Broj 115, Novembar 2024.
Broj 115, Novembar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Rent-a-car agencije: Teško dolazimo i do novih i do polovnih automobila

Pandemija je izazvala poremećaje na tržištu novih automobila, a rat u Ukrajini samo se nadovezao na te probleme, pa je nabavka novih i polovnih automobila sve teža, piše Poslovni.hr. U skladu sa tim, rent a car kompanije u Hrvatskoj očekuju i poskupljenje svojih usluga."Ako se ostvare predviđanja koja smo imali prije invazije na Ukrajinu, a to je porast tražnje, imaćemo poremećaj na domaćem tržištu najma vozila i mi i druge mediteranske zemlje", objašnjava Boris Žgomba, iz rent a car agencije Uniline, koja svoju delatnost razvija kroz franšizu Europcar.Europcar je upravo u postupku sastavljanja flote koja se obično zaokruži do aprila, tako da je ostalo još nešto vremena da se situacija popravi.Žgomba kaže da je bilo izazovno nabaviti vozila, ali da situacija u toj kompaniji nije dramatična. Ono što im dođe od vozila biće će skuplje nego lane, kad je tražnja bila bolja nego 2020, a cene su već skočile u odnosu na vreme pre pandemije.Izaberite odličan polovni auto uz ove saveteOsetan rast cena polovnih automobila, očekuju se dalja poskupljenja Napominje se da bi ta kriza mogla da posluži kao korekcija tržištu koje je u zadnjih nekoliko godina grcalo u damping cenama, odnosno prodajom robe po cenama ispod normalne vrednosti sa ciljem osvajanja nekog tržišta. "Pre je bilo normalno nabaviti odjednom nekoliko stotina automobila, sada se ide doslovno od salona do salona i skuplja po nekoliko automobila, što je skuplje, ali moraš imati osnovno sredstvo za rad i sigurne automobile", kaže Krešimir Dobrilović, osnivač i vlasnik franšize Carwiz International.Prema njegovim rečiuma, uvoznici ne mogu da garantuju da će rent a car kompanije dobiti vozila koja su naručile i platile, a kompanije ne mogu da rade rezervacije ako nisu sigurne da će imati flotu vozila."Nama se svakodnevno javljaju veletrgovci polonjacima autima sa vrlo skupim opcijama. Kupiti automobil, a ne znati za koliko može da se proda za godinu dana je jako riskantan potez", dodaje Dobrilović.Cena polovnih automobila u decembru je bila veća za 16 odsto u odnosu na 2020. godinu, a za čak 23 odsto u odnosu na period pre pandemije, pokazala je analiza prosečnih cena automobila oglašenih na sajtu Polovni automobili.

Svet

Rat u Ukrajini pokrenuo najveću naftnu krizu u poslednjih 50 godina u Evropi

Na polju energetike nas očekuju najveće promene još od naftne krize iz sedamdesetih godina dvadesetog veka. Ruski napad na Ukrajinu doveo je rat ponovo u Evropu, ali i kao jedan od ključnih problema nametnuo pitanje energetske sigurnosti i evropske zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, piše Klima101.Pošto što su Sjedinjene Američke Države u utorak 8. marta uvele zabranu uvoza iz Rusije, a Evropska komisija istog dana predstavila plan koji u narednim godinama treba da okonča oslanjanje na ruska fosilna goriva, cene nafte i gasa dostigle su višegodišnje maksimume.Odnos Rusije i zapadnog sveta je trajno narušen i dok će pune posledice sankcija biti poznate tek u narednom periodu, sve će bez sumnje uticati i na energetsku tranziciju i planove država za zaustavljanje klimatskih promena."Moramo postati nezavisni od ruske nafte, uglja i gasa. Jednostavno ne smemo da se oslanjamo na snabedevača koji nam eksplicitno preti", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na predstavljanju plana REPowerEU koji treba da obezbedi evropsku nezavisnost od ruskih fosilnih goriva. EU želi da potražnju za ruskim gasom smanji za dve trećine do isteka 2022. godine, a predložena je i zakonska obaveza da sva skladišta gasa u Evropskoj uniji do 1. oktobra budu na najmanje 90 odsto popunjenosti.To neće biti jednostavan zadatak pošto Evropska unija 90 odsto svojih potreba za gasom podmiruje iz uvoza, a ključan snabdevač je Ruska Federacija iz koje dolazi 45 odsto ukupnog uvoza. Imajući ovo u vidu jasno je da energetski sistem u Evropi čekaju radikalne promene kakve nisu viđene od kriznih situacija iz prošlosti.I dok mnogi eksperti i zvaničnici novonastalu situaciju vide kao mogućnost za ubrzanje energetske tranzicije i prelazak na obnovljive izvore energije, pojedini ocenjuju da je će za ostvarenje energetske sigurnosti biti ključno otvaranje novih nalazišta fosilnih goriva što bi moglo da ugrozi evropske ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Frans Timermans, izvršni potpredsednik za Evropski zeleni dogovor, najavio je u narednom periodu razvoj obnovljivih izvora energije "munjevitom brzinom" ističući da su oni jeftin i čist izvor energije koji kreira poslove u Uniji umesto da šalje novac u industriju fosilnih goriva u inostranstvu."Što pre se prebacimo na obnovljive izvore i vodonik, uz unapređenja u energetskoj efikasnosti, pre ćemo postati zaista nezavisni i upravljaćemo svojim energetskim sistemom", izjavila je Ursula fon der Lajen istakavši važnost bržih investicija u obnovljive izvore.Zamena fosilnih goriva čija cena je nestabilna i zavisi od mnogih ekonomskih i političkih faktora obnovljivim izvorima zaista deluje kao logičan izlazak iz trenutne krize, ali iako dugoročno opredeljenje EU leži u čistoj energiji, za brzo smanjenje upotrebe ruskog gasa države članice će morati da se okrenu i drugim rešenjima. U ovom trenutku je vrlo izvesno da će države morati da povećaju svoju potrošnju uglja kako bi nadomestile manju upotrebu gasa, iako je Rusija istovremeno jedan od najvećih snabdevača ugljem, za ovaj energent nije potrebna komplikovana infrastruktura kao za gas te se članice EU jednostavnije mogu okrenuti drugim proizvođačima.Uprkos informacijama da bi Nemačka mogla da odloži zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana nemački zvaničnici su u sredu odbacili takvu mogućnost ističući da elektrane nemaju dovoljno goriva da nastave proizvodnju električne energije i u 2023. godine.Takođe se govori i o otvaranju novih polja za proizvodnju tečnog prirodnog gasa u SAD i izgradnji infrastrukture koja treba da obezbedi više ovog goriva u Evropi, a pojedine države takođe razmatraju i pokretanje domaćih projekata eksploatacije fosilnih goriva kako bi se osigurale od velike nestabilnosti cena.Problem sa ovim rešenjem je što je za realizovanje takvih planova potrebno da prođu godine dok nova nalazišta fosilnih goriva ne počnu da snabdevaju Evropsku uniju, a njihova upotreba bi morala da ima ograničen rok trajanja kako ne bi ugrozila ispunjavanje evropskih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Nasuprot svim prethodnim idejama stoji i predlog radikalnih ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti koja bi mogla da smanji potražnju za energentima, a prema pojedinim analizama, samo izolacija krovova i tavanskog prostora bi mogla da smanji potrošnju energije za grejanje za čak 14 odsto na nivou cele EU. Koja god vrsta odgovora na energetsku krizu na kraju bude dominantna, jasno je da Evropsku uniju na ovom polju čekaju ogromne promene. Naučnici i klimatski aktivisti su često od donosioca odluka zahtevali da se prema pitanju klimatskih promena odnose kao prema krizi, međutim jasno je da se klimatske promene još uvek većinski smatraju problemom koji je u dalekoj budućnosti.Sa ratom u Ukrajini to će se promeniti, ali još uvek je neizvesno da li će rat u Ukrajini biti razlog za ubrzanje energetske tranzicije ili će zemlje EU povećati proizvodnju fosilnih goriva. Ono što ostaje kao pitanje je da li će ovo zaista poslužiti kao dodatni razlog za ubrzanje energetske tranzicije, ili će se države okrenuti poznatom receptu i povećanju proizvodnje fosilnih goriva. Međutim kakav god konačan ishod po energetsku tranziciju bio, u ovom trenutku je ipak najvažnije da se rat i stradanje civila završe što pre.

Svet

Meso domaćeg porekla od 1. aprila imaće posebne oznake

Meso i mesni proizvodi koji su poreklom iz Srbije će od 1. aprila ove godine biti obeleženi posebnom grafičkom oznakom, a kako saopštava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obeležavanje domaćih proizvoda od mesa je uvedeno novim Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane.Da bi neka mesna prerađevina imala oznaku "Poreklom iz Srbiije" potrebno je da više od 50 odsto glavne sirovine bude poreklom iz naše zemlje. Oznaka će se prikazivat na vidljivom mestu neposredno pored izloženog proizvoda ili uz cenu, a treba da bude najmanje iste veličine kao i sama cena."Na ovaj način takođe ćemo ukazati potrošačima na to gde mogu kupovati domaće proizvode i promovisati prednosti kvaliteta domaćih proizvoda. Očekuje se da dugoročno ova mera pozitivno deluje na domaću proizvodnju", saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović podseća da je ovu inicijativu davno pokrenula Privredna komora, a da je ona sada prepoznata i kao značajna uneta u regulative i ozvaničena u Pravilniku o deklarisanju, reklamiranju i označavanju proizvoda."Naše meso je od životinja koje su hranjene non-GMO sojinom sačmom i to daje specifičnost u smislu kvaliteta. Mislim da će to biti dobra mera za sve nas koji smo potrošači da jednostavno možemo da napravimo izbor", kaže Budimović za Biznis.rs i dodaje da Srbija sveže svinjsko meso uvozi samo za preradu kao i da bi sve ostalo trebalo da bude domaćeg porekla.On takođe ističe kako će ovo biti dobar znak i za stočare i za potrošače da jednostavno konzumiraju domaći proizvod koji je označen.Na pitanje šta naši građani najviše kupuju, Budimović objašnjava da pored svežeg mesa srpski potrošači najviše kupuju polutrajne proizvode, to su fermentisani proizvodi tipa čajne, fruškogorske i slične vrste prerađevina, zatim pasterizovane proizvode kao što su viršle, parizeri...Komentarišući talas poskupljenja izazvan sukobom Rusije i Ukrajine, naš sagovornik ističe da je moguće da će procentualno doći do poskupljenja mesa i mesnih prerađevina, ali da za sada nema velikih povećanja i da je snabdevenost normalna."Kada govorimo o poskupljenju činjenica je da će doći do nekog rasta cena. Hrana za životinje je poskupela, tačnije komponente kao što su kukuruz i sojina sačma, koje u najvećem delu ulaze u hranu za životinje. Svi ti kapaciteti koji proizvode hranu za životinje koriste energiju – plin, naftu, električnu energiju, sve je to poskupelo i procentualno će verovatno doći do poskupljenja, ali su to neke neminovnosti, i to nije da bi neko zaradio ekstra", objašnjava Budimović.On takođe naglašava kako su odstupanja moguća, ali samo u pogledu korekcije cena zbog energenata, kao i da za sada nema velikih odstupanja, povećanja cena, a ni nestašice.Prema rečima Nenada Budimovića, snabdevenost je dobra i Privredna komora Srbije je u stalnoj komunikaciji sa proizvođačima, zaliha nema i sve što se proizvede plasira se na tržište."Naravno, otežan je izvoz u Rusiju, mada na to tržište na godišnjem nivou nije išlo puno mesa i mleka, u odnosu na neke druge proizvode. Mi svinjsko meso već duži vremenski period ne izvozimo u Rusiju, tu su odlazile prerđevine, odnosno proizvodi od mesa, a kada je reč o mleku prošle godine je realizovan izvoz od nekih tridesetak miliona evra", kaže on.On ne veruje da će se neko od proizvođača sada ohrabriti da sklapa nove ugovore, bez obzira na potencijal ruskog tržišta, i smatra da je mera poput zabrane izvoza dobra kako bi se zaštitilo domaće tržište i ističe kako je u ovom trenutku to vrlo bitno.Od danas zabranjen izvoz žitarica, brašna i ulja "Mislim da je ova mera vlade u vezi zabrane izvoza žitarica na određeni rok dobra dok se ne pogledaju bilansi, odnosno koliko nam je čega potrebno od energije za prolećnu setvu kukuruza, suncokreta i soje, koliko za žetvu pšenice u julu i za ponovnu setvu pšenice u novembru, kako bismo do kraja godine znali čime raspolažemo”, zaključuje Budimović.

Svet

EU i Velika Britanija otvaraju antimonopolsku istragu protiv Gugla i Mete

Regulatorna tela u Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji otvorila su antimonopolske istrage protiv Gugla i Mete, nekadašnjeg Fejsbuka, u vezi sa dogovorom o oglašavanju iz 2018. godine ovih tehnoloških giganta. Ove paralelne istrage će ispitati da li je takozvani "Jedi Blue" sporazum između dve kompanije ometao konkurenciju na tržištima mrežnog multimedijalnog oglašavanja, piše CNBC.Mrežni multimedijalni oglasi su svi grafički oglasi koji se pojavljuju na veb lokacijama, mobilnim aplikacijama i društvenim medijima."Zabrinuti smo da se Gugl možda udružio sa Metom kako bi stavio prepreke na put konkurentima koji izdavačima pružaju važne usluge oglašavanja na mreži", rekao je izvršni direktor britanske Uprave za konkurenciju i tržišta Andrea Košeli.On je dodao da ako jedna kompanija ima isto toliki monopol u određenom području, to može otežati startapima i manjinm preduzećima da se probiju na tržište, što na kraju može suziti izbor kupcima.Regulatorni organ je rekao da želi da utvrdi da li su tehnološki giganti ograničili ili sprečili prihvatanje usluga licitiranja, koji omogućavaju izdavačima vesti da prodaju svoj oglasni prostor na mreži više kupaca u isto vreme, umesto da pojedinačno primaju ponude."Metin neekskluzivni ugovor o licitiranju sa Guglom i slični sporazumi koje imamo sa drugim platformama za licitiranje pomogli su da se poveća konkurencija za plasman oglasa. Ovi poslovni odnosi omogućavaju Meti da isporuči veću vrednost oglašivačima i izdavačima, što rezultira boljim ishodom za sve", rekao je portparol kompanije Meta. Gugl nije odmah odgovorio na zahtev CNBC-a za komentar.

Svet

Duplirao se broj ruskih milijardera pod udarom zapadnih sankcija

Jedanaest milijardera iz Rusije bilo je pod sankcijama SAD, EU ili Velike Britanije pre napada Rusije na Ukrajinu 24. februara. Taj broj je dosad porastao na 20 najbogatijih Rusa, izbrojao je Forbs.Najpre je Ujedinjeno Kraljevstvo sankcionisalo trojicu milijardera koji su već pod sankcijama SAD — Timčenka, Borisa Rotenberga i Igora Rotenberga. EU je sankcionisala 336 poslanika ruskog parlamenta koji su glasali za priznanje otcepljenih ukrajinskih oblasti Lugansk i Donjeck, a na listi su bila i dva milijardera, Andrej Skoč i Leonid Simanovski.Forbs saznaje da je samo nekoliko sati nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 24. februara, predsednik Vladimir Putin pozvao  u Kremlj 37 najvećih biznismena u zemlji, uključujući najmanje 12 milijardera. Dvojica milijardera, Mihail Gucerijev i Sulejman Kerimov, bili su u to vreme pod sankcijama SAD ili Evropske unije.Svrha sastanka je bila da ih informiše o razlozima za napad, pri čemu je Putin tvrdio da nije imao izbora osim da izvrši invaziju i da razume da će Rusija verovatno biti pogođena novim sankcijama. Drakulić: Tajkuni uz srpsku vlast su uplašeni Nakon što je Putin progovorio, navodno je napustio prostoriju ne dozvolivši nikome od poslovnih ljudi da komentariše ili postavlja pitanja. Prema rečima jedne osobe koja je prisustvovala, sastanak je prvenstveno bio trenutak napravljen za TV osmišljen kako bi Putin izgledao dobro, ostavljajući mnoge prisutne frustriranima.Od sastanka, devet ruskih milijardera koji nikada ranije nisu bili kažnjeni dobili su ekonomska ograničenja. EU je 28. februara uvela zabranu putovanja, zamrznula sredstva i obećala da će krenuti za jahtama, privatnim avionima i luksuznim kućama sledećih ruskih milijardera: Alekseja Mordašova, druge najbogatije osobe u Rusiji; Mihaila Fridmana i Pjotra Avena, suvlasnika Alfa banke;Na spisku je i investitor Alisher Usmanov; i tajkun za nekretnine Aleksandar Ponomarenko. Genadija Timčenka, koji je već bio na crnoj listi SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, takođe je sankcionisala EU. SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo 3. marta uvele su Usmanovu zamrzavanje imovine i zabranu putovanja. EU je 9. marta uvela sankcije još trojici milijardera: Andreju Meljničenku, Vadimu Moškoviču i Dmitriju Pumpjanskom. Ujedinjeno Kraljevstvo je 10. marta sankcionisalo Olega Deripasku i Romana Abramoviča, vlasnika Čelsija.

Svet

Blumberg: EU inflaciju više plaši nego sukob u Ukrajini

Evropska centralna banka (ECB) neočekivano je ubrzala smanjenje akcija u svojoj monetarnoj politici, prenosi Bloomberg. Kako se ocenjuje da je više zabrinuta zbog rekordne inflacije nego zbog slabog ekonomskog rasta koji je izazvala ruska invazija u Ukrajini.Akcija u monetarnoj politici, odnosno, monetarni stimulansi, podrazumevaju smanjenje kamatnih stopa, sa ciljem da se stimuliše ekonomski rast.Predsednica ECB, Kristin Lagard izjavila je da je prognoza inflacije za 2022. godinu podignuta sa 3,2 na 5,1 odsto. Prosek inflacije za 2024. godinu, kako je dodala biće 1,9 odsto, malo ispod cilja ECB od dva odsto inflacije.Odluka ECB, koja rat u Ukrajini naziva prelomnim momentom za Evropa je kako se dodaje, usledila nakon ubrzanja inflacije koja je tokom februara bila 5,8 odsto.ECB će tokom maja ograničiti kupovinu obveznica na 30 milijardi evra, kako i tokom juna, na 20 milijardi evra, navodi se u saopštenju. Taj program bi, kako se dodaje, mogao da se zaustavi već u trećem godišnjem kvartalu.Kako se dodaje, oslabile su italijanske državne obveznice, što je povećalo zaradu od prodaje desetogodišnjih hartija od vrednosti u iznosu od 1,87 odsto.Sa druge strane, vrednost evra u odnosu na dolar malo se popravila tako da evropska valuta sada vredi 1,1084 dolara.Kako se dodaje, za sada je sigurno da će invazija Rusije u Ukrajini podstaći rast inflacije, jer na nju utiče sklapanje ugovora kojima će EU zameniti rusku naftu i gas.Inflacija u januaru 8,2 odstoInflacija u evrozoni dostigla novi rekord Ekonomski analitičari su, kako se podseća, očekivali odlaganje važnih političkih odluka kako bi se političarim omogućilo da bolje procene trenutnu situaciju.Kompanija Goldman Sachs saopštila je kako će se ekonomski rast u evrozoni smanjiti u drugom tromesečju zbog rata u Ukrajini, uz prognozu da će inflacija porasti na 8 odsto.ECB je takođe odlučila da produži olakšice koje obezbeđuju evro centralnim bankama država koje nisu članice evrozone do 15. januara 2023. godine.Međugodišnja inflacija u novembru 7,5 odstoInflacija u Evropskoj uniji 5,6 odsto u januaru

Svet

Litijum pronađen i na Himalajima, ekolozi zabrinuti

Kineski naučnici nedavno su otkrili velike količine litijuma, na Himalajima, u blizini Mont Everesta, prenosi portal Eco Business. Ekolozi tvrde da bi rudarenje litijuma na Himalajima ostavilo nepovratne ekološke posledice, a naročito bi zagadilo izvore vode.Glaciolog Mauri Pelto, profesor na Nikols koledžu u Masačusetsu u Sjedinjenim Državama, kaže da bi rudarenje litijuma na Himalajima zahtevalo velike količine vode i energije: "Potrebna je najverovatnije hidro energija, za kopanje i za odvajanje litijuma. Za oba procesa potrebna je voda".On procenjuje da bi voda morala da se obezbedi iz obližnjih glečera, kao i da bi za njeno korišćenje trebalo izgraditi rezervoar. Dodaje kako u blizini eventualnog rudnika litijuma ne može da se napravi fabrika za preradu rude, pa se zbog toga postavlja pitanje ekonomske isplativosti.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA? Prema njegovim rečima, ekstenzivno rudarenje u regionu moglo bi negativno da utiče na reke Jangce i Žutu reku, koje su dva najveća izvora sveže vode u Kini koji zavise od glacijalne vode sa Tibeta.Direktor Laboratorije za istraživanje mineralnih resursa Kineske akademije nauka, Ćin Kedžang kaže je za ScienceNet.cn da je lokacija za rudarenje litijuma na Himalajima pogodna za eksploataciju jer ima betonski put.Dodao je kako nema potrebe za dubokim iskopavanjem, jer su stene u kojima se nalazi litijum lako dostupne i naglasio da se sve za sada nalazi u istražnoj fazi.ORGANIZACIJE NAJAVILE NOVI PROTEST PROTIV ISKOPAVANJA LITIJUMAKineska akademija nauka procenila je kako bi na Himalajima moglo da se dobije oko milion tona litijum-dioksida, kao i da bi to mogao da postane treći najveći rudnik litijuma u Kini.Nalazište je na oko tri kilometra od Ćingđanga, planinskog vrha koji se nalazi na kineskoj strani Mont Everesta, ali tačna lokacija još nije objavljena.Iako je Kina jedan od najvećih proizvođača litijuma na svetu, ona i dalje uvozi oko 70 odsto tog metala.Rio Tinto preispituje pravni osnov ukidanja plana za "Jadar" Na Himalajima se već dugo rudare brojni metal, ali je tek nedavno počelo industrijsko rudarenje kada su otkrivene velike dragocenih metala vredne 60 milijardi dolara.Tražnja za litijumom povećala se zajedno sa tražnjom za električnim automobilima. Ta vozila koriste baterije napravljene od litijuma.U Srbiji se takođe traga za litijumom, a za sada je najpoznatiji projekat anglo-australijske kompanije Rio Tinto, koja je istraživala nalazišta u okolini Loznice i dolini reke Jadar. Projekat je za sada obustavljen, jer su širom Srbije zbog nje, ali drugih kompanija koje istražuju litijum organizovani protesti.O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA

Svet

Nemačkim nuklearkama ipak neće biti produžen radni vek?

Ministarstva ekonomije i životne sredine Nemačke ne preporučuju da preostale nuklearne elektrane u toj zemlji ostanu otvorene. Nakon sagledavanja kratkoročnih i dugoročnih scenarija, ministarstva su odlučila da su troškovi i rizici zadržavanja nuklearnih postrojenja veći od ograničenih koristi. "Nakon vaganja između koristi i rizika, ne preporučuje se produženje životnog veka tri preostale nuklearne elektrane", navodi se u zajedničkom saopštenju ministarstava. Poslednje preostale nuklearne elektrane u Nemačkoj treba da budu zatvorene ove godine.Nemačka planira promene u svom energetskom sistemu kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa koji čini dve trećine njenog uvoza prirodnog gasa. Krajem prošlog meseca, nakon invazije Rusije na Ukrajinu, izašla je sa idejom da zadrži nuklearne elektrane. Ministar ekonomije Robert Habek rekao je da bi prvi terminal sa tečnim prirodnim gasom, najavljen prošle nedelje, trebalo da bude gotov kroz dve godine. "Potpuno se slažemo da električne mreže, terminali sa tečnim prirodnim gasom i obnovljivi izvori  energije moraju biti izgrađeni 'brzinom Tesle", rekao je Habek.

Svet

Indeks svetskih cena hrane dostigao maksimum u februaru

Indeks svetskih cena hrane porastao je u februaru, dostigavši najviši nivo u istoriji, predvođen rastom cena biljnih uljia i mlečnih proizvoda, dok rana predviđanja ukazuju na jaku perspektivu kukuruza i pšenice u narednoj godini izvestila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).Indeks koji prati mesečne preomene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda je prošlog meseca u proseku iznosio 140,7 poena, što je 3,9 odsto više u odnosu na januar, 20,7 odsto iznad nivoa pre godinu dana i 3,1 poen više nego što je postignuto u februaru 2011. godine.Najviše je porastao indeks biljnog ulja, čak za 8,5 odsto u odnosu na prethodni mesec i dostigao novi rekord, uglavnom zbog povećanih kvotacija palminog, sojinog i suncokretovog ulja, a porast indeksa cena povrća bio je vođen održivom globalnom uvoznom potražnjom, koja se poklopila sa nekoliko faktora na strani ponude, uključujući sa smanjenom izvoznom dostupnošću palminog ulja iz Indonezije.Indeks cena mleka bio je u proseku 6,4 odsto viši u februaru nego u januaru, što je potkrepljeno nižim zalihama mleka u zapadnoj Evropi i Okeaniji od očekivanih, kao i stalnom potražnjom za uvozom, posebno iz severne Azije i sa Bliskog istoka.Indeks cena žitarica porastao je za tri odsto u odnosu na prethodni mesec, vođen rastućim kvotacijama za krupno zrno, sa međunarodnim cenama kukuruza koje su porasle za 5,1 odsto, zbog kombinacije stalne zabrinutosti oko uslova useva u Južnoj Americi, neizvesnosti oko izvoza kukuruza iz Ukrajine i porasta izvoznih cena pšenice. Svetske cene pšenice porasle su za 2,1 odsto, u velikoj meri odražavajući neizvesnost oko globalnih tokova snabdevanja iz crnomorskih luka, dok su međunarodne cene pirinča porasle za 1,1 odsto, podržane snažnom potražnjom za mirisnim pirinčem.FAO indeks cena mesa porastao je za 1,1 odsto od januara, a međunarodne kvotacije goveđeg mesa dostigle su novi rekord usred velike globalne potražnje za uvozom i oskudnih zaliha goveda spremnih za klanje u Brazilu i velike potražnje za obnovom stada u Australiji. Dok su cene svinjskog mesa porasle, cene ovčijeg i živinskog mesa su pale, delom zbog velikih izvoznih zaliha u Okeaniji i smanjenog uvoza iz Kine nakon završetka prolećnog festivala.Indeks cena šećera opao je za 1,9 odsto usled povoljnih izgleda za proizvodnju u glavnim zemljama izvoznicama kao što su Indija i Tajland, kao i zbog poboljšanih uslova rasta u Brazilu."Zabrinutost oko uslova useva i adekvatne izvozne dostupnosti objašnjavaju samo deo trenutnih globalnih povećanja cena hrane. Mnogo veći pritisak na inflaciju cena hrane dolazi od spoljne proizvodnje hrane, posebno iz sektora energije, đubriva i stočne hrane", rekao je ekonomista FAO Upali Galketi Aratčiladž.On dodaje da svi ovi faktori imaju tendenciju da smanje profitne marže proizvođača hrane, obeshrabrujući ih od ulaganja i širenja proizvodnjeIndeks cena hrane FAO meri prosečne cene tokom meseca, tako da podaci iz februara samo delimično uključuju tržišne efekte koji proizilaze iz sukoba u Ukrajini.Svetska proizvodnja pšenice i kukuruza u porastu u 2022Takođe prema najnovijem izveštaju FAO o snabdevanju i potražnji žitarica, sa preliminarnom prognozom za svetsku proizvodnju žitarica u 2022. godini smatra se da će globalna proizvodnja pšenice porasti na 790 miliona tona, uz očekivane visoke prinose i obimnu sadnju u Severnoj Americi i Aziji, što će nadoknaditi verovatno blagi pad u Evropskoj uniji i negativan uticaj uslova suše na useve u nekim od severnoafričkih zemalja.Žetva kukuruza će uskoro početi na južnoj hemisferi, pri čemu se predviđa da će proizvodnja u Brazilu dostići rekordno visok nivo, a proizvodnja u Argentini i Južnoj Africi iznad njihovog prosečnog nivoa.FAO je iznela svoju prognozu za svetsku proizvodnju žitarica u 2021. godini godinu, koja je sada određena na skoro 2,8 milijarde tona, što je povećanje od 0,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.Globalno korišćenje žitarica u 2021. i 2022. godini sada se vidi na 2,8 milijardi tona, što predstavlja godišnji porast od 1,5 odsto. Predviđa se da će globalne zalihe žitarica koje se završavaju 2022. godine blago porasti tokom godine na 836 miliona tona. Prema tim procenama, odnos svetskih zaliha i upotrebe žitarica iznosio bi 29,1 odsto, „što je najniži nivo u poslednjih osam godina, ali i dalje ukazuje na udoban nivo ponude“ prema FAO-u.FAO also raised its forecast for world trade in cereals to 484 million tonnes, up 0.9 percent from the 2020/2021 level. This forecast does not assume potential impacts from the conflict in Ukraine. FAO is closely monitoring the developments and will assess those impacts in due course.FAO je takođe podigao svoju prognozu za svetsku trgovinu žitaricama na 484 miliona tona, što je povećanje od 0,9 odsto u odnosu na nivo u 2020. i 2021. godini. Ova prognoza ne pretpostavlja potencijalne uticaje sukoba u Ukrajini. FAO pažljivo prati razvoj događaja i proceniće te uticaje u dogledno vreme.

Svet

Značajan rast ključnih pokazatelja poslovanja Vienna Insurance Group (VIG)

Na današnjoj konferenciji za novinare VIG grupacije u Beču saopšteni su preliminarni rezultati poslovanja za 2021.godinu Osnovni pokazatelji:• Rast premijskog prihoda - 11 milijardi evra (+5.5%)• Profit pre oporezivanja -  511 miliona evra (+47.8%)• Kombinovani racio - značajno poboljšanje na 94.2% (-0.8%)Vienna Insurance Group (VIG) u čijem sastavu posluju Wiener Städtische osiguranje i kompanija Wiener Re zabeležila je značajan rast premijskog prihoda u odnosu na prethodnu godinu. Po prvi put dostignut je nivo ukupne premije osiguranja od 11 milijardi evra, što čini rast od 5.5% u odnosu na prehodnu godinu. Grupacija beleži profit pre oporezivanja uvećan za skoro 50% u odnosu na isti pokazatelj iz 2020.godine.Kombinovan racio beleži značajno smanjenje i iznosi 94.2%.  “VIG grupacija još jednom pokazuje odlučnost i spremnost da se odupre globalnim izazovima koje je obeležila pandemija virusa Covid -19 i tokom prethodne godine,  beležeći rezultate poslovanja koji su iznad očekivanja. Ostvareni pokazatelji  su dokaz uspešnog poslovanja  naše Grupacije zasnovane na različitosti lokalnih tržišta, odličnim operativnih rezultatima, kao i ranom iskoraku ka digitalnoj transformaciji , ” izjavila je danas  CEO VIG grupacije prof. Elizabet Štadler.Ona je u nastavku izrazila i duboku zabrinutost krizom na teritoriji Ukrajine, koja je jedna od zemalja gde VIG posluje. “U ovom trenutku bezbednost i pomoć zaposlenima u kompanijama u Ukrajini su ključni prioriteti VIG-a. Kolege iz mnogih kompanija unutar Grupacije su još jednom pokazale kolegijalnost na delu pružajući pomoć i podršku odmah po izbijanju krize. Osnovan je fond pod nazivom “VIG Familiy Fund” od 5 miliona evra, a zaposlenima širom Grupacije oogućeno je da doniraju novac u skladu sa svojim mogućnostima. VIG grupacija je sposobna da zadrži svoje operativno poslovanje, što smo već dokazali u više navrata tokom prethodnih, veoma izazovnih  godina. Iz svega navedenog uvereni smo u nastavak pozitivnog trenda poslovanja tokom 2022.godine”, navodi čelnica VIG grupacije.Vienna Insurance Group (VIG) je vodeća osiguravajuća grupa u Austriji i Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE). Blizu 50 osiguravajućih društava u 30 zemalja čine grupu sa dugogodišnjom tradicijom, jakim brendovima i bliskim odnosima sa klijentima. Više od 25.000 zaposlenih u Vienna Insurance Group brine o svakodnevnim potrebama više od 22 miliona klijenata. Akcije VIG-a kotiraju se na Bečkoj berzi od 1994. godine. Kompanija ima A+ rejting sa stabilnim izgledima od međunarodno priznate rejting agencije Standard & Poor's. To je najbolja ocena svih kompanija u ATKS-u, vodećem indeksu Bečke berze. Vienna Insurance Group blisko sarađuje sa Erste Group, najvećom komercijalnom bankom u Centralnoj i Istočnoj Evropi.Kompanija Wiener Städtische osiguranje, jedna od članica VIG - a, posluje u Srbiji punih 19 godina.

Svet

Porše privremeno obustavlja proizvodnju zbog rata u Ukrajini

Zbog rata u Ukrajini, Porše koji je u vlasništvu nemačkog Volksvagena, počeo je da obustavlja proizvodnju svojih modela automobila, prenosi portal Motor1. Rat u Ukrajini potpuno je poremetio snabdevanje autodelovima i pored nestašice čipova postao još jedan problem za evropsku autoindustriju.Porše će tokom marta postepeno obustavljati ili usporavati proizvodnju svojih automobila i to će uticati na njihovu tržišnu ponudu.Kako se dodaje, dalja eskalacija sukoba u Ukrajini može značiti i duži prekid proizvodnje jer se trenutno ne zna kako bi mogli da se reše problemi snabdevanja iz područja zahvaćenih ratom.Kako se navodi, prema tvitu koji je objavio južnoafrički bloger  Caleb J. Schroëter iz IT kompanije Nebula1NFT, prvi na udaru su Poršeovi modeli Macan i Panamera čija je proizvodnja stala već 2. marta.Potonuo teretni brod sa 4.000 luksuznih automobilaNema "poršea" bez Čačka, ali ni bez subvencija Dan kasnije zaustavljena je proizvodnja Taycana, a od 7. marta ne proizvodi se ni Cayenne, dok će najjeftiniji Porsche, model 718 prestati da se proizvodi 14. marta.Tri dana kasnije obustavlja se proizvodnja modela 911 GT3, dok će ostale modeli 911 biti u proizvodnji sve do kraja meseca.Ovaj plan potvrdio je i predstavnik Poršea koji je izjavio da je proizvodnja u pogonu u Lajpcigu stala 2. marta, kao i da fabrika u Zufenhausenu još radi.Porše je pre nekoliko dana saopštio da obustavlja isporuku svojih automobila u Rusiju, zemlju u kojoj ima 26 prodajnih centara i gde godišnje proda oko 6.300 modela svojih automobila.

Svet

Korisnici platnih kartica će možda morati da se pripreme za poskupljenje

Visa i Mastercard će od aprila povećati naknade za korišćenje svojih kreditnih i platnih kartica, piše Wall Street Yournal. Poskupljenje koja su odložena tokom pandemije, pogodiće pre svega trgovce koji prihvataju to sredstvo plaćanja.Iako nevidljive kupcima, te naknade su stalni izvor troškova za trgovce i porasle su poslednjih godina zajedno sa rastom popularnosti takozvanih nagradnih kreditnih kartica.Trgovci se, kako se objašnjava, uglavnom drže pravila "poštuj sve kartice", pa ako prihvate jednu Viza kreditnu karticu, moraju da prihvate i sve ostale.Poskupljenja naknada za Visa i Mastercard primenjivaće se na mnoge onlajn kupovine kreditnim karticama potrošača.Kartice neće biti ukinute Mastercard će kako se dodaje povećati i naknade za više od deset kategorija kupovine u prodavnicama, a mali i srednji supermarketi plaćaće naknade za većinu nagradnih kartica, a poskupeće i naknade koje se naplaćuju prilikom kupovine u maloprodaji.U kompaniji Visa kažu da trgovci mogu da izbegnu veće naknade za platne kartice ako obezbede određene podatke o transakcijama i ako koriste uslugu tokena.Najviše će poskupeti naknade bankama koje su izdale platnu karticu.Bankama koje su potrošačima izdale kartice, tokom prošle godine američki trgovci platili su 55,4 milijarde dolara na ime razmene kreditnih kartica Visa i Mastercard, što je dvostruko više od iznosa u 2012. godini.Trgovci, kako se dodaje, barem deo tih troškova prenose na kupce, podižući cenu robe koju prodaju i sve više trgovaca je počelo da dodatno naplaćuje plaćanje kreditnim karticama.PLATNE KARTICE – ISTORIJAT I VRSTE Plaćanja kreditnim karticama pomogla su preduzećima da prebrode pandemiju, kažu u kompanijama Visa i Mastercard.  Naknade za platne kartice, kako dodaju, koriste se za sprečavanje prevara, kao i za inovacije.U Mastercard-u kažu kako smanjuju troškove plaćanja za sve transakcije koje su manje od pet dolara, kao i za plaćanja u hotelima, restoranima, vrtićima i drugim oblastima teško pogođenim pandemijom.Visa će kako se dodaje, smanjiti naknade za onlajn kupovinu i za plaćenje robe kod malih trgovaca.

Svet

SAD zabranile uvoz ruske nafte

Sjedinjene Američke Države mogle bi već danas da uvedu zabranu na uvoz ruske nafte, piše NBC News. Odluka, koji će verovatno pogurati cene energenata naviše, dolazi u trenutku kada američka administracija povećava pritisak na rusku ekonomiju.Predsednik SAD Džo Bajden bi trebalo da danas objavi dalje aktivnosti čiji je cilj nastavak pozivanja Rusije na odgovornost za rat protiv Ukrajine. Članovi američkog Kongresa pozvali su Bajdenovu administraciju da, zbog invazije na Ukrajinu, zabrani uvoz energenata iz Rusije. Naftni gigant Šel saopštio je da danas da prekida nabavku ruske sirove nafte, kao i da zatvara benzinske stanice u Rusiji. Naftna kompanija se izvinila zbog prošlonedeljne kupovine ruske nafte sa "velikim popustom". Šel je u petak kupio 100.000 metričkih tona uralske sirove nafte iz Rusije, navodno sa velikim popustom. Veliki broj kompanija je u tom trenutku izbegavao rusku naftu nakon invazije Moskve na susednu Ukrajinu. 

Svet

Šel se izvinjava zbog kupovine ruske jeftine nafte

Naftni gigant Šel saopštio je da prekida nabavku ruske sirove nafte, kao i da zatvara benzinske stanice u Rusijii, prenos CNBC. Šel će takođe u toj zemlji obustaviti sve aktivnosti u vezi sa gorivima i mazivima za vazduhoplovstvo.Naftna kompanija se izvinila zbog prošlonedeljne kupovine ruske nafte sa "velikim popustom" i objavila da se povlači svoje učešće u svim ruskim ugljovodonicima. Šel je u petak kupio 100.000 metričkih tona uralske sirove nafte iz Rusije, navodno sa velikim popustom. Veliki broj kompanija je u tom trenutku izbegavao rusku naftu nakon invazije Moskve na susednu Ukrajinu. Kompaniji su upućene teške kritike, a između ostalog i od ukrajinskom ministra spoljnih poslova Dmitora Kuleba koji je apelovao na kompanije da prekinu poslovanje sa Rusijom. Izvršni direkor Šela Ben van Beurden rekao je da je kompanija bila akutno svesna da je njena odluka da kupi rusku sirovu naftu koja bi potom bila prerađena u proizvode poput dizela i benzina nije bila ispravna i da se zbog toga izvinjavaju. Šel je već ranije naveo da namerava da se povuče iz zajedničkih poslova sa ruskim gigantom Gazpromom i njegovim povezanim licima kao i da namerava da će prihod od "snižene ruske nafte" usmeriti ka fondu za humanitarnu pomoć za Ukrajinu. Van Beurden je poručio da su društveni izazovi koje je iznedrio rusko-ukrajinski rat pojačali dilemu između "vršenja pritisaka na rusku vladu zbog njenih zločina u Ukrajini i obezbeđivanja stabilnih i sigurnih energetskih rezervi u Evropi". "Na kraju krajeva na vladama je da odluče o neverovatno teškim kompromisima koji moraju da se naprave tokom rata u Ukrajini. Nastavićemo da sarađujemo sa njima (vladama) kako bi pomogli u upravljanju mogućim  uticajima na bezbednost energetskih zaliha, posebno u Evropi", rekao je on.

Svet

Londonska berza zbog skoka cena obustavila trgovinu niklom

Nakon neviđenog poskupljenja nikla od 250 odsto u poslednja dva dana, Londonska berza metala obustavila je trgovinu tim metalom, prenosi Bloomberg. Kako se dodaje, cene nikla su skočile zbog ruske invazije na Ukrajinu.Glavna briga koja je zadala glavobolju trgovcima niklom odnosi se na snabdevanje tim metalom iz rudnika u Rusiji, pa su cene tog metala na Londonskoj berzi metala porasle na 100.000 dolara po jednoj toniObustava trgovine niklom usledila je nakon što su investitori i predstavnici iz oblasti industrije koji su prodali nikl pokušavali da otkupe ugovore o prodaji tog metala, a brokeri požurili da naplate svoje marže i pokriju gubitke.Ko finansira Putinov rat Berzanskoj jedinici kineske državne banke China Construction Bank, koja je broker najvećeg proizvođača nikla, kompanije Tsingshan Holding Group, Londonska bezra metala dala je dodatno vreme, kako bi mogla da naplati stotine miliona dolara u maržama koje je propustila da naplati u ponedeljak.Obustava trgovine niklom na Londonskoj berzi metala, kako se dodaje, trajaće najkasnije do kraja dana.Nikl, koji se koristi za proizvodnju nerđajućeg čelika i za izradu električnih baterija za automobile.VOĆARI OČEKUJU PAD IZVOZA ZBOG RATA U UKRAJINI

Svet

Ukrajina ograničila izvoz hrane, EU zabrinuta

Ukrajinska vlada je uvela izvozne dozvole za ključne prehrambene proizvode, uključujući pšenicu, kukuruz, živinsko meso i suncokretovo ulje, navodi ukrajinska novinska agencija Interfaks Ukrajina, dok farmeri EU upozoravaju na sigurnost hrane u celom bloku, piše prenosi Euractiv.Vladina rezolucija, koja je objavljena u nedelju (6. marta), precizira da se odluka o uvođenju nultih kvota za izvoz proširuje na kukuruz, ovas, heljdu, proso, šećer i so pogodne za ljudsku ishranu, koji podležu licenciranju 2022. godine.Ukrajinski premijer Denis Šmihal izjavio je u nedelju da je vlada odlučila da ograniči izvoz niza društveno važnih dobara i sirovina od kojih se proizvode, preneo je Interfaks Ukrajina.Samo na Ukrajinu otpada 19 odsto uvoza pšenice u EU i 13 odsto uvoza uljarica. Zajedno sa Rusijom Ukrajina proizvodi, dve poljoprivredne elektrane obezbeđuju preko trećine svetske pšenice i ječma, kao i 17 odsto kukuruza i preko 50 odsto suncokretovog ulja i semena.Ruska invazija na Ukrajinu je stoga izazvala šok na dva svetska tržišta osnovnih žitarica, a cene pšenice su prošle nedelje skočile na najviši nivo u poslednjih 14 godina.Neka mesta, kao što je Albanija, već su upozorila da bi to moglo da izbaci hleb i druge osnovne namirnice na bazi žitarica sa menija.Ovo je izazvalo brojne vanredne sastanke o načinima na koje blok može da obezbedi sigurnost hrane.Na primer, članstvo u ekspertskoj grupi Komisije za evropsku spremnost i mehanizam za reagovanje na krizu bezbednosti hrane (EFSCM), navedeno kao deo ciljeva Zelenog dogovora Komisije, sada je potvrđeno i prvi sastanak grupe je zakazan za održavanje u sredu (9. mart).„Štit za hranu“U međuvremenu, udruženje poljoprivrednika EU COPA-COGECA objavilo je u nedelju saopštenje u kojem se naglašava da Evropa mora da opremi svoju poljoprivredu „štitom za hranu“ kako bi se suočila sa posledicama kombinacije rata i nadolazećih izazova klimatskih promena.„Ovaj rat koji pogađa Evropu imaće reperkusije širom sveta u narednim godinama“, upozorava se u saopštenju i dodaje da će „većina produkcija biti direktno ili indirektno pogođena“.Ističući da izuzetne situacije zahtevaju izuzetne mere, udruženje je pozvalo na „sveobuhvatne, snažne, van okvire mere“ od Komisije kako bi odgovarale razmerama izazova sa kojima se sektor suočava, dodajući da je brzina od suštinskog značaja.Udruženje za biljno ulje EU (FEDIOL) upozorilo je u petak da je oko 200.000 tona suncokretovog ulja iz Ukrajine prestalo da se otprema u evropske luke.Između 35 i 45 odsto rafinisanog suncokretovog ulja u EU dolazi iz Ukrajine i nema trenutnog rešenja za poremećaj suncokretovog ulja, jer je nejasno da li će i kako će trgovina moći da se obnovi, nastavilo je udruženje.Sigurnost hrane naspram održivosti – lažna dihotomija?Invazija na Ukrajinu pokrenula je stara pitanja o tome da li je potrebno revidirati politike Komisije, koje su objavljene pre više od dve i po godine i imaju za cilj da evropski sistem ishrane učine održivijim putem niza strogih ciljeva.Govoreći posle specijalnog sastanka sa ministrima poljoprivrede EU-27 u sredu, komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski priznao je da EU „treba da pažljivo prati ciljeve ovih politika u kontekstu bezbednosti hrane“.„Ne želimo da odbacimo ove strategije, ne želimo da ih dovodimo u pitanje“, objasnio je Poverenik. „Ali ima i drugih elemenata koje treba ponovo razmotriti, s obzirom na trenutnu situaciju“, nastavio je onSa svoje strane, istraživački centar Farm Europe pozvao je Komisiju da „fundamentalno revidira” svoje predloge o vodećoj politici EU o hrani i poljoprivredi, strategiji od farme do vilice i njenoj strategiji biodiverziteta u saopštenju od ponedeljka, rekavši da se ovi „frontalno protive naš prehrambeni suverenitet i svetska bezbednost hrane“.Međutim, za predsednicu COPA Kristijane Lambert, suprotstavljanje ove dve dimenzije jedna drugoj je „neproduktivno“.„Kao i kod energetike, mi [poljoprivredni sektor] čvrsto verujemo da je moguće ojačati našu stratešku autonomiju uz nastavak napretka u pogledu održivosti“, rekla je ona.Imajući to u vidu, udruženje farmera vidi potrebu za „promenom paradigme“ u načinu na koji Brisel razmišlja o poljoprivredi, počevši od ciljeva postavljenih u „Farmi do vile“.Konkretno, ova organizacija traži da se 2022. godine može obrađivati svo raspoloživo zemljište kako bi se nadoknadila blokada ruske i ukrajinske proizvodnje, a ne da se neki delovi zemlje ostave zapušteni ili namenjeni za biodiverzitet, kako je navedeno u strategiji.Udruženje za biljno ulje EU (FEDIOL) upozorilo je u petak da je oko 200.000 tona suncokretovog ulja iz Ukrajine prestalo da se otprema u evropske luke.O tom pitanju će se raspravljati na sastanku ministara poljoprivrede EU-27 kasnije ovog meseca (21. marta), ali su države članice već prošle nedelje predložile Komisiji da odvoji poljoprivredno zemljište koje će se koristiti za proizvodnju proteinskih useva.U međuvremenu, irski ministar poljoprivrede Čarli Mekonalog sazvaće u utorak hitan sastanak sa poljoprivrednim udruženjima kako bi razgovarao o potencijalnim zabrinutostima za bezbednost hrane, gde će zainteresovane strane razgovarati o potencijalnim merama koje zahtevaju da svi farmeri sade žitarice na svojoj zemlji.

Svet

Bugarska dobila svog prvog „jednoroga“

Bugarski startap Payhawk koji je osmislio fintech platformu za onlajn plaćanja obezbedio je novih 100 miliona dolara investicija, prenosi portal Sifted. To mu je zajedno sa prethodnim investicijama donelo status prvog bugarskog startapa sa statusom"jednoroga".Taj status dobija se kada vrednost nekog startapa premaši milijardu dolara, a u ovom slučaju to se prvi put desilo u jednoj istočnoevropskoj zemlji."Ovo je bio ogroman timski napor ne samo nas, već i celog startap ekosistema u Bugarskoj. Imamo stotine kompanija koje su osnovane uz pomoć rizičnog kapitala, kao i pet, šest fondova u zemlji koji su fokusirani na region Istočne Evrope", kaže suosnivač Payhavk-a Hristo Borisov.Startapi mogu da računaju na evropski Fond za inovativna preduzeća Payhawk ovu rundu investicija, kako se dodaje, računa kao nastavak prethodne runde obezbeđenih ulaganja iz novembra koja vrede 115 miliona dolara.Najnovijim iznosom koji je obezbedio za investicije u svoju platformu, Payhawk je pretekao rumunski startap koji je tvorac platforme za plaćanje UiPath.Taj startap je u istoj rundi sakupljanja investicija (Series B round) 2018. godine obezbedio 153 miliona dolara za svoja dalja ulaganja, a na Njujoršku berzu je izašao aprila prošle godine i tada je vredeo skoro 36 milijardi dolara, a rundu Serije A za investicije pokrenuo prošlog aprila.Startap akcelerator za mlade preduzetnikeStalno učenje preduslov za uspeh startapaŠTA PAYHAWK NUDI KORISNICIMA?Payhawk je osnovan 2018. godine, predstavlja platformu koja korisnicima nudi jedno mesto za upravljanje potrošnjom, od plaćanja karticama, bankovnih računa i fakturisanja.Stručnjaci Payhawk-a tvrde kako to kompanijama može da uštedi dosta vremena u radu, kao i da smanji greške u poslovanju.Kompanija se poslednjih godina pozicionirala kao vodeća platforma za velika, mala i srednja preduzeća. Posluje u 30 zemalja, u različitim industrijama, sa raznim valutama i načinima plaćanja, a njeni poredstavnici tvrde da je u poslednja tri meseca imala rast poslovanja od 80 odsto.STARTAP I SMART SITI CENTRIMA SUBVENCIJE VEĆE ZA DESET MILIONA Sedište kompanije je u Londonu, ali tri četvrtine njenog tima je u Bugarskoj. Kompanija planira da svom timu u Sofiji doda 60 novih programera, kao i da otvori kancelarije u Amsterdamu, Parizu i u Njujorku.Pored Payhawk-a, bugarski startap Gtmhub je kroz rundu Serije C prikupio 120 miliona dolara za nove investicije u decembru 2021. godine. On se sa Payhawk-om takmičio za titulu prvog bugarskog jednoroga.

Svet

Rojters: Cene nafte najveće od 2008. godine

Barel brent nafte na londonskoj berzi dostigao je 130 dolara, a cena američke lake nafte iznosi 125 dolara, što su najveće cene "crnog zlata" još od 2008. godine, javlja Rojters.  Kako ocenjuje, zabrana uvoza ruskih energenata koju najavljuju Sjedinjene Države i zemalje Evropske mogla bi da bude veliki šok za globalna tržišta.To je ocenio glavni ekonomista Američke banke, Itan Haris, nakon što je cena brent nafte porasla za 18 odsto, odnosno za 11,84 dolara, na 129,8 dolara po barelu, a američka sirova nafta WTI poskupela za 10,29 na 125 dolara.Procenjuje se da bi gubitak od pet miliona barela iz Rusije mogao da dovede do dvostruko veće cene nafte od 200 dolara po barelu, ali i do smanjenja svetskog ekonomskog rasta.Haris ističe da je, pored nafte, veliki rast cena zahvatio sva robna tržišta kakav se ne pamti od 1915. godine.Ministarstvo: Goriva ima dovoljno, neće biti restrikcijaRekordne cene goriva u Crnoj Gori U prilog tome naveo je da je prošle nedelje nikl skočio za 19 odsto, aluminijum za 15, cink za 12, a bakar za osam odsto.Pšenica je na terminskom tržištu uzletela za 60 odsto, a kukuruz za 15 procenata.Vlasti u Srbiji tvrde da u našoj zemlji ima dovoljno svih vrsta goriva, kao i da njihova kupovina nije ograničena, pa vozači u rezervoare mogu da sipaju onoliko goriva koliko žele.U gepeku mogu da imaju i rezervu goriva, ali samo u skladu sa propisima u metalnim ili plastičnim balonima.Cene goriva u Srbiji, prema poslednjoj odluci Vlade Srbije, ostaće iste do 14. marta ove godine.

Svet

Ko je sve otišao iz Rusije?

Svetske kompanije koje posluju u različitim sektorima napuštaju Rusiju nakon njene invazije na Ukrajinu, prenosi axios.com. Finansiijske sankcije izolovale su Rusiju od ostatka sveta, dok firme koje posluju u toj državi imaju sve manje mogućnosti da prikupljaju prihode ili isplate radnike i dobavljače. Rusija je pre nedelju dana započela sveobuhvatu vojnu invaziju na Ukrajinu tražeći od nje da "položi oružje".Sedam ruskih banaka biće isključeno iz SWIFT, saznaje Politico.euKo je sve "otišao" iz Rusije?Boing je obustavio glavne poslovne aktivnosti u Moskvi, kao i održavanje i tehničku podršku za ruske aviokompanije. Erbas obustavlja isporuku delova i usluga ruskim avio-kompanijama.Šel će prekinuti veze sa ruskim gasnim gigantom Gaspromom i okončati finansiranje gasovoda Severni tok 2 u vrednosti od oko milijardu dolara.British Petroleum se povlači iz Rosnjefta gde je imao 20 odsto udela. Ekosn Mobajl je naveo da će obustaviti poslovanje u oblasti nafte i gasa u Rusiji i obustaviti nova ulaganja. Airbnb će obustaviti sve poslovne aktivnosti u Rusiji i Belorusiji.Gugl je obustavio onlajn oglašavanja. Ikea zatvara svoje prodavnice u Rusiji i pauzira celokupan uvoz u izvoz u ovoj zemlji kao i u Belorusiji. Volt Dizni će pauzirati premijere, a Soni, Paramount i Universal su poručili da neće puštati filmove u ovoj zemlji. Erikson obustavlja isporuke Rusiji, a Ford obustavlja poslovane aktivnosti u ovoj zemlji. BMW je zaustavio isporuke i prekida proizvodnju u Rusiji. GM, koji prodaje oko 3000 automobila u Rusiji, kaže da će obustaviti izvoz vozila. Dajmler navodi da obustavlja slanje komponenti svom ruskom partneru. Volvo, koji je u vlasništvu kineskog konglomerata Zhejiang Geely obustavlja prodaju i isporuke Rusiji.  Reno je prekinuo poslovanje i proizvidnju u dve fabrike jer ne može da nabavi delove. Volkswagen je pauzirao isporuku Audija u Rusiju, kako bi prilagodio cene automobila padu rublje, dok je Harlli Dejvidson bustavio isporuke. Adidas je suspendovao partnerstvo sa Ruskom fudbalskom unijom. Najk je prekinuo onljan prodaju jer ne može da garantuje dostavljanje proizvoda. FedEx i UPS su obustavili isporuke Rusiji. Epl je zaustavio prodaju proizvoda, ograničio usluge (uključujući Epl pej), prekinuo isporuke i ograničio funkcije u Epl mapama u Ukrajni kako bi pomogao da se zaštite civili. Luksuzne e-platforme Yoox Net-A-Porter Group i Farfetch obustavljaju isporuke Rusiji. Dell je prestao da prodaje proizvode u Rusiji. 

Izdanja

Broj 114, Oktobar 2024.

Broj 114

Oktobar 2024.
Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.