Svet

Svet

Severnokorejski hakeri ukrali 400 miliona dolara u kriptovalutama

Hakeri iz Severne Koreje su u 2021. godini, pokrenuli najmanje sedam napada na platforme za kriptovalute i tako prošle godine izvukli digitalnu imovinu u vrednosti od skoro 400 miliona dolara, saopštila je kompanija za analizu blokčejna Chainalysis, dok Severna Koreja poriče bilo kakvu umešanost u napade. Napadi su uglavnom bili usmereni na investicione firme i centralizovane berze, a korišćeni su mamci za krađu identiteta, eksploataciju koda, malver i napredni društveni inženjering kako bi izvukla sredstva ovih organizacija i prebacila na adrese koje kontroliše Severna Koreja. U saopštenju je navedeno da je Severna Koreja kada je preuzela sredstva, započela je pažljiv proces pranja kako bi se ukradena sredstva prikrila i unovčila.Ove složene tehnike navele su mnoge istraživače bezbednosti da okarakterišu ove sajber aktere koji rade za Demokratsku Narodnu Republiku Koreju (DNRK) kao napredne uporne pretnje među kojima je i "Lazarus grupa", koju vodi primarna obaveštajna agencija Severne Koreje, Generalni biro za izviđanje koji su odobrile SAD i Ujedinjene nacije. .Od 2018. godine grupa je krala i prala ogromne sume virtuelnih valuta svake godine, obično više od 200 miliona dolara, a prema Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, prihod ostvaren od ovih hakova ide za podršku severnokorejskim programima za razvijanje oružja za masovno uništenje i balističkih projektila.Od 2020. do 2021. godine broj hakova povezanih sa Severnom Korejom skočio je sa četiri na sedam, a vrednost izvučena iz ovih hakova porasla je za 40 odsto.Više od 65 odsto ukradenih sredstava DNRK je oprano putem miksovanja ove godine, u odnosu na 42 odsto u 2020. i 21 odsto u 2019. godini, što sugeriše da su akteri oprezniji svake godine.Zašto mikseri? Severna Koreja sistemski pere novac, a njihova upotreba višestrukih miksera (softverskih alata koji objedinjuju i šifruju kriptovalute sa hiljada adresa) je proračunati pokušaj da se prikrije poreklo nezakonito stečenog digitalnog novca dok se ona pretvara u fiat valutu.Chainalysis je identifikovao 170 miliona dolara u tekućim bilansima, što predstavlja ukradena sredstva 49 zasebnih hakova u periodu od 2017. do 2021. godine, koji su pod kontrolom Severne Koreje, ali hakovan novac tek treba da budu opran putem.Od ukupne imovine, otprilike 35 miliona dolara je došlo od napada u prethodne dve godine, a više od 55 miliona dolara stečeno je napadima izvršenim 2016. godine, što znači da DNRK poseduje ogromna neoprana sredstva stara čak šest godina.Ovo sugeriše da hakeri povezani sa Korejom ne prebacuju ukradene kriptovalute uvek brzo kroz proces pranja, ali se pretpostavlja da je tako jer se nadaju da će interesovanje za sprovođenje zakona za ove slučajeve nestati i tako će biti u mogućnosti da isplate novac bez nadzora što ukazuje na pažljiv plan, a ne ishitreno postupanje.U avgustu 2021. godini sajt za razmenu kriptovaluta Liquid.com objavio je da je neovlašćeni korisnik dobio pristup nekim kriptovalutama kojima upravlja Liquid, a 67 različitih ERC-20 tokena, zajedno sa velikim količinama etra i bitkoina, premešteno je iz ovih novčanika na adrese koje kontroliše strana koja radi u ime Severne Koreje.Napadač je zatim koristio decentralizovane protokole zamene i miksovanja kriptovaluta kako bi se prikrilo poreklo ukradenog novca.Na kraju ovog procesa, napadači premeštaju bitkoin na centralizovane, prvenstveno azijske berze, gde je verovatno zamenjen za fiat valutu kao što je kineski renminbi, što im omogućava da konačno pristupe gotovini stečenoj hakom."Vlada Severne Koreje, bilo da je to preko Lazarus grupe ili njenih drugih kriminalnih sindikata, predstavljala je naprednu upornu pretnju industriji kriptovaluta 2021. godine", saopštila je kompanija Chainalysis.

Svet

Kim Kardašijan optužena za malverzacije sa kripto valutama

Grupa investitora podnela je tužbu protiv starlete Kim Kardašijan, boksera Flojda Mejvedera i NBA zvezde Pola Pirsa zbog "pump and dump-a" sa kripto valutama.Naime, u podnesku se navodi da su pomenute poznate ličnosti pozivale svoje Instagram pratioce da kupuju "EthereumMax" tokene, što je uticalo na potražnju istih. To je prouzrokovalo pad cene tokena za 98% u roku od samo mesec dana od kada je poziv za kupovinu objavila Kim Kardašijan na društvenim mrežama. Popularnost kripto valuta skočila je u poslednjih godinu dana, a mnoge javne ličnosti odlučile su da investiraju u tokene. Za sada, pomenute javne ličnosti nisu se oglasile povodom ovih optužbi.

Svet

Američki Senat protiv novih sankcija za „Severni tok 2“

Ta mera je sukobila ukrajinskog predsednika, koji se zalagao za kazne, protiv Bajdenove administracije, koja je uspešno lobirala kod demokrata da im se suprotstave.Senat je u četvrtak odbacio ponudu za uvođenje sankcija ruskom gasovodu za prirodni gas, pošto su se demokrate suprotstavile merama predvođenim republikancima koje su podržali ukrajinski lideri, ali kojima se Bajdenova administracija protivi zbog straha od ruske invazije na Ukrajinu.Konačan broj glasova od 55 prema 44 bio je manji od 60 glasova potrebnih za usvajanje, a došao je u trenutku kada su Sjedinjene Države i njihovi transatlantski saveznici vršili pritisak na predsednika Rusije Vladimira Putina da odustane od daljeg upada u Ukrajinu i povuče svoj trupe sa svojih granica.Predlog zakona je podstakao kampanje lobiranja na Kapitol Hilu, gde su se najviši ukrajinski zvaničnici oslanjali na senatore da ga podrže, a zvaničnici Bajdenove administracije su pokušavali da ga ubiju.Napori da se uvedu sankcije Severnom toku 2, podvodnom gasovodu od Rusije do Nemačke koji bi Moskvi dao ogromnu kontrolu nad Evropom, dugo su privlačili dvostranačku podršku na Kapitol Hilu, gde su zakonodavci entuzijastično nastojali da podrže Ukrajinu protiv ruske agresije. Ali tajming glasanja usred nastavka diplomatskih razgovora između Rusije i Sjedinjenih Država u nadi da će se izbeći rat kao i glasno protivljenje Bajdenove administracije na kraju su pomogli da se podstakne poraz te mere.Šest demokrata neki od njih suočeni sa teškim reizborima 2022. odstupili su od pozicije svoje stranke i glasali za tu meru, odražavajući da je većina senatora podržala nove sankcije.Bajdenova administracija i njeni saveznici u Kongresu su tvrdili da će zakon, koji predvodi senator Ted Kruz, republikanac iz Teksasa, malo pomoći da se suprotstavi ruskom uticaju jer je izgradnja gasovoda skoro završena. Umesto toga, rekli su, sankcije bi zabile klin između Sjedinjenih Država i Nemačke, koja se zalagala za naftovod kao vitalnog za njen industrijski uspeh, i odustala bi se od ključne tačke uticaja tokom diplomatskih pregovora.„Ako ovaj zakon bude usvojen, to neće učiniti manje verovatnim gasovod Severni tok“, rekao je senator Kristofer S. Marfi, demokrata iz Konektikata.„To neće sprečiti Rusiju da napadne Ukrajinu. U stvari, to će učiniti upravo suprotno. To će učiniti da završetak Severnog toka bude verovatniji i biće poklon Rusiji, koji će nas odvojiti od naših evropskih saveznika upravo u trenutku kada treba da budemo solidarni sa njima kako bismo odvratili rusku agresiju.Republikanci su optužili demokrate da su dozvolili da ruska agresija prođe bez kontrole, oslikavajući svoje nespremnost da uvedu sankcije politički motivisanom."Bela kuća žestoko lobira kod demokrata, tražeći od demokrata da stanu uz svoju stranku na račun naših saveznika, na račun Evrope, na račun nacionalne bezbednosti SAD", rekao je Kruz. „Predložio bih da Džo Bajden nije predsednik, da Donald Tramp danas sedi u Ovalnom kabinetu, svaki pojedini demokrata u ovoj sali bi glasao za ove sankcije.Senator Mič Mekonel, republikanac iz Kentakija i lider manjine, pokušao je da obezbijedi argument demokrata da bi sankcije narušile jedinstvo između Sjedinjenih Država i njihovih evropskih saveznika."Sama cevovod je klin, u tome je cela poenta, to je bio i Putinov cilj da odvoji Ukrajinu od Evrope, kao i da Evropa još više zavisi od ruskog gasa", rekao je Mekonel.Zakoni  Kruza pokrenuli su žestoku rundu lobiranja, pritiskajući posebno demokrate centra koji su dugo podržavali Ukrajinu. U video pozivu na Badnje veče sa dvopartijskom grupom od više od 20 poslanika, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je Severni tok 2 označio kao egzistencijalnu pretnju njegovoj zemlji, tvrdeći da gasovod predstavlja isto toliko rizika za Ukrajinu koliko i ruske trupe koje gomilaju na svojoj zemlji. granice, prema četiri osobe upućene u poziv, koje su ga opisali pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da ga komentarišu.Gospodin Zelenski je, kako su rekli, izrazio frustraciju što je Bajdenova administracija prošle godine odustala od sankcija za gasovod. Od tada Zelenski promoviše predlog zakona g. Kruza na Tviteru.Lobista koji predstavlja ukrajinsku naftnu i gasnu industriju, uključujući državnu kompaniju Naftogas, obratio se ove nedelje kancelarijama demokrata u Senatu kako bi pozvao na podršku predlogu zakona gospodina Kruza, kaže osoba koja je upoznata sa tim.

Svet

Koliko se letelo u 2021. godini?

U decembru 2021. godine, broj komercijalnih letova u Evropskoj uniji (EU) porastao je za 130 odsto u poređenju sa decembrom 2020, saopštio je Eurostat. Brojke su, međutim, i dalje ispod nivoa pre pandemije jer je u odnosu na decembar 2019. godine broj letova bio manji za 24 odsto.U decembru 2021. bilo je 383.720 komercijalnih letova, a u decembru 2020. godine 166.990. U decembru 2019. godine broj komercijalnih letova iznosio je 504.270.Avio-industrija se polako oporavljala tokom 2021. godine, iako u prvim mesecima nije bilo znakova oporavka. U januaru 2021. je bilo 68 odsto manje komercijalnih letova nego u istom mesecu 2019. godine, u februaru je pad u odnosu na isti mesec 2019. bio 73 odsto, a u martu je pad iznosio 71 odsto. Situacija je počela da se popravlja u maju, kada je bilo 67 odsto manje letova nego u istom mesecu 2019. godine, da bi u junu pad iznosio 54 odsto, a u avgustu 31 odsto.Septembar je imao manji pad komercijalnih letova u odnosu na na isti mesec 2019. godine (-33 odsto).Oktobar sa padom od 30 odsto, novembar sa padom od 26 odsto i decembar sa padom od 24 odsto najbliži su brojkama komercijalnih letova pre pandemije. Avio-kompanije prinuđene da organizuju letove bez putnikaZemlje Evropske unije koje su imale najmanji pad komercijalnih letova u decembru 2021. godine u odnosu na isti mesec 2019. godine su Hrvatska (-6 odsto), Grčka (-8 odsto), Kipar (-9 odsto).Sa druge strane broj letova u Češkoj i Austriji pao je za više od 40 odsto (-41 odsto u obe države).U ostalim državama EU pad komercijalnih letova bio je manji od jedne trećine. Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati?Sveukupno kada se uporede 2019. i 2021. godina, najviše znakova oporavka kada se radi o komercijalnim letovima primećeno je u Grčkoj, u odnosu na 2019. pad je u iznosio 29 odsto. Slede Kipar (-38 odsto), Luksemburg (-39 odsto). Sa druge strane, avio-industrija u Irskoj pokazala je najmanje znakova opravka. Pad komercijalnih letova u toj zemlji bio je 64 odsto u odnosu na 2019. godinu. Slede Slovenija i Češka (-62 odsto). Na nekim aerodormima više letova nego 2019.Neki aerodromi u EU zabeležili su čak i porast broja komercijalnih letova u odnosu na 2019. Najveći porast broja komercijalnih letova zabeležio je aerodrom Berlin Brandeburg (+13.521, +16 odsto), Lijež (+6.972, +21 odsto) i aerodrom Pariz - Le Burže (+2.715, +8 odsto).Nnajveći pad broja komercijalnih letova zabeležen je u velikim evropskim čvorištima vazdušnog saobraćaja: Minhen (-261 020, -64 odsto), Frankfurt (-250 712, -49 odsto) i Šarl de Gol u Parizu(-247 959, -50 odsto).

Svet

U Americi najveća inflacija u poslednje četiri decenije

Cene u SAD u decembru 2021. povećane su za sedam odsto u poređenju sa prethodnom godinom i to predstavlja najveću stopu inflacije u poslednjih 40 godina, saopštilo je tamošnje Ministarstvo finansija, prenela je Beta.Ekonomski stručnjaci ukazuju da se velika potražnja takoreći sukobila sa nestašicama u snabdevanju koje su izazvane koronom. To je uticalo na rast cena motornih vozila i nameštaja, ali i svakodnevnih potrepština, poput hrane i goriva.Veće cene obeležile su američku ekonomiju tokom cele prethodne godine, a njihov rast najveći je još od 1982. godine, prenosi agencija Beta pozivajući se na Glas Amerike (Voice of America).Bela kuća i kreatori ekonomske politike u Federalnim rezervama (američkoj Centralnoj banci) usredređeni su na rastuće troškove, mada ukazuju da očekuju da će inflacija ostati izražena tokom 2022. godine.Američki predsednik Džozef Bajden pozvao je Federalnu trgovinsku komisiju da istraži "ponašanje naftnih i gasnih kompanija na štetu potrošača".Federalne rezerve nastoje da obuzdaju inflaciju tako što će prekinuti direktnu finansijsku podršku privredi u martu, ranije nego što je prvobitno planirano, i povećati referentnu kamatnu stopu koja utiče na troškove zaduživanja za preduzeća i potrošače.

Svet

Evropski račun za struju tri puta veći nego 2021, države nude subvencije

Cene energenata u Evropi 2022. godine biće najveće tokom poslednjih 10 godina jer se dogodila hiperinflacija cena gasa i struje, ocenjuje međunarodna investiciona banka Citigrup, a prenosi Bloomberg. Prema trenutnim procenama, ukupan račun za primarnu energiju u regionu Evrope iznosiće oko 1.000 milijardi dolara (jedan trilion).Nova nepovoljna situacija kako se naglašava pogađa podjednako i domaćinstva i industriju, pa su se vlade nekih evropskih zemalja već odlučile da im pomognu subvencijama.Ocenjuje se da je olakšanje za potrošače ipak na vidiku jer evropske vlade pojačavaju napore da zaštite domaćinstva od visokih računa za potrošnju energenata. Sledeći odluke Franciske i Italije, Švedska je već najavila paket subvencija vredan 664 miliona dolara.Prethodne rekordne cene su kako se podseća uglavnom bile posledica rasta cene nafte. Sada se radi o većim troškovima grejanja, saobraćaja i rada velikih industrijskih postrojenja.To će kako se ocenjuje pomoći u smanjenju emisije CO2.   Ipak, ocenjuje se da će potrošači i industrija širom regiona verovatno morati da donesu neke teške odluke u vezi sa potrošnjom energije.Evropa je duboko u energetskoj krizi sa najnižim zalihama gasa. Referentne cene goriva porasle su za više od 250 odsto prošle godine. Sa druge strane, tenzije između Zapada i Rusije koja je najveći dobavljač gasa u Evropi godinama drže trgovace u neizvesnosti.Britanci ogorčeni zbog ciničnih saveta za uštedu strujeLETNJE PRIPREME ZA ZIMU: KOLIKO KOŠTA INSTALACIJA GREJANJA NA GAS? Manje vetra takođe ograničava proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, koja se naziva osnovom tamozvane "zelene revolucije", odnosno prelaska na ekološki čistije energente.Gas inače kako se podseća predstavlja oko 25 odsto energetskih potreba Evrope, u poređenju sa oko 10 odsto u Aziji. Zbog toga što se koristi i kao gorivo za elektrane, porast njegove cene utiče i na cenu struje.Energetski sektor u Srbiji trenutno pogađaju havarije u javnom preduzeću Elektropivrede Srbije (EPS). Nakon kolapsa celog sistema u decembru kada je pao prvi sneg, poslednja u nizu je požar na bageru velikog kapaciteta u Rudarskom baesnu Kolubara.Zbog niza propusta u rukovođenju EPS-om, dugogodišnji v.d. tog preduzeća, Milorad Grčić, podneo je ostavku. 

Svet

Gvožđe umesto litijuma, jeftinije i bezbednije baterije?

Američki startap Form Energy radi na razvijanju gvožđe-vazduh baterija zasnovanih na reverzibilnom rđanju koje bi nasuprot široko korišćenih litijum-jonskih baterija bile značajno jeftinije, a i sam proces rudarenja znatno rasprostanjenijeg gvožđa je ekoliški podobniji i jednostavniji od procesa rudarenja litijuma.From Energy daje nadu da će biti moguće i bez eksploatacije litijuma, koju prate brojni ekološki problemi, biti rešen izazov dugoročnog skladištenja električne energije kako bi se u budućnosti koristila struju koja se većinski proizvodi iz obnovljivih izvora energije, piše Klima101.Jedna od najvećih prepreka u procesu prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije je periodičnost upotrebljivosti energije koju obnovljivi izvori pružaju, što se vidi na primeru solarne energije koja, za razliku od sagorevanja fosilnih goriva, usled smenjivanja dana i noći, nije u stanju da obezbedi konstantno snabdevanje električne mreže. Potreban je način da se višak električne energije koja se proizvede tokom dana uskladišti i da bude dostupan tokom noći, zato je pronalazak pouzdane tehnologije dugoročnog skladištenja energije cilj Forum Energy startapa i od presudnog je značaja za široku upotrebu obnovljivih izvora, odnosno ukidanje termoelektrana i smanjenje emisija ugljen-dioksida.Upotreba danas naširoko korišćenih litijum-jonskih baterija u svrhu dugoročnog skladištenja energije u budućnosti nema smisla, zbog neverovatno velike količine potrebnih baterija, kao i zbog ekološke nepodobnosti litijuma. Zato iz ovog startapa naglašavaju da njihovo rešenje koristi naširoko dostupne resurse: gvožđe, vodu i vazduh.Tehnologija gvožđe-vazduh baterija, kao podvrsta metal-vazduh baterija, poznata je kao koncept još od sedamdesetih, ali nije komercijalizovana, zasniva se na reakciji gvožđa sa kiseonikom iz vazduha pri pražnjenju baterije, pri čemu se gradi rđa. Pri procesu pražnjenja, sistem uvlači vazduh iz koga potiče potreban kiseonik, a pri procesu punjenja baterije sistem izbacuje vazduh, obogaćen oslobođenim kiseonikom. Dodatna dobra strana primene ove tehnologije je to što je oslobođeni vazduh u određenoj meri čistiji nego onaj uvučeni. Baterije se sastoje od deset do dvadeset opisanih ćelija i veličine su mašine za pranje veša, a sistem se sastoji od više hiljada ovakvih baterija spakovanih u kućište koje ih štiti od spoljne sredine. Veličina sistema, odnosno količina upotrebljenih baterija može da varira u zavisnosti od potreba. Kapacitet skladištenja sistema koji zauzima malo manje od pola hektara zemiljišta, otprilike je takav da je u stanju da skladišti oko više od tri megavata električne energije.Činjenica da Form Energy nije izmislio novu tehnologiju već samo izabrao onu postojeću koja najviše obećava i optimizovao je, omogućila mu je da u samo četiri godine predstavi funkcionalno rešenje.  Izvršni direktor kompanije, Mateo Jaramiljo, u intervjuu za portal CleanTechnica tvrdi da su njihovi sistemi u stanju da kontinualno snabdevaju mrežu tokom 100 sati i duže, što ih stavlja u rang sa postrojenjima zasnovanim na fosilnim gorivima. On napominje da bi cena baterija na kojima rade mogla biti desetostruko manja od cene od litijum-jonskih, što pre svega proizilazi iz stostruko manje nabavne cene sirovine gvožđa, naspram sirovine litijuma.Budući da je za ove baterije gvožđe ključni sastojak, kompanije iz čelične industrije veoma su zainteresovane za implementaciju ovakvog rešenja, a u julu ove godine putem grupnog investiranja Form Energy je prikupio 240 miliona dolara za svoj projekat.Prva prilika za pravdanje investicija i početak implementacije ove tehnologije je gradnja sistema za skladištenje energije za elektrodistribucionog operatera Great River Energy u Minesoti, sa rokom do 2023. godine. Taj projekat treba da ima ulogu dokaza funkcionalnosti i postavljanja primera mogućnosti dugoročnijeg skladištenja energije, nasuprot danas korišćenog kratkotrajnog.

Svet

Više od polovine Evropljana će se do marta zaraziti omikron sojem

Više od polovine ljudi u Evropi verovatno će zaraziti omikron varijantom koronavirusa do marta, saopštila je juče Svetska zdravstvena organizacija (SZO), pošto je Svetska banka upozorila da bi zarazna varijanta mogla da ometa oporavak globalne privrede, prenosi EURACTIV.Veoma zarazan soj omikrona proširio se širom zemalja, primoravajući vlade da nametnu nove mere, a neke da uvedu dodatne doze vakcina, ipak SZO je u utorak upozorila da strategija ponavljanja dodatnih doza vakcina prvobitnog sastava protiv koronavirusa verovatno neće biti održiva strategija protiv novih varijanti.Sa skoro osam miliona registrovanih infekcija u proteklih sedam dana, prema podacima agencije France-Presse, Evropa trenutno prijavljuje najveći broj zaraženih i smrtnih slučajeva u svetu.Evropa se nalazi u epicentru novih zabrinjavajućih epidemija, a SZO je juče saopštila da bi omikron trenutnom brzinom širenja mogao da zarazi polovinu svih ljudi u regionu."Institut za zdravstvenu metriku i procenu predviđa da će više od 50 odsto stanovništva u regionu biti zaraženo omikronom u narednih šest do osam nedelja", rekao je regionalni direktor SZO za Evropu, Hans Kluge, ali je naglasio da odobrene vakcine i dalje pružaju dobru zaštitu od teških bolesti i smrti uključujući i omikron.Evropski region SZO pokriva 53 zemlje i teritorije, uključujući nekoliko u Centralnoj Aziji, a Kluge je rekao da je 50 njih imalo zabeležene slučajeve omikrona.Evropska agencija za lekove saopštila je da širenje omikrona "gura" COVID da postane endemska bolest sa kojom bi čovečanstvo moglo da živi, čak i ako za sada ostane pandemija.U međuvremenu, Svetska banka je predvidela da će se globalni ekonomski rast usporiti u 2022. godini jer omikron preti da poveća nedostatak radne snage i zastoje u lancu snabdevanja.U svom najnovijem izveštaju Globalne ekonomske prognoze (Global Economic Prospects), očekivanja svetskog ekonomskog rasta za ovu godinu su smanjena na 4,1 odsto nakon oporavka od 5,5 odsto prošle godine.Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas rekao je da bi pandemija mogla da ostavi "trajan ožiljak na razvoj" jer se pokazatelji siromaštva, ishrane i zdravlja kreću u pogrešnom smeru.Svetski ekonomski forum upozorio je da bi sve veći jaz u nejednakom pristupu vakcinama mogao da stvori otrovno nasleđe prezira, što otežava postizanje sporazuma o globalnim pitanjima kao što su klimatske promene."Veća prevalencija COVID-19 u zemljama sa niskim stepenom vakcinacije nego u zemljama sa visokom vakcinacijom će uticati na dostupnost i produktivnost radnika, poremetiti lance snabdevanja i oslabiti potrošnju", rečeno je na Svetskom ekonomskom forumu.Od 11. januara 2020. godine, broj poznatih smrtnih slučajeva u pandemiji skočio je na skoro 5,5 miliona.

Svet

Britanci ogorčeni zbog ciničnih saveta za uštedu struje

Poslanici su savete koje je u ponedeljak izdala divizija Ovo Energi svojim kupcima nazvali „uvredljivim“ i „uvredljivim“.Treći po veličini britanski snabdevač energijom izazvao je bes svojih korisnika nakon što je preporučio da domaćinstva ove zime štede na računima za grejanje tako što će se maziti svoje kućne ljubimce, jesti „srdačne činije kaše“ i držati se „bezalkoholnih pića“.E-pošta koju je poslala kompanija uključivala je 10 „jednostavnih i isplativih načina da se zagrejete ove zime“, kao što je „maženje sa svojim kućnim ljubimcima i voljenima da vam bude prijatno“ i jedenje đumbira, ali izbegavanje čilija „jer se znojite“ ”.E-mail, koji je Fajnenšel tajms video, poslat je korisnicima SSE Energi Services, britanskog maloprodajnog preduzeća za struju i gas koji je Ovo kupio 2020.Britanci se suočavaju sa najvećim pritiskom svojih prihoda od finansijske krize 2008-09. Očekuje se da će računi za energiju za milione domaćinstava u aprilu porasti za više od 50 odsto, ili 700 funti, na 2.000 funti godišnje po domaćinstvu, kada se britanska gornja granica cene energije prilagodi.Darren Jones, predsednik komisije za odabir poslovanja, pozvao je Ovo da se izvini svojim klijentima zbog „neosetljivih“ komentara.„Kada vam se kaže da obučete džemper umesto da uključite grejanje ako to ne možete da priuštite, u vreme takvih poteškoća za toliki broj porodica, očigledno je uvredljivo“, rekao je poslanik Laburista.Tereza ​​Vilijes, bivša ministarka konzervativne vlade, rekla je da je savet verovatno bio dobronameran, ali je ipak bio „prilično neosetljiv“. „Mnogi ljudi su veoma zabrinuti zbog povećanja računa za energiju i neće biti ljubazni da im se kaže da naprave neke zvezde“, dodala je ona.Predstojeće povećanje računa za energiju usledilo je posle rekordnih skokova veleprodajnih cena gasa i struje od prošlog leta. Granicu, koja određuje račune za više od 15 miliona domaćinstava, u oktobru je energetski regulator Ofgem ukinuo za 12 odsto.Humanitarne organizacije su upozorile da bi skok cena energije mogao da gurne još milione domaćinstava u „siromaštvo goriva“, što bi doprinelo nadolazećoj krizi troškova života.U imejlu je takođe uključena preporuka da se „pokrenete“ tako što ćete „izazvati decu na takmičenje u hula-hupu“, očistiti kuću ili „odraditi nekoliko zvezdanih skokova“.Đumbir se preporučuje jer vas „zagreva tako što podstiče protok krvi“, kao i složeni ugljeni hidrati, uključujući kašu, koja će „pomoći da povećate telesnu temperaturu, jer im je potrebno duže da se svare“.Kupcima se takođe savetuje da piju više vode jer telesna temperatura može da padne zbog dehidracije, ali su upozoreni da je „osećaj zagrevanja od vina ili viskija privremen jer ćete uskoro izgubiti toplotu iz jezgra i na kraju se osećati još hladnije“. Dodaje: „Držite se bezalkoholnih pića.Jedna vladina figura je rekla da je savet da se jede kaša i izbegava alkohol „kao neka Dikensovska noćna mora“.Klajv Luis, poslanik laburista za jug Norviča, rekao je da su smernice „klovnovske” i „depresivne”."To je smešno i uvredljivo, ali s obzirom da ova vlada nema energetsku strategiju skoro da to očekujete“, rekao je on. Komentari „pročitaće ljudi koji moraju da biraju između jela i grejanja . . . ako je to stanje u zemlji u kojoj se sada nalazimo, smatram da je to prilično depresivno”.Ovo je rekao:"Razumemo koliko će situacija biti teška za mnoge naše kupce ove godine. Naporno radimo na pronalaženju smislenih rešenja dok se približavamo ovoj energetskoj krizi i shvatamo da je sadržaj ovog bloga bio loše ocenjen i da nije od pomoći. Postiđeni smo i iskreno se izvinjavamo."

Svet

Funkcioneri Hrvatske narodne banke trgovali deonicama i obveznicama banaka

Zaposleni u Hrvatskoj narodnoj banci (HNB) koja nazire rad privrednih društavau finansijskom sektotu trgovali sz hartijama od vrednosti banaka za čiji je nadzor ova institucija zadužena otkriva portal Index.hr i ističe da je zabeleženo više od 400 transakcija u vrednosti od deset miliona kuna (1,3 miliona evra).Uvidom u dokumentaciju transakcija Centralnog Klirinškog i Depozitarnog Društva (SKDD), među onima koji su posljednjih dvadesetak godina trgovali nalazi se preko 40 zaposlenih među kojima su aktuelni guverner Boris Vujčić, aktuelna zamenica guvernera Sandra Švaljek, bivši viceguverneri, aktuelni i bivši direktori HNB.Index istrage navode da je reč o dosada najvećoj aferi unutar bankarskog sistema, a čini se da će poslednju reč imati strani regulatori poput Evropske centralne banke te Evropskog nadzornog tela za bankarstvo (EBA) jer sve upućuje na to da se radi o krivičnom delu zlouporabe povlašćenih informacija, kao i nečemu što Evropska centralna banka (ECB) strogo zabranjuje.HNB obavlja nadzor banaka prikupljanjem i analizom izvještaja i informacija i kontinuirano prati poslovanje banaka, a kako se objašnjava, zaposleni u HNB u određenom raspolažu informacijama o poslovanju banaka koje nisu dostupne javnosti i na osnovu kojih onda mogu da donose odluke o trgovanju hartijama od vrednosti tih istih banaka o kojima imaju povlašćene informacije.U tekstu se naglašava da ECB, čiji je HNB član, strogo zabranjuje zaposlenima trgovanje bilo kakvim vrijednosnim papirima banaka, pa se postavlja pitanje "zašto to onda rade u HNB?", i to vodeći ljudi koji sasvim sigurno znaju kakva su pravila njihove čelne institucije, ECB, i sasvim sigurno su upoznati s krivičnim delom trgovanja povlašćenim informacijama.Na upit Index-a o toj praksi, iz HNB su rekli da je prema Zakonu Hrvatskoj narodnoj banci zabranjeno trgovanje deonicama banaka guvernerima, viceguvernerima i izvršnim direktorima, ali da im nije zabranjeno trgovanje obveznicama tih istih banaka, te da će i to zabraniti od marta ove godine.Hrvatska nacionalna banka je u sistemu europskih banaka od 2013. godine, prihvatila skoro sve, osim odredbe o zabrani trgovanja vrijednosnicama banaka što će učiniti tek ove godine.Index ističe da je redakcija dobila negativan odgovor na pitanje da li su u HNB do sada imali slučajeve nedozvoljenog trgovanja hartija od vrednosti banaka, a kada su ih suočili s konkretnim imenima zaposlenih u centralnoj banci, datumima i nazivima vrijednosnih hartija kojima se trgovalo, dobili su odgovor da će bazu podataka koje su im dostavili dodatno analizirati.Povodom otkrića Index-a oglasili su se pojedini hrvatski političari i funkcioneri.Šef Socijaldemokratske partije Peđa Grbin je napisao na Fejsbuk nalogu da "ova situacija itekako dovodi u pitanje jesmo li s ovakvim ljudima na čelu HNB, koji su spremni na lov u mutnome radi vlastite zarade, kao država spremni za ulazak u evrozonu".Ante Samodol, bivši šef Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (HANFA), rekao je u razgovoru za Index da je u celoj stvari najtužnije insistiranje HNB na razlikovanju obveznica i deonica, da kupci i deonica i obveznica ne očekuju prinos i kao da kod kupovine obveznica nema sukoba interesa.On je izrazio skepsu povodom moguće istrage zbog osnovane sumnje za krivično delo trgovanja povlašćenim informacijama i manipulacije tržištem kapitala.Ministar financija Zdravko Marić rekao je da je vidio tekstove o HNB, ali da nije sve pročitao jer je cijeli dan na sastancima, ali i da jeste sve pročitao, ne zna da li bi mogao "biti kadar za komentiranje i imati dovoljno informacija" da nešto smisleno komentariše na tu temu.

Svet

Tviter uvodi opcije video-odgovora

Tviter je najavio uvođenje nove opcije koju je nazvao "citiranje tvita reakcijom". Kako se objašnjava, to znači da će korisnici moći da dele tuđe tvitove reagujući pomoću video snimka ili fotografije.Slična funkcija takozvani video odgovori već postoji na društvenoj mreži Tiktok, a nedavno je i Instagram dodao svoju verziju ove opcije u aplikaciji.Kako se navodi, opcija se trenutno testira na iOS uređajima i kod određenog broja korisnika. Svako ko ima pristup ovoj funkciji, može da odabere opciju "citiraj tvit sa reakcijom" direktno u meniju za retvitovanje.Tada se otvara kamera i može da se snimi video reakcija korisnika. Kao reakcija može da se odabere neku od već postojećih fotografija ili video snimaka iz telefona.Video odgovori više imaju smisla na mrežama gde su video ili fotografija dominantan sadržaj. Ipak,Tviter dugo vremena nije imao nove funkcije za svoje korisnike, niti je donosio značajnije promene. Ipak, još nije poznat datum kada će nova opcija biti dostupna svim korisnicima.Tviter uvodi opciju "nije se desilo"Tviter označio RTS, Tanjug, Kurir, Politiku kao medije koji sarađuju sa državom

Svet

Prošla godina je bila peta najtoplija u istoriji

Poslednjih sedam godina bile su najtoplije u istoriji, a 2021. godina zabeležena je kao peta najtoplija, dok svet nastavlja da beleži porast emisije gasova sa efektom staklene bašte koje menjaju klimu, navodi se u godišnjem izveštaju Kopernikove službe za klimatske promene (Copernicus Climate Change Service) objavljenom u ponedeljak.Podaci ove međuvladine agencije koja pokazuju kontinuirani trend rasta temperatura jer se emisije fosilnih goriva zadržavaju više toplote u atmosferi, prenosi CNBC."2021. je bila još jedna godina ekstremnih temperatura sa najtoplijim letom u Evropi, toplotnim talasima na Mediteranu, a da ne spominjemo neviđeno visoke temperature u Severnoj Americi", rekao je Karlo Buontempo, direktor službe Kopernikus.Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom podstakle su više temperature i sušnije uslove širom sveta, a naučnici ih naširoko vide kao doprinos pogoršanju katastrofa poput uragana, šumskih požara i toplotnih talasa.Prošla godina je završena Globalnim samitom Ujedinjenih nacija o klimi u Glazgovu u Škotskoj, koji je rezultirao sporazumom između skoro 200 zemalja da se ubrza borba protiv klimatskih promena i posveti strožim obavezivanjima po pitanju klimatskih promena.Uprkos novim obećanjima o zagađenju gasom metanom, krčenju šuma i finansiranju uglja, između ostalog, naučnici i pravni stručnjaci tvrde da je samit rezultirao samo postepenim napretkom koji nije adekvatan za rešavanje krize ove ozbiljnosti.Evropu je zadesilo leto ekstremno visokih temperatura sa ogromnim toplotnim talasima na Mediteranu i poplavama u centralnoj Evropi, a čak deset najtoplijih godina na ovom kontinentu su se desile posle 2000. godine, od kojih je sedam najtoplijih bilo između 2014. i 2020. godine.U Severnoj Americi, jak toplotni talas u junu oborio je maksimalne temperaturne rekorde i rezultirao najtoplijim junom ikada zabeleženim za kontinent, saopštila je agencija. Ekstremno suvi uslovi takođe su pogoršali šumske požare tokom jula i avgusta, posebno požar u Diksiju koji je proglašen za drugi najveći požar u istoriji Kalifornije.„Ovi događaji su oštar podsetnik na potrebu da promenimo naše načine, preduzmemo odlučne i efikasne korake ka održivom društvu i radimo na smanjenju neto emisija ugljenika“, rekao je Buontempo.Prošla godina je bila 0,3 stepena celzijusa iznad proseka za period između 1991. i 2020. godine i između 1,1 i 1,2 stepena celzijusa iznad proseka za predindustrijski period između 1850. i 1900. godine, navodi agencija.Održavanje globalnog porasta temperatura do 1,5 stepeni celzijusa, nivoa koji je postavljen Pariskim sporazumom iz 2015. godine, zahtevalo bi od sveta da skoro prepolovi emisije gasova staklene bašte u narednoj deceniji i dostigne neto nultu emisiju do 2050. godine, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene.Međutim prema trenutnim podacima svet je na putu da doživi porast temperature od 2,4 stepena celzijusa do kraja veka.

Svet

Kineski kredit i izvođač radova za HE „Dabar“ u Republici Srpskoj

Projekat Hidro-elektrane (HE) Dabar u Republici Srpskoj procenjen je na 330 miliona evra, a deo će se finansirati kreditom kineske EXIM banke (Export-Import Bank of China) u iznosu od 189,4 miliona evra, prenosi portal Capital.ba. Hidroelektranu će graditi kineska kompanija "China Energy Gezhouba Group", a kredit će se otplaćivati 20 godina, sa četiri godine grejs perioda."Republika Srpska, kao davalac garancije, bezuslovno garantuje pravovremeno plaćanje svih dospelih iznosa koji su plativi prema ugovoru o zajmu izmežu CEXIM banke i HE Dabar kao zajmoprimca i 'Elektroprivrede RS' kao jemca", naveli su u Vladi.Otplata glavnice vršiće se u jednakim polugodišnjim ratama, a kamate će se otplaćivati polugodišnje i obračunavaće se na ostatak duga. Kako se dodaje, sa Kinezima je potpisan ugovor o finansiranju i izgradnji HE Dabar snage 159,15 MW (mega-vata). Nominalna kamatna stopa jednaka je šestomesečnom euriboru (prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac) plus fiksna marža od 2,3 odsto, uz napomenu da će se euribor računati kao nula ako bude sa negativnim predznakom.Pored navedenog, za kredit mora da se plati i Sinosure premija osiguranja koja iznosi 6,42 odsto od vrednosti zbira glavnoce i kamate, odnosno 15,6 miliona evra.EU će pomoći Crnoj Gori da refinansira kineski kredit?Kineski kredit za autoput „vruće“ pitanje u Crnoj Gori"Plaćanje premije osiguranja je predviđeno u dve jednake godišnje rate i to: prva u roku od 30 dana nakon stupanja na snagu Ugovora o zajmu i druga rata u roku od 12 meseci od plaćanja prve rate", naveli su u Vladi RS.Jednokratna provizija za obradu kredita je 0,5 odsto na iznos kredita, odnosno 947.045 evra. Ako su sredstva raspoloživa, a nepovučena, plaćaće se provizija od 0,5 odsto godišnje.Kako se dodaje nije objavljeno koje su "ostale obaveze plaćanja iz finansijske dokumentacije". Planirani rok za korišćenje kredita je četiri godine.Ukupna vrednost HE Dabar je kako se podseća procenjena na oko 660 miliona konvertibilnih maraka (330 miliona evra). Dodaje se da je cena izgradnje za samo nekoliko godina porasla za 300 miliona maraka, kao i da se može očekivati i novi kredit za realizaciju tog projekta kod domaćih banaka.Prema podacima sa portala Elektro-privrede RS, HE Dabar je derivaciono postrojenje koje se sastoji se od: Akumulacije Nevesinje, Brane Pošćenje, derivacionog tunela, vodostana, cevovoda pod pritiskom, mašinske zgrade, kanala kroz Dabarsko polje, kao i nasipa Grebak i Vranjača.KREDITI KOJE JE UZELA SRBIJASrbija se kod kineske EXIM banke zadužila 1,15 milijardi evra za razne projekte. Kamatne stope na dolarske pozajmice kreću se od 2% za dve deonice brze pruge.Kamatne stope preko 2,5% su za deonice autoputa Surčin-Obrenovac ili Obrenovac-Ljig, do 3% za pozajmicu za most Zemun-Borča ili prvu faze modernizacije termoelektrane "Kostolac B2.Kredit za obilaznicu oko Beograda uzet je u juanima, sa 2,5% kamate.Kineski kredit za auto-put u Crnoj Gori koji je uzet kod EKSIM banke i koji iznosi preko milajrdu dolara, postao je vruća tema 2019. godine. Tada su se javili problemi u vezi sa njegovom otplatom, a pomoć Crnoj Gori u servisiranju tog duga kasnije je najavila Evropska unija.

Svet

Hrvatski startapi uspešni na sajmu u Las Vegasu

Na najvećem svetskom sajmu potrošačke elektronike CES u Las Vegasu predstavila su se četiri startapa iz Hrvatske koji su već privukli pažnju Kompanija Majkrosoft i Amazon, prenosi portal SEEbiz. To su startapi: Sportreact, Codelab, Iron Bull i Orqa kao i Zuluhood koji su pobedili na pršlogodišnjem takmičenja Idea Knockout.Aktualnom pobedniku, startupu Sportreact odlazak u Las Vegas je bio prilika za predstavljanje pred novinarima koji prate oblast npvih tehnologija, investitorima i distributerima iz celog sveta. Oni su kako se objašnjava privukli pažnju amazona i mnogih drugih potencijalnih investitora.Ostali startapi su već iskoristili nagradu i na delu sajma pod nazivom Eureka Park, privukli pažnju potencijalnih investitora, od Epla do Majkrosofta, a neki se prvi put probijaju globalno tržište.CES se održao pedeset peti put i reč je o najvećem svetskom skupu i jednom od najeksponiranijih medijskih događaja na svetu. Startapi iz Hrvatske koji na njemu učestvuju su jedni od 800 startapa iz celog sveta.Startap Sportreact je Internet-of-Things uređaj namijenjen razvoju motoričkih i kognitivnih sposobnosti korisnika, namijenjen je rekreativnim, ali i profesionalnim sportistima. Uređaj je povezan sa mobilnom aplikacijom koja meri i analizira brojne parametre tokom treninga.Codelab se predstavio elektronskom društvenom igrom Clockwork Briefcase. Reč je o igri čiji je cilj da se deaktivira lažni eksploziv koji skriven u kovčegu.Iron Bull je indie-studio za razvoj visoko-realističnih robotiziranih modela tenkova s operacijskim mogućnostima stvarnog tenka, uključivši njihovo pokretanje, sposobnost ispaljivanja plastičnih projektila i sustav za detekciju primljenih projektila i oštećenja. Tenk je opremljen širokokutnom kamerom i kontroliraju ga dva igrača.Orqa FPV. One su first-person-view (FPV) video-naočale za upravljanje utrkama dronova i drugim profesionalnim (industrijskim i civilnim) primjenama dronova.Zuluhood korisnicima donosi čitav niz inovacija sa željom da unaprijedi tržište sigurnosti doma. Zuluhood je organizator CES-a odabrao za jedan od deset najperspektivnijih startupova koji su se predstavili na sajmu.Generalno pokroviteljstvo Idea Knockouta, najvećeg i najuzbudljivijeg regionalnog natjecanja tehnoloških ideja koji organizira magazin Bug, dio je dugoročne strategije Hrvatskog Telekoma koji se etablira kao najveći startup akcelerator u Hrvatskoj.Sajam CES se nakon godine pauze fizički održava u Las Vegasu.

Svet

Cena struje Hrvatskoj i za 130 odsto veća od očekivane

Cena električne energije u Hrvatskoj kod nekih distributera je i za 130 odsto veća od planirane, a pored toga očekuje se i poskupljenje gasa, piše Večernji list. Služba za javne nabavke u Hrvatskoj procenila je da će joj u naredne dve godine biti potrebno 125 miliona kuna (16,67 miliona evra) za struju koju će potrošiti Vlada Hrvatske, parlament, kabinet predsednika i državna administracija, što je za 58 odsto veća cena od one koja je planirana.Do isteka roka za prijavu na tender, koji je prošao u novembru, ponudu za snabdevanje strujom tih državnih institucija u Hrvatskoj u vrednosti od 197,3 miliona kuna (26,30 miliona evra) dostavila je samo Hrvatska elektro-privreda (HEP) Opskrba.Pošto je to 58 odsto više od procenjene vrednosti, odlučeno je da tender bude poništen. HEP Opskrba je deo HEP Snabdevanja, nacionalne energetske kompanije koja je u državnom vlasništvu.Pored cene koju treba da plaćaju državne institucije, kako se dodaje, neke ponude za snabdevanje strujom i gasom u Hrvatskoj su i za 130 odsto veće od planirane.Vlada je za sada sprečila poskupljenje struje, uprkos rastu cena energenta, ali će i gas i struja za hrvatska domaćinstva poskupeti od 1. aprila. Hrvatski energetski regulator cenu gasa određuje svake godine određuje upravo na taj dan.Ministar privrede Tomislav Ćorić nedavno je rekao da će Vlada učiniti sve da poskupljenja budu što niža.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za strujuAnaliza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Poskupljenje struje u Srbiji po svemu sudeći prvo je zadesilo privrednike, koji su se nedavno žalili da ih država diskriminiše različitim cenama struje.Sredinom novembra u Srbiji se desio energetski kolaps u Elektro-privredi Srbije, kada je zbog problema tokom zimskih padavina ta kompanija bila prinuđena da uvozi struju. Pored toga cena struje za privrednike u Srbiji od Nove godine poskupela je za 40 odsto.Privrednik iz Srbije Zoran Drakulić nedavno je izjavio kako tim poskupljenjem od kako se navodi 50 odsto (cena je povećana na 75 odsto po megavat satu) država želi da nadoknadi EPS-ove gubitke koji su nastali zbog problema u decembru. Iz EPS-a su reagovali saopštenjem u kome se navodi da je ta cena znatno manja od tržišne koja je 302,5 evra po megavat satu.Privrednici se žale da ih EPS diskriminiše različitim cenama struje

Svet

Slovenija pooštrava uslove za ulazak u državu

Slovenija je odlučila da  od ponedeljka pooštri uslove za ulazak u državu, jer talas zaraza izazvan omikronom varijantom koronavirusa nastavlja da raste, ipak trajanje karantina je smanjeno zbog zabrinutosti da će previše ljudi odsustvovati s posla.Ulazak u Sloveniju bez karantina je dozvoljen je vakcinisanim, oporavljenim ili testiranim osobama, pri čemu oni koji se testiraju treba da prikažu negativan PCR test ne stariji od 48 sati i brzi test ne stariji od 24 sata, piše EURACTIV.Karantin nakon rizičnog kontakta ili prilikom ulaska u zemlju bez COVID propusnice smanjen je sa deset na sedam dana, a  ako se osobi odredi karantin na granici, vreme provedeno u karantinu može se smanjiti na pet dana uz negativan PCR test."U narednih mesec dana javni život bi mogao da se ugasi zbog ogromnog broja karantina... Postoji mogućnost je da imamo i do 400.000 ljudi koji su bolesni ili u karantinu u isto vreme", rekao je ministar zdravlja Janez Poklukar.Kako se omikron brzo širi Evropom, vlada Slovenije je takođe podigla zabranu za putnike iz nekoliko afričkih zemalja u kojima je ova zarazna varijanta prvi put otkrivena.Omikron je prošle nedelje postao dominantna varijanta koronavirusa u zemlji, a slučajevi se više nego udvostručuju iz nedelje u nedelju.Dok bolnice još nisu počele da se pune, zemlja ulazi u talas omikrona sa skoro dve trećine popunjenih kapaciteta intenzivne nege, budući da se država još uvek oporavlja od posledica delta varijante."Činjenica je da zemlje sa višom stopom vakcinacije imaju mnogo manje zauzetih kreveta u odeljenju intenzivne nege nego mi, i zabrinuti smo zbog toga... U narednim nedeljama naše društvo i privreda će se suočiti sa organizacionim izazovima koje nismo videli otkako smo postati nezavisna država", dodao je Poklular.

Svet

Avio-kompanije prinuđene da organizuju letove bez putnika

Evropske aviokompanije prisiljene su da lete praznim ili gotovo praznim avionima kako ne bi izgubili prava na aerodromske slotove od kojih im zavisi promet, prenosi Jutarnji list. Pravo na slot, odnosno mesto gde avion pristaje kada sleti može da se izgubi ako se ne koristi onako kako je to precizirano ugovorom između avio-kompanije i aerodroma.Protiv svega toga bune se i najveći avioprevoznici, počev od nemačke Lufthanze sa svojom grupom, grupe KLM - Er Frans. Te kompanije kako se dodaje podsećaju da im je omikron zadao nov i neočekivan udarac jer je veoma zarazan i putnici koji ne moraju da lete obično odustaju od putovanja.Kompanije zahtevaju veću fleksibilnost jer u suprotnom uzalud troše gorivo i zagađuju atmosferu, onda kada nemaju dovoljnu kvotu sletanja i uzletanja koja je nužna da se zadrži pravo na slot.Sama Lufthanza je najavila da će ove zime poništiti oko 33.000 letova jer za njih nema interesovanja putnika. Ipak, kako se dodaje, moraće da leti oko 18.000 puta praznim avionima kako ne bi izgubila važne slotove.Ovo je lista dvadeset najbezbednijih avio kompanija na svetu Oko 3.000 praznih letova ove zime najavio je Brisel Erlajns, kompanija sa sedištem u gradu u kom su evropske institucije odlučile da je smanjenje avio letova nužno za ublažavanje klimatskih promena.Uprave evropskih aerodroma kako se ocenjuje pre svega interesuje profit i smatraju da je iskorišćenost njihovih slotova od 50 ili 64 odsto prevelika "žrtva" koju treba da podnesu. Sa druge strane EU ne razmišlja o tome da im nadoknadi taj gubitak, jer bi zbog toga negodovale njene "štedljive" članice.Država će letove iz Niša i Kraljeva subvencionisati sa 2,8 milijardi dinaraPravilo slotova na aerodromu se jednostavno zove: "ili ga koristiš ili ga gubiš" ("use it or lose it"). Stalni slotovi za letove ka popularnim destinacijama na najvećim aerodromima predstavljaju veoma važnu i dragocenu uslugu  u industriji vazdušnog  saobraćaja.Da bi očuvala slotove, svaka avio-kompanija mora da garantuje godišnji broj pristajanja, odnosno barem 80 posto ukupnih prava na pristajanje utvrđenih ugovorom isa upravom nekog aerodroma. Aerodromi inače od toga zarađuju mnogo više nego od aerodromskih taksi za putnike i od reklamnih panoa.Avio-kompanija KLM počinje da leti za Beograd Tokom pandemije to ograničenje je bilo ukinuto prošle godine u martu, ali se polako vraća. Avioprevoznici sada gube slot ako ne iskoriste barem 50 odsto u odnosu na ugovoren broj pristajanja. Pored toga najavljuje se da će polovinom marta taj broj biti pobećan na 64 odsto.Ipak, avioprevoznici sve više ulažu u svoje poslove kako bi što spremnije dočekale popuštanje pandemije. Tako je italijanska avio-kompanija Ita koja je nastala od uništene Alitalije, saopštila je kako je Lufthanza zainteresovana da otkupi oko 40 posto njenog vlasništva.Revizori EU ispituju da li su aviokompanije vraćale pare putnicima

Svet

Cena litijuma dostigla maksimum, očekuje se dalji rast

Cena litijuma dostiže nov rekord budući da elektrifikacija vozila velikih proizvođača automobila povećava potražnju za litijumom, dok se rudarske kompanije širom sveta bore da povećaju proizvodnju i razviju nove izvore za pronalaženje najlakšeg metala na svetu, piše ZeroHedge.Kina, najveći proizvođač baterija, izvestila je prošle nedelje da je cena litijum-karbonata bila nešto više od 47 hiljada dolara po toni, što je povećanje od oko šest puta u odnosu na januar 2021. godine. "Ulazimo u neku vrstu nove ere u pogledu cena litijuma u narednih nekoliko godina jer će rast biti jako snažan", rekao je Gavin Mongomeri za, direktor istraživanja sirovina za baterije u Wood Mackenzie, i dodao da cene litijuma ove godine neće pasti kao prethodnih.Do poratsa cena dolazi jer proizvođači električnih automobila, kao što je Tesla, izveštavaju o eksponencijalnom rastu potražnje u SAD, Evropi i Kini. Litijum je jedan od glavnih elemenata u proizvodnju baterija za napajanje električnih vozila koja polako zamenjuju motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Budući da se udeo električnih automobila povećava, potražnja za litijumom će rasti, te će cene ovog metala ostati visoke dok industrija batetrija ne razvije nove rudarske projekte za povećanje proizvodnje.Globalna prodaja električnih automobila iznosila je oko 5,6 miliona u 2021. godini, u odnosu na 3,1 milion u 2020. godini, na ovo značajno povećanje prodaje je najviše urocala rastuća kineska potražnja. Dalja prodaja električnih automobila u 2022. samo će sugerisati da će potražnja za litijumom nadmašiti proizvodnju i iscrpiti zalihe, pomažući da se cene održe na visokom nivou.Litijum-jonske baterije postale su pristupačnije tokom poslednje decenije. U 2010. godini, paketi baterija su koštali 1.200 dolara po kilovat-satu, ali su od tada pali na 132 dolara do 2021. godine. Međutim, današnje rastuće cene mogle bi da povećaju cenu baterija na 135 dolara po kilovat-satu u 2022. godini.

Svet

Nemiri u Kazahstanu podigli cenu uranijuma

Nemiri u Kazahstanu, zemlji u kojoj se nalazi 40 odsto svetskih zaliha uranijuma, podigli su njegovu cenu na svetskim tržištima za skoro osam procenata, prenosi Bloomberg. Portal se poziva na podatke platforme UxC, čiji je vlasnik jedna od vodećih svetskih kompanija za istraživanje i analizu tržišta u nuklearnoj industriji.Prema podacima s UxC-a, cena uranijuma u sredu je na svetskim tržištima skočila na 45,25 dolara po funti (oko 450 grama). U utorak je cena jedna funte tog radioaktivnog metala bila 42 dolara, pa je dnevni rast iznosio oko osam posto.Podseća se da Kazahstan proizvodi oko 40 odsto svetskih zaliha urana. Ranije je objavljeno da su zbog protesta u toj zemlji deonice kazahstanske kompanije Kazatomprom koja se bavi vađenjem prirodnog urana, na Londonskoj berzi pale za 8,8 posto.Vrednost rudnog bogatstva Avganistana procenjena na tri biliona dolaraEU razmatra da gasne i nuklearne elektrane finansira kao "zelena" rešenja "Ako postoji čak i kratkoročna neizvesnost u vezi sa snabdevanjem, vlasnici uranijma njim nerado trguju. Uprkos činjenici da se za sada ne pojavljuje manjak zaliha, igrači na tržištu polaze od činjenice da za to postoje preduslovi", kaže stručnjaka UxC-a Džonaton Hinz.Kazahstan je u sredu proglasio vanredno stanje nakon protesta zbog rasta cene gasa. Ti protesti su izrasli u pobunu u kojoj ima i poginulih i ranjenih ljudi.

Svet

Ljubljančani ne daju da se preseli Union pivo

Vlasnik slovenačke pivare u ljubljanskom naselju Donja Šiška, kompanija Hajneken (Hineken) saopštila je svoj plan o preseljenju proizvodnje Union piva u Laško, prenosi ljubljanski Dnevnik. Kako se dodaje pojavile su se i nezvanične informacije da bi to pivo možda moglo da se proizvodi i u Karlovcu, gde je Hajneken takođe vlasnik pivare.Kao glavni razlog za preseljenje proizvodnje Union piva, koje je kako se podseća simbol lokalpatriotizma za građane slovenačke prestonice, navodi se istrošena oprema, a pre svega sistem hlađenja star 35 godina. Dodaje se da to prostrojenje predstavlja i bezbednosni rizik.U blizini pivare, prema pisanju portala maribor24.si, osvanuli su leci koji pozivaju na bojkot i koji podsećaju kako je Hajneken došao sa pričom o velikim rečima, obećanjima i uveravanjima."Uz poštovanje i svest da Laščani itekako znaju i mogu da proiz,vedu dobro pivo, naravno da Union ne može da se vari u Laškom. Jednostavno to ne radi. Jer, svi znamo, osnova svakog dobrog piva je voda", piše u lecima.Autori tih letaka navode da je najbolja ona voda koja dolazi iz slavine, a ne ona koja se toči iz boce. Oni podsećaju ina priču o pivari Padavena u severnoj Italiji, koja radi od 1897. godine i koja je postala jedna od najvećih u toj zemlji.Zrenjaninsko pivo ponovo se proizvodi posle 15 godinaJedan hotel spasava sve male pivare u Srbiji (VIDEO) Pobunjeni građani podsećaju da je ona zatvorena nekoliko godina nakon što je njen vlasnik postao Hajneken."Tamošnji radnici su se borili do zadnjeg i na kraju, ali ne i najmanje važno, okupirali fabriku i došlo je do dogovora. Nakon toga pivara radi u manjem obimu, ali dobro posluje, 'regija živi'", napisali su autori letaka.Ljubljanski Dnevnik piše da je nakon otkrivanja planova o preseljenju proizvodnje i fermentacije piva Union iz Ljubljane u Laško, počelo i preseljenje finansijske uprave te kompanije u Poljsku.Nezvanične informacije da bi Union pivo moglo da se proizvodi i u Karlovcu, gde je Hajneken takođe vlasnik pivare i proizvodi Karlovačko pivo, za sada je demantovala uprava Pivovarne Laško Union.Prema podacima sa sajta kompanije Hajneken ona je u Srbiji vlasnik brenova Zaječarsko pivo i Pils Plus.