Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Malezija valjkom uništila hiljadu mašina za rudarenje bitkoina

Više od hiljadu mašina za rudarenje kriptovaluta uništeno je valjkom za asfaltiranje ulica u gradu Saravaku u Maleziji, preneo je portal The Verdge. Rudarenje kriptovaluta zabranjeno je u Maleziji početkom godine jer su vlasnici njihovih platformi optuženi za krađu struje.Navodi se da je vrednost uništenih mašina 1,26 miliona dolara, kao i da su one zaplenjene između februara i aprila, kada je sprovedena opsežna policijska akcija u dva malezijska grada. Ukupno šest osoba je kažnjeno novčanom kaznom i zatvorom do osam meseci saopštila je policija u gradu Miri, koja je učestvovala u akciji suzbijanja rudarenja.Utvrđeno je da je ukradena električna energiju vredna dva miliona dolara tokom rudarenja kriptovaluta bitkoin i etereum (ethereum). Dodatni problem bio je što je krađa struje kojom je rudaren bitkoin izazvala česte nestašice struje. Ove godine u Maleziji su porušene i kuće koje su nelegalno bile priključene na elektro-mrežu, zbog rudarenja kriptovaluta.Skok cene bitkoina početkom godine bio je najviši do sada. Smatra se da se taj skok dogodio upravo zbog nelegalnog korišćenja struje. Tada se krenulo sa suzbijanjem rudarenja širom sveta, jer je na mestima gde rade rudari redovno prijavljivana krađa električne energije.Tesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinom Cene platformi za rudarenje kriptovaluta nedavno su, kako se navodi pale, zbog skoka cene grafičkih kartica, kao i zbog nestašice poluprovodnika. Najnoviji nagli pad cene kriptovaluta desio se kada je Kina otkazala svoje gostoprimstvo rudariuma kriptovaluta i zakonski obavezala na korišćenje domaćeg digitalnog juana umesto ostalih kriptovaluta.Kopmanija Tesla nedavno je saopštila da će ponovo omogućiti kupovinu svojih električnih automobila digitalnim valutama. Međutim, to će biti moguće samo sa onim kriptovalutama za čije je rudarenje korišćeno barem 50% ekološki čiste energije. Investitori su zbog toga podigli cenu kriptovaluta za 10%.

Svet

Tesla automobil ponovo će moći da se kupi bitkoinom

Na inicijativu svog vlasnika Ilona Maska kompanija Tesla koja proizvodi električne automobile nekoliko puta je menjala svoj stav prema kriptovaluti bitkoin (bitcoin), javio je Rojters. Njihove odluke imale su uticaj na cenu najpopularnije svetske kriptovalute i menjale su se tokom nekoliko meseci.Ove nedelje Mask je izjavio kako će se Tesla sasvim sigurno ponovo prodavati za bitkoin. Međutim, pre toga moraju da se ispune određeni uslovi, pa će bitkoin kojim će moći d ase kupi Tesla automobil morati da se rudari sa najmanje 50% obnovljivih izvora energije. Kada njihova analiza pokaže da se ide prema tom cilju, tada će u Tesli nastaviti da prihvataju bitkoin kao sredstvo plaćanja.Mask je rekao da Tesla i njegova kompanija SpaceX, koja se bavi vazduhoplovstvom i lansiranjem svemirskih letelica, trenutno imaju određenu količinu bitkoina. Mask je naglasio i da tu kriptovalutu neće prodavati ni on lično ni njegove kompanije. Dodao je da pored bitkoina drži i određenu količinu drugih, etereuma (ethereum) i dogkoina (dogcoin).Već po običaju, iz Muskovih usta informacija svaka o bitcoinu doletjela je izravno u uši investitora, koji su u satima nakon njegove objave podigli cenu bitkoina. Ona je za kratko vreme porasla za 10%, sa 29.000 na oko 32.000 dolara.Kompanija Tesla je početkom godine najavila da kupuje određenu količinu bitkoina kako bi na njemu zaradila, ali i zbog toga kako bi mogli da ga prihvataju kao sredstvo plaćanja za svoje automobile.REKORDNA VREDNOST BITCOINA NAKON ŠTO JE TESLA INVESTIRALA U KRIPTOVALUTU Početak prodaje Tesla automobila za bitkoin službeno je bio u martu i to je bilo u koincidenciji i sa rastom vrednosti te kriptovalute.Međutim, dva meseca nakon toga, Ilon Mask je "shvatio" da baš i nije logično da proizvođač automobila koji promoviše zelene tehnologije i zaštitu životne sredine, u isto vreme podstiče bitkoin. Rudarenje te kriptovalute inače izaziva veoma veliku potrošnju struje kao i emisiju velike količine gasova sa efektom staklene bašte.Na taj način je došao kraj ljubavnoj priči Tesle i bitkoina, barem što se tiče plaćanja automobila, pa je i cena bitkoina krenula sa blagim padom. Okolnosti se, međutim, ponovo menjaju.Rudarima bitkoina se u poslednje vreme sve češće otkazuje gostoprimstvo u nekim zemljama, jer troše mnogo električne energije.Kineski rudari kriptovaluta traže novi dom

Svet

Nemačka i SAD postigle dogovor o Severnom toku 2

Sjedinjene Američke Države postigle su sporazum sa Nemačkom o Severnom toku 2. Sporazum, između ostalog, predviđa sankcije protiv Rusije ukoliko pokuša da iskoristi Severni tok 2 za širenje političkog uticaja u Evropi, prenosi BBC. Skoro završen 1,230 kilometara dugačak gasovodo ispod Baltičkog mora udvostručiće isporuku ruskog gasa Nemačkoj.Zvaničnica SAD-a Viktorija Niland rekla je da je Severni tok 2 "loš gasovod", ali da sporazum predviđa sankcije protiv Moskve ako pokuša da uceni Ukrajinu. Sporazum Nemačke i SAD-a predviđa da Ukrajina dobije 50 miliona dolara kredita za "zelenu" tehnologiju, kao i garanciju da će joj biti nadoknađeno za tranzitne takse za gas koje će izgubiti jer je Severni tok 2 zaobilazi, prenosi AP.Ukranija navodi da ovaj gasovod pretnja za njenu bezbednost. Kijev se od 2014. godine bori sa separatistima podržanim od strane Rusije koja je, između ostalog,  2014. anektirala polustrvo Krim.Ukrajina strahuje i  od potupne invazije Rusije kada Sevreni tok bude potpuno operativan. Predviđanja su i da će izgubiti 3 milijarde dolara godišnje od tranzitne takse. U maju administarcija američkog predsednika Džoa Bajdena odustala od sankcija kompaniji koja radi na gasovodu, uprkos protivljenju predstavnika republikanaca.Prema navodima analitičara, ni Bajdenova administarcija ne podržava gasovod Severni tok 2, ali sa druge strane nije voljna da ulazi u sukobe sa Nemačkom u trenutku kada pokušava da se približi evropskim saveznicima.Severni tok 2 imaće kapacitet 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje za Evropu.  

Svet

EU planira da zabrani anonimnu trgovinu kriptovalutama

Evropska komisija predložila je da sva pravila koja važe za finansijske institucije važe i za kriptomjenjačnice, prenosi portal Bug.hr. Predlog stiže kroz paket zakona čiji je cilj borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma.Ako ste poslednjih godina koristili bankarske usluge, podizali kredit, otvarali račun za firmu, najverovatnije ste se sreli sa obveznim upitnikom u kom se proveravaju vaše veze s politikom, terorizmom i eventualnim pranjem novca.Taj upitnik jedna je od mera koju je bankama uvela Europska unija u sklopu zajedničke borbe protiv finansijskog kriminala, pranja novca i skrivenog finansiranja terorizma. Ostale mere uključuju proveru klijenata, njihovog identiteta, izvora prihoda i druge slične aktivnosti.Evropska komisija sada, u novom paketu zakona koji se bavi finansijskim kriminalom, predlaže da se pravila za banke prošire i na kompanije koje pružaju usluge trgovine kriptovalutama. Berze i menjačnice kriptovaluta koje posluju na području Evropske unije, prema novom predlogu zajedničke evropske regulative, morale bi da posluju u skladu sa tim pravilima.Ova promena pre svega bi značila da bi svi učesnici na kriptotržištu morali da deluju transparentno, kao i da bi pružaoci usluga morali da sprovode dubinsku analizu svojih klijenata, isto kao što to čine banke.Kineski rudari kriptovaluta traže novi dom Drugim rečima, Evropska komisija želi da osigura potpunu praćenost svih transakcija kriptovalutama, što bi trebalo da spreči njihovo korišćenje za pranje novca ili finansiranje terorizma.Na taj način bi se potpuno zabranilo anonimno trgovanje kriptovalutama, jer pružaoci usluga ne bi smeli da dozvole otvaranje računa (wallet-a) ako korisnik ne želi da otkrije svoj identitet i pruži im sve potrebne informacije.Evropska komisija očekuje relativno brzu raspravu i donošenje novih pravila, nakon čega će ih države članice EU uneti u vlastite zakone.Za sprovođenje ove regulative i svih drugih pravila u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma, komisija je predložila osnivanje jedinstvene agencije koja će pratiti sve te procese.Ta agencija zvaće se AMLA (Anti-Money Laundering Authority), a njen zadatak biće da koordiniše napore nacionalnih vlasti i osigura da se privatni sektor ponaša u skladu sa zajedničkim evropskim pravilima.AMLA bi trebalo da počne sa radom 2024. godine, a sa poslom aktivnog nadzora nešto kasnije, kada sve članice EU preslikaju novi zakonodavni okvir u svoje regulative.

Svet

Digitalizacija potiskuje tradicionalne načine poslovanja

Kompanija DHL koja posluje u sektoru dostave robe, objavila je studiju pod nazivom "Ultimate B2B E-commerce Guide: Tradition is out. Digital is in". U njoj se ukazuje na rastući značaj digitalnog, kao i na sve manji značaj tradicionalnog načina poslovanja posebno u oblasti trgovine.U studiji se ukazuje se da će se do 2025. godine 80% svih B2B prodajnih interakcija (B2B je skraćenica koja označava termin business-to-business, koji se odnosi na elektronsko poslovanje, korišćenje Interneta i veb tehnologija za kupovinu, prodaju, jeftiniju, bržu i bolju saradnju poslovnih subjekata) odvijati digitalnim putem, pa se na osnovu toga očekuje snažan rast e-trgovine.Napominje se i da je uticaj pandemije Covida 19 na tempo digitalizacije i kupovno ponašanje tehnološki napredne generacije milenijalaca (ljudi rođeni između 1981. i 1996. godine). Pripadnici te generacije zapravo glavni pokretači globalnog rasta e-trgovine, jer upravo oni donose čak 73% odluka u poslovanju kompanija.Dodaje se da je to već bilo vidljivo u značajnom porastu B2C sektora e-trgovine tokom poslednjih godina (B2C business to consumer, trgovačka delatnost koja prodaje proizvode i usluge do krajnjih potrošača posredstvom internet tehnologija).Korona dobra za digitalizaciju, ali loša po bezbednost podataka DHL Express napominje da je u toj oblasti zabeležio visoke stope rasta, posebno u doba praznika i mega kupovine tokom Crnog petka (Black Friday, dan velikih popusta u radnjama) i Sajber mandeja (Cyber Monday) koji su postali ključni za elektronsku trgovinu.Kako se navodi, u okviru DHL Express mreže prihodi su bili uvećani za približno 40% tokom 2020. godine u odnosu na godinu dana ranije. Ukupan prihod bio je 19,1 milijarde evra (+11,9% na godišnjem nivou) i EBIT-om od 2,7 milijardi evra (+34,9%).DHL Express jedinica, kojia je deo DP DHL Grupe i koja posluje u 220 zemlaja završila je prošlu godinu sa najboljim rezultatom koji do sada nije postignut tokom 50 godina njenog poslovanja. Razlog za to je porast broja kompanija koje trguju putem interneta.Zbog digitalizacije i promena u ponašanju potrošača prodaja u oblasti B2B e-trgovine porasla je za 18,2%, dostigla je 12,2 biliona američkih dolara i nadmašila B2C sektor. Procjenjuje se da će B2B e-trgovina doseći 20,9 biliona američkih dolara do 2027. godine.Kompanije zbog svega toga, kako se naglašava moraju da se prilagođavaju promenljivim načinima kupovine.DHL Express je kako se podseća, zbog prilagođavanja novim navikama potrošača najavio kupovinu osam širokotrupnih aviona Boeing B777, kao i partnerstvo sa kompanijom Smartlynx na Malti kako bi svojoj floti dodao dva Airbusa A321.Taj organak kompanije DHL prošle godine je isporučio gotovo pola milijarde pošiljaka.

Svet

Apple odlaže povratak u kancelarije zbog novog talasa pandemije

Američka kompanija Epl (Apple) odložila je povratak svojih zaposlenih u kancelarije zbog porasta broja obolelih od Delta soja Covida 19, piše Bloomberg. Prvobitni rok koji je bio planiran za septembar, sada je odložen za oktobar.Radnici Epla trebalo je da tokom septembra počnu da rade tri dana nedeljno iz svojih kancelaria, umesto od kuće.Povratak Apple-a u kancelarije izazvao je kontroverze među njegovim radnicima, a jedna grupa zaposlenih koja zagovara rad na daljinu uputila je pismo izvršnom direktoru Timu Kuku i ostatku Eplovog rukovodstva, tražeći fleksibilniju politiku rada .Ipak iz Eplovog sektora za maloprodaju i ljudske resurse stigao je odgovor da je lična saradnja od suštinske važnosti za budućnost kompanije.Epl je inače bio veoma neprijateljski nastrojen prema konceptu takozvanog daljinskog rada pre pandemije korona virusa. Iako je omogućio zaposlenima da dva dana nedeljno rade od kuće bila velika promena za tu kompaniju, drugi giganti iz Silicijumske doline svojim radnicima daju više prostora da biraju odakle će raditi svoj posao.Apple udvostručio dobit i pored pandemije Na primer, izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg rekao je prošle godine kako se polovina radnika te kompanije trajno preusmerava na daljinski rad u narednih pet do deset godina.Google je ranije saopštio kako očekuje da će 20% njegovih zaposlenih raditi na daljinu kada ponovo otvori svoje kancelarije.Epl je jedna od prvih kompanija koja je izmenila svoje planove kao odgovor na porast broja novozaraženih. Ta kompanija navodi i da će svoje zaposlene o povratku u kancelarije obavestiti mesec dana ranije.

Svet

Evo zašto Česi ne žele zlato vredno 20 milijardi evra

Češka vlada za sada ne želi da obnovi vađenje zlata u blizini Praga iako je ono procenjeno na 20 milijardi evra. Razlog su toksične hemikalije koje se koriste prilikom eksploatacije, kao i lokacija nalazišta zlata koje je smešteno u turističkom području, piše Poslovni.hr.Kako piše Dojče vele (Deutsche Welle), ležište se nalazi ispod pitoresknog gradića Jilove u Prahy blizu Praga u kojem živi oko 5000 stanovnika. Pored gradića teče reka Sazava, pritoka Vltave, a to je područje omiljeno izletište Pražana.Muzejski geolog Jan Vana kaže da je na nalazištu koje je prestalo sa radom 1968. godine približno sedam tona zlata i ističe kako su postojala nalazišta koja su davala i do 4 grama, odnosno osminu unce zlata po metričkoj toni stenja.Jilove u Prahy ima tradiciju rudarenja zlata dugu nekoliko vekova, a u 14. veku to je bio treći najvažniji grad kraljevine Bohemije, nakon Praga i Kutne Hore. U vreme kralja Karla IV Jilove u Prahy bio je najvažniji izvor zlata od koga je izgrađen veliki deo Praga.Ziđinu odobreno proširenje rudnika "Čukaru Peki"Kinezi promenili metodu otkopavanja u rudniku Čukaru Peki, ali biće posledica na životnu sredinu Da bi kopanje zlata u Jilove u Prahy bilo profitabilno, morao bi da se koristi otrovni cijanid prilikom ispiranja stenja, pa bi eventualno bilo ugroženo obližnje izletničko područje.  Ipak, uprkos tome, dobar deo lokalnog stanovništva nema ništa protiv obnove rada rudnika.Vlada je za sada odlučila kroz studiju izvodljivosti samo ispitati mogućnosti dobijanja zlata, a jedna od mogućnosti je da se ruda šalje u inostranstvo na dalju obradu. U javnosti se pojavljuju i informacije da rudnik zlata nije obnovljen iz ekonomskih razloga, jer vađenje zlata i dalje nije profitabilno."Apsolutno je neprihvatljivo da se vađenje zlata u budućnosti radi uz korišćenje hemikalija. Jedina druga opcija je duboko rudarenje u bušotinama dubokim preko 1500 metara", izjavio je Ručard Brabec, češki ministar ekologije.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? KOPANJE LITIJUMA ČEŠKOJPre nekoliko godina češko-nemačke granice otkriveno je veliko nalazište litijuma, koji se koristi za proizvodnju baterija za električne automobile. Na češkoj strani nalazi se 60% tog nalazišta, odnosno oko 4% svetskih rezervi litijuma.Iako i vađenje litijuma zagađuje okolinu, vlada je u martu ove godine najavila da će državni proizvođač energije Čez do 2025. početi sa eksploatacijom 1,8 miliona tona litijuma godišnje.U Srbiji se već godinu dana oštro polemiše o otvaranju rudnika litijuma u dolini reke Jadar, upravo zbog ugrožavanja životne sredine. Taj projekat planira da sprovede britansko-australijska kompanija Rio Tinto, koja je u mnogim zemljama ostala poznata po ekološkim incidentima.Na području grada Bora kineska rudarska kompanija Zi Đin eksploatiše bakar, a počeće i sa eksploatacijom bakra i zlata u novom rudniku Čukaru Peki, koji bi trebalo da počne sa radom na jesen.Za razliku od čeških, političari u Srbiji koji vode državu, radije zastupaju interese stranih kompanija nego građana koji se protive rudnicima stranih kompanija.

Svet

Bezos danas leti u svemir u svojoj privatnoj raketi

Najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos poleteće danas u svemir. To je prvi let sa posadom Bezosovog raketnog broda Nju Šepard, prenosi BBC.Sa Bezosom lete i njegov brat Mark Bezos, avijatičarka Voli Fank (82) i osamneastogoišnji student. Kapsula u kojoj će leteti ima najveće prozore u svemir, koji pružaju nesvakidašnji pogled na zemlju. Nju Šepard koji je napravila kompanija Džefa Bezosa Blu oridžin, dizanirana je da služi za rastućem tržištu svemirskog turizma."Uzbuđen sam. Ljudi me stalno pitaju da li sam nervozan, zaista nisam. Radoznao sam i želim da saznam šta ćemo sve naučiti", rekao je Bezos u intervjuu za CBS News.

Svet

Uoči izlaska na berzu, Robinhood procenjen na 35 milijardi dolara

Uoči izlaska na Njujoršku berzu platforma za onlajn trgovinu akcijama i vrednosnim papirima Robinhood Markets Inc očekuje da će njene akcije vredeti 35 milijardi dolara, prenosi Bloomberg. Ta vrednost je nešto manja od najveće procene koju su toj platformi dali finansijski analitičari.Kako je najavljeno, Robinhood će plasirati 55 miliona akcija po cenama od 38 do 42 dolara i trgovaće pod oznakom HOOD.Robinhood želi da prikupi više 2,2 milijarde dolara tokom svog prvog javnog nastupa, koji je planiran da se održi ovog leta, a ove nedelje počinju sastanci sa investitorima. U skladu sa njihovom tražnjom procena vrednosti kompanije mogla bi i da bude veća.Očekuje se da će IPO (initial public offering, prva javna ponuda) Robinhood-a biti peta po veličini na američkoj berzi 2021. godine.Robinhood je stekao popularnost tokom pandemije koronavirusa kada su se mladi ljudi okrenuli onlajn trgovini akcijama u želji da prekrate vreme tokom izolacije i zarade novac. Tako je broj njenih aktivnih mesečnih korisnika i više negpo dvostruko veći u zadnjih godinu dana.Kompanija čije je sedište u Kaliforniji u Menlo Parku saopštila je da će za svoje kupce rezervisati 20% do 35% svojih akcija klase A.Veća popularnost Robinhood-a dovela je i do povećanog interesovanja političara, ali i državnih regulatora u SAD koji su usredsređeni na njen specifični marketing u trgovini i fenomen dramatičnog rasta vrednosti.U junu je američka Regulatorna agencija za finansijsku industriju (Financial Industry Regulatory Authority) izrekla kaznu Robinhood-u od skoro 70 miliona dolara. Tada je navedeno da je Robinhood zavarao svoje kupce u vezi sa trgovinom maržama (zalog koji investitor mora da priloži).Najveći akcionari Robinhood-a su kompanije koje trguju rizicima DST Global, Indek Ventures, Nev Enterprise Associates i Ribbit Capital. Svaka od tih kompanija poseduje više od 5% njenih akcija.

Svet

Slovenija odobrila proširenje nuklearne elektrane Krško

Slovenačko ministarstvo infrastrukture izdalo je energetsku dozvolu kompaniji "Gen energija" za izgradnju drugog bloka nuklearne elektrane Krško, prenosi portal SEEbiz. Tačno mesto izgradnje mežutim još nije poznato, jer projekat još nema građevinsku dozvolu.Prema rečima ministra za infrastrukturu u Vladi Slovenije Jerneja Vrtoveca to nije konačna odluka o pomenutoj investiciji, već prvi korak da se započnu poslovi."Energetskom dozvolom otvaramo najširu moguću javnu raspravu, ne samo na stručnom nivou, već i među građanima", rekao je Vrtovec.Dodaje da će se tokom javne rasprave pokazati da li se sve strane u tom poslu slažu i da li teže istim ciljevima, odnosno čistoj i sigurnoj energetskoj budućnosti Slovenije.Tek nakon postizanja socijalnog konsenzusa uslijedit će daljnji postupci, poput smještaja u prostor, ishođenja građevinske dozvole, odabira dobavljača i same gradnje.Pet kompanija zainteresovano za izgradnju nuklearne elektrane u Bugarskoj Vrtovec je rekao da će se tačno mesto proizvodnog pogona utvrditi tek nakon usvajanja državnog prostornog plana. Dodao je da će ukupni kapacitet budućeg postrojenja biti 1100 MW električne energije, dok će godišnja proizvodnja biti nešto ispod 9000 GWh. Planirani životni vek novog bloka nuklearke Krško biće 60 godina."Projekat je previše važan da bi se prepuštao različitim interesima", naglasio je Vrtovec.On je podsetio na aferu u vezi sa izgradnjom šestog bloka Termoelektrane Šoštanj, kada je utvrđeno da je bilo korupcije i dodao da je ta "škola" preskupa za ponavljanje."Želimo da osiguramo transparentnost i pre svega, odgovornost za sve donesene odluke", rekao je slovenački ministar infrastrukture.Stara nuklearka Krško trebalo bi da bude zatvorena 2023. godine, nakon 40 godina rada, ali je Slovenija najavila njenoo proširenje i izgradnju novog reaktora, što je zabrinulo susednu Italiju.Manji incident u nuklearnoj elektrani Krško, koja se nalazi na samoj granici Slovenije i Hrvatske doveo je do njenog privremenog gašenja 2008. godine. Kako je tada prenela Slobodna Evropa, zbog tog icidenta nije bilo zagađenja životne sredine.

Svet

Karađorđevići ponovo traže od crnogorske vlade da im vrati imovinu

Potomci poslednjeg kralja Jugoslavije Petra II Karađorđevića pozvali su crnogorsku vladu da učini više kako bi im vratila imovinu koja im je konfiskovana nakon dolaska komunista na vlast 1945. godine, piše Balkaninsight.Bivša kraljevska porodica  traži da im se vrati luksuzna vila sa pet zvezdica u odmaralištu Miločer  u opštini Budva,dvorac Leskovac u Rijeci Crnojevića i kući u kojoj je kralj Aleksandar, Petrov otac, rođen u Crnoj Gori, na  Cetinju.„Verujem i pozivam svaku osobu koja veruje u pravdu, kao i odgovarajuće zvaničnike, da istupe, preuzmu odgovornost i pokušaju da isprave ovu istorijsku nepravdu koja traje više od sedam decenija“, rekao je Aleksandar Karađorđević u pisanom odgovoru za BIRN.Isplata obeštećenja za oduzetu imovinu od 2022.godine Godine 2005. bivša kraljevska porodica tražila je povratak luksuzne vile Miločer u blizini Budve, koja je bila letnja rezidencija kralja Aleksandra, zajedno sa susednom Kraljičinom plažom. Miločer je trenutno luksuzni državni hotel iznajmljen turističkoj kompaniji sa sedištem u Singapuru, Aman Resorts.Kraljevska porodica takođe želi da im se vrati 47.586 kvadratnih metara zemlje oko zamka u Rijeci Crnojevića kod Cetinja, koji je služio kao zimska rezidencija kraljevskih porodica. Kuća u kojoj je rođen kralj Aleksandar na Cetinju, danas je etnografski muzej.

Svet

WhatsApp testira slanje poruka bez upotrebe telefona

Aplikacija za komuniciranje Vacap (WhatsApp) testira novu opciju koja će po prvi put korisnicima omogućiti da šalju poruke bez upotrebe telefona, prenosi Beta. Vacap sada mora biti povezan sa telefonom korisnika sa kog god uređaja da se koristi (laptop, tablet). Nova opcija će omogućiti slanje i primanje poruka "čak i ako je baterija telefona prazna", prenosi BBC.Opcija će prvo biti testirana na manjem broju ljudi, pre nego što bude omogućena svima.Šifrovanje poruka od početka do kraja, koje omogućava bezbednost prepiske, će raditi i u novom sistemu.

Svet

U Hrvatskoj se ukida obavezna članarina Privrednoj komori?

Ukoliko zakon koji je predložila vlada Hrvatske prođe skupštinu, tek pet odsto privrednika u toj državi moraće da plaća obaveznu članarinu Hrvatskoj gospodarskoj komori, piše Startit. Predlogom Zakona Hrvatskoj gospodarskoj komori, pandanu Privredne komore Srbije, predviđeno je razvrstavanje privrednika u tri grupe i to na osnovu tri kriterijuma. U prvoj grupi su oni koji ne prelaze dva od tri kriterijuma, a to je da imaju manje od 50 zaposlenih, da im aktiva ne prelazi million evra, a ukupan godišnji prihod dva miliona evra.Kriterijumi za drugu grupu su da aktiva ne prelazi četiri miliona evra, prihodi osam miliona i da broj zaposlenih bude do 250.U treću grupu ulaze svi oni koji prelaze kriterijume. Komora neće zaračunavati članarinu privrednicima iz prve grupe, ali će oni određene usluge morati da plaćaju. Za članove druge i treće grupe visina članarine određuje se svake godine, baš kao i u Srbiji.  "Uvođenje mogućnosti dobrovoljnog članstva za prvu grupu, koja ujedno predstavlja i najbrojnije članstvo, ima za cilj stimulisanje i modernizaciju komorskog sistema i ponudu novih usluga koje bi privukle nove članove i motivisale stare da ostanu u članstvu", naveo je hrvatski ministar privrede Tomislav Ćorić. U Srbiji privrednici godinama traže da se članarina u Privrednoj komori smanji i da članstvo u njoj bude dobrovoljno.Tokom kratkog perioda od 2013. do 2017. godine, privrednici nisu bili u obavezi da plaćaju članarinu, ali nakon što je opet uvedena, pitanjem njene opravdanosti bavio se Ustavni sud.Dve i po godine kasnije sud je rekao da je sve u skladu sa Ustavom, te da su privrednici, koji su odbijali da plaćaju članarinu, u obavezi da izmire zaostala dugovanja. 

Svet

Guverner turske centralne banke osumnjičen za plagijat doktorata

Guverner turske centralne banke Sahap Kavčoglu pod istragom je zbog toga što je navodno plagirao velike delove svoje doktorske disertacije, prenosi agencija Blumberg (Bloomberg).Istambulski univerzitet Marmara istražuje navode da je Kavčoglu u disertaciji iz 2003. godine, na temu problematičnih kredita komercijalnih banaka, direktno prepisao čitave delove izveštaja centralne banke, bez odgovarajućeg citiranja.Mentor mu je bio Erisah Aridžan, predsedavajući Istanbulske berze, koji je bio zadužen i za disertaciju Berata Albajraka, zeta predsednika zemlje Redžepa Tajipa Erdogana i bivšeg ministra finansija, kao i disertaciju bivšeg guvernera centralne banke Murata Uisala, koji se suočio sa sličnim optužbama za plagijarizam 2019. godine.Istraga je započela nakon što je levičarski list Birgun podneo zahtev za informacije od javnog značaja službi turskog predsedništva.Erdogan je u martu imenovao Kavčoglua. Pre imenovanja, sadšnji guverner je podržavao Erdoganovu tezu da veće kamate uzrokuju inflaciju, što je gledište koje je u suprotnosti sa tradicionalnim ekonomskim teorijama.

Svet

Folksvagen i BMW kažnjeni sa milijardu dolara zbog stvaranja kartela

Evropska komisija kaznila je BMW i Folksvagen grupu sa milijardu dolara zbog dogovora sa Daimlerom da ograniče razvoj tehnologije koja bi mogla da smanji emisiju štetnih gasova iz njihovih vozila.U saopštenju objavljenom u četvrtak, komisija je navela da su ta tri proizvođača automobila, zajedno sa Folksvagenovim podružnicama Audijem i Poršeom, prekršili pravila EU koja regulišu zaštitu konkurencije tako što su se dogovorili da se neće takmičiti u tehnološkom razvoju sistema za prečišćavanje azotnih oksida.Optužbe se odnose na period između 2009. i 2014. godine, kada su proizvođači automobila održavali "redovne tehničke sastanke" kako bi razgovarali o razvoju tehnologije koja eliminiše štetne emisije azot-oksida iz dizel automobila, navodi Komisija."Pet proizvođača automobila Dajmler, BMV, Folksvagen, Audi i Porše posedovali su tehnologiju za smanjenje štetnih emisija koja je bila iznad onoga što je zakonski propisano EU standardima o emisijama", rekla je evropska komesarka za zaštitu konkurencije Margaret Vesteger. On je objasnila da su te kompanije izbegavale da se takmiče u korišćenju punog potencijala ove tehnologije za čišćenje koja bi bila bolja od onoga što zahteva zakon.Vesteger je rekla da je manje zagađivanje važna karakteristika svakog automobila u današnjem svetu, a ovaj kartel, prema njenim rečima,  imao je cilj ograničavanje konkurencije po ovom ključnom parametru konkurencije.Folksvagen, zajedno sa brendovima Audi i Porše, kažnjen je sa 502 miliona evra, a BMV sa 373 miliona evra.  Daimler nije kažnjen jer je otkrio postojanje kartela, rekla je Komisija. Iz Folksvagena tvrde da komisija ovom odlukom krši novu zakonsku osnovu, jer je to prvi put da se bavi gonjenjem zbog tehnološke saradnje kao zloupotrebe monopola, navodi se u saopštenju kompanije. "Tu je i izricanje novčanih kazni iako sadržaj razgovora nikada nije primenjen i kupci stoga nikada nisu oštećeni", dodaje se.     

Svet

Tramp tužio Gugl, Fejsbuk, Tviter

Bivši predsednik SAD Donald Tramp tužio je Gugl, Fejsbuk i Tviter kao i njihove direktore jer , kako tvrdi, nezakonito ućutkuju stavove konzervativaca.U tužbi se navodi da su ove društvene mreže narušile pravo na slobodu govora koja je zagarantovana prvim amandmanom američkog ustava.Tramp traži status kolektivne tužbe kako bi zastupao stavove i drugih korsinka Tvitera, Fejsbuka I Jutjuba koji tvrde da su nepravedno cenzurisani.Tramp je jednu tužbu podeo protiv Fejsbuka i njegovog izvršnog direktora Marka Zakeberga, jednu protiv Tvitera i Džeka Dorsija, i treću protiv Gugla i izvršnog direktora te kompanije Sundara Pičaija. Tramp je za sve tri kompanije naveo slične optužbe."Ostvarićemo istorijsku pobedu za slobodu u Americi, a istovremeno i za slobodu govora", rekao je Tramp na konferenciji za novinare koju je organizovao na terenu za golf u Nju Džersiju. Tramp je ove godine izgubio svoj "megafon" na društvenim mrežama nakon što su ga kompanije optužile da je narušio njihovu politiku protiv veličanja nasilja na mrežama. Predstavnik Tvitera odbio je da komentariše tužbu, a predstavnici Tvitera i Gugla još uvek nisu odgvorili na zahtev za komentar, prenosi Rojters.  

Svet

Pentagon otkazao deset milijardi dolara vredan ugovor sa Majkrosoftom

Američko ministarsvo odbrane otkazalo je Majkrosoftu kontroverzni 10 milijardi vredan ugovor za projekat Džedaj (JEDI) koji je sa tom kompanijom sklopljen za vreme administracije Donalda Trampa, prenosi Rojters. Pentagon je istovremeno najavio da bi novi ugovor u vezi sa tim poslom mogao da bude sklopljen sa Amazonom, ali i drugim kompanijama koje pružaju uslugu računarstva u oblaku.Očekivalo se da će prethodni ugovor dobiti Amazon, koji je inače največi dobavljač usluge računarskog oblaka. Međutim Pentagon je ugovor dodelio Majkrosoftu, što je kompaniji donelo ogroman kredibilitet imajući u vidu da je dosta radila na tome da sustigne Amazon u ovoj oblasti, rekao je analitičar Bernstajna Mark Moelder.Ugovor sa Pentagonom kompanije uglavnom priželjkuju zbog prestiža koji on donosi. Obe kompanije, i Amazon i Majkrosoft, su godinama pokušavale da ubede i poslodavce i vlade da je sigurno da posao vezan za računare prebece u data centre kompanija. Ispunjavanje svih sigurnosnih zahteva američke vojske mogao bi da bude jasan znak i za druge vlade i  poslovne subjekte da je bezbedno da se okrenu takvim uslugama, kažu analitičari.Iako je Trampova administracija tražila jednog dobavljača, iz Bajdenove administracije je poručeno da bi projekat verovatno mogao da bude podeljen između više kompanija.Takavim potezom vojska bi bila izjednačena sa kompanijama iz privatnog sektora, jer se mnoge od njih odlučuju da posao vezan za računarstvo u oblaku podele između više ponuđača i time izbegnu da budu vezane samo za jednog. Pored Amazona i Majkrosofta, ovu uslugu pružaju i Orakl, Alfabet (Gugl), IBM. Vršilac dužnosti direktora za komunikacije u Ministarstvu odbrane SAD Džon Šerman rekao je da očekuje da naredni ugovor dobiju i Amazon i Majkrosoft .Potreba za tim je, kaže, urgentna. Kao mogući datum naveo je april. 

Svet

Rimac preuzeo Bugati, izdvaja firmu za proizvodnju baterija

Kompanija Rimac Automobili postala je većinski vlasnik kompanije Bugati, čuvenog proizvođača luksuznih automobila. "Kompanija Rimac najavljuje još jednu važnu prekretnicu u svojoj istoriji - udružiće snage sa kultnom automobilskom markom Bugati Automobili, sa ciljem da stvori novu automobilsku i tehnološku snagu", saopšteno je na sajtu kompanije Rimac Automobili.Dogovor predviđa da Rimac Grupa postane većinsku vlasnik Rimac Bugatija, sa 55 odsto udela.Mate Rimac će zadržati svoj postojeći udeo u Rimac Grupi od 37 odsto, Porše ostaje na 24 odsto, Hjundai sa 12 odsto, a ostali investitori 27 odsto.Takođe, razvoj, proizvodnja, i snabdevanje baterijskih i pogonskih sistema, i ostalih komponenti za električne aurtomobila, po kojima je Rimac poznat, biće odvojeni u novi poslovni entitet Rimac Tehnologije koji će biti u stopostotnom vlasništvu Rimac grupe.Rimac Tehologije će ostati nezavisna kompanija koja će sarađivati sa brojnim proizvođačima automobila na svetu.I Bugati i Rimac nastavljaju kao posebni brendovi, zadržavaju psotojeće proizvodne pogone, i kanale snabdevanja.Globalno sedište Bugati Rimca će u jednom trenutku biti u kampusu Rimac Automobila, koji je takođe dom Rimac Tehnologija. Kampus bi trebalo da bude baza za sva istraživanja i razvoj Rimac i Bugati hiperautomobila. Kampus vredan 200 miliona evra koji treba da bude otvoren 2023. godine prostiraće se na 100.000 metara kvardratnih. Bugati Rimac predstavlja kompaniju koja će razvijati buduća Bugati i Rimac vozila, udružujući resurse i stručnost u istraživanju i razvoju, proizvodnji i drugim oblastima.Novu kompaniju vodiće osnivač Rimac Automobila Mate Rimac. Kao izvršni direktor Rimac Grupe, predvodiće i kompaniju Bugati Rimac i Rimac Tehnologije.On je poručio da su kompanije Bugati i Rimac savršen spoj, imajući u vidu šta mogu da pruže jedna drugoj. "Ovo je zaista uzbudljiv trenutak u kratkoj, ali burnoj istoriji Rimac Automobila. Prošli smo dosta toga u kratom vremenskom periodu, ali ovaj novi poduhvat stvari postavlja na novi nivo", rekao je Rimac. Za samo 10 godina, kompanija Rimac je prešla je put od startapa sa jednim čovekom u garaži do najave da pokreće novu kompaniju "Bugati Rimac", sa najkultnijim brendom na svetu, navode iz Rimac Automobila. 

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.