-615x345.jpg.webp)
Otvorena fabrika Tesla automobila u Nemačkoj
Ilon Mask je presedavao isporukom prvih Teslinih automobila nemačke proizvodnje, što je ujedno predstavljalo i zvanično otvaranje prvog Teslinog prozvodnog pogona u Evropi, budući da kompanija nastoji...
Svet
Mercedes i Stelantis prave zajedničku fabriku baterija za automobile
Francuska automobilska grupa Stellantis, nemački Mercedes-Benz i francuska kompanija Total Energies nameravaju da zajedno proizvode baterije za električne automobile u gradu Termoli, na jugu Italije, prenosi...
Federalne rezerve najavljuju još veće kamatne stope
Centralna banka Sjedinjenih Američkih Država mora da deluje ekspeditivno i potencijalno agresivnije poveća kamatne stope, kako bi sprečila da se dalji rast inflacije obustavi, rekao je predednik Federalnih r...
U Belgiji za 5G mrežu zainteresovano pet operatera
Do sada se u Belgiji prijavilo pet operatera koji su zainteresovani za dobijanje 5G frekvencija, saopštio je tamošnji institut za poštanske usluge i telekomunikacije (BIPT), a prenosi Te...
EU smatra da je proizvodnja oružja štetna, banke se ne slažu
Mnoge članice Evropske unije povećale su ulaganja u svoj sistem odbrane zbog rata u Ukrajini, piše Euractiv. Sa druge strane, zbog sprečavanja korupcije i brige za životnu sredinu, EU ...
Rusija zabranila Fejsbuk i Instagram
Sud u Moskvi zabranio je društvene mreže Facebook (Fejsbuk) i Instagram u Rusiji, prenosi Bloomberg. To prvi put da Rusija primenjuje svoj zakon o borbi protiv ekstremizma, zabranjujući rad jedne stra...
TikTok i Oracle nadomak dogovora o saradnji
Društvena mreža TikTok je blizu dogovora o saradnji sa kompanijom Oracle preneo je Rojters. Prema tom ugovoru, Oracle bi trebalo da čuva informacije korisnika TikTok-a iz Sjedinjenih Američkih Dr...
IEA predlaže uvođenje hitnih mera da bi pala cena nafte
Međunarodna ageencija za energiju (IEA) poziva vlade u razvijenim ekonomijama da preduzmu hitne praktične akcije jer se time može postići smanjenje potražnje za naftom za 2,7 miliona barela dnevno za svega n...
Kod Los Anđelesa muzej inspirisan dizajnom Noćnog jastreba
Dizajn muzeja probnih letova (eng. Flight Test Museum) u dolini Antelope, severno od Los Anđelesa kombinovaće pravougaoni oblik hangara za avione sa oblikom nalik na krilu letelice Nighthawk (Noćni jastreb) ...
Ukrajina očekuje dramatičan pad proizvodnje žitarica
Ukrajina će se u 2022, zbog ruske invazije, suočiti sa dramatičnim padom proizvodnje žitarica, piše ZeroHedge pozivajući se na analize firme SovEcon koja je specijalizovana za poljoprivredna trži&scar...
Amazon kupio Metro-Goldvin-Majer
Kompanija Amazon saopštila je da je okončala akviziciju filmskog studija Metro-Goldwyn-Mayer (MGM), vlasnika filmske franšize o Džejmsu bondu, prenosi Bloomberg. Investicija je vredna 8,5 milijardi dolara i ...
UNICEF: Svakog minuta 55 dece napusti Ukrajinu
U Ukrajini je od 24. februara ubijeno na desetine dece, a više od 1,5 miliona dece je izbeglo iz te zemlje, saopštio je UNICEF. "Pogledavši poslednje statistike, svakog dana od po...
Beč izdvaja 124 miliona evra za pomoć građanima
Gradonačelnik Beča Mihael Ludvig je predstavio paket mera pomoći građanima u vrednosti od 124,3 miliona evra, usled porasta finansijskog opterećenja bečkih domaćinstava zbog povećanja cene energenata u Austriji."Za prosečno bečko domaćinstvo poskupljenje energije bi moglo da iznosi oko 500 evra godišnje. Cene struje i gasa su dostigle astronomske visine. Austrijski indeks cene gasa se povećao više od pet puta u prethodnoj godini, a dalji razvoj situacije je nepredvidiv usled rata u Ukrajini. Sa ovim paketom mera reagujemo brzo, socijalno i tačno gde treba", izjavio je Ludvig.Paket mera se sastoji od paušala za troškove energije u visini od 50 miliona evra namenjenog socijalno ugroženim i građanima sa niskim prihodima, energetske podrške u iznosu od 26 miliona evra i subvencije za izgradnju održivih oblika energije u novim zgradama, kao i renoviranja zgrada u vrednosti od 48,3 miliona evra. Paušal za troškove energije će obezbediti jednokratnu isplatu od 200 evra za 262.000 građana, a pomoć će biti isplaćena u drugom kvartalu 2022. godine bez podnošenja prijave. Energetska podrška će se odnositi na građane koji su posebno pogođeni energetskim siromaštvom ili kasne sa izmirivanjem svojih dugovanja, ova podrška će se proširiti i na srednji sloj stanovništva koji je sve više pogođen poskupljenjima, a prema aktuelnim podacima u pitanju je oko 200.000 domaćinstava. Treća stavka u paketu mera obuhvata sanaciju starih zgrada, izgradnju energetski efikasnih zgrada i ekološki održivih postrojenja kao što su fotonaponski sistemi i zelene elektrane.
Beč izdvaja 124 miliona evra za pomoć građanima
Gradonačelnik Beča Mihael Ludvig je predstavio paket mera pomoći građanima u vrednosti od 124,3 miliona evra, usled porasta finansijskog opterećenja bečkih domaćinstava zbog povećanja cene energenata u Austriji."Za prosečno bečko domaćinstvo poskupljenje energije bi moglo da iznosi oko 500 evra godišnje. Cene struje i gasa su dostigle astronomske visine. Austrijski indeks cene gasa se povećao više od pet puta u prethodnoj godini, a dalji razvoj situacije je nepredvidiv usled rata u Ukrajini. Sa ovim paketom mera reagujemo brzo, socijalno i tačno gde treba", izjavio je Ludvig.Paket mera se sastoji od paušala za troškove energije u visini od 50 miliona evra namenjenog socijalno ugroženim i građanima sa niskim prihodima, energetske podrške u iznosu od 26 miliona evra i subvencije za izgradnju održivih oblika energije u novim zgradama, kao i renoviranja zgrada u vrednosti od 48,3 miliona evra. Paušal za troškove energije će obezbediti jednokratnu isplatu od 200 evra za 262.000 građana, a pomoć će biti isplaćena u drugom kvartalu 2022. godine bez podnošenja prijave. Energetska podrška će se odnositi na građane koji su posebno pogođeni energetskim siromaštvom ili kasne sa izmirivanjem svojih dugovanja, ova podrška će se proširiti i na srednji sloj stanovništva koji je sve više pogođen poskupljenjima, a prema aktuelnim podacima u pitanju je oko 200.000 domaćinstava. Treća stavka u paketu mera obuhvata sanaciju starih zgrada, izgradnju energetski efikasnih zgrada i ekološki održivih postrojenja kao što su fotonaponski sistemi i zelene elektrane.
EU će subvencionisati cene goriva zbog sukoba u Ukrajini
Ministri finansija Evtropske unije juče su složili da subvencionišu cene goriva za domaćinstva i da ponude podršku kompanijama koje su pogođene porastom cena energije kao rezultatom ruske invazije na Ukrajinu, izjavio je francuski ministar finansija Bruno Le Mer, piše EURACTIV."Ovaj rat u Ukrajini dovodi do naglog povećanja cena robe, posebno gasa i hrane. Ovo zahteva koordinisan ekonomski odgovor evropskih država", rekao je Le Mer na konferenciji za novinare nakon što je predsedavao razgovorima između ministara EU.Le Mer, čija zemlja trenutno predsedava EU, rekao je da je zajednička strategija zasnovana na predlozima Evropske komisije za ublažavanje ograničenja državne pomoći EU kako bi se pomoglo u rešavanju vanrednog stanja u Ukrajini.Kako ističe Le Mer da se strategija zasniva na tri ključna aspekta, prvi je podrška svim domaćinstvima pogođenim naglim poskupljenjem goriva, što je učinjeno i u Francuskoj, a mnoge druge evropske zemlje su uradile isto ili razmišljaju o tome."To bi bila neka vrsta popusta na cene na pumpi. Mnogi, mnogi ljudi nemaju drugog izbora nego da se voze na posao kolima. Ovo je podrška domaćinstvima koju smatramo neophodnom", rekao je on.Druga mera podrške bila je pomoć kompanijama koje su najteže pogođene porastom cena gasa, a ona bi dolazila kao pozajmica za koju garantuje vlada.Treća mera je bila promena izvora energije kako bi postali nezavisni od Rusije, koja je najveći snabdevač energijom u bloku i obezbeđuje 45 odsto svog gasa, više od četvrtine nafte i pola uglja."Moramo da izgradimo našu energetsku nezavisnost što je pre moguće. Moramo da ubrzamo investicije, zamenimo izvore energije, izvore snabdevanja i da izgradimo zalihe", rekao je Le Mer.Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis rekao je da bi zemlje EU mogle da finansiraju takve investicije iz veoma jeftinih kredita dostupnih u okviru fonda EU za oporavak koji su ostali neiskorišćeni."Još uvek ima na raspolaganju 200 milijardi evra zajmova koje zemlje članice mogu da zatraže do avgusta 2023. godine za finansiranje dodatnih investicija i reformi", rekao je Dombrovskis na konferenciji za novinare.On dodaje kako je to ogromna količina koja se može iskoristiti da se odgovori na određene izazove koji proizilaze iz sukoba kao šro je ubrzavanje razvoja obnovljivih izvora energije.Šefovi država i vlada EU sastali su se prošlog petka u Briselu i pozvali Evropsku komisiju "da iznese plan za obezbeđivnje sigurnosti snabdevanja i pristupačnih cena energije tokom sledeće zimske sezone do kraja marta".
Centralna banka Rusije zabranila kupovinu zlata od banaka
Centralna banka Ruske Federacije obustavila je kupovinu zlata od banaka zbog kako se navodi, povećane tražnje za tim plemenitim metalom od strane građana, javlja Rojters. To je najnoviji pokušaj da se reše problemi nastali zbog sankcija koje su Rusiji uvedene zbog rata u Ukrajini.Analitičari ruske državne banke VTB kažu da ta odluka ima smisla jer je izgubljen pristup ruskim deviznim rezervama, pa je udeo zlata u rezervama Centralne banke Rusije porastao sa 21 na 40 odsto.Prema njihovim rečima strukturni deficit likvidnosti bankarskog sektora u najvećoj zemlji na svetu pao je ispod četiri biliona rubalja (36 milijardi dolara), a prethodno je iznosio sedam biliona rubalja.To, kako se ocenjuje, znači da je akutna faza deficita likvidnosti prošla, pa nema smisla da centralna banka kupuje zlato od banaka zbog održavanja likvidnosti.Sedam ruskih banaka biće isključeno iz SWIFT, saznaje Politico.euBanke sa ruskim kapitalom sigurne i pod nadzorom, kaže NBSCentralna banka Rusije povećala kamatnu stopu na 20 odsto Analitičari ruske BCS banke ocenjuju da će građani Rusije koji kupuju plemenite metale pomoći u smanjenju gotovine koja je preplavila rusku privredu, kao i likvidnosti ruskih banaka.Jedan američki dolar, kako se dodaje, prema trenutnom kursu vredi 111,01 ruskih rubalja."Trenutno je povećana tražnja za zlatom u polugama, posebno zbog toga što je ukinut porez na dodatu vrednost na tu kupovinu", navodi se u saopštenju Centralne banke Rusije.Sankcije zapanih zemlaja odsekle su Rusiju od glavnih globalnih finansijskih tržišta i zamrzle skoro polovinu njenih zlatnih i deviznih rezervi u iznosu od 640 milijardi dolara.To je kako se navodi, izazvalo najtežu ekonomsku krizu od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Kinezi i Saudijci pregovaraju o plaćanju nafte u juanima?
Saudijska Arabija aktivno pregovara sa Pekingom o ceni dela svoje nafte koju prodaje Kini u juanima, umesto u dolarima, piše Wall Street Yournal pozivajući se na nezvanične izvore. Ako Kina Saudijskoj Arabiji naftu plaćala u juanima, to bi poboljšalo položaj kineske valute i prekinulo dominaciju američkog dolara na globalnom tržištu tog energenta.Razllog za to je kako se podseća što Kina kupuje 25 odsto nafte koju izveze Saudijska Arabija.Uspešan dogovor bi, kako se dodaje, smanjio dominaciju američkog dolara (petro-dolara) na globalnom tržištu nafte.Inače, oko 80 odsto svetske trgovine naftom plaća se u američkim dolarima.Rojters: Cene nafte najveće od 2008. godinePorasla cena nafte u svetu Pored toga, kako se naglašava, to bi bilo još jedno pomeranje jednog od vodećih izvoznika sirove nafte prema azijskim tržištima.Pregovori sa Kinom o ugovorima za kupovinu nafte koji bi se izmirivali u juanima traju šest godina, ali su se ove godine ubrzali jer Saudijci nisu zadovoljni bezbednosnom zaštitom koju im već decenijama obezbeđuje Amerika.Saudijci naftu isključivo prodaju u dolarima od 1974. godine.Tada je o tome postignut dogovor sa administracijom američkog predsednika Ričarda Niksona, kojim je kraljevstvo Saudijske Arabije dobilo bezbednosnu zaštitu od strane te zemlje.Saudijska Arabija dvevno izveze 6,2 miliona barela nafte i plaćanje čak i dela tog energenta u nekoj drugoj valuti za nju bi predstavljao značajan pomak.Barel nafte premašio 100 dolara zbog napada na UkrajinuCena nafte oborila desetogodišnji rekord Saudijci su kako se navodi ljuti i zbog toga što SAD nije podržala njihovu vojnu intervenciju u građanskom ratu koji se vodi u Jemenu.Takođe, u Rijadu nisu zadovoljni ni zbog pokušaja Bajdenove administracije da postigne dogovor sa Iranom oko njegovog nuklearnog programa.Saudijski zvaničnici takože su izjavljivali kako su šokirani naglim povlačenjem SAD iz Avganistana prošle godine.
Rojters: Ruski gasovod Jamal obustavio isporuke Evropi
Deo ruskog gasovoda Jamal-Evropa preusmerio je snabdevanje tim energentom prema istoku, prenosi agencija Rojters. Ruski gas je pre toga preko Poljske išao ka Nemačkoj.Podaci kompanije Gascade, koja je operater u snabdevanju plinom, kako se dodaje, pokazuju da je izmereni tok gasa prema Poljskoj bio 4.9 miliona kilovat-časova na sat.Tokovi ruskog gasa u Evropu preko drugih velikih ruta, uključujući gasovod Severni tok 1 preko Baltičkog mora, danas su bili su stabilni, sa 73.2 miliona kW/h, pokazuju podaci nadležnog operatera.Za snabdevanje Slovačke iz Ukrajine, nominovani kapacitet je iznosio oko 882,5 hiljada megavat-sati (MWh) dnevno.Češka ukida PDV na struju i gasMože li Evropa da preživi sledeću zimu bez ruskog gasa? Ruska državna energetska kompanija Gasprom saopštila je da nastavlja sa isporukom gasa preko gasovoda koji ide kroz Ukrajinu, u količinama od 109,6 miliona kubika dnevno, što se tokom ovog meseca, kako se podseća, uglavnom nije menjalo.Jamal-Evropa je jedan od glavnih puteva za ruski gas koji se isporučuje evropskim zemljama.Nakon ruske invazije na Ukrajinu, evropske cene gasa su ponovo porasle.Referentna Cena gasa u Holandiji, koja se smatra tržištem relevantnim za njeno određivanjem, ujanuaru je porasla skoro 12 odsto na 123,50 evra po megavat-satu (MWh).
Rent-a-car agencije: Teško dolazimo i do novih i do polovnih automobila
Pandemija je izazvala poremećaje na tržištu novih automobila, a rat u Ukrajini samo se nadovezao na te probleme, pa je nabavka novih i polovnih automobila sve teža, piše Poslovni.hr. U skladu sa tim, rent a car kompanije u Hrvatskoj očekuju i poskupljenje svojih usluga."Ako se ostvare predviđanja koja smo imali prije invazije na Ukrajinu, a to je porast tražnje, imaćemo poremećaj na domaćem tržištu najma vozila i mi i druge mediteranske zemlje", objašnjava Boris Žgomba, iz rent a car agencije Uniline, koja svoju delatnost razvija kroz franšizu Europcar.Europcar je upravo u postupku sastavljanja flote koja se obično zaokruži do aprila, tako da je ostalo još nešto vremena da se situacija popravi.Žgomba kaže da je bilo izazovno nabaviti vozila, ali da situacija u toj kompaniji nije dramatična. Ono što im dođe od vozila biće će skuplje nego lane, kad je tražnja bila bolja nego 2020, a cene su već skočile u odnosu na vreme pre pandemije.Izaberite odličan polovni auto uz ove saveteOsetan rast cena polovnih automobila, očekuju se dalja poskupljenja Napominje se da bi ta kriza mogla da posluži kao korekcija tržištu koje je u zadnjih nekoliko godina grcalo u damping cenama, odnosno prodajom robe po cenama ispod normalne vrednosti sa ciljem osvajanja nekog tržišta. "Pre je bilo normalno nabaviti odjednom nekoliko stotina automobila, sada se ide doslovno od salona do salona i skuplja po nekoliko automobila, što je skuplje, ali moraš imati osnovno sredstvo za rad i sigurne automobile", kaže Krešimir Dobrilović, osnivač i vlasnik franšize Carwiz International.Prema njegovim rečiuma, uvoznici ne mogu da garantuju da će rent a car kompanije dobiti vozila koja su naručile i platile, a kompanije ne mogu da rade rezervacije ako nisu sigurne da će imati flotu vozila."Nama se svakodnevno javljaju veletrgovci polonjacima autima sa vrlo skupim opcijama. Kupiti automobil, a ne znati za koliko može da se proda za godinu dana je jako riskantan potez", dodaje Dobrilović.Cena polovnih automobila u decembru je bila veća za 16 odsto u odnosu na 2020. godinu, a za čak 23 odsto u odnosu na period pre pandemije, pokazala je analiza prosečnih cena automobila oglašenih na sajtu Polovni automobili.
Rat u Ukrajini pokrenuo najveću naftnu krizu u poslednjih 50 godina u Evropi
Na polju energetike nas očekuju najveće promene još od naftne krize iz sedamdesetih godina dvadesetog veka. Ruski napad na Ukrajinu doveo je rat ponovo u Evropu, ali i kao jedan od ključnih problema nametnuo pitanje energetske sigurnosti i evropske zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, piše Klima101.Pošto što su Sjedinjene Američke Države u utorak 8. marta uvele zabranu uvoza iz Rusije, a Evropska komisija istog dana predstavila plan koji u narednim godinama treba da okonča oslanjanje na ruska fosilna goriva, cene nafte i gasa dostigle su višegodišnje maksimume.Odnos Rusije i zapadnog sveta je trajno narušen i dok će pune posledice sankcija biti poznate tek u narednom periodu, sve će bez sumnje uticati i na energetsku tranziciju i planove država za zaustavljanje klimatskih promena."Moramo postati nezavisni od ruske nafte, uglja i gasa. Jednostavno ne smemo da se oslanjamo na snabedevača koji nam eksplicitno preti", izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na predstavljanju plana REPowerEU koji treba da obezbedi evropsku nezavisnost od ruskih fosilnih goriva. EU želi da potražnju za ruskim gasom smanji za dve trećine do isteka 2022. godine, a predložena je i zakonska obaveza da sva skladišta gasa u Evropskoj uniji do 1. oktobra budu na najmanje 90 odsto popunjenosti.To neće biti jednostavan zadatak pošto Evropska unija 90 odsto svojih potreba za gasom podmiruje iz uvoza, a ključan snabdevač je Ruska Federacija iz koje dolazi 45 odsto ukupnog uvoza. Imajući ovo u vidu jasno je da energetski sistem u Evropi čekaju radikalne promene kakve nisu viđene od kriznih situacija iz prošlosti.I dok mnogi eksperti i zvaničnici novonastalu situaciju vide kao mogućnost za ubrzanje energetske tranzicije i prelazak na obnovljive izvore energije, pojedini ocenjuju da je će za ostvarenje energetske sigurnosti biti ključno otvaranje novih nalazišta fosilnih goriva što bi moglo da ugrozi evropske ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Frans Timermans, izvršni potpredsednik za Evropski zeleni dogovor, najavio je u narednom periodu razvoj obnovljivih izvora energije "munjevitom brzinom" ističući da su oni jeftin i čist izvor energije koji kreira poslove u Uniji umesto da šalje novac u industriju fosilnih goriva u inostranstvu."Što pre se prebacimo na obnovljive izvore i vodonik, uz unapređenja u energetskoj efikasnosti, pre ćemo postati zaista nezavisni i upravljaćemo svojim energetskim sistemom", izjavila je Ursula fon der Lajen istakavši važnost bržih investicija u obnovljive izvore.Zamena fosilnih goriva čija cena je nestabilna i zavisi od mnogih ekonomskih i političkih faktora obnovljivim izvorima zaista deluje kao logičan izlazak iz trenutne krize, ali iako dugoročno opredeljenje EU leži u čistoj energiji, za brzo smanjenje upotrebe ruskog gasa države članice će morati da se okrenu i drugim rešenjima. U ovom trenutku je vrlo izvesno da će države morati da povećaju svoju potrošnju uglja kako bi nadomestile manju upotrebu gasa, iako je Rusija istovremeno jedan od najvećih snabdevača ugljem, za ovaj energent nije potrebna komplikovana infrastruktura kao za gas te se članice EU jednostavnije mogu okrenuti drugim proizvođačima.Uprkos informacijama da bi Nemačka mogla da odloži zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana nemački zvaničnici su u sredu odbacili takvu mogućnost ističući da elektrane nemaju dovoljno goriva da nastave proizvodnju električne energije i u 2023. godine.Takođe se govori i o otvaranju novih polja za proizvodnju tečnog prirodnog gasa u SAD i izgradnji infrastrukture koja treba da obezbedi više ovog goriva u Evropi, a pojedine države takođe razmatraju i pokretanje domaćih projekata eksploatacije fosilnih goriva kako bi se osigurale od velike nestabilnosti cena.Problem sa ovim rešenjem je što je za realizovanje takvih planova potrebno da prođu godine dok nova nalazišta fosilnih goriva ne počnu da snabdevaju Evropsku uniju, a njihova upotreba bi morala da ima ograničen rok trajanja kako ne bi ugrozila ispunjavanje evropskih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.Nasuprot svim prethodnim idejama stoji i predlog radikalnih ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti koja bi mogla da smanji potražnju za energentima, a prema pojedinim analizama, samo izolacija krovova i tavanskog prostora bi mogla da smanji potrošnju energije za grejanje za čak 14 odsto na nivou cele EU. Koja god vrsta odgovora na energetsku krizu na kraju bude dominantna, jasno je da Evropsku uniju na ovom polju čekaju ogromne promene. Naučnici i klimatski aktivisti su često od donosioca odluka zahtevali da se prema pitanju klimatskih promena odnose kao prema krizi, međutim jasno je da se klimatske promene još uvek većinski smatraju problemom koji je u dalekoj budućnosti.Sa ratom u Ukrajini to će se promeniti, ali još uvek je neizvesno da li će rat u Ukrajini biti razlog za ubrzanje energetske tranzicije ili će zemlje EU povećati proizvodnju fosilnih goriva. Ono što ostaje kao pitanje je da li će ovo zaista poslužiti kao dodatni razlog za ubrzanje energetske tranzicije, ili će se države okrenuti poznatom receptu i povećanju proizvodnje fosilnih goriva. Međutim kakav god konačan ishod po energetsku tranziciju bio, u ovom trenutku je ipak najvažnije da se rat i stradanje civila završe što pre.
