Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Maksimalna dužina TikTok objava uskoro deset minuta

TikTok uvodi mogućnost za korisnike da postavljaju video zapise u trajanju do 10 minuta, potvrdila je ova kompanija za TechCrunch. TikTok je saopštio da će opcija snimanja dužih video zapisa u  aplikaciji biti dostupna globalnim korisnicima tokom narednih nedelja o čemu će biti obavešteni kada prime ažuriranje.„Uvek razmišljamo o novim načinima da unesemo vrednost našoj zajednici i obogatimo TikTok iskustvo. Prošle godine smo uveli duže video zapise, dajući našoj zajednici više vremena za kreiranje i zabavu na TikTok-u“, rekao je portparol TikTok-a u izjavi. On je dodao da su u kompaniji uzbuđeni što počinju sa uvođenjem mogućnosti za otpremanje video snimaka koji traju do 10 minuta, za koje se nadaju da će doneti još više kreativnih mogućnosti za njihove korisnike širom sveta.Proširena dužina videa daće kreatorima više vremena i fleksibilnosti prilikom snimanja stvari kao što su demonstracije kuvanja, tutorijali za lepotu, obrazovni sadržaj, komični skečevi i još mnogo toga. TikTokeri zarađuju više od direktora svetskih kompanijaU 2022. godini TikTok dostiže 755 miliona korisnika Pre nove dužine, autori su pozivali gledaoce da prate nastavke njihovih video zapisa, iako ovo funkcioniše kako navode u ovoj kompaniji, može biti frustrirajuće za korisnike što moraju da listaju kroz profil autora kako bi našti naredni video u nizu.Današnja najava čini TikTok još većim konkurentom Jutjubu, koji je 2021. godine ostvario prihod od reklama u iznosu od 28,8 milijardi dolara. Jutjub je, međutim, bio dovoljno ugrožen zbog rasta TikToka pa je napravio sopstvenu opciju za kratke video snimke direktno u svojoj aplikaciji (YouTube Shorts). Jutjub nije bila jedina društvena aplikacija koja je primetila rast popularnosti TikToka, pošto je Instagram lansirao svoju kopiju TikToka, Instagram Reels kada, je uveo nekoliko funkcija koje su slične onima na TikToku. Proširio je Reels na Facebook, a Snapchat i Pinterest su takođe pokrenuli video funkciju nalik TikToku.

Svet

RIK softver za pisarnicu i uslugu onlajn obuka nabavlja bez javnog poziva

Republička izborna komisija (RIK) oglasila je javne nabavke softvera za pisarnicu i onlajn obuka za GDPR/270001,  a obe se zbog hitnosti sprovode u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva. Nabavke se bez objavljivanja javnog poziva sprovode "usled izuzetne hitnosti" prouzrokovane događajima koje naručilac "nije mogao da predvidi", a okolnosti koje opravdavaju hitnost "nisu prouzrokovane postupanjem naručioca".U objašnjenju se navodi da je predsednik Srbije raspisao vanredne parlamentarne izbore koji će biti održani 3. aprila, a da je Zakonom o izboru narodnih poslanika i Zakonom o lokalnim izborima propisana obaveza da se svi akti koje donosi Republička izborna komisija, opštinske izborne komisije i gradske izborne komisije objavljuju na veb-prezentaciji RIK-a. "Shodno propisanim zakonskim obavezama potrebno je nabaviti odgovarajući softver za pisarnicu Republičke izborne komisije, čije funkcije bi bile usklađene sa obavezama i radom Republičke izborne komisije, a u cilju ekonomičnijeg i efikasnijeg funkcionisanja sitema i svih aktivnosti", piše u objašnjenju za nabavku softvera. RIK zbog "izuzetne hitnosti" kupuje laptop računare bez javnog pozivaTakođe, u cilju sprovođenja propisane obaveze (objavljivanja akata na veb-prezentaciji RIK-a) potrebno je izvršiti obuku lica koja će rukovati i objavljivati dokumenta koja sadrže i lične podatke  kako bi pravilno i kontrolisano rukovali navedenim podacima, a u skladu sa obavezom poštovanja Uredbe Evropske unije GDPR (General Data Protection Regulation) i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Republička izborna komisija (RIK) nedavno je oglasila nabavku laptop računara za potrebe održavanja elektronskih sednica, koja se takođe "usled izuzetne hitnosti" sprovodi u pregovaračkom postupku, bez objavljivanja javnog poziva. 

Svet

ECB: Sberbank Europe „pred bankrotom“

Evropskom ogranku Sberbanke i podružnicama u Sloveniji i Hrvatskoj preti bankrot zbog povlačenja depozita iz ovih banaka nakon izbijanja rada u Ukrajini, saopštila je Evropska centralna banka (ECB). ECB je stanje evropske Sberbanke ocenila kao "propadanje ili verovatno propadanje" (failing or likely to fail).Ovakvu ocenu je ECB doneo nakon procene da je evropskoj Sberbanci ugrožena likvidnost i da uskoro neće moći da plati svoje dugove.Zapad uveo sankcije odabranim ruskim bankama, na tapetu i "zlatni pasoši" Slovenačka Sberbanka danas je zatvorila poslovnice, a omogućeno je podizanje gotovine samo na bankomatima. Sberbanka u Hrvatskoj je objavila da je određen dvodnevni moratorijum i da će klijenti u ovom periodu imati na raspolaganju 7.280 kuna (235 evra) dnevno.Austrijska banka Sberbank Europe AG je u apsolutnom vlasništvu državne ruske Sberbanke, čiji je većinski vlasnik Ruska Federacija.Austrijski ogranak Sberbanke ima podružnice u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Češkoj i Mađarskoj, piše u saopštenju ECB.Zamrzavanje rezervi ruske centralne banke: Bomba u međunarodnim finansijama NBS: Depoziti u Sberbanci sigurniNarodna banka Srbije (NBS) je danas saopštila da Sberbank Srbija posluje kao samostalno pravno lice sa sedištem u Srbiji, da je visoko likvidna i dobro kapitalizovana, a da su osnovni izvori njenog finansiranja obezbeđeni na domaćem tržištu.NBS ističe da se odluke ECB ni u kom slučaju ne odnose na Sberbanku u Srbiji."U tom smislu, stabilnost i sigurnost poslovanja svih banaka u Srniji, kao i štednih depozita, u potpunosti su očuvane", piše u saopštenju.Depoziti Sberbank Srbija sigurni NBS podseća i na to da su dinarski i devizni depoziti klijenata u bankama osigurani do iznosa od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.Ako bude bilo neophodno, NBS će preduzeti sve potrebne mere koje ima na raspolaganju kako bi očuvala stabilnost poslovanja banke, održala likvidnost i obezbedila ispunjenje svih obaveza, piše u saopštenju.Sberbanka u Srbiji je u procesu prodaje, a AIK banka je danas dobila saglasnost NBS za njenu kupovinu.Trenutno je u toku finalizacija procesa promene vlasništva u Sberbanki, piše u saopštenju NBS.Centralna banka Rusije povećala kamatnu stopu na 20 odsto

Svet

Elektroprivreda Ukrajine tvrdi da sve elektrane rade, EU odlučuje o povezivanju sa evropskom elektromrežom

Ukrajinski elektroenergetski sistem je stabilan, sve ukrajinske nuklearne, termo i hidroelektrane rade, saopštilo je danas državno ukrajinsko preduzeće koje upravlja energetskim sistemom, Ekrenergo. Ni nad jednom kritičnom energetskom infrastrukturom nije izgubljena kontrola, navodi preduzeće na svom sajtu i negira da je "okupator" osvojio jednu elekranu. Ekrenergo navodi i da nije uveo prinudna isključenja strujom, i poziva građane da ne isključuju uređaje uveče kako bi se smanjila potrošnja. Održavanjem uobičajenog režima potrošnje električne energije pomažete našim energentima da održe ravnotežu u elektroenergetskom sistemu, što je neophodan uslov za njegov stabilan rad, navodi se u saopštenju,"Glavni objekti magistralnih mreža rade nesmetano u redovnom režimu. Operativne ekipe za popravku Ukrenerga i operateri distributivnog sistema rade danonoćno kako bi što pre popravili oštećene dalekovode između bitaka".Navodi se i da je potrošnja električne energije  smanjena od početka rata u Ukrajini.Skoro sve vrste elektrana rade smanjenim kapacitetom zbog male potrošnje i značajan broj agreganta biće stavljen na hladnu rezervu, navodi preduzeće. Podsećamo, ukrajinska vlada je pre dva dana saopštila da će prestati da kupuje struju od Rusije. EU odlučuje o uključivanju na evropsku mrežuŠefica Evropske unije za energetsku politiku rekla je danas da očekuje da ministri zemalja EU podrže predlog da se ukrajinska električna mreža što pre sinhronizuje sa evropskom mrežom.„Očekujem da će ministri energetike podržati hitnu sinhronizaciju ukrajinske elektroenergetske mreže sa evropskom mrežom što je pre moguće“, rekla je evropska komesarka za energetiku Kadri Simson po dolasku na sastanak ministara energetike EU u Briselu.Ukrajina je več počela da testira svoju elektroenergetsku mrežu  kako bi je povezala sa evropskom mrežom i odvojila od mreže povezane sa Rusijom, kazala je komesarka.Povezivanje Ukrajine sa energetskom mrežom kontinentalne Evrope i tržištem električne energije EU je već neko vreme na političkom dnevnom redu. Pregovori o energetskoj integraciji su počeli 2005, a formalizovani su 2016. Međutim, uspostavljanje neophodnih veza je tehnički komplikovano i takođe zahteva duboke reforme ukrajinskog elektroenergetskog sektora, objavio je prošle godine u analizi Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove. Nekoliko je razloga zašto Ukrajina želi da se poveže sa kontinentalnom Evropom i smanji zavisnost od ruske i beloruske elektromreže.Prvi razlog je što bi to poboljšalo  energetsku sigurnost: ukrajinska elektroenergetska mreža je tehnički zavisna od održavanja frekvencija, koje organizuje ruski operater mreže. Tako zavisi od ruskog elektroenergetskog sistema, čak i kada nema trgovine električnom energijom između dve zemlje. Kratkoročno, ova zavisnost povećava cenu odvajanja od ruskog sistema, pošto bi relevantni kapaciteti prvo trebalo da se izgrade u Ukrajini. Dugoročno, međutim, povezivanje Ukrajine sa mrežom kontinentalne Evrope smanjilo bi mogućnost Moskve da vrši politički uticaj na Kijev.Drugo, povezivanje bi značajno uticalo na cenu energije u Ukrajini koja ima četiri nuklearne elektrane iz kojih dobija polovinu struje. Ko finansira Putinov rat  

Svet

Digitalni servisi prilagođavaju poslovanje sukobu u Ukrajini

Početkom ruskog napada na Ukrajinu brojni digitalni servisi i društvene mreže poput Fejsbuka, Gugla i Tvitera preduzeli su akcije zaštite naloga ukrajinskih korisnika radi očuvanja njihove bezbednosti i kao opsežne korake u borbi protiv širenja dezinformacija.MetaKompanija Meta je osnovala centar za specijalne operacije u kome, kako navode, rade stručnjaci iz koji neprestano prate platformu i nadgledaju sadržaje vezane za ovaj sukob, što im omogućava da odgovore na probleme u realnom vremenu.Meta je u Ukrajini dodala nekoliko bezbednosnih funkcija uključujući i mogućnost zaključavanja Fejsbuk profila, uklanjanje mogućnosti pregleda i pretraživanja lista prijatelja kao i dodatne alatke na Mesindžeru. Takođe svim korisnicima Instagrama je poslala obaveštenje o privatnosti i bezbednosti naloga i savetr kako da sačuvaju svoj nalog bezbednim pomoću jakih lozinki i dvofaktorske autentifikacije, a lične poruke i pozivi na WhatsApp-u su zaštićeni enkripcijom od početka do kraja.Meta apeluje na ljude u Ukrajini i Rusiji da usvoje jače mere bezbednosti naloga, kao što je autentifikacija sa dva faktora, kako bi zaštitili svoje informacije usred ove invazije. Takođe je preduzela i korake u borbi protiv širenja dezinformacija proširivanjem kapaciteta treće strane za proveru činjenica na ruskom i ukrajinskom jeziku.Meta Platforms je između ostalog zabranila ruskim državnim medijima da prikazuju oglase ili primaju novac od reklama na svojoj platformi bilo gde u svetu, saopštila je u petak matična kompanija giganta društvenih medija Fejsbuk.Takođe sve fejsbuk stranice, grupe, nalozi i domeni koji stalno dele lažne informacije dobiće dodatne kazne. Na primer, biće uklonjene ih iz preporuka i sav sadržaj koji objavljuju prikazivaće se niže u fidu, tako da će ga manje ljudi videti."Pružamo veću transparentnost na nalozima državnih medija, uključujući ruski RT i Sputnjik, jer kombinuju uticaj medijske organizacije sa strateškom podrškom države, i verujemo da bi ljudi trebalo da znaju da li vest koju čitaju dolazi iz publikacije koja može biti pod uticajem vlade", istakla je Meta u svom saopštenju. Ruski regulator za medije saopštio je u petak da će preći na "delimično ograničavanje pristupa" Fejsbuku nakon što je rekao da je platforma ograničila zvanične naloge četiri ruska medija koja su u državnom vlasništvu ili povezana sa državom, a to su TV kanal Zvezda, novinska agencija RIA Novosti, Lenta.ru i Gazeta.ru.Roskomnadzor je tajiđe rekao da su akcije Fejsbuka prekršile savezni zakon i da je njegov vlasnik Meta ignorisao zahtev agencije da ukloni ograničenja i dodjaje "da je društvena mreža Fejsbuk umešana u kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda, kao i prava i sloboda ruskih građana". Google (Gugl)Kompanija Gugl je zabranila preuzimanje mobilne aplikacije ruskog državnog medija RT na teritoriji Ukrajine, na zahtev vlade u Kijevu, što znači da novi korisnici neće moći da preuzmu aplikaciju RT News u Ukrajini, dok će trenutni korisnici i dalje moći da joj pristupe, ali neće dobijati nova ažuriranja koja RT šalje.Takođe, Gugl je zabranio RT i drugim ruskim medijima u državnom vlasništvu da primaju novac od reklama na svojim veb stranicama, u aplikacijama i video snimcima na Jutjubu, slično potezu koji je učinio Fejsbuk.Pozivajući se na "izuzetne okolnosti", Guglova Jutjub jedinica rekla je da pauzira mogućnost brojnih kanala da ostvare profit na Jutjubu, a to uključuje nekoliko ruskih kanala.Kompanija je takođe odlučila da blokira medijske kuće da koriste svoju reklamnu tehnologiju za generisanje prihoda na svojim veb lokacijama i da kupuju oglase preko Google alata ili objavljuju oglase preko Google usluga.Takođe za Ukrajinu su privremeno onemogućene neke alatke Gugl mapa. Preduzeta je akcija globalnog onemogućavanja dela saobraćaja na Gugl mapama kao i informacije uživo o tome koliko su prometna mesta poput prodavnica i restorana u Ukrajini sve radi bezbednosti lokalnih zajednica u zemlji.Ipak informacije o saobraćaju uživo ostale dostupne vozačima koji koriste Guglove funkcije za navigaciju "skretanje po skretanje" u toj oblasti.Rusija traži od Gugla da ograniči oglase za koje kaže da sadrže netačne informacije o žrtvama, ona je naredila kompaniji da odmah ograniči pristup informacijama objavljenim u okviru Gugl Ads-a za koje je rekla da sadrže netačne informacije o žrtvama koje su pretrpele ruske snage i ukrajinski civili.Pored toga ruski državni regulator za komunikacije saopštio je u da je pisao Guglu i zahtevao da se pristup kanalima ruskih medija na Jutjubu vrati na teritoriji Ukrajine.Regulatorni organ, Roskomnadzor, saopštio je da želi da se uklone sva ograničenja uvedena na kanale na ruskom jeziku na Jutjubu medijskih kuća RBC, TV Zvezda i Sputnjik.Jutjub je ranije rekao da medijske kanale koje finansira država i koji se pridržavaju njegovih pravila ne tretira drugačije od drugih kada je u pitanju podela prihoda od reklama.Vlasnik Fejsbuka Meta Platforms u petak je zabranio ruskim državnim medijima da prikazuju oglase ili ostvaruju prihod od oglasa na svojim uslugama.Twitter (Tviter)Tviter je ograničen za neke korisnike u Rusiji, objavila je kompanija društvenih medija u svom tvitu u subotu. Rečeno je da radi na tome da svoju uslugu zadrži bezbednom i dostupnom. Nije odmah odgovorilo na pitanje da li je Rusija komunicirala sa kompanijom o bilo kakvim akcijama.Organizacija koja nadgleda sajber bezbednost, NetBlocks je izvestila da je Tviter bio ograničen u odnosu na ostale vodeće mreže sajt bio spor i bilo je poteškoća sa slanjem tvitova.Prošle godine Moskva je usporila brzinu Tvitera u kaznenom potezu jer je rekla da sajt ne uklanja nezakonit sadržaj.Tviter je takođe saopštio da korisnici u Rusiji i Ukrajini više neće dobijati oglase kao i da neće dobijati preporučene tvitove sa naloga koje ne prate u pokušaju ograničavanja širenja uvredljivog sadržaja.Telegram Aplikacija za razmenu poruka Telegram će razmotriti delimično ili potpuno ograničavanje rada nekih kanala ako situacija u Ukrajini eskalira, izjavio je u nedelju osnivač Telegrama Pavel Durov i u objavi je rekao da Telegram kanali sve više postaju izvor neproverenih informacija i da ne želi da se aplikacija koristi kao alat koji može produbiti sukobe.PatreonPatreon je suspendovao stranicu za donacije neprofitnoj organizaciji koja daje pancire ukrajinskoj vojsci. Ova neprofitna orga nizacija, Come Back Alive, koja je sa radom počela počela 2014. godine i korišćena je za obezbeđivanje opreme za ukrajinsku vojsku, a njena stranica je početkom napada Rusije na Ukrajinu dobila stotine hiljada dolara.Patreon je za CNBC rekao da je korišćenje sajta za podršku kupovini vojne opreme zabranjeno i da ne dozvoljava bilo kakve kampanje povezane sa nasiljem ili kupovinom vojne opreme, bez obzira na njihov uzrok i zato je obustavio kampanju prikupljanja sredstava koju je ova neprofitna organizacija koristila za prikupljanje donacija za distribuciju pancira, medicinskih kompleta i šlemova ukrajinskim vojnicima.Nakon što je ovaj post objavljen, Patreon je na blogu objavio da će novac na računu dobrotvorne organizacije biti vraćen svima koji su dali doprinos.

Svet

Zamrzavanje rezervi ruske centralne banke: Bomba u međunarodnim finansijama

Zamrzavanje deviznih rezervi ruske centralne banke u inostranstvu potencijalno je najmoćnije oružje u finansijskom arsenalu Zapada i cilja direktno u srce ruskog finansijskog sistema. To je, međutim, potez sa nekoliko presedana i nosi određene rizike, analizira Wall Street Journal.SAD, Evropa i Kanada obećale su u subotu da će sprečiti rusku centralnu banku da rasporedi svoje međunarodne devizne rezerve u vrednosti od 630 milijardi dolara „na načine koji podrivaju uticaj sankcija“, navodi se u zajedničkom saopštenju. Ovaj potez direktno je usmeren na ratni sanduk koji je predsednik Vladimir Putin izgradio poslednjih godina da bi pomogao da se ruska ekonomija izoluje od spoljnih pritisaka.Taj potez bi mogao biti udar za ruski finansijski sistem, ograničavajući sposobnost vlade da brani rublju na valutnim tržištima, da kupuje u inostranstvu i da podupire banke koje su pogođene međunarodnim sankcijama, rekli su ekonomisti i zvaničnici ruske centralne banke.Rusija je godinama gradila svoje rezerve, pretvarajući prihode koje njene naftne i gasne kompanije ostvaruju prodajom u inostranstvu u  hartije od vrednosti, bankovne depozite i zlato. Prema nedavnom izveštaju ruske centralne banke, ovi potezi  će uticati na blizu 40 odsto ruskih rezervi koje su držane u Severnoj Americi i Evropi.Plan sadrži praznine i moguće rupe, posebno odsustvo učešća Kine u primeni sankcija, ključnog ruskog trgovinskog partnera koji drži oko 14 odsto deviznih rezervi. Ko finansira Putinov rat Eksperti su upozorili takođe da se sankcijama krši i tradicija poštovanja suvereniteta  centralnih banaka.„Simbolično rečeno, to je nuklearna bomba u svetu globalnih finansija“, rekao je Soni Kapur, profesor finansija i izvršni direktor Nordijskog instituta za finansije, tehnologiju i održivost, istraživačkog centra sa sedištem u Oslu.„Postojaće ogromna premija za rizik za bilo koju vrstu finansijske transakcije. To će biti makro značajno i veoma bolno“, rekao je Kapur.Prema ljudima koji su upoznati sa tim, Rusija je možda već povukla značajnu količinu svojih evropskih rezervi u poslednjih nekoliko meseci.Prema podacima ruske centralne banke, prošlog juna su Nemačka i Francuska zajedno držale otprilike 22 odsto međunarodnih rezervi Rusije. Francuski zvaničnik veruje da su se ti brojevi od tada značajno promenili.Kratkoročno, ovaj potez je značajan udarac održivosti ruskog finansijskog sistema. Dugoročno, to „otvara čitavu Pandorinu kutiju“ koja bi mogla da ubrza razvoj globalne finansijske arhitekture koja je na korak od mogućnosti Zapada da je poremeti, rekao je gospodin Kapur.„Uobičajeno, bez rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, teško je opravdati ovakve stvari međunarodnim pravom i principom suverenog imuniteta“, rekao je Kapur.Zamrzavanje sredstava centralne banke moglo bi stvoriti presedan i mogućnost za ciljanje državnih fondova iz drugih razloga.Na primer, neko bi mogao da tuži norveški Naftni fond od 1,3 triliona dolara, kojim upravlja centralna banka i koji ulaže prihode od prodaje nafte, zbog uticaja jedne države na klimatske promene, rekao je Kapur. Otprilike polovina imovine fonda je pod jurisdikcijom SAD.Takođe, neke vlade bi mogle reagovati premeštanjem svojih rezervi sa Zapada, što bi izazvalo razlivanje globalnog finansijskog sistema.

Svet

Ruske avio-kompanije obustavljaju letove ka bivšoj Jugoslaviji

Ruski avio-prevoznici obustavili su letove ka zemljama bivše Jugoslavije jer je veći deo Evrope, uključujući Hrvatsku, Sloveniju i Severnu Makedoniju uveo zabranu preleta za avione koji su u ruskom vlasništvu,  koji su registrovani u Rusiji ili su pod ruskom kontrolom, piše Ex-Yu Aviation. Obustava letova će uticati na usluge Aeroflota ka Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, kao i na usluge kompanije Nordwind erlajns ka Beogradu, Zagrebu i Skoplju.Ruski nacionalni avio-prevoznik juče je obavio poslednje letove ka Zagrebu i Beogradu, pri čemu je povratni let iz Beograda išao preko Grčke, Turske i Kazahstana kako bi izbegao veći deo evropskog vazdušnog prostora. Let od Beograda do Moskve trajao je preko pet sati, umesto uobičajenih dva i po sata.   

Svet

Zapad uveo sankcije odabranim ruskim bankama, na tapetu i „zlatni pasoši“

Zapadni lideri uveli su  dodatne finansijske sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu, uključujući uklanjanje „odabranih ruskih banaka“ iz međunarodnog platnog sistema SWIFT. Očekuje se da će ove mere otežati njihovo međunarodno poslovanje. SWIFT je  međubankarska mreža za prekogranična plaćanja. Ovaj sistem omogućava da uplate iz inostranstva stignu brzo i bezbedno.Mere su bile deo šire  međunarodne podrške Ukrajini i pritiska na Moskvu zbog  vojnog napada Rusije na njenog zapadnog suseda. Ranije u subotu, u istorijskom preokretu politike, Nemačka objavila da će poslati Ukrajini 1.000 komada protivtenkovskog oružja i 500 protivvazdušnih projektila Stinger. Druge zemlje su takođe najavile povećanje vojne pomoći Kijevu.Nisu sve zemlje bile spremne da podrže ovu opciju, iako je ona sve vreme bila na stolu, poruka je koja je prethodnih dana stizala i iz Evrope i iz SAD.Razlog je to što izbacivanje Rusije iz SWIFT-a nanosi veliku štetu i Zapadu, čije kompanije, tj. banke, upravo preko ove mreže posluju sa bankama i kompanijama u Rusiji.Najviše su oklevale Nemačka, Italija i Francuska.Portparol nemačke vlade izjavio je da je reč o "tehnički teškom" potezu koji bi imao ogroman uticaj na transakcije Nemačke i nemačkih preduzeća u Rusiji, kao i na plaćanje energenata.Obavezujemo se da ćemo obezbediti da odabrane ruske banke budu uklonjene iz SVIFT sistema za razmenu poruka. Ovo će osigurati da ove banke budu isključene iz međunarodnog finansijskog sistema i naštetiti njihovoj sposobnosti da posluju na globalnom nivou“, rekli su čelnici EU.U odvojenom saopštenju, nemačka vlada je rekla da će se ta mera odnositi na „ruske banke koje su već sankcionisane od strane međunarodne zajednice i, gde je potrebno, na dodatne ruske banke“.Ukrajinska vlada je više puta zahtevala da Rusija bude isključena iz SVIFT-a, koji povezuje banke iz celog sveta i obrađuje milione plaćanja svakog dana.Nakon što je Putin u četvrtak započeo  rat protiv Ukrajine, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je da svako ko sumnja da bi Rusiji trebalo da bude zabranjen SVIFT „mora da shvati da će krv nevinih ukrajinskih muškaraca, žena i dece takođe biti na njihovim rukama“.Ali neke zemlje, uključujući Nemačku, oklevale su  isključivanju Rusije iz međunarodne platne mreže,  zato što je koriste za plaćanje ruskog gasa, od kojeg su veoma zavisne.Čak i dok su najavljivali svoj potez, saveznici su i dalje radili na pronalaženju načina da ograniče  uticaj sankcija na cene energije. Ako bi uklanjanje ruskih banaka iz usluge finansijskog plaćanja sprečilo zemlju da prodaje naftu i prirodni gas, cene bi mogle da skoče jer će evropski kupci tražiti alternativne načine da nabave gas.Ko finansira Putinov rat Sjedinjene Države i Evropa su koordinirale sa SWIFT-om da vide da li postoje načini da se identifikuju energetske transakcije u sistemu i da li bi izuzeće određenih banaka ograničilo poremećaje u trgovini, rekao je visoki zvaničnik američke administracije na brifingu za novinare.„Ići ćemo instituciju po instituciju u smislu onih koji su uklonjeni sa mreže“, rekao je zvaničnik. „I mi ćemo ih birati veoma pažljivo kako bismo maksimizirali uticaj na Rusiju i minimizirali prelivanje na Evropu i EU i globalnu ekonomiju.U svom saopštenju, zapadni lideri su se takođe složili sa „restriktivnim merama koje će sprečiti rusku centralnu banku da rasporedi svoje međunarodne rezerve tako da prođu ispod radara sankcija“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.Visoki američki zvaničnik rekao je da Bajdenova administracija i njeni zapadni saveznici „razoružavaju Tvrđavu Rusiju“ sankcionisanjem ruske Centralne banke. „Mislim da ćete odmah videti kako zastrašujući efekat pada na ruski bankarski sektor čak i iznad onoga što se već dogodilo“, rekao je zvaničnik.Pored toga, rekli su da će se obračunati sa prodajom takozvanih „zlatnih pasoša“ bogatim ljudima povezanim sa ruskom vladom, pokrenuti transatlantsku radnu grupu za sprovođenje finansijskih sankcija i pojačati koordinaciju protiv dezinformacija.

Svet

Ko finansira Putinov rat

Evropske zemlje oklevaju da prestanu da kupuju naftu i gas od Rusije iz straha od ekonomskih posledica kod kuće, piše Politico.eu. Evropa zavisi od ruskog gasa, ali i ruske javne finansije počivaju na izvozu energenata.Ko plaća lovce i tenkove ruskog predsednika Vladimira Putina? Iste one zemlje EU koje kažu da žele da on zaustavi napad na Ukrajinu, zemlju koja je navodno njihov saveznik, ocenjuje ovaj ugledni medij.Ruski gas je činio 42 odsto evropskog uvoza gasa samo putem gasovoda. Isključivanje tog gasa bi stvorilo bolne ekonomske posledice za evropske zemlje koje se već bore sa visokom inflacijom.Sa vrednošću od 60,1 milijardu evra u 2020. godini, energija čini oko dve trećine evropskog uvoza iz Rusije. Najveći zavisnik od ruskog gasa je Nemačka, sa učešćemo od gotovo 50 odsto u kupovini gasa od ruskog Gasproma. Na drugom mestu je Italija sa učešćem od 20 odsto, nešto manje ima Turska. Srbija je pri dnu liste kupaca Gaspromovog gasa, sa učešćem od 1,4 odsto.Dok se oslanjanje na ruski gas često ističe, vrednost uvoza naftnih derivata je manja.Trgovina (i domaća i međunarodna) energentima je takođe veoma značajna za rusku ekonomiju i državne finansije, čineći skoro jednu petinu nacionalnog budžeta, navode preliminarni podaci za 2021.Trgovina sa Evropom je veliki deo toga. Izvoz minerala u Evropu (uključujući ugljovodonike) čini skoro polovinu ukupnog izvoza. Koliki deo te cifre ide direktno u državnu kasu, teško je izračunati, ali je jasno da predstavlja značajan doprinos.„Trenutno stanje na globalnom tržištu nafte i trenutna veoma, veoma visoka cena koju vidimo definitivno donose mnogo koristi Rusiji“, rekao je Mario Bikarski, ruski analitičar u The Economist Intelligence Unit. „Ovo je sve od velike koristi za ruske devizne rezerve, jer Rusija ima fiskalna pravila prema kojima svi prihodi iznad 43 dolara po barelu nafte idu u nacionalni državni fond.

Svet

Da li će Kina pomoći Moskvi da preživi tehnološke sankcije SAD?

Niko još ne zna koliko je daleko Peking spreman da ide u podršci svojim sve jačim saveznicima u Moskvi. Ali stručnjaci iz tek industrije kažu da postoji realan rizik da bi Rusija mogla da zameni neke od naprednih tehnologija koje Bajdenova administracija obećava da će "zaustaviti"  sankcijama koje je SAD uvela nakon ruske invazije na Ukrajinu.Naime, visoki zvaničnik u američkom Ministarstvu trgovine rekao je da Kina „ne može da kompenzuje Rusiji sve na šta SAD uvodi sankcije, posebno što se tiče proizvodnje poluprovodnika". Zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman je primetio da Kina proizvodi veoma malo vrhunskih mikročipova - posebno u poređenju sa saveznicima SAD kao što su Tajvan, Južna Koreja i Japan -a  i sama Kina se oslanja na napredne čipove proizvedene ili dizajnirane negde drugde. Ali Kina ima da ponudi nešto drugo. Pol Triolo, šef odeljenja za tehnološke politike u konsultantskoj firmi Albright Stonebridge Group, složio se da Kina ne može da nadomesti većinu ruskih potreba za čipovima. Ali, kineske firme su u dobroj poziciji da obezbede usluge u klaudu i softver za preduzeća koji će zameniti softver koji je dosad stizao iz  SAD ili Evrope.Triolo je rekao da bi kineske kompanije i dalje mogle da obezbede manje napredne čipove Rusiji, zajedno sa „gotovim proizvodima“ — recimo personalnim računarima ili pametnim telefonima — koji će takođe biti na udaru američkim sankcijama. On je rekao da bi odobravanje tih transakcija bila "teška odluka" za kineske zvaničnike, jer će verovatno tako doći na udar sankcija Vašingtona.„Ako kineske kompanije počnu samo da ignorišu odredbe [i] nastave sa isporukom, onda su verovatno kandidati za dodatne sankcije“,  

Svet

EU se sprema da Putinu i Lavrovu zamrzne imovinu

Evropska unija se sprema da zamrzne imovinu predsednika Rusije Vladimira Putina i ministra spoljnih poslova te zemlje Sergeja Lavrova u okviru paketa sankcija protiv Rusije, rekla su tri izvora upoznata sa situacijom, piše Fajnenšel tajms. Ministri spoljnih poslova EU planiraju danas popodne da odobre paket sankcija, uključujući brojne mere protiv ruskih banki i privrede.Putinu i Lavrovu, međutim, neće biti zabranjena putovanja, čime EU pokazuje spremnost da na simbolilčan način ostavi otvorene mogućnosti za diplomatiju.Ukrajina prekinula diplomatske odnose sa RusijomEvropska komisija (EK) juče je predložila da se zamrzne ruska imovina u EU, a da se ruskim bankama onemogući pristup finansijskim tržištima unije, zbog vojne intervencije koju je ta država započela protiv Ukrajine. Rusija je juče jutros započela sveobuhvatu vojnu invaziju na Ukrajinu tražeći od nje da "položi oružje". Zbog sukoba u Ukrajini pala vrednost kriptovaluta

Svet

Etsy prodavcima povećava proviziju za oko 30 odso

Nakon rekordnog četvrtog kvartala u 2021. godini, Etsy je objavio da podiže naknadu za transakciju prodavacima sa 5 na 6,5 odsto, objavila je kompanija. U izveštaju za investitore, kompanija kaže da će povećanje od 30 odsto stupiti na snagu 11. aprila. Naknada za transakciju je procenat ukupnog iznosa porudžbine koju Etsy naplaćuje kada prodavac izvrši prodaju."Planiramo da uložimo još više kako bismo Etsy učinili najboljim mestom za vođenje kreativnog biznisa, zapravo očekujemo da ćemo veći deo inkrementalnog prihoda od ovog povećanja naknade uložiti u marketing, alatke za prodavce i stvaranje iskustva kupaca svetske klase", navedeno je u izveštaju.Dodatni trošak za prodavce dolazi pošto je Etsy objavio prihod u četvrtom kvartalu od 717,1 miliona dolara, što kompanija pripisuje jakoj sezoni praznične kupovine. Etsy je dodao 10 miliona novih kupaca u četvrtom kvartalu prošle godine, čime je broj aktivnih kupaca dostigao rekordnih 90 miliona. Cene akcija su skočile za više od 15 odsto nakon zatvaranja tržišta u četvrtak nakon izveštaja investitorima."Etsy omogućava svakome sa kreativnom idejom da započne posao i dopre do ugrađene publike od više od 90 miliona kupaca. Pokazali smo našu sposobnost da napravimo poboljšanja koja direktno dovode do veće prodaje za naše prodavce, o čemu svedoči rekordna prodaja po prodavcu u 2021. godini", rekao je u izveštaju izvršni direktor Etsy-ja Džoš Silverman.On objašnjava kako će povećanje naknada za transakcije omogućiti investiranje u ključne oblasti kao što su marketing i podrška kako bi dalje produžili napredak koji ostvaruju.Veće naknade prodavcima će verovatno uznemiriti trgovce na platformi, koji su se godinama žalili na promene u Etsy-ju kako kompanija raste. Poslednji put kada je Etsy povećao naknade za transakcije bilo je 2018. godine, kada je sa 3,5 procenata porastao na trenutnih 5 procenata, a prodavci takođe plaćaju 0,20 dolara za uvrštavanje artikla, plus naknade za obradu plaćanja.

Svet

Preko 14.000 crnogorskih domaćinstava prijavljeno za solar-subvencije

Crnogorska domaćinstva i preduzeća pokazuju veliko interesovanje za postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvenu potrošnju. Na javni poziv Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) za subvencionisanu ugradnju fotonaponskih panela do sada se prijavilo 14.000 domova i 800 preduzeća, a planirani cilj iznosi ugradnju panela za 3.000 domaćinstva i 500 preduzeća.EPCG je građanima i privredi ponudila postavljanje solarnih panela, a zauzvrat moraju da vrate uloženu investiciju u roku od šest do deset godina bez plaćanja drugih troškova. Mesečna rata biće niža od prosečnog računa za struju, kako je saopšteno iz Elektroprivrede, a kada otplata bude završena, struja će biti besplatna.Interesovanje za solarne panele je skoro pet puta veće od planiranogPrema podacima EPCG, od 1. novembra 2021. godine, kada su pokrenuti projekti Solari 3.000+ i Solari 500+, prijavilo se oko 14.000 domaćinstava i više od 800 pravnih lica.Zbog velikog interesovanja građana, rok za prijavu, koji je prvobitno bio do 31. januara, produžen je do 28. februara.Vođena dobrim rezultatima, Elektroprivreda želi da ponudi postavljanje solarnih panela za još 5.000 potrošača i planira projekat Solari 5.000+ vrijedan 70 miliona eura sa ukupnom snagom od 70 magavati. Projekat će obuhvatiti 4.000 domaćinstava, 500 stambenih zgrada, 500 preduzeća i javnih ustanova.Nakon završetka svih ovih projekata, Crna Gora bi mogla dobiti solarne elektrane na krovovima sa  više od 100 megavati, što je ekvivalentno novoj elektrani.Očekuje se da će projekti Solari 3.000+ i Solari 500+ obezbediti solarne panele kapaciteta 30 megavati.EPCG planira ugradnju fotonaponskih panela ukupnog kapaciteta do 10 kilovati u domaćinstvima i od 10 do 30 kilovati u preduzećima. Preduzeće planira da posao završi u roku od šest meseci od potpisivanja ugovora o finansiranju. 

Svet

Sateliti beleže emisije metana 70 odsto veće od prijavljenih

Globalne emisije metana za koje je odgovorna eksploatacija fosilnih energenata, za 70 odsto su veće od onih koje navode njihovi najveći proizvođači, saopštila je Međunarodna agencije za energetiku. Metan je gas koji utiče na klimatske promene i ima udeo u porastu globalne temperature od 30 odsto.U novom izveštaju Global Methane Tracker, koji je objavila Mešunarodna agencija za energetiku (International Energy Agency, IEA), navodi se da države koje su veliki proizvođači i potrošači energije moraju da budu transparentnije u vezi sa objavljivanjem podataka o emisijama metana.Kako se podseća, metan se raspršuje brže od ugljen-dioksida (CO2), ali mnogo više utiče na efekat staklene bašte. Oslobađa se tokom eksploatacije nafte, prirodnog gasa i uglja, kao i tokom radova u poljoprivredni.Države se obavezale na radikalnije mere za ublažavanje klimatskih promenaGlobalni energetski sektor, kako se dodaje, odgovoran je za 40 odsto metana koji nastaje kao posledica ljudskih aktivnosti.Njegov "učinak" je 2021. porastao za manje od pet odsto, ali je i dalje manji nego 2019. godine, što navodi na zaključak da su se neki napori već isplatili.Među zemljama sa najvećim emisijama metana za koje je odgovoran energetski sektor su Kina, Rusija, SAD, Iran i Indija, a sada su prvi put popisane i emisije koje prave rudnika uglja i sagorevanje biomase.Najniže emisije metana ima Norveška, koja se dosta oslanja na proizvodnju nafte. Kako se dodaje, kada bi se svi proizvođači ugledali na njenu tehnologiju, emisije metana koje nastaju zbog proizvodnje fosilnih goriva, pale bi za 90 odsto.Zbog većih cena energenata, kako se ocenjuje u izveštaju, emisije metana koje nastaju od nafte i gasa mogle bi da se smanje bez dodatnih troškova, jer će biti manja potrošnja tih energenata.Kako se dodaje, prošle godine su potvrđene značajne emisije metana u Teksasu, delovima Centralne Azije. Samo Turkmenistan je bio odgovoran za trećinu velikih emisija koje su tada satelitski snimljene.ZBOG KLIMATSKIH PROMENA NAPRAVILI VEGANSKU MOCARELU Za nekoliko većih emisija su, kako se dodaje, odgovorni kopneni proizvođači nafte u zemljama Bliskog Istoka. Naglašava se da se simanje i dalje ne obavlja u pojasu Ekvatora, kao i u svernim oblastima gde fosilna goriva eksploatiše Rusija.U slučaju da tokom eksploatacije fosilnih goriva pokupe sve količine metana koji se tom prilikom oslobađa, tržište prirodnog gasa bi, kako se dodaje, imalo na dodatnih 180 milijardi kubika prirodnog gasa.Na prošlogodišnjoj klimatskoj konferenciji održanoj u Glazgovu, lideri predvođeni Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama, najavili su da emisije metana treba da se smanje za trećinu do 2030. godine.

Svet

Novo istraživanje otkriva moć ubeđivanja koju imaju slušalice

Slušalice imaju mnogo snažniji uticaj na percepciju, prosuđivanje i ponašanje slušalaca u poređenju sa zvučnicima, jer povećavaju osećaj povezanosti, empatije i angaživanosti, otkriva novo istraživanje Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, Los Anđelesu i Berkliju.Amerikanci provode u proseku četiri sata dnevno slušajući različite podkaste ili radio emisije preko slušalica ili zvučnika, ali postoje velike razlike u psihološkim efektima između ova dva uređaja jer slušalice imaju mnogo snažniji uticaj na percepciju, prosuđivanje i ponašanje slušalaca.Profesor marketinga na Unoiverzitetu u San Dijegu i koautor studje On Amir ističe da su otkrili da slušalice proizvode fenomen koji se zove lokalizacija u glavi, zbog čega se stvara utisak kao da je zvuk u glavi slušaoca. "Shodno tome, slušaoci percipiraju komunikatore kao bliže, i fizički i društveno, a kao rezultat toga, oni ih doživljavaju toplijim, osećaju se i ponašaju sa više empatije prema njima i tako bivaju uvereniji u reči govornika", dodaje on.Nalazi istraživanja uključuju i terenski rad i onlajn ankete sa više od 4.000 učesnika, a sve studije su pokazale da slušaoci kada koriste slušalice osećaju bliskost sa govornikom.Jedan eksperiment je ispitivao 1.310 odraslih koji su slušali snimak majke i ćerke kako govore o tome kako su beskućnice, a učesnici su nasumično raspoređeni da slušaju zvuk ili na slušalicama ili na zvučnicima.Oni koji su slušali snimak sa slušalicama izjavili su da osećaju više empatije i da su majka i ćerka delovale kao iskrenije u poređenju sa učesnicima koji su slušali isti zvuk na zvučnicima.Druga onlajn anketa obuhvatila je više od 800 odraslih i testirala je ubedljivost govornika. Učesnici su morali da slušaju snimak govornice koja opisuje kako su njeni roditelji tragično poginuli u saobraćajnoj nesreći kada ih je udario rasejani vozač. Ona je potom govorila o opasnostima slanja poruka tokom vožnje. Ispitanici koji su slušali poruku putem slušalica naveli su da je slanje poruka tokom vožnje opasnije i da je izazvalo više smrtnih slučajeva za razliku od onih koji su slušali istu poruku na zvučnicima.Implikacije ovog dokumenta su dalekosežne s obzirom na sve veću stopu audio poruka i virtuelne komunikacije.U 2022. godini se predviđa da će potrošnja za oglašavanje na radiju u SAD dostići 14,8 milijardi dolara, a procenjuje se da će prihod od oglašavanja podcasta u SAD dostići preko 2 milijarde dolara do 2023. godine."Ako je cilj da se slušaoci osećaju blisko sa komunikatorom, ili da budu posebno ubeđeni njihovom porukom, kao što je najava javnog servisa, menadžeri bi trebalo da razmotre postavljanje svoje reklame ili poruke u program koji se često koristi preko slušalica, kao što je podkast", rekla je Alisia Lieberman, docentkinja marketinga na Univerzitetu u Los Anđelesu.Ona dodaje da ako poruka ne zahteva da slušaoci iskuse bilo kakvo osećanje bliskosti sa komunikatorom, onda bi "mesto" na kome je poruka postavljena bilo manje bitno (npr. podkast ili radio).Auditivni mediji su sastavni deo radnog dana, a još više kod rada na daljinu. Na primer, 2018. godine, 87,6 milijardi dolara potrošeno je na obuku u industriji. Vanredni profesor menadžmenta na univerzitetu u Berkliju, Džulijana Šroder, kaže da bi organizacije mogle uzeti u obzir ovo istraživanje kada osmišljavaju svoje obuke i vebinare."Na primer, menadžeri mogu da podstaknu zaposlene da slušaju bezbednosne obuke ili vebinare koristeći slušalice, što može efikasnije da promeni njihove stavove i ponašanja u poređenju sa slušanjem preko zvučnika", objašnjava ona.Koautor istraživanja, Amir je dodao da kompanije mogu da šalju zaposlenima slušalice kako bi podstakle njihovu upotrebu u telefonskim razgovorima, jer bi to moglo povećati saradnju, posebno u eri rada na daljinu.

Svet

Zbog sukoba u Ukrajini pala vrednost kriptovaluta

Nakon ruskog napada na Ukrajinu naglo je pala vrednost kriptovaluta, prenosi portal CNBC. Prema podacima portala Coindesk, bitkoin je u padu za više od 8 odsto, a eterum za više od 12 odsto.Bitkoin je u četvrtak ujutru vredeo 34.702 dolara i to mu je bila najniža vrednost u poslednjih mesec dana, a eter 2.325 dolara.Prema podacima portala Coinmarketcap, više od 150 milijardi dolara izbrisano je sa celog tržišta kriptovaluta u poslednja 24 sata.Pad vrednosti kriptovaluta usledio je, kako se dodaje, zbog pada akcija na globalim tržištima, a to je povezano sa ruskim napadom na Ukrajinu.Bloomberg: Kompanijama za kriptovalute nedostaju stručnjaciUsledio preokret: Rusija sad predlaže legalizaciju kriptovaluta Vrednost kriptovaluta je, kako se podseća, često u vezi sa kretanjem drugih rizičnih sredstava kojima se trguje, kao što su, na primer, akcije.SAD i Velika Britanija su uvele sankcije ruskim bankama, ruskim zvaničnicima, a zabranjena je i trgovina ruskim državnim obveznicama. Evropska unija bi, kako se dodaje, mogla da uvede nove sankcije Rusiji.Podseća se da su kriptovalute su pod pritiskom od trenutka kada je bitkoin u novembru dostigao rekordnu vrednost od oko 69.000 dolara. Ipak, od tada, bitkoin je pao za skoro 50%.

Svet

Ukrajina prekinula diplomatske odnose sa Rusijom

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je Ukrajina prekinula diplomatske odnose sa Rusijom, piše Breaking the news. Rusija je rano jutros započela vojnu invaziju na Ukrajinu tražeći od nje da "položi oružje". Kijev je pozvao sve Ukrajinace koji su "spremni i sposobni da drže oružje" da se pridruže oružanim snagama. Zelenski je naveo da će, dok se Ukrajina bude branila, Vlada obezbediti oružje za svakog ko to želi. Zelenski je poručio i da ukrajinske vojne snage pružaju snažan otpor, odbijajući napad u Donbasu, i drugim regionima na istoku, severu i jugu. Ukrajinski predsednik kaže da je "neprijatelj pretrpeo ozbiljne gubitke" i da će ih biti i više. Vojska Ukrajine je  saopštila da je 50 ruskih vojnika do sada ubijeno.Barel nafte preko 100 dolara zbog napada na UkrajinuViše od 40 Ukrajinaca je ubijeno otkako je Rusija izvršila napad, saopštio je savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič. Rekao je da je nekoliko desetina ljudi ranjeno, uključujući i vojsku i civile. Evropska komisija (EK) predložiće danas ogroman paket sankcija protiv Rusije. "Osuđujemo ovaj varvarski napad, kao i cinične argumente kojima se on opravdava", rekla je predsednica Evropske komisije. 

Svet

Evropska unija planira „ogroman paket sankcija“ protiv Rusije

Evropska komisija (EK) predložiće da se zamrzne ruska imovina u EU i ruskim bankama onemogući pristup finansijskim tržištima unije. "Kasnije danas ćemo predstaviti masovan paket sankcija na odobrenje evropskim liderima. Ciljaćemo strateške sektore ruske ekonomije, blkorati prustup tehnologijama i tržištima koji su ključni za Rusiju. Oslabićemo bazu ruske ekonomije i njene kapacitete da se modernizuje", rekla je predsednica Evropske unije Ursula Fon der Lajen.Ona je pozvala Rusiju da "hitno zaustavi nasilje" i povuče svoje trupe sa ukrajinske teritorije. "Osuđujemo ovaj varvarski napad, kao i cinične argumente kojima se on opravdava", rekla je predsednica Evropske komisije. Ona je ocenila da milioni Rusa ne žele ovaj rat, ali da predsednik Rusije Vladimir Putin želi da vrati vreme u doba ruske imperije. "Ruska meta nije samo Donbas, ni Ukranija, već stabilnost Evrope i čitav međunarodni mirovni poredak. Smatraćemo predsednika Putuna odgovornim za to",  rekla je ona. Rusija je rano jutros započela sveobuhvatu vojnu invaziju na Ukrajinu tražeći od nje da "položi oružje". U obraćanju na državnoj televiziji, Putin je rekao da će Moskva nastojati da "denacifikuje" Ukrajinu i "odbrani žrtve genocida". Kako piše Fajnenšel tajms, nema znakova da su vlasti u Kijevu počinile takav zločin. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da će Srbija u narednih 48 satu izaći sa odgovorom na krizu u vezi sa Ukrajinom, i da će stav Srbije biti zasnovan na "poštovanju međunarodnog prava". 

Svet

Rio Tinto preispituje pravni osnov ukidanja plana za „Jadar“

Kompanija Rio Tinto u svom izveštaju za 2021. godinu ističe da je razočarana odlukom srpske Vlade da ukine prostorni plan za projekat Jadar i da traži ukidanje potrebnih dozvola. Dodaju da istražuju pravni osnov za donošenje te odluke i "posledice za (njihove) aktivnosti i građane Srbije".U izveštaju piše da je Rio Tinto u julu prošle godine opredelio 2,4 milijarde dolara za dobijanje potrebnih odobrenja, dozvola i licenci.Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesi Rio Tinto je 2021. godine povećao ulaganja u istraživanja za 101 miliona dolara, što je 16 odsto, čime su ona porasla na 726 miliona dolara. Fokus je bio na grinfild programima u 18 zemalja i kako kompanija ocenjuje na "njihovim najvrednijim projektima" među koje ubraja i projekat Jadar.Vreme: Rio Tinto tvrdi da je voda Jadra već lošeg kvaliteta Osim ulaganja u Srbiji, Rio Tinto kao najvrednije ističe i ulaganja u zapadnoj Australiji, Arizoni i Gvineji.Procene kompanije su da je projekat Jadar još vredniji nego što se prvobitno mislilo. Naime, u decembru 2020. godine Rio Tinto je procenjivao da se na prostoru projekta Jadar nalazi 139,2 mega tona jadarita, a sada se procenjuje da se tamo nalazi 143,5 mega tona.Takođe, i očekivana koncetracija litijuma u rudi je veća, porasla je sa 1,78 odsto na 1,8 odsto.Kompanija u svom saopštenju kaže da više neće ažurirati podatke o rezervama rude u Jadru zbog odluke Vlade da ukine prostroni plan, ali ponovo navodi da će nastaviti da preispituje sve opcije i pravni osnov za ovakav potez države.U godišnjem izveštaju piše da je plan Rio Tinta bio da se prvi proizvodi u vezi sa projektom Jadar nađu na tržištu 2027. godine kako bi se dostigla punu godišnju proizvodnju od 58 hiljada tona litijum karbonata za baterije, 160 hiljada tona borne kiseline i 255 hiljada tona sodijum sulfata.Rekordni profit Rio TintaPrihodi Rio Tinta su 2021. godine su porasli za 43 odsto u odnosu na prethodnu godinu i bili su 63 milijarde dolara, dok je profit firme porastao za 116 odsto i dostigao više od 21 milijarde dolara.Kompanija je isplatila i rekordno visok iznos godišnjih dividendi, 16,8 milijardi dolara. Najveći pojedinačni akcionar korporacije je kineski državni proizvođač aluminijuma Chinalco, koja je na osnovu dividendi dobila 2,5 milijardi dolara, piše Fajnenšl Tajms.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?

Svet

Banke za dve godine uložile 1,5 biliona dolara u ugalj

Izveštaj grupa za kampanju Urgewald i Reclaim Finance, zajedno sa više od dvadeset drugih nevladinih organizacija, otkrio je da su banke i investitori bili nepošteni u vezi sa ciljevima postavljenim Pariskim klimatskim sporazumom te su banke i investitori poslednjih godina usmerili ogromne sume novca da bi podržali industriju uglja podupirali najprljavije fosilno gorivo na svetu u vreme kada se čovečanstvo suočava sa klimatskom krizom, prenosi Zero Hedge.Kako je globalna tranzicija zelene energije dobila na snazi, prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive i niskougljenične izvore energije obeležen je usponima i padovima i velikim jazovima između obećanja i prakse. Javni i privatni lideri politike i industrije podjednako su (relativno) brzo dali obećanja i stali na stranu dekarbonizacije, ali je bilo teže doći do stvarnih akcionih planova i konkretnih koraka ka sveobuhvatnim i trajnim promenama. U izvesnom smislu, ovo je sasvim razumljiva dilema; svi znamo šta je potrebno na duge staze, ali ne postoji lak ili bezbolan način da se do toga dođe. Klimatske promene jesu opak problem i njihovo sprečavanje zahtevaće dosta kompromisa, gubitaka i tržišnih šokova.Da bi svet imao bilo kakvu nadu da će na vreme ispuniti klimatske ciljeve kako bi izbegao najgore posledice globalnog zagrevanja, tržišta će morati da učine brzi pomak uz saradnju i kreatora politike, šefova industrije i finansijskog sektora, kao i svih kojih trenutno rade na fosilna goriva. Napor će zahtevati oslobađanje od fosilnih goriva, kao i ogromnu prelazak na čistije energetske alternative i infrastrukturu kako bi obnovljivi izvori bili sposobni da zamene ogromne količine nafte, gasa i uglja.Iako je problem dekarbonizacije veliki kao i neslaganja i debate oko ispravnog puta ka dekarbonizaciji, jedna stvar oko koje se svet slaže je da ugalj, najprljavije fosilno gorivo, treba da se izbaci iz upotrebe. Međunarodna agencija za energetiku i Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) su bez sumnje pokazali da svi scenariji koji predviđaju da svet ispuni ciljeve postavljene Pariskim klimatskim sporazumom uključuju brzo povlačenje uglja kao apsolutnu neophodnost.Između januara 2019. godine i novembra prošle godine, komercijalne banke su uložile neverovatnih 1,5 biliona dolara samo u industriju uglja. Analiza takođe pokazuje da mali broj finansijskih institucija igra izuzetno veliku ulogu u podršci uglju i usmeravanju globalnih energetskih tržišta na način koji bi jedni nazvali "kratkovidim", a drugi kriminalnim nemarom. Finansijske kompanije iz samo šest zemalja Sjedinjenih Država, Kine, Japana, Indije, Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva odgovorne su za više od 80 odsto finansiranja i ulaganja u ugalj. Šefica finansijskog istraživanja u Urgevaldu Katrin Gansvindt istakla je da ove finansijske institucije moraju biti na udaru kritika sa svih strana organizacija civilnog društva, finansijskih regulatora, klijenata i progresivnih investitora. "Ako ne okončamo finansiranje uglja, to će nas uništiti", naglašava ona. Nedavni izveštaj grupa za kampanju Urgewald i Reclaim Finance takođe skreće pažnju na rasprostranjenost i podmuklu prirodu "zelenog pranja". Dva investitora navedena u izveštaju, BlackRock i Vanguard, imaju "više odgovornosti za ubrzanje klimatskih promena nego bilo koji drugi institucionalni investitor širom sveta", ističe Jan Luvel, analitičar politike u Reclaim Finance.Dok je ugalj ukorijenjen u globalnoj ekonomiji, a posebno u zemljama u razvoju kojima je očajnički potreban jeftin i pouzdan izvor goriva, ugalj nije jedina opcija. Posmatrajući količinu novca koji se usmerava na održavanje uglja u životu otkriva koliko bi se više novca moglo usmeravati da bi čistija energija postala pristupačnija i pristupačnija. Promena nije laka, ali je moguća, posebno kada se finansijski, politički i industrijski mehanizmi smatraju odgovornim.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.