovima Srbije gde se takođe sprovode geološka istraživnaja litijuma.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Protesti su primorali Gradsku skupštinu u Loznici da ukine prostorni plan kojim se Rio Tintu stvaraju uslovi za izgradnju rudnika i postrojenja za izdvajanje litijuma. Kako se dodaje, građani Srbije bi o realizaciji tog projekta mogli da odlučuju nakon najavljenih aprilskih izbora."U potpunosti razumemo zabrinutost za a životnu sredinu i nastavićemo da se angažujemo kako bi pokazali da su okviru projekta razvijena rešenja za ublažavanje negativnog uticaja životnu sredinu", navodi se u saopštenju. Vest stiže i u trenutku kada su se odnosi između Srbije i Australije rasplamsali nakon što je Australija deportovala Novaka Đokovića, svetskog prvaka u tenisu, zbog toga što, kako se dodaje, nije bio vakcinisan protiv covida 19.Nova mapa puta za projekat Jadar objavljena je zajedno sa rezultatima i prognozom proizvodnje Rio Tinta za 2022. godinu.

Svet

Promet automobila u Evropi dodatno opao 2021. godine

Na evropskom tržištu automobila prošle godine je zabeležen novi pad prodaje od 2,4 odsto, saopštilo je Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA), prenosi Euractiv. Kako se navodi, nedostatak kompjuterskih čipova - poluprovodnika, koji se koriste u proizvodnji automobila, bio je glavni razlog zastoja u automobilskoj industriji tokom 2021. godine.Registracija novih putničkih automobila na nivou Evropske unije pala je za 2,4 odsto tokom u 2021. godine, na 9,7 miliona vozila, što najmanji ukupan broj novih prodatih automobila od 1990. godine. Pretprošle 2020. godine taj pad je bio 24 odsto i tada je prodato 3,3 miliona manje automobila nego 2019. godine.Kako se dodaje, kratkoročne prognoze nisu dobre, pa će se situacija zadržati i u prvoj polovini 2022. godine, ocenjuju u konsultantnskoj kompaniji Alik Partners. Situacija bi trebalo da se poboljša sredinom godine, ali to ne znači da se neće pojaviti drugi problemi u vezi sa snabdevanjem, kao i u vezi sa nedostatkom radne snage.Nedostatak čipova je kako se ocenjuje posledica pandemije, jer su njihovi proizvođači imali problem sa distribucijom, oboljevanjem svojih radnika, problemima u vezi sa snabdevanjem kao i povećanom tražnjom za elektronskom opremom u svetu.Izaberite odličan polovni auto uz ove saveteOsetan rast cena polovnih automobila, očekuju se dalja poskupljenja Tržišta Francuske, Italije i Španije, kako se dodaje, zabeležila su skroman rast prodaje automobila, ali je pad od 10 odsto koji je zabeležen u Nemačkoj uticao na celo EU tržište. Nemačko tržište automobila je najveće u Evropi, jer se na njemu proda četvrtina automobila napravljenih u EU. Prošle godine u toj zemlji prodato je preko 2,6 miliona automobila.Analitičari kompanije Inovev ocenjuju da se na evropsko tržište odrazilo poskupljenje automobila, kao praksa da kupci odlažu kupovinu novog vozila, zbog eventualne kupovine novog električnog autmobila.Od evropskih proizvođača, Folksvagen je zadržao prvo mesto, sa padom prodaje od 4,8 odsto na 1,4 miliona vozila i smanjenim tržišnim udelom od 25 odsto.Stellantis, koji čine Fijat (uključujući i fabriku u Kragujevcu), Pežo i Citroen, pretrpeo je manji pad od dva odsto, na 2,1 milion prodatih automobila, ali se njegov tržišni udeo u EU povećao na 21 odsto.Proizvodnja automobila u Rumuniji sve bliža novom rekorduProizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u EvropiGrupa Renault zabeležila je pad od 10 odsto. Pad prodaje njenih modela bio je 16 odsto, dok je porasla prodaja Dačije i sportskih brendova Alpina. Udeo te kopmpanije na EU tržištu bio je 10 odsto.Nemački BMW zabeležio je rast prodaje od 1,5 odsto, ali je Dajmler, koji je vlasnik brendova Mercedes i Smart, zabeležio pad od 12,4 odsto.Korejski Hjundai, koji proizvodi i Kia automobile učvrstio je svoju četvrtu poziciju na nivou EU, sa rastom prodaje od 18,4 odsto (preko 828.000 vozila). Tržišni udeo te kompanije u EU je porastao na 8,5 odsto.Na drugim stranama sveta, kinesko tržište automobila beležilo je rast od 4,4 odsto, a tržište u Sjedinjenim Državama 3,7 odsto.

Svet

Evropske zalihe gasa za četvrtinu manje nego lane

Zalihe gasa u evropskim podzemnim skladištima manje su za 25 odsto (za 15,6 milijardi kubika), nego u istom periodu prošle godine, saopštio je ruski Gasprom. Sa druge strane, Gasprom je u prvoj polovini januara proizveo 23,1 milijardu kubnika gasa, što je za 2,1 odsto (0,5 milijardi kubnih metara) više nego u istom periodu lane.Čak 62,6 odsto gasa ubrizganog tokom letnji period je već povučen iz objekata, dodaje se u Gaspromovom saopštenju. Ukupna količina radnih zaliha gasa u evropskim pogonima 15. januara je iznosila 46,9 milijardi kubika, što je za 1,091 milijardu manje od istorijskog minimuma koji je zabeležen na taj dan.Gasprom je u istom periodu povećao svoje domaće isporuke za 3,7 odsto (za 0,6 milijardi kubika) u prve dve nedelje 2022. godine.Kako se dodaje, izvoz gasa kompanije u zemlje van bivšeg Sovjetskog Saveza iznosio je 5,4 milijarde kubnika, što je za 41,1 odsto (za 3,7 milijardi kubika) manje nego pre godinu dana.Češka ukida PDV na struju i gasVlada Srbije od decembra subvencioniše potrošače gasa Gasprom je kako se dodaje povećao isporuke Bugarskoj (za 48,6 odsto), Turskoj (za 0,3 odsto) i Bosni i Hercegovini (za 7,3 odsto), kako je precizirano, na zahtev potrošača i u skladu sa ugovornim obavezama.Napominje se da rastu i isporuke gasa Kini preko gasovoda 2Snaga Sibira". U prvoj polovini januara 2022. njihov iznos je bio 1,5 puta veći od količine u istom periodu 2021. godine. Dodaje se da su zalihe gasa u ukrajinskim postrojenjima pale za 44,2 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Svet

EU stopirala spajanje Hyundai i Daewoo u oblasti brodogradnje

Evropska komisija saopštila je da je blokirala spajanje delatnosti brodogradnje kompanija Hyundai i Daewoo, koje je procenjeno na dve milijarde dolara, prenela je Agencija Anadolija. Kako se navodi, odlukom se sprečava eventualno brodskog transporta tečnog prirodnog gasa. EU smatra da bi do toga bi moglo da dođe upravo spajanjem te dve južnokorejske kompanije koje prave brodove za transport tog energenta."Spajanje dva južnokorejska preduzeća koja se bave brodogradnjom stvorilo bi dominantnu poziciju nove kompanije koja bi nastala nakon tog procesa i smanjilo bi konkurenciju na svetskom tržištu za izgradnju velikih brodova za tečni prirodni gas", navodi se u saopštenju Evropske komisije.Potpredsednica Evropske komisije Margret Vestager, koja je zadužena za politiku konkurencije, naglasila je da su velika plovila za tečni prirodni gas neophodna u lancu snabdevanja tim energentom širom sveta. Kako je dodala, gas doprinosi energetskoj sigurnosti u Evropskim zemljama.Vestager je ocenila da bi spajanjem kompanija Hyundai-a i Daewoo-a moglo da dođe do situacije u kojoj bi se smanjio broj dobavljača prirodnog gasa i većih troškova njegovog brodskog transporta.Američki Senat protiv novih sankcija za "Severni tok 2"VLADA OGRANIČILA CENU GASASKOČILA CENA GASA U EVROPI Prema najavama iz 2019. godine, akvizicija kompanije Daewoo Shipbuilding & Marine Engineering od strane Hyundai Heavy Industries Holdings stvorila bi najvećeg brodograditelja na svetu, sa tržišnim udelom od više od 60%.Globalno tržište za izgradnju velikih koji prevoze prirodni gas vredelo je oko 40 milijardi evra u poslednjih pet godina, a evropski kupci imali su oko 50 odsto svih narudžbina.Odluka o zabrani spajanja dolazi u vreme kada je prirodni gas na relevantnim tržđištima u Evropi skočio na preko 1.300 dolara za stotinu kubika, kao i u trenutku kada su Sjedinjene Države odustale od novih sankcija za Rusiju zbog izgradnje gasovoda Severni tok 2.VLADA OGRANIČILA CENU GASA

Svet

Maja Suđicki Trzin (Samer&Co): Problemi u snabdevanju mogući za dva meseca

Globalna ekonomija mogla bi biti opet pogođena prekidom u lancima snabdevanja, prenela je agencija Bloomberg. Kineska nula kovid strategija (suzbijanje svakog žarišta korone) dala je zdravstvene rezultate u kratkom roku i očekujem da će Kina imati još perioda zatvaranja sve dok traje pandemija, kaže Maja Suđicki Trzin, generalni direktor kompanije Samer&Co Shipping iz Novog Sada. “Problem u snabdevanju može da nastane za dva meseca kada se pojača trgovinska razmena. Do tada, savetujem uvoznike da ukoliko nisu počeli, ozbiljnije rukovode zalihama jer je dobar udeo u poremećajma poslednjih godinu dana posledica nemanja zaliha usled niskih troškova i dostupnosti opreme za međunarodni transport od 2012. godine na dalje”, kaže ona. Ekonomisti bankarske grupacije  HSBC su upozorili da ako se zaražavanje omikronom koji već prelaljuje veliki deo globalne ekonomomije proširi širom Azije, posebno Kine, onda će prekid u proizvodnji biti neizbežan. “Kina je od prvog dana pandemije imala strategiju “zero covid” i u svojoj odluci nije ni jednog trenutka odstupila. Prethodne odluke o zatvaranju administrativnih celina pogođene pojavom virusa dosledno je sprovodila i nijedna delatnot vezana za spoljnu trgovinu i međunarodni transport nije bila izuzetak”, kaže Maja Suđicki Trzin.Sve je to je imalo kratkoročne posledice za lokalno poslovanje ali na našu žalost, dugoročne na globalne lance snabdevanja i industriju koja zavisi od kineske outsorsovane proizvodnje.“Nova najavljena zatvaranja, ukoliko se dese u narednim sedmicama ne bi previše trebalo da imaju uticaja jer u vreme proslave Kineske Nove godine ekonomska aktivnost je slabija i obustava rada je redovna pojava. Poslednjih mesec dana primetna je stabilizacija u poslovanju i otpremi robe u meri koja je karakterističa za praznike”, kaže ona.   Postoje pokušaji izazivanja blage panike kako bi se podigle cene usluga transporta, ali ako posmatramo pravo stanje kod dobavljača vidimo, kako ona ukazuje, da se dobar deo proizvodnje stabilizovao. “Slično je i na strani tražnje. Sa druge strane Kina ima mehanizme da svojim odlukama utiče na globalne lance snabdevanja, ali mnoge posledice poremećaja na kraju mogu negativno da se odraze na investicione aktivnosti u samoj Kini”,  kaže ona. 

Svet

Slovenija potpuno napušta ugalj do 2033. godine

Slovenija će na osnovu najnovije strategije koju je usvojila njena vlada prestati da koristi ugalj za proizvodnju električne energije do 2033, preneo je Euractiv. Za pravednu trwanziciju u toj oblasti energetike Sloveiji će na raspolaganju biti skoro 250 miliona evra.Ta sredstva koristiće se za region dolina Savinja i Šalek, gde se nalazi jedina termoelektrana na ugalj i aktivni rudnik uglja, kao i za Zasavje gde su prestali da rade i rudnik i termoelektrana na ugalj. Odluka je kako se navodi doneta nakon osam meseci opsežnih konsultacija sa zainteresovanim stranama i lokalnim zajednicama.Termoelektrana na ugalj u Šoštanju i rudnik uglja u susednom Velenju, koje vodi državna elektroprivredna kompanija, tražili su da se pomeri rok do kada bi trebalo da se prestane sa korišćenjem uglja, ali su sada po svemu sudeći prihvatili da to bude do 2033. godine.Uprava Rudnika uglja Velenje saopštila je kako je planom predviđeno da će radna mesta biti sačuvana još najmanje dvadeset godina, jer se procenjuje da će radovi na zatvaranju rudnika trajati 15 godina, od trebntkaa kada se prestane sa kopanjem uglja.U dve godine proizvodnja i potrošnja uglja u EU opala za trećinuSrbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Kompanija koja upravlja termoelektranom Šoštanj saopštila je da će očuvanje energetske lokacije, znanja i tehnologije u Šalečkoj dolini omogućiti dalji razvoj i primenu novih tehnologija. Nezvanični  Šoštanj, koji proizvodi skoro trećinu struje u Sloveniji, neće se odmah ugasiti, već će umesto lignita koristiti gas.Prema nekim procenama, to postrojenje već pravi gubitke i moglo bi da bude zatvoreno i pre 2033. godine, iako je dobilo novu proizvodnu jedinicu 2016. godine koja je koštala 1,5 milijardi evra. Razlog je plaćanje velikih taksi zbog emisije CO2.Ekološke organizacije u Sloveniji već su tražile da se prelazak sa uglja obavi do 2030. godine, saopštila je organizacija Fokus. Kako se dodaje, Slovenija je jedna od šest evropskih zemlaja koje će ukinuti ugalj posle 2030. godine. Među njima je i Nemačka koja je već najavila da će taj rok pomeriti za neki raniji termin.

Izdanja

Broj 114, Oktobar 2024.

Broj 114

Oktobar 2024.
Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.