Broj 115, Novembar 2024.
Broj 115, Novembar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

EU se sprema da Putinu i Lavrovu zamrzne imovinu

Evropska unija se sprema da zamrzne imovinu predsednika Rusije Vladimira Putina i ministra spoljnih poslova te zemlje Sergeja Lavrova u okviru paketa sankcija protiv Rusije, rekla su tri izvora upoznata sa situacijom, piše Fajnenšel tajms. Ministri spoljnih poslova EU planiraju danas popodne da odobre paket sankcija, uključujući brojne mere protiv ruskih banki i privrede.Putinu i Lavrovu, međutim, neće biti zabranjena putovanja, čime EU pokazuje spremnost da na simbolilčan način ostavi otvorene mogućnosti za diplomatiju.Ukrajina prekinula diplomatske odnose sa RusijomEvropska komisija (EK) juče je predložila da se zamrzne ruska imovina u EU, a da se ruskim bankama onemogući pristup finansijskim tržištima unije, zbog vojne intervencije koju je ta država započela protiv Ukrajine. Rusija je juče jutros započela sveobuhvatu vojnu invaziju na Ukrajinu tražeći od nje da "položi oružje". Zbog sukoba u Ukrajini pala vrednost kriptovaluta

Svet

Etsy prodavcima povećava proviziju za oko 30 odso

Nakon rekordnog četvrtog kvartala u 2021. godini, Etsy je objavio da podiže naknadu za transakciju prodavacima sa 5 na 6,5 odsto, objavila je kompanija. U izveštaju za investitore, kompanija kaže da će povećanje od 30 odsto stupiti na snagu 11. aprila. Naknada za transakciju je procenat ukupnog iznosa porudžbine koju Etsy naplaćuje kada prodavac izvrši prodaju."Planiramo da uložimo još više kako bismo Etsy učinili najboljim mestom za vođenje kreativnog biznisa, zapravo očekujemo da ćemo veći deo inkrementalnog prihoda od ovog povećanja naknade uložiti u marketing, alatke za prodavce i stvaranje iskustva kupaca svetske klase", navedeno je u izveštaju.Dodatni trošak za prodavce dolazi pošto je Etsy objavio prihod u četvrtom kvartalu od 717,1 miliona dolara, što kompanija pripisuje jakoj sezoni praznične kupovine. Etsy je dodao 10 miliona novih kupaca u četvrtom kvartalu prošle godine, čime je broj aktivnih kupaca dostigao rekordnih 90 miliona. Cene akcija su skočile za više od 15 odsto nakon zatvaranja tržišta u četvrtak nakon izveštaja investitorima."Etsy omogućava svakome sa kreativnom idejom da započne posao i dopre do ugrađene publike od više od 90 miliona kupaca. Pokazali smo našu sposobnost da napravimo poboljšanja koja direktno dovode do veće prodaje za naše prodavce, o čemu svedoči rekordna prodaja po prodavcu u 2021. godini", rekao je u izveštaju izvršni direktor Etsy-ja Džoš Silverman.On objašnjava kako će povećanje naknada za transakcije omogućiti investiranje u ključne oblasti kao što su marketing i podrška kako bi dalje produžili napredak koji ostvaruju.Veće naknade prodavcima će verovatno uznemiriti trgovce na platformi, koji su se godinama žalili na promene u Etsy-ju kako kompanija raste. Poslednji put kada je Etsy povećao naknade za transakcije bilo je 2018. godine, kada je sa 3,5 procenata porastao na trenutnih 5 procenata, a prodavci takođe plaćaju 0,20 dolara za uvrštavanje artikla, plus naknade za obradu plaćanja.

Svet

Preko 14.000 crnogorskih domaćinstava prijavljeno za solar-subvencije

Crnogorska domaćinstva i preduzeća pokazuju veliko interesovanje za postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvenu potrošnju. Na javni poziv Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) za subvencionisanu ugradnju fotonaponskih panela do sada se prijavilo 14.000 domova i 800 preduzeća, a planirani cilj iznosi ugradnju panela za 3.000 domaćinstva i 500 preduzeća.EPCG je građanima i privredi ponudila postavljanje solarnih panela, a zauzvrat moraju da vrate uloženu investiciju u roku od šest do deset godina bez plaćanja drugih troškova. Mesečna rata biće niža od prosečnog računa za struju, kako je saopšteno iz Elektroprivrede, a kada otplata bude završena, struja će biti besplatna.Interesovanje za solarne panele je skoro pet puta veće od planiranogPrema podacima EPCG, od 1. novembra 2021. godine, kada su pokrenuti projekti Solari 3.000+ i Solari 500+, prijavilo se oko 14.000 domaćinstava i više od 800 pravnih lica.Zbog velikog interesovanja građana, rok za prijavu, koji je prvobitno bio do 31. januara, produžen je do 28. februara.Vođena dobrim rezultatima, Elektroprivreda želi da ponudi postavljanje solarnih panela za još 5.000 potrošača i planira projekat Solari 5.000+ vrijedan 70 miliona eura sa ukupnom snagom od 70 magavati. Projekat će obuhvatiti 4.000 domaćinstava, 500 stambenih zgrada, 500 preduzeća i javnih ustanova.Nakon završetka svih ovih projekata, Crna Gora bi mogla dobiti solarne elektrane na krovovima sa  više od 100 megavati, što je ekvivalentno novoj elektrani.Očekuje se da će projekti Solari 3.000+ i Solari 500+ obezbediti solarne panele kapaciteta 30 megavati.EPCG planira ugradnju fotonaponskih panela ukupnog kapaciteta do 10 kilovati u domaćinstvima i od 10 do 30 kilovati u preduzećima. Preduzeće planira da posao završi u roku od šest meseci od potpisivanja ugovora o finansiranju. 

Svet

Sateliti beleže emisije metana 70 odsto veće od prijavljenih

Globalne emisije metana za koje je odgovorna eksploatacija fosilnih energenata, za 70 odsto su veće od onih koje navode njihovi najveći proizvođači, saopštila je Međunarodna agencije za energetiku. Metan je gas koji utiče na klimatske promene i ima udeo u porastu globalne temperature od 30 odsto.U novom izveštaju Global Methane Tracker, koji je objavila Mešunarodna agencija za energetiku (International Energy Agency, IEA), navodi se da države koje su veliki proizvođači i potrošači energije moraju da budu transparentnije u vezi sa objavljivanjem podataka o emisijama metana.Kako se podseća, metan se raspršuje brže od ugljen-dioksida (CO2), ali mnogo više utiče na efekat staklene bašte. Oslobađa se tokom eksploatacije nafte, prirodnog gasa i uglja, kao i tokom radova u poljoprivredni.Države se obavezale na radikalnije mere za ublažavanje klimatskih promenaGlobalni energetski sektor, kako se dodaje, odgovoran je za 40 odsto metana koji nastaje kao posledica ljudskih aktivnosti.Njegov "učinak" je 2021. porastao za manje od pet odsto, ali je i dalje manji nego 2019. godine, što navodi na zaključak da su se neki napori već isplatili.Među zemljama sa najvećim emisijama metana za koje je odgovoran energetski sektor su Kina, Rusija, SAD, Iran i Indija, a sada su prvi put popisane i emisije koje prave rudnika uglja i sagorevanje biomase.Najniže emisije metana ima Norveška, koja se dosta oslanja na proizvodnju nafte. Kako se dodaje, kada bi se svi proizvođači ugledali na njenu tehnologiju, emisije metana koje nastaju zbog proizvodnje fosilnih goriva, pale bi za 90 odsto.Zbog većih cena energenata, kako se ocenjuje u izveštaju, emisije metana koje nastaju od nafte i gasa mogle bi da se smanje bez dodatnih troškova, jer će biti manja potrošnja tih energenata.Kako se dodaje, prošle godine su potvrđene značajne emisije metana u Teksasu, delovima Centralne Azije. Samo Turkmenistan je bio odgovoran za trećinu velikih emisija koje su tada satelitski snimljene.ZBOG KLIMATSKIH PROMENA NAPRAVILI VEGANSKU MOCARELU Za nekoliko većih emisija su, kako se dodaje, odgovorni kopneni proizvođači nafte u zemljama Bliskog Istoka. Naglašava se da se simanje i dalje ne obavlja u pojasu Ekvatora, kao i u svernim oblastima gde fosilna goriva eksploatiše Rusija.U slučaju da tokom eksploatacije fosilnih goriva pokupe sve količine metana koji se tom prilikom oslobađa, tržište prirodnog gasa bi, kako se dodaje, imalo na dodatnih 180 milijardi kubika prirodnog gasa.Na prošlogodišnjoj klimatskoj konferenciji održanoj u Glazgovu, lideri predvođeni Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama, najavili su da emisije metana treba da se smanje za trećinu do 2030. godine.

Svet

Novo istraživanje otkriva moć ubeđivanja koju imaju slušalice

Slušalice imaju mnogo snažniji uticaj na percepciju, prosuđivanje i ponašanje slušalaca u poređenju sa zvučnicima, jer povećavaju osećaj povezanosti, empatije i angaživanosti, otkriva novo istraživanje Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, Los Anđelesu i Berkliju.Amerikanci provode u proseku četiri sata dnevno slušajući različite podkaste ili radio emisije preko slušalica ili zvučnika, ali postoje velike razlike u psihološkim efektima između ova dva uređaja jer slušalice imaju mnogo snažniji uticaj na percepciju, prosuđivanje i ponašanje slušalaca.Profesor marketinga na Unoiverzitetu u San Dijegu i koautor studje On Amir ističe da su otkrili da slušalice proizvode fenomen koji se zove lokalizacija u glavi, zbog čega se stvara utisak kao da je zvuk u glavi slušaoca. "Shodno tome, slušaoci percipiraju komunikatore kao bliže, i fizički i društveno, a kao rezultat toga, oni ih doživljavaju toplijim, osećaju se i ponašaju sa više empatije prema njima i tako bivaju uvereniji u reči govornika", dodaje on.Nalazi istraživanja uključuju i terenski rad i onlajn ankete sa više od 4.000 učesnika, a sve studije su pokazale da slušaoci kada koriste slušalice osećaju bliskost sa govornikom.Jedan eksperiment je ispitivao 1.310 odraslih koji su slušali snimak majke i ćerke kako govore o tome kako su beskućnice, a učesnici su nasumično raspoređeni da slušaju zvuk ili na slušalicama ili na zvučnicima.Oni koji su slušali snimak sa slušalicama izjavili su da osećaju više empatije i da su majka i ćerka delovale kao iskrenije u poređenju sa učesnicima koji su slušali isti zvuk na zvučnicima.Druga onlajn anketa obuhvatila je više od 800 odraslih i testirala je ubedljivost govornika. Učesnici su morali da slušaju snimak govornice koja opisuje kako su njeni roditelji tragično poginuli u saobraćajnoj nesreći kada ih je udario rasejani vozač. Ona je potom govorila o opasnostima slanja poruka tokom vožnje. Ispitanici koji su slušali poruku putem slušalica naveli su da je slanje poruka tokom vožnje opasnije i da je izazvalo više smrtnih slučajeva za razliku od onih koji su slušali istu poruku na zvučnicima.Implikacije ovog dokumenta su dalekosežne s obzirom na sve veću stopu audio poruka i virtuelne komunikacije.U 2022. godini se predviđa da će potrošnja za oglašavanje na radiju u SAD dostići 14,8 milijardi dolara, a procenjuje se da će prihod od oglašavanja podcasta u SAD dostići preko 2 milijarde dolara do 2023. godine."Ako je cilj da se slušaoci osećaju blisko sa komunikatorom, ili da budu posebno ubeđeni njihovom porukom, kao što je najava javnog servisa, menadžeri bi trebalo da razmotre postavljanje svoje reklame ili poruke u program koji se često koristi preko slušalica, kao što je podkast", rekla je Alisia Lieberman, docentkinja marketinga na Univerzitetu u Los Anđelesu.Ona dodaje da ako poruka ne zahteva da slušaoci iskuse bilo kakvo osećanje bliskosti sa komunikatorom, onda bi "mesto" na kome je poruka postavljena bilo manje bitno (npr. podkast ili radio).Auditivni mediji su sastavni deo radnog dana, a još više kod rada na daljinu. Na primer, 2018. godine, 87,6 milijardi dolara potrošeno je na obuku u industriji. Vanredni profesor menadžmenta na univerzitetu u Berkliju, Džulijana Šroder, kaže da bi organizacije mogle uzeti u obzir ovo istraživanje kada osmišljavaju svoje obuke i vebinare."Na primer, menadžeri mogu da podstaknu zaposlene da slušaju bezbednosne obuke ili vebinare koristeći slušalice, što može efikasnije da promeni njihove stavove i ponašanja u poređenju sa slušanjem preko zvučnika", objašnjava ona.Koautor istraživanja, Amir je dodao da kompanije mogu da šalju zaposlenima slušalice kako bi podstakle njihovu upotrebu u telefonskim razgovorima, jer bi to moglo povećati saradnju, posebno u eri rada na daljinu.

Svet

Zbog sukoba u Ukrajini pala vrednost kriptovaluta

Nakon ruskog napada na Ukrajinu naglo je pala vrednost kriptovaluta, prenosi portal CNBC. Prema podacima portala Coindesk, bitkoin je u padu za više od 8 odsto, a eterum za više od 12 odsto.Bitkoin je u četvrtak ujutru vredeo 34.702 dolara i to mu je bila najniža vrednost u poslednjih mesec dana, a eter 2.325 dolara.Prema podacima portala Coinmarketcap, više od 150 milijardi dolara izbrisano je sa celog tržišta kriptovaluta u poslednja 24 sata.Pad vrednosti kriptovaluta usledio je, kako se dodaje, zbog pada akcija na globalim tržištima, a to je povezano sa ruskim napadom na Ukrajinu.Bloomberg: Kompanijama za kriptovalute nedostaju stručnjaciUsledio preokret: Rusija sad predlaže legalizaciju kriptovaluta Vrednost kriptovaluta je, kako se podseća, često u vezi sa kretanjem drugih rizičnih sredstava kojima se trguje, kao što su, na primer, akcije.SAD i Velika Britanija su uvele sankcije ruskim bankama, ruskim zvaničnicima, a zabranjena je i trgovina ruskim državnim obveznicama. Evropska unija bi, kako se dodaje, mogla da uvede nove sankcije Rusiji.Podseća se da su kriptovalute su pod pritiskom od trenutka kada je bitkoin u novembru dostigao rekordnu vrednost od oko 69.000 dolara. Ipak, od tada, bitkoin je pao za skoro 50%.

Svet

Ukrajina prekinula diplomatske odnose sa Rusijom

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je Ukrajina prekinula diplomatske odnose sa Rusijom, piše Breaking the news. Rusija je rano jutros započela vojnu invaziju na Ukrajinu tražeći od nje da "položi oružje". Kijev je pozvao sve Ukrajinace koji su "spremni i sposobni da drže oružje" da se pridruže oružanim snagama. Zelenski je naveo da će, dok se Ukrajina bude branila, Vlada obezbediti oružje za svakog ko to želi. Zelenski je poručio i da ukrajinske vojne snage pružaju snažan otpor, odbijajući napad u Donbasu, i drugim regionima na istoku, severu i jugu. Ukrajinski predsednik kaže da je "neprijatelj pretrpeo ozbiljne gubitke" i da će ih biti i više. Vojska Ukrajine je  saopštila da je 50 ruskih vojnika do sada ubijeno.Barel nafte preko 100 dolara zbog napada na UkrajinuViše od 40 Ukrajinaca je ubijeno otkako je Rusija izvršila napad, saopštio je savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič. Rekao je da je nekoliko desetina ljudi ranjeno, uključujući i vojsku i civile. Evropska komisija (EK) predložiće danas ogroman paket sankcija protiv Rusije. "Osuđujemo ovaj varvarski napad, kao i cinične argumente kojima se on opravdava", rekla je predsednica Evropske komisije. 

Svet

Evropska unija planira „ogroman paket sankcija“ protiv Rusije

Evropska komisija (EK) predložiće da se zamrzne ruska imovina u EU i ruskim bankama onemogući pristup finansijskim tržištima unije. "Kasnije danas ćemo predstaviti masovan paket sankcija na odobrenje evropskim liderima. Ciljaćemo strateške sektore ruske ekonomije, blkorati prustup tehnologijama i tržištima koji su ključni za Rusiju. Oslabićemo bazu ruske ekonomije i njene kapacitete da se modernizuje", rekla je predsednica Evropske unije Ursula Fon der Lajen.Ona je pozvala Rusiju da "hitno zaustavi nasilje" i povuče svoje trupe sa ukrajinske teritorije. "Osuđujemo ovaj varvarski napad, kao i cinične argumente kojima se on opravdava", rekla je predsednica Evropske komisije. Ona je ocenila da milioni Rusa ne žele ovaj rat, ali da predsednik Rusije Vladimir Putin želi da vrati vreme u doba ruske imperije. "Ruska meta nije samo Donbas, ni Ukranija, već stabilnost Evrope i čitav međunarodni mirovni poredak. Smatraćemo predsednika Putuna odgovornim za to",  rekla je ona. Rusija je rano jutros započela sveobuhvatu vojnu invaziju na Ukrajinu tražeći od nje da "položi oružje". U obraćanju na državnoj televiziji, Putin je rekao da će Moskva nastojati da "denacifikuje" Ukrajinu i "odbrani žrtve genocida". Kako piše Fajnenšel tajms, nema znakova da su vlasti u Kijevu počinile takav zločin. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da će Srbija u narednih 48 satu izaći sa odgovorom na krizu u vezi sa Ukrajinom, i da će stav Srbije biti zasnovan na "poštovanju međunarodnog prava". 

Svet

Rio Tinto preispituje pravni osnov ukidanja plana za „Jadar“

Kompanija Rio Tinto u svom izveštaju za 2021. godinu ističe da je razočarana odlukom srpske Vlade da ukine prostorni plan za projekat Jadar i da traži ukidanje potrebnih dozvola. Dodaju da istražuju pravni osnov za donošenje te odluke i "posledice za (njihove) aktivnosti i građane Srbije".U izveštaju piše da je Rio Tinto u julu prošle godine opredelio 2,4 milijarde dolara za dobijanje potrebnih odobrenja, dozvola i licenci.Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesi Rio Tinto je 2021. godine povećao ulaganja u istraživanja za 101 miliona dolara, što je 16 odsto, čime su ona porasla na 726 miliona dolara. Fokus je bio na grinfild programima u 18 zemalja i kako kompanija ocenjuje na "njihovim najvrednijim projektima" među koje ubraja i projekat Jadar.Vreme: Rio Tinto tvrdi da je voda Jadra već lošeg kvaliteta Osim ulaganja u Srbiji, Rio Tinto kao najvrednije ističe i ulaganja u zapadnoj Australiji, Arizoni i Gvineji.Procene kompanije su da je projekat Jadar još vredniji nego što se prvobitno mislilo. Naime, u decembru 2020. godine Rio Tinto je procenjivao da se na prostoru projekta Jadar nalazi 139,2 mega tona jadarita, a sada se procenjuje da se tamo nalazi 143,5 mega tona.Takođe, i očekivana koncetracija litijuma u rudi je veća, porasla je sa 1,78 odsto na 1,8 odsto.Kompanija u svom saopštenju kaže da više neće ažurirati podatke o rezervama rude u Jadru zbog odluke Vlade da ukine prostroni plan, ali ponovo navodi da će nastaviti da preispituje sve opcije i pravni osnov za ovakav potez države.U godišnjem izveštaju piše da je plan Rio Tinta bio da se prvi proizvodi u vezi sa projektom Jadar nađu na tržištu 2027. godine kako bi se dostigla punu godišnju proizvodnju od 58 hiljada tona litijum karbonata za baterije, 160 hiljada tona borne kiseline i 255 hiljada tona sodijum sulfata.Rekordni profit Rio TintaPrihodi Rio Tinta su 2021. godine su porasli za 43 odsto u odnosu na prethodnu godinu i bili su 63 milijarde dolara, dok je profit firme porastao za 116 odsto i dostigao više od 21 milijarde dolara.Kompanija je isplatila i rekordno visok iznos godišnjih dividendi, 16,8 milijardi dolara. Najveći pojedinačni akcionar korporacije je kineski državni proizvođač aluminijuma Chinalco, koja je na osnovu dividendi dobila 2,5 milijardi dolara, piše Fajnenšl Tajms.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?

Svet

Banke za dve godine uložile 1,5 biliona dolara u ugalj

Izveštaj grupa za kampanju Urgewald i Reclaim Finance, zajedno sa više od dvadeset drugih nevladinih organizacija, otkrio je da su banke i investitori bili nepošteni u vezi sa ciljevima postavljenim Pariskim klimatskim sporazumom te su banke i investitori poslednjih godina usmerili ogromne sume novca da bi podržali industriju uglja podupirali najprljavije fosilno gorivo na svetu u vreme kada se čovečanstvo suočava sa klimatskom krizom, prenosi Zero Hedge.Kako je globalna tranzicija zelene energije dobila na snazi, prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive i niskougljenične izvore energije obeležen je usponima i padovima i velikim jazovima između obećanja i prakse. Javni i privatni lideri politike i industrije podjednako su (relativno) brzo dali obećanja i stali na stranu dekarbonizacije, ali je bilo teže doći do stvarnih akcionih planova i konkretnih koraka ka sveobuhvatnim i trajnim promenama. U izvesnom smislu, ovo je sasvim razumljiva dilema; svi znamo šta je potrebno na duge staze, ali ne postoji lak ili bezbolan način da se do toga dođe. Klimatske promene jesu opak problem i njihovo sprečavanje zahtevaće dosta kompromisa, gubitaka i tržišnih šokova.Da bi svet imao bilo kakvu nadu da će na vreme ispuniti klimatske ciljeve kako bi izbegao najgore posledice globalnog zagrevanja, tržišta će morati da učine brzi pomak uz saradnju i kreatora politike, šefova industrije i finansijskog sektora, kao i svih kojih trenutno rade na fosilna goriva. Napor će zahtevati oslobađanje od fosilnih goriva, kao i ogromnu prelazak na čistije energetske alternative i infrastrukturu kako bi obnovljivi izvori bili sposobni da zamene ogromne količine nafte, gasa i uglja.Iako je problem dekarbonizacije veliki kao i neslaganja i debate oko ispravnog puta ka dekarbonizaciji, jedna stvar oko koje se svet slaže je da ugalj, najprljavije fosilno gorivo, treba da se izbaci iz upotrebe. Međunarodna agencija za energetiku i Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) su bez sumnje pokazali da svi scenariji koji predviđaju da svet ispuni ciljeve postavljene Pariskim klimatskim sporazumom uključuju brzo povlačenje uglja kao apsolutnu neophodnost.Između januara 2019. godine i novembra prošle godine, komercijalne banke su uložile neverovatnih 1,5 biliona dolara samo u industriju uglja. Analiza takođe pokazuje da mali broj finansijskih institucija igra izuzetno veliku ulogu u podršci uglju i usmeravanju globalnih energetskih tržišta na način koji bi jedni nazvali "kratkovidim", a drugi kriminalnim nemarom. Finansijske kompanije iz samo šest zemalja Sjedinjenih Država, Kine, Japana, Indije, Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva odgovorne su za više od 80 odsto finansiranja i ulaganja u ugalj. Šefica finansijskog istraživanja u Urgevaldu Katrin Gansvindt istakla je da ove finansijske institucije moraju biti na udaru kritika sa svih strana organizacija civilnog društva, finansijskih regulatora, klijenata i progresivnih investitora. "Ako ne okončamo finansiranje uglja, to će nas uništiti", naglašava ona. Nedavni izveštaj grupa za kampanju Urgewald i Reclaim Finance takođe skreće pažnju na rasprostranjenost i podmuklu prirodu "zelenog pranja". Dva investitora navedena u izveštaju, BlackRock i Vanguard, imaju "više odgovornosti za ubrzanje klimatskih promena nego bilo koji drugi institucionalni investitor širom sveta", ističe Jan Luvel, analitičar politike u Reclaim Finance.Dok je ugalj ukorijenjen u globalnoj ekonomiji, a posebno u zemljama u razvoju kojima je očajnički potreban jeftin i pouzdan izvor goriva, ugalj nije jedina opcija. Posmatrajući količinu novca koji se usmerava na održavanje uglja u životu otkriva koliko bi se više novca moglo usmeravati da bi čistija energija postala pristupačnija i pristupačnija. Promena nije laka, ali je moguća, posebno kada se finansijski, politički i industrijski mehanizmi smatraju odgovornim.

Svet

Fintech sektor na putu da obori sve rekorde u 2022. godini

U prvih mesec i po dana 2022. godine u kompanije koje se bave finansijskim tehnologijama (fintech) finansirano je preko 18 milijardi dolara, čime su na putu da obore prošlogodišnji istorijski rekord, prema izveštaju kompanije Citi Global Insights, prenosi Axios.Ove kompanije su prošle godine privukle rekordnih 136,8 milijardi dolara, a posmatrači tržišta su se pitali da li se ti nivoi finansiranja mogu održati, a dosadašnji brojevi sugerišu da investitori potvrđuju da mogu.Tokom prošle nedelje, finansiranje fintech-a u ovoj godini je porastu, čak 20 odsto više u odnosu na period od januara do februara 2021. godine, sa velikim ponudama poput FNZ-a, Citadel Securities i Checkout.com-a koje su bile najveće.Crypto je ostvario najveće dobitke ove godine, sa prikupljene 4,1 milijarde dolara u poređenju sa oko 800 miliona dolara u prva dva meseca prošle godine.U prva dva meseca 2021. godine, američke kompanije su dominirale sa 64 odsto ukupnog investiranog novca, a ove godine Evropa sa 32 odsto parira Americi sa 39 odsto u trci za finansiranjem.Mnogi od ovih poslova su verovatno dosta koštali u 2021. godini, kada su procene još uvek bile "vruće", a pretnja od povećanja kamatnih stopa je još mala.Privatna tržišta ipak kasne nekoliko kvartala u poređenju sa javnim tržištima, međutim postoje skoro rekordne količine rezervi likvidnih sredstava širom industrije privatnog kapitala kojima je potrebna primena, sa specijalizovanim fondovima fokusiranim na kriptovalute koje se pojavljuju.Još uvek je neizvesno da li će finansiranje fintech-a zaista zabeležiti novi rekord ove godine, ali ako dođe do usporavanja, to bi moglo biti sličnije kontrolisanom padu nego masovnoj imploziji.

Svet

SAD uvele nove sankcije Rusiji zbog Ukrajine

Američki predsednik Džozef Bajden uveo je novi talas sankcija Rusiji zbog njene, kako je naveo, "invazije" u Ukrajini, preneo je Fiancial times. Sankcije se odnose na ruske političare, banke, a imaće uticaja i na državni dug Rusije.Mere se, kako se precizira, odnose i na članove porodica ruskih političara. Promsvjezbanka i ruska finansijska institucija VEB takođe će biti pogođenje sankcijama. One su, kako se podseća, važne zbog ruskog ekonomskog razvoja te zemlje, kao i zbog investicija u rusku vojsku.Bajden je upozorio i da je Vašington spreman da preduzme dalje akcije ako dođe do eskalacije ruske akcije u Ukrajini.Što se tiče ruskog državnog duga, sankcije bi ruskoj vladi onemogućile da koriste finansijske izvore sa Zapada. Takođe, Rusija ne bi mogla da trguje svojim državnim obvezniciama na američkom, kao i na evropskom tržištu.Prema Bajdenovim rečima, Rusija je priznanjem Donbasa i Luganjska otcepila veliki deo Ukrajine. To kako je dodao predstavlja početak ruske invazije na Ukrajinu.Kako se dodaje, Bajden tvrdi da sankcije koje se uvode Rusiji neće pogoditi američku ekonomiju koja trenutno ima velike probleme sa inflacijom.Nemačka zbog Ukrajine obustavila Severni tok 2AMERIČKI SENAT PROTIV NOVIH SANKCIJA ZA "SEVERNI TOK 2" Sankcije su usledile nakon sličnih poteza velikih američkih saveznika u Evropi. Nemačka je obustavila projekat gasovoda Severni tok 2, koji bi u tu zemlju trebalo da direktno doprema ruski gas.Evropska unija je takođe objavila niz sankcija protiv 351 člana ruskog parlamenta i 27 pojedinaca i entiteta. Za njih se tvrdi da su odgovorni za podrivanje suvereniteta Ukrajine.Nekadašnji ruski predsednik Dimitrij Medvedev reagovao je na tu odluku konstatacijom kako je došlo vreme da Evropljani hiljadu kubika prirodnog gasa morati da plaćaju 2.000 dolara.Cene gasa su porasle još prošle godine, pa se taj energent na relevantnom holandskom tržištu kretao i do 1.800 dolara za 1.000 kubika.Američki Pentagon je saopštio da će Sjedinjene Države zbog ruske akcije u Ukrajini obaviti raspodelu svojih trupa u Evropi, kao i da će poslati svoje borbene avione u baltičke države i na istok Evrope.

Svet

Sve veći broj zavisnika od trgovine kriptovalutama

Psihoterapeuti širom sveta primećuju talas klijenata koji traže pomoć za zavisnost od kupovine i prodaje kriptovaluta. Kako broj "kripto-zavisnika" raste sve se više stručnjaka specijalizuje za odvikavanje od trgovanja kriptovalutama, prenosi Biznis & finansije.U proteklih nekoliko godina zabeležen je veliki rast investicija na tržištu kriptovaluta, a njih više ne kupuju samo oni koji imaju viška novca, već i osobe sa prosečnim primanjima koje se nadaju da će kupovinom i preprodajom istih brzo zaraditi. Problem predstavlja što konstantno praćenje tržišta digitalnog novca može da pređe i u zavisnost."Zavisnost od kriptovaluta funkcioniše na isti način kao i skoro svaka druga zavisnost, a najbliža je kockanju u smislu, dobijate udar dopamina svaki put kada izvršite trgovinu, to je uzbuđenje koje traži deo našeg mozga", rekla je za Insajder Ešli Loeb Blasingejm, suosnivač i glavni službenik za onlajn savetovalište Lionrock.Ona ističe da je onlajn savetovalište zabeležilo oko 2.300 klijenata samo u 2021. godini.Kripto-zavisnost je relativno nov fenomen koji se ogleda u patološkoj opsesiji koja traži konstantno praćenje tržišta kriptovaluta i kompulsivnoj kupovini i prodaji istih.Ova vrsta zavisnosti, kao i sve druge, može veoma negativno uticati na zdravlje osobe te su ljudi  često ekstremno euforični kada beleže dobre rezultate u trgovini, ali mogu postati i veoma uznemirene kada im trgovanje loše ide.Stručnjaci ističu sličnost zavisnpsti od kriptovaluta i zavisnosti od kocke, i upozoravaju da ovu zavisnost ne treba shvatati olako, budući da se među zavisnicima od kocke beleži najveći broj samoubistava kada su u pitanju grupe ljudi sa bolestima zavisnosti.Neki od znakova ove zavisnosti su potreba za ulaganjem većih suma novca kako bi i potencijalni dobitak pratila intenzivnija euforija, kompulsivno proveravanje kretanja na tržištu kriptovaluta u, gubljenje interesovanja za druge aktivnosti, nemogućnost da se misli o drugim stvarima, kao i nemogućnost da se pauzira sa trgovanjem, nesanica, nezadovoljstvo, bes i druga negativna osećanja ukoliko iz nekog razloga ne može da se ulaže na tržištu, ugrožavanje sopstvene finansijske stabilnosti konstantnim investiranjem, pozajmljivanje ili krađa novca kako bi se dalje ulagalo, i slično. Stručnjaci kažu da se kod nekih kripto-zavisnika mogu javiti i napregnutost mišića, anksioznost kao i druge fizičke manifestacije.Zbog sve većeg broja ljudi koji ne mogu da kontrolišu ovu svoju potrebu širom SAD klinike za lečenje bolesti zavisnosti uvrstile su i lečenje opsesije kriptovalutama, a kreirana je i nova grana psihoterapije koja se bavi samo ovim problemom. 

Svet

Nemačka zbog Ukrajine obustavila Severni tok 2

Nemački kancelar Olaf Šolc odložio je sertifikaciju gasovoda Severni tok 2 koji bi toj zemlji trebalo da duplira  količine ruskog gasa, preneo je Rojters. Odluka je usledila nakon što je Rusija zvanično priznala dva otcepljena regiona, Donbas i Luganjsk u istočnoj Ukrajini.Šolc je naveo da je zatražio od ministarstva ekonomije da preduzme korake kako bi se osiguralo da sertifikacija Severnog toka 2 ne može da se obavi u ovom trenutku.Izgradnjom novog gasovoda na dnu Baltičkog mora Rusija ima nameru da obiđe gasovod koji do Evrope ide kroz Ukrajinu.Projekat se suočava sa otporom Evropske unije, Sjedinjenih Država, kao i Ukrajine, jer bi kako se dodaje, povećao energetsku zavisnost od Rusije, a Ukrajini uskratio tranzitne takse za korišćenje njenog gasovoda.Vlada Nemačke dugo je tvrdila kako je Severni tok 2 prvenstveno komercijalni projekat koji na evropsko tržište energenata donosi konkurenciju.Nemačka ekonomija je najveća u Evropi i polovina njenih energetskih potreba, kako se dodaje, zavisi od Rusije.Severni tok 2 na čekanjuAmerički Senat protiv novih sankcija za "Severni tok 2"SAD su već odobrile sankcije protiv otcepljenih oblasti u Ukrajini koje je ukazom priznao ruski predsednik Vladimir Putin i odobrio slanje vojnih trupa u tu zemlju. Nekoliko nedelja pre toga, Američki Senat je glasao protiv sankcija za Severni tok 2.Kako je prenela Slobodna Evropa, čelnici Evropske unije najavili su usvajanje paketa sankcija protiv Rusije.U saopštenju predsednice Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta, Čarls Mišela navodi se kako će se te mere odnositi na sve koji su umešani u nezakonitu odluku Rusije, kao i na banke koje finansiraju ruske operacije na tim teritorijama.Kako se dodaje, mere će ciljati sposobnost ruske države i vlade da pristupe kapitalu i finansijskim tržištima i uslugama EU, kao i trgovinsku razmenu sa Donbasom i Luganjskom.Rusija je blizu granice sa Ukrajinom u prethodnom periodu rasporedila oko 130.000 vojnika.Kako je izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zapadne zemlje će od Srbije ponovo tražiti da uvede sankcije Rusiji zbog vojnih akcija u Ukrajini. To pitanje je u Srbiji inače veoma osetljivo jer Rusija nije priznala nezavisnost Kosova.Ipak, Rusija je 2008. godine priznala i Abhaziju i Južnu Osetiju koje su se nakon desetodnevnog rata otcepile od Gruzije, države koja je kao i Ukrajina bila članica Sovjetskog Saveza (SSSR). Ruska vojska je tada ušla u Južnu Osetiju i potisla gruzijsku armiju.

Svet

Kina: Još jedna građevinska firma u finansijskim problemima

Kineski graditelji stambenih naselja sada se suočavaju sa novim izazovom – problemima  poverenja. Stvari su bile loše za ovaj sektor još od krize Evergranda prošle godine, ali kompanija koja se smatra jednim od retkih preostalih stubova snage iznenada je upozorila na neizvršenje obaveza narušivši ono što je ostalo od poverenja investitora u ovaj sektor, prenosi Fajnenšl tajms.Zhenro Properties je najnovija kompanija nekretnina koja je priznala da možda neće imati dovoljno novca za plaćanje duga. Ovaj graditelj stambenih naselja srednje veličine u kontinentalnoj Kini, ranije procenjen na više od tri milijarde dolara, zamolio je vlasnike obveznica da se odreknu svojih potraživanja zbog neizvršenja obaveza od 200 miliona dolara sledeće nedelje.Akcije Zhenro-a su u ponedeljak pale za 14 odsto, što je pad od ukuono 80 odsto za mesec dana. Obustavljeno je trgovanje obveznicama za 2024. godinu zbog ekstremne nestabilnosti. Njena novčanica je pala na 25 centi za dolar, u odnosu na 80 centi pre samo nekoliko nedelja.Iznenadni pad nije nešto za šta su vlasnici obveznica mogli da se pripreme. Zhenro je nedavno obezbedio kreditnu liniju od oko 1,4 milijarde dolara od državne Banke Kine, a za razliku od drugih kompanija, nije bilo znakova rizika otkupa.Rejting agencije Fitch i Moodi's snizile su Zhenro-ov dugoročni rizik od neizvršenja obaveza emitenta na B i B3. Brzina i obim pada cene obveznica ukazuju na prekid veze sa takvim rejtingom, ocena "B" predstavlja materijalni rizik neizvršenja obaveza, ali obično sa marginom sigurnosti. Takvi rejtinzi ranije nisu signalizirali neizbežna neispunjenja obaveza.Informacije samih kompanija slabo su pouzdane, a kako su akcije prošle nedelje pale, Zhenro je umanjio nagađanja o neizvršenju obaveza koje je sada neizbežno. Lokalna kompanija Fantasia Holdings, koja je negirala da ima problema sa likvidnošću, takođe nije izvršila isplatu obveznica.Kineske kompanije nekretnina imaju oko 100 milijardi dolara duga koji dospeva ove godine. Nevolje kompanija kao što su Evergrande, Zhenro i Fantasia će otežati refinansiranje, a treba očekivati više neplaćanja od problematičnih kompanija.Prelazak krize sa graditelja stambenih naselja na širi finansijski je malo verovatan, a umesto toga kineski emitenti će morati da plaćaju veće naknade za prikupljanje kapitala, bez obzira na njihov sektor, kako bi se investitorima nadoknadila nepouzdanost ugovora.

Svet

Fejsbuk gubi oglašivače usled promene pravila privatnosti na Epl uređajima

Fejsbuk (Facebook) je dugo bio jedna od najsigurnijih opcija kada je u pitanju digitalno oglašavanje, ali sada kada je Epl (Apple) promenio funkcije privatnosti više nije, budući da ove promene podstiču preduzeća koja se baziraju na e-trgovini da smanje troškove oglašavanja na ovoj platformi, piše The Wall Street Journal. Marta Kruger, koja vodi posao sa poklon korpama pod nazivom Giften Market, trošila je ceo svoj budžet za oglašavanje na Metinim platformama, Fejsbuku i Instagramu, a za svakih potrošenih 14 dolara u proseku, dobijala bi jednog kupca.Kada je kompanija Epl prošle godine uvela novu funkciju privatnosti za mobilne uređaje koja ograničava praćenje korisnika njeni troškovi za sticanje takvih kupaca porasli su 10 puta, a u oktobru je preusmerila ceo svoj budžet za oglašavanje na oglase za pretragu na Guglu.Mnoge druge kompanije koje zavise od prodaje putem internet trgovine razmatraju svoje rezučtate i odlučuju da urade istu stvar. One smanjuju svoju potrošnju na Fejsbuku i Instagramu i šalju novac od reklama Guglu, Amazonu, Snepčetu i drugim platformama.Promena privatnosti pogađa centar poslovanja kompanije Meta i njenu sposobnost da precizno targetira korisnike i dokaže trgovcima da oglasi generišu prodaju. Ranije ovog meseca, Meta je saopštila da očekuje udar od oko 10 milijardi dolara na prodaju ove godine, kao rezultat Eplove promene, koja zahteva da aplikacije traže od korisnika dozvolu za praćenje i deljenje njihovih aktivnosti.Gugl je ove nedelje predstavio sopstveni predlog da smanji praćenje korisnika u aplikacijama na Android uređajima, potencijalno pogoršavajući izazove sa kojima se suočila kompanija Meta."Već neko vreme je poznato da fejsbuk radi po hiru platformi na kojima potrošači pristupaju njihovoj aplikaciji", rekao je Ari Paparo, izvršni direktor za reklamne tehnologije koji je prodao svoju kompaniju Comcast i dodao da sada te platforme menjaju pravila, a oni na to ne mogu mnogo da utiču.Meta je saopštila da makroekonomske sile, uključujući inflaciju i poremećaj lanca snabdevanja, takođe vrše pritisak na potrošnju na reklame, ali čini se da je pritisak na privatnost najveća pretnja za nekada čvrstu kontrolu giganta društvenih medija u pogledu potrošnje na oglase malih onlajn preduzeća i kompanija za e-trgovinu.Strahovanje investitora od posledica Eplove promene jedan je od razloga što je tržišna vrednost Mete pala za više od 300 milijardi dolara od nedavnog izveštaja o zaradi.Fejsbuk pokušava da ublaži efekte ovih promena, a neki analitičari su optimisti i smatraju da će Meta obuzdati štetu i da bi njeno poslovanje moglo da počne da se oporavlja u drugoj polovini 2022. godine.Meta je u pisanoj izjavi navela da ima više od 10 miliona oglašivača kao i da Eplova štetna politika otežava i poskupljuje preduzećima svih veličina da dođu do svojih kupaca. "Verujemo da će Fejsbuk i Instagram ostati najbolje platforme za rast preduzeća i povezivanje sa ljudima, i uvek ćemo nastaviti da radimo na poboljšanju performansi i merenja", navodi se.Meta radi na tome da pokaže oglašivačima da oglasi na Fejsbuku i Instagramu pokreću veću prodaju nego što pokazuje njena analitika kao i to da kompanija razvija novu tehnologiju za koju se nada da će marketinškim stručnjacima dati skoro onoliko informacija o učinku oglasa kao što su imali pre Eplovih promena.Eplova promena bi mogla da bude najteža inovacija sa kojom se Meta ikad suočila, rekao je analitičar Danijel Njuman iz kompanije Futurum Research, koja se fokusira na digitalnu tehnologiju. "Fejsbuk je izgradio svoje carstvo na mogućnosti da dobije intimne detalje o ponašanju korisnika preko interneta", rekao je on i dodao da je Epl promenio igru.Metino veliko ulaganje u metaverzum je pokušaj da se stvori budućnost u kojoj ona neće biti vezana za druge proizvođače uređaja, rekli su neki rukovodioci reklamne industrije.Meta je kritikovala Eplov potez, rekavši da bi to naštetilo ne samo njegovim prihodima, već i malim preduzećima i proizvođačima aplikacija, kao i da je Epl napravio lažni kompromis između personalizovanih usluga i privatnosti.Unutar Mete, neki zaposleni su videli Eplovu promenu i Guglov potez, kao napore da naškodi Metinom poslovanju, kaže anonimni izvor koji je bio zaposlen u Metinom odeljenju za reklamne proizvode.U Metinom pozivu za zaradu od 2. februara, glavni finansijski direktor Dejvid Vener kritikovao je Eple i Gugl zbog doprinosa problemima njenog reklamnog poslovanja i sugerisao da su Eplove promene koristile Guglu, a napomenuo je i to da Gugl plaća milijarde dolara Eplu godišnje da bi bio podrazumevani pretraživač na Ajfon (iPhone) uređajima. Brows by Bossy, proizvođač šablona za obrve, trošio je i do 7.000 dolara dnevno na Fejsbuk oglase, ali kako su Eplove promene uvedene, cene oglasa su "počele da rastu, praćenje očigledno više nije bilo tačno i performanse su se smanjile", rekla je Amanda Sibert, suosnivač kompanije za e-trgovinu. Ona je rekla da je kompanija smanjila svoju potrošnju na Fejsbuku za oko 80 odsto i prebacila novac na drugo mesto, uključujući i reklame za pretragu na Amazonu.Ath Sport, kompanija koja proizvodi i prodaje dodatke ishrani za sportiste, nekada je dobijala novog kupca za svakih 40 dolara koje je potrošila na Facebook i Instagram oglase. U leto 2021. godine taj trošak se udvostručio, rekao je vlasnik ove kompanije Stjuart Kam. Ath Sport je smanjio svoju potrošnju na Fejsbuk oglase i počeo da troši 60 odsto svog ukupnog marketinškog budžeta na oglase na Gugl pretraživaču, koji su bili efikasniji, rekao je on.Kako kompanije sve više troše na reklamiranje na  Guglu, cene za oglašavanje i tamo rastu.

Svet

London i dalje najprivlačniji grad za investitore

Jugoistok Engleske, uključujući London, istakao je da se kao najbolji u klasi u Evropi u osmoj iteraciji vodeće liste fDi Intelligence Evropski gradovi i regioni budućnosti 2022/23.Studija, koja određuje najperspektivnije investicione destinacije širom Evrope, pokazala je da su evropske lokacije dokazale određene otpornosti na neizbežne posledice pandemije. Dok je London potvrdio svoju investicionu privlačnost, konkurencija među kolegama širom kontinenta se pojačala pošto su Amsterdam, Dablin, Pariz i Frankfurt uspeli da presretnu neke kompanije koje su se preselile iz Velike Britanije nakon Bregzita, a Barselona i Katalonija dobile su naklonost žirija za njihov strategije promocije investicija.fDi-jevi Evropski gradovi i regioni budućnosti 2022/23 odredili su lokacije zbog njihove privlačnosti za direktne strane investicije (SDI).Čak 356 gradova je ocenjeno i grupisano prema veličini stanovništva u pet: veliki, veliki, srednji, mali i mikro gradovi. Zatim su rangirani na osnovu podataka prikupljenih u pet kategorija: ekonomski potencijal, povoljnost za poslovanje, povezanost, ljudski kapital i način života i isplativost.London je ponovo predvodio ovu oblast, zadržavši status vodećeg magneta za strane investitora među najvećim evropskim gradovima, uprkos tome što je Bregzit podstakao nekoliko stranih investitora da ponovo procene svoj evropski otisak. Međutim, gradska kombinacija talenta, kapitala i povezanosti i dalje ne može da se poredi sa evropskim kolegama.Druge prestonice, kao što su Amsterdam, Pariz i Dablin, takođe su svrstane u fDi-jevu kategoriju 10 najvećih evropskih gradova, pošto su svoju ponudu nakon Bregzita poboljšali do određenog stepena uspeha. Značajan novi učesnik bio je Bukurešt, koji je bio peti, što je prvi put da se plasirao u prvih 10 najvećih gradova.Frankfurt na Majni, peti po veličini grada u Nemačkoj, bio je pobednik fDi-jeve kategorije velikih gradova. Kao dom Evropske centralne banke i osam od 1000 najvećih svetskih banaka, Frankfurt ima dobre rezultate u pogledu poslovnog pristupa i ekonomskog potencijala, i smatra se bezbednim mestom za kapital.Cirih, najveći švajcarski grad, držao je vrhunsku poziciju u kategoriji gradova srednje veličine, delimično zahvaljujući investitorima koji su prepoznali prednosti posedovanja uporišta u dobro razvijenom inovacionom ekosistemu grada. Drugoplasirani veliki grad bio je Vilnjus; glavni grad Litvanije je postao tražena lokacija za tehnološke firme i funkcije sa visokom dodatnom vrednošću kao što su istraživanje i razvoj.Bazel, Švajcarska, plasirao se u prvo mesto u kategoriji malih gradova. U njemu se nalazi sedište nekoliko velikih kompanija za nauku o životu. Još jedan švajcarski grad, Cug, osvojio je priznanje kao najbolji u klasi u kategoriji mikro gradova.Na regionalnom nivou, istraživački tim fDi-ja je procenio 148 evropskih regiona grupisanih u tri kategorije veličine — male, srednje i velike — kako bi pronašao jednu lokaciju sa najvećim potencijalom za privlačenje investicija.Jugoistok Engleske je priznat kao vodeći veliki evropski region u celini. U međuvremenu, holandski region Severne Holandije zadržao je svoje prvo mesto u kategoriji srednjih regiona, dok je irski region Dablin zauzeo prvo mesto u kategoriji malih regiona.Ova rang lista je takođe uporedila partnerstva lokalnih preduzeća u Velikoj Britaniji, pri čemu je Londonsko partnerstvo za lokalna preduzeća osvojilo prvo mesto.Rangiranje Evropski gradovi i regioni budućnosti 2022/23 takođe je prikupilo ankete lokalnih agencija za promociju investicija za kategoriju Strategija SDI. To je jedina kvalitativna kategorija u inače studiji zasnovanoj na podacima, a takođe je uključena u ukupne rezultate.Urednik fDi-ja Jacopo Dettoni i četiri eksterna suda iz industrije promocije investicija i SDI pregledali su 75 podnetih anketa iz gradova širom Evrope. Gradsko veće Barselone je dobilo naklonost sudija kao najbolji grad u vrhuncu svoje strategije promocije investicija, a Antverpen, Vilnjus, Donkaster u Velikoj Britaniji i Valmiera iz Letonije su na vrhu u kategoriji velikih, srednjih, malih i mikro gradova, respektivno.Na regionalnom nivou, Catalonia Trade & Investment je pobedio među najboljim regionima zbog svoje strategije promocije investicija. Agencija za razvoj Holandskog Brabanta i Invest Northern Ireland bili su dobitnici glavne nagrade među regionima srednje veličine, dok je Jugoistočna Irska pobedila među malim regionima.

Svet

Investitori veruju u dalje poboljšanje litijum-jonskih baterija

Stvaranje efikasnih i ekološki prihvatljivijih skladišta energije je ključna komponenta u borbi protiv klimatskih promena. Naročito u brzom širenju prostora za električna vozila (EV), postoji potreba da se razvije alternativa litijum-jonskim baterijama, koje se oslanjaju na rudarstvo kobalta i nikla.Litijum-jonske baterije vremenom degradiraju, što ograničava njihovo skladištenje energije i izlaznu snagu, i utiče na srodne performanse, cenu i životni vek EV. Nadalje, GlobalData izveštava da metale koji se koriste za pravljenje litijum-jonskih baterija nije samo teško iskopati, već se njihove globalne rezerve brzo iscrpljuju kako se tržište električnih vozila širi.Izveštaj Centra za pravo, energiju i životnu sredinu i Instituta za upravljanje prirodnim resursima naglašava da iskopavanje ovih materijala i njihovih lanaca snabdevanja takođe „često prekrivaju područja sa visokim rizikom od kršenja ljudskih prava, korupcije i slabe vladavine zakona i lokalizovanih opasnosti po životnu sredinu “, i da „svi ovi izazovi mogu biti pogoršani ekstrakcijom minerala.”U ovom kontekstu, nova tehnologija baterija je vitalni sektor u Cleantech-u. Evo pogleda kako se industrija baterija razvila poslednjih godina.Alternative litijum-jonskim baterijamaBaterije se preispituju u vidu litijum-jonskih baterija nove generacije i litijum-sumpornih baterija, kao i čvrstih baterija, koje koriste čvrste elektrode i elektrolite i koje se mogu reciklirati i ponovo koristiti, za razliku od litijum-jonskih baterija. Ova druga tehnologija posebno privlači pažnju zbog svog potencijala da zameni tradicionalne baterije, a „poludovodna baterija“ je jedan od 10 najboljih ključnih pojmova koji se nalaze u patentima u poslednje dve godine.Patenti tehnologije baterijaBroj globalnih patenata u vezi sa baterijama je stalno rastao od 2010. do 2018. godine, ali je od tada opao. Moguće je da je ovo povezano sa opštim pomeranjem fokusa sa Cleantech-a u kontekstu COVID-19. Od izbijanja pandemije 2019. godine, mnogi tehnološki startupi skrenuli su pažnju na novije koje su odmah relevantne.Koji ekosistemi ulažu u baterije?SAD i Azija su jasni lideri u pogledu iznosa finansiranja i broja poslova u inovacijama baterija. Primeri uključuju KuantumScape iz Silicijumske doline, koji razvija tehnologiju čvrstih baterija za električna vozila i kupljen je za 3,3 milijarde dolara krajem 2020. godine, i Sila Nanotechnologies, ​​koji stvara litijum-jonske baterije sa većom gustinom energije za EV i prikupio 880 miliona dolara za datum.Peking se rangira kao drugi globalni ekosistem u smislu uloženog iznosa, ali ovaj broj je reprezentativan za nekoliko startapa sa velikim prosečnim iznosom finansiranja, a ne za raširenije ulaganje u tehnologiju baterija. Solid State Lion, koji se bavi istraživanjem i razvojem i proizvodnjom hibridnih litijum-jonskih baterija čvrstog i tečnog elektrolita i potpuno čvrstih litijumskih baterija, dobio je jedan od najvećih krugova finansiranja.Severna Amerika i Azija su takođe lideri u pogledu broja nosilaca patenata u oblasti baterija. Japan i Južna Koreja nadmašuju Kinu po broju patenata prijavljenih u Zavodu za patente Sjedinjenih Država, ali to nije reprezentativno da imaju više inovacija. Umesto toga, to sugeriše da Japan i Južna Koreja žele da plasiraju svoje tehnologije na međunarodnom tržištu.SAD i Azija su jasni lideri u pogledu iznosa finansiranja, broja poslova i broja relevantnih patenata, ali drugi regioni imaju značajne inicijative u inovacijama baterija.Evropska inicijativa Batteri 2030+ ima viziju stvaranja održivih baterija koje će „obezbediti evropskoj industriji disruptivne tehnologije i konkurentsku prednost u celom lancu vrednosti baterija i omogućiti Evropi da dostigne ciljeve klimatski neutralnog društva predviđene Evropskim zelenim dogovorom .” Pokrenut 2020. godine, deo je inicijative Evropske komisije od 272 miliona evra za unapređenje i ubrzanje istraživanja i proizvodnje baterija.U narednim godinama, takvi programi mogu dovesti do toga da Evropa prijavi mnogo veći broj patenata za baterije i veće runde finansiranja.

Svet

SAD postale energetski nezavisne

Sjedinjene Američke Države su 2020. godine proizvele više nafte nego što su uspele da potrše, piše Axios. Potrošnja i proizvodnja tog energenta u SAD ostale su u ravnoteži i tokom prošle godine, što navodi na zaključak da je najveća svetska ekonomija konačno postala energetski nezavisna.Procene se zasnivaju na podacima američke državne Agencije za informacije u energetici.Kako se podseća, američki političari su decenijama govorili o tome kako SAD treba da postignu energetsku nezavisnost, pa je izgledalo da je taj cilj nemoguće postići.Cilj je naravno, da SAD može da proizvode dovoljno energenata kako bi se obezbedilo dovoljno nafte i struje za domaće potrebe, bez oslanjanja na njihov uvoz.Poskupljenje nafte 2022. godine imalo je potpuno drugačiji uticaj na američku ekonomiju, kao i na odnose sa Rusojom i zemljama Bliskog istoka, nego u prethodnim vremenima kada su rasle cene energenata.U prošlosti, kada bi nafte poskupela, to bi na američku ekonomiju mnogo direktnije uticalo , jer je mnogo novca bilo potrebno za uvoz energenata.Saudijska Arabija povećava proizvodnju nafte zbog oporavka cenaCene gasa Evropi se stabilizuje, u Americi nastavlja da pada U poslednjig 15 godina, kada se razvila eksploatacija uljnih i gasnih škriljaca u poslednjih 15 godina, stvari su se preokrenule. Veće cene goriva ugrožavaju potrošače i industriju, ali domaći proizvođači energije i njihovi radnici profitiraju.Veće cene nafte više ne smanjuju bruto-domaći proizvod (BDP) u SAD, ali pomeraju izvor njegovog. Dobitnici su države poznate po proizvodnji nafte Teksas i Severna Dakote, a gubitnici Masačusets i Severna Karolina.SAD su 2010. godine uvozile 9,4 miliona barela nafte dnevno više nego što su izvozile. Deset godina kasnije SAD su imale 650.000 barela više nafte, nego što im je potrebno za proizvodnju, a 2021. ta trgovina je bila prilično uravnotežena.U prvih 10 meseci prošlem godine SAD su 51 odsto nafte uvezle iz Kanade, a osam odsto je stiglo iz Persijskog zaliva.Poređenja radi, iz zalivskih država SAD su 2008. godine uvozile 30 odsto nafte. Kako se ocenjuje, eventualna ruska invazija Ukrajine i prekidi u snabdevanju energentima, sada bi imali daleko manji uticaj na SAD, nego ranije.

Svet

Usledio preokret: Rusija sad predlaže legalizaciju kriptovaluta

Rusko ministarstvo finansija predložilo je legalizaciju razmene kriptovaluta u ruske rublje, prenosi Breakingthenews. Ne tako davno, tokom januara, u toj zemlji se razmišljalo o zabrani kriptovaluta.Ideja da se kriptovalute u Rusiji zabrane, kako se podseća, brzo je odbačena, a nova ideja o njihovoj legalizaciji objašnjava se činjenicom da se milioni ruskih građana bare njihovim rudarenjem.Zbog toga je zabrana te aktivnosti nemoguća, objasnio ruski ministar finansija Anton Siluanov.Kabinet ministara je odlučio da dozvoli razmjenu kriptovaluta, pod strogim propisima koji tek treba da budu usvojeni.Kada je Ruska centralna banka predložila sada već odbačenu ideju o zabrani korišćenja i rudarenja kriptovaluta, kao razlog za to je navela pretnje za finansijsku stabilnost, dobrobit građana i suverenitet monetarne politike.Srbija je pre godinu dana usvojila Zakon o digitalnoj imovini, kojim se definiše oblast digitalne imovine u koju spadaju i kriptovalute. Među takozvanim, crypto/blockchain prijateljskim evropskim državama, kako je tada pisala Netokracija, izdvajaju se Švajcarska, Estonija, Kipar i Malta.KINESKA CENTRALNA BANKA: SVE AKTIVNOSTI VEZANE ZA KRIPTOVALUTE SU ILEGALNERusija predlaže zabranu kriptovaluta

Izdanja

Broj 114, Oktobar 2024.

Broj 114

Oktobar 2024.
Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.