Svet

Ašhabad najskuplje mesto za strance, Beograd stoji znatno bolje

Glavni grad Turkmenistana, Ašhabad, zauzeo je prvo mesto na listi najskupljih gradova za strane radnike, pokazao je izveštaj američke kompanije Merser objavljen 22. juna. Na drugom mestu nalazi se Hongkong, na trećem Bejrut koji je u odnosu na 2020. godinu skočio za 42 mesta. Koronavirus nastavlja da remeti međunarodnu mobilnost, pa su kompanije primorane da preispitaju kako će u postpandemijskom svetu da upravljaju mobilnom radnom snagom, navodi se u saopštenju kompanije. Merser kao uporednu osnovu za rangiranje uzima grad Njujork, a kretanje valuta meri prema američkom dolaru.Na Merserovoj lista, koja obuhvata 209 gradova, navedeni su najjeftniji, ali i najskuplji gradovi prema troškovima života za 2021. godinu. Beograd se u odnosu na 2020. godinu popeo za 20 mesta, pa je tako u 2021. glavni grad Srbije 163. na Merserovoj listi. U prvih deset najskupljih gradova nalaze se i Tokio, Cirih, Šangaj, Singapur, Ženeva, Peking i Bern. Jačanje valuta u Evropi dovelo je do toga da se nekoliko evropskih gradova popenje na listi, a među njima Pariz koji je sada na 33. mestu. Najskuplji grad u SAD je Njujork koji se ove godine nalazi na 14. mestu, što je pad za osam pozicija u odnosu na 2020. Slede Los Anđeles koji je na 20. mestu i San Francisko koji je zauzeo 25. poziciju. Na začelju liste, kao najjeftiniji grad za život, nalazi se Biškek (Kirgistan). Među poslednji gradovima na listi nalaze se i glavni gradovi Zambije (Lusaka), Gruzije (Tbilisi) i Tunisa (Tunis)Istraživanje obuhvata preko 400 gradova širom sveta, a ovogodišnja rang lista uključuje 209 gradova sa pet kontinenata i meri uporedne troškove za više od 200 stvari na svakoj lokaciji, uključujući stanovanje, prevoz, hranu, odeću, proizvode za domaćinstvo, zabavu.

Netfliks počeo saradnju sa Spilbergom

Američka onlajn platforma za prikazivanje filmova Netfliks, sklopila je sporazum sa filmskim studijem Amblin Partners, čiji je jedan od osnivača priznati američki reditelj, Stiven Spilberg, prenosi portal The Verdge. Amblin Partners će snimati višestruko više igranih filmova godišnje koji će se prikazivati putem Netfliksovog striminga, a neke od njih mogao da režira i sam Spilberg."Ovo je novi put za sve naše filmove, zajedno sa filmskim pričama koje ćemo nastaviti da radimo sa kompanijom Universal Pictures, ali i sa drugim partnerima", izjavio je Spilberg nakon sklapanja sporazuma o sarfadnji sa Netfliksom.Kompanija Amblin Partners je zapravo poznata po svojoj producentskoj kući Amblin Entertainment. Ona je radila sve filmske žanrove, od klasika poput "E.T. vanzemaljac" (E.T. the Extraterrestrial) do komedije "Kuća sa satovima u zidovima" (The House with a Clock in Its Walls).Ipak, navodi se da Amblin Partners nema ekskluzivnu vezu samo sa Netfliksom, jer će raditi i filmove za kompaniju Universal Pictures.Netflix premašio 200 miliona pretplatnika i postao samoodrživ Spielberg je ranije komentarisao kritike na račun gledanja filmova putem striminga, posebno zbog Netfliksove prakse da filmove kvalifikuje za neke važne nagrade već nakon njihovog kraćeg prikazivanja u bioskopima, dugog svega nekoliko nedelja."Ne verujem da bi filmovi koji su dobili tek simbolične ocene, nakon prikazivanja u bioskopima dugog tek nedelju dana, trebalo da se kvalifikuju za nominacije za Oskara", rekao je Spilberg uoči ovogodišnje 91. dodele Oskara.Prednost koju ovim sporazumom dobija Netfliks, je samo Spilbergovo ime, koje će md dodatno podići rejting, čak i ako se neki Spilbergov projekat nikada ne nađe na Netfliksovoj onlajn platformi za prikazivanje filmova.Netfliks je tokom prošle godine stekao čak 200 miliona pretplatnika i na taj način postao samoodrživ, jer je značajno uvećao svoje novčane prihode.

Evropski sud: YouTube nije odgovoran za tuđ nelegalni sadržaj

Prema starim propisima Evropske unije You Tube ne može automatski da bude odgovoran za ilegano otpremanje muzike zaštićene autorskim pravima, navodi se u odluci Suda pravde Evropske unije, prenosi Bloomberg.U odluci je obrazloženo da, iako je ilegalni sadržaj postavljen od strane korisnika te platforme, nisu njeni operatori ti koji su taj ilegalni sadržaj predstavili publici.Ipak, You Tube bi mogao da bude smatran odgovornim ako se znajući za ilegalni sadržaj na svojoj platformi, uzdrži od brisanja ili blokiranja pristupa tom sadržaju. Slučaj se proteže sve do spora u Nemačkoj u kojem je muzički producent tužio kompaniju zbog video snimaka koji su na You Tube postavljeni sa odlomcima pesama pevačice Sare Brightman. Snimci su uključili privatne koncertne mikseve, kao i muziku sa njenih albuma, a producent je tražio zabranu video snimaka na toj platformi i odluku da You Tube mora da plati odštetu.Efekti ove presude ograničeni su na stara pravila EU o autorskim pravima i prethode revidiranom zakonu koji je na snagu stupio početkom ovog meseca.

Amazon uništava tone neprodate robe

Kompanija Amazon godišnje uništava milione komada neprodate robe, uključujući nove i neupotrebljene stvari, navodi ITV News. Uz snimak koji je objavila ova televizija, navodi se da se radi o ogromnoj količni robe i da je ovo slučaj u samo jednom od 24 distribuciona centra koji trenutno rade u Velikoj Britaniji.Na tajnom snimku koji je nastao unutar Amazonovog skladišta u gradu Dunfermline prikazan je širok spekar proizvoda koji se uništavaju: smart televizori, laptopovi, dronovi, fenovi za kosu, slušalice, ogromna količina knjiga. Sve ovo je raspoređeno u kutijama na kojima piše "uništiti". Radi se o proizvodima koji nikada nisu prodati ili su vraćeni od strane kupaca.Proizvodi koji su mogli da budu prosleđeni humanitarnim organizacijama ili onima kojima je potrebno, bačeni su u ogromne kante, odvezeni kamionima, i ostavljeni u centrima za recikliranje ili još gore - na deponijama. Bivši zaposleni, koji je želeo da ostane anoniman rekao je za itv news da su na nedeljnom nivou uništavali oko 130.000 komada robe. On je naveo i da ne postoje pravila oko toga šta se uništava, ali ni konkrenti razlozi. Uništavani su usisivači, ponekad Epl računari i tableti, još uvek neotpakovane maske za zaštitu od koronavirusa."Sve u svemu, oko 50 odsto od svih stvari su neotvorene, druga polovina su stvari koje su vraćene i u dobrom stanju", rekao je zaposleni.Dokument koji je procurio iz skladišta Dunfermline pokazao je, da je za jednu nedelju u aprilu, više od 124.000 predmeta označeno sa "uništiti". Nasuprot tome, samo 28.000 predmeta u istom periodu bilo je označeno kao "doniraj".Isti zaposleni rekao je za ITV News da je nekada dolazilo i do brojke od 200.000 stvari koje su uništavane.Zašto se stvari uništavaju? Odgovor na ovo pitanje je Amazonov izuzetno uspešan poslovni model.Mnogi prodavci odlučuju da svoje proizvode smeštaju u ogromna Amazonova skladišta. Ali što duže roba ostaje neprodata, to se više firmi naplaćuje da je skladišti. Vremenom im postaje jeftinije da se otarase robe, nego da skladište zalihe. Sem Četan iz organizacije Greenpeace rekao je da se radi o nezamislivoj količini nepotrebnog otpada, i da je šokantno videti kompaniju od nekoliko milijardi funti kako se na ovaj način rešava zaliha.U intervjuu za ITV njuz, pre nego što je saznao za istragu, šef Amazona za Veliku Britaniju Džon Baumfri rekao je da je količina robe koju kompanija uništava "izuzetno mala".Ono što Amazon radi nije nezakonito. Kao odgovor na podatke do kojih je ITV njuz došao, kompanija je rekla je njen cilj da količina proizvoda koja se uništva dođe do nule. Navode u da je prioritet da se roba prepoda, reciklira, ili donira dobrotvornim organizacijama. Naveli su i da roba ne odlazi na deponije u Ujedinjenom Kraljevstvu. .

EU regulatori traže zabranu biometrijskog nadzora

Evropski odbor za zaštitu podataka (EDPB) i Evropski supervizor za zaštitu podataka EDPS) pozvali su EU članice da zabrane biometrijski nadzor ljudi u javnom prostoru. Zabrana bi se odnosila na upotrebu veštačke inteligencije (artificial intelligence, AI) u prepoznavanju ljudskog lica, hoda, otisaka prstiju, DNK, kao i glasa.Kako piše Euractiv EDPB i EDPS su usvojili zajedničko mišljenje o predlogu najnoviju uredbu Evropske komisije kojom se utvrđuju usklađena pravila o veštačkoj inteligenciji. Razlog za zabranu su, kako navode, "ekstremno visoki rizici" daljinskog biometrijskog nadzora ljudi.Preporučuje se i zabrana AI za kategorizaciju ljudi na osnovu etničke pripadnosti, pola, političke, seksualne orijentacije, kao i svih drugih oblika diskriminacije koji su zabranjeni članom 21. Povelje o osnovnim pravima.EDPB i EDPS smatraju da treba zabraniti i upotrebu AI za prepoznavanje ljudskih emocija, osim u jasno definisanim slučajevima, poput njene primene u oblasti zdravstva onda kada je važno prepoznati emocije kod pacijenata.EDPB i EDPS tvrde da ih brine nedostatak međunarodne saradnje kod sprovođenja zakona koji su u vezi sa tom Uredbom o veštačkoj inteligenciji.Neko nas posmatra, a ne znamo zaštoShare fondacija pokrenula kampanju protiv biometrijskog nadzora Naglašavaju i da bi izričito trebalo razjasniti da se postojeći propisi EU o zaštiti podataka (GDPR, EUDPR i LER) primenjuju na svaku obradu ličnih podataka na koje se odnosi najnovija Uredba o veštačkoj inteligenciji, koju je usvojila Evropska komisija.Smatraju i da koncept takozvanog "rizika po osnovna prava građana" pri upotrebi veštačke inteligencije treba uskladiti sa pravilima EU o zaštiti podataka.EDPB i EDPS ocenjuju da bi zaštita ličnih podataka trebalo da bude preduslov za ulazak nekog proizvoda na evropsko tržište sa oznakom CE (engl. European Conformity, oznaka proizvođača koja ukazuje da je proizvod u skladu sa zdravstvenim, bezbednosnim i drugim direktivama EU).U Srbiji je prošle godine pokrenuta polemika o kamerama za javni nadzor koje su nabavljene iz Kine i koje je MUP Srbije počeo da postavlja na javnim mestima. Te kamere mogu da koriste veštačku inteligenciju u prepoznavanju ljudi, pa je Share fondacija ukazala na kršenje pravila o zaštiti ličnih podataka u tom slučaju.Pokrenut je portal Hiljade kamera koji građane obaveštava o lokacijama tih kamera, kao i peticija "Ne snimaj mi lice" u okviru koje je prikuljeno više od 17.000 potpisa za zabranu biometrijskog nadzora.

Centralna banka SAD najavljuje rast kamatnih stopa 2023. godine

Američke federalne rezerve SAD su prošle nedelje počele da napuštaju monetarnu politiku koja je bila usklađena sa ograničenjima koja je nametala pandemija korona virusa, preneo je Rojters. Zvaničnici američke centralne banke su najavili velike promene u kamatnim stopama, već tokom 2023. godine, godinu dana pre nego što je najavljeno u prethodnoj prognozi.FED su znatno podigle svoju prognoze za inflaciju i najavile skorije povećanje kamatne stope.Američki Federalni komitet za operacije na otvorenom tržištu (FOMC), koji odlučuje o monetarnoj politici, jednoglasno je ostavio referentnu kamatnu stopu na kratkoročno zaduživanje blizu nule, dok je podigao kamatu koju plaća na višak rezervi za pet baznih poena na 0,15%.Iako je FED podigao stopu očekivane inflacije u ovoj godini na 3,4%, što je za jedan odsto veće od martovske projekcije, u saopštenju sa sednice se ponovo navodi da su inflatorni pritisci "prolazni".Povećanje inflatornih očekivanja FED-a dolazi nakon najvećeg rasta potrošačkih cena u SAD u poslednjih 13 godina.Tržišta su odreagovala na vesti FED-a, što je izazvalo pad akcija, dok su prinosi na državne obveznice porasli jer su investitori očekivali pooštravanje monetarne politike, uključujući eventualno usporavanje kupovine obveznica već ove godine.Čak i uz povećanu prognozu rasta potrošačkih cena za ovu godinu, Komitet i dalje smatra da će se inflacija dugoročno kretati u oviru ciljane stope od 2%."Očekujemo da će se visoka stopa inflacije sada smanjiti", rekao je predsednik FED-a Džerom Pauel.Upozorio je, ipak, da dinamika ponovnog otvaranja ekonomije "povećava mogućnost da se inflacija pokaže višom i postojanijom nego što mi predviđamo".Zvaničnici centralne banke su, takođe, podigli projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) za ovu godinu na 7% sa ranijih 6,5%. Procena nezaposlenosti ostala je nepromenjena na 4,5%."Brži rast je odraz kontinuiranog povratka ekonomske aktivnosti na bolji nivo, ali faktori na koje pandemija više utiče su i dalje slabi, mada pokazuju poboljšanje", naglasio je Pauel.On je ekao i da se takođe razgovaralo i o povlačenju 120 milijardi dolara, za mesečnu kupovinu državnih obveznica.Pandemija koja uslovljava monetarnu politiku SAD od marta 2020. godine, sada izaziva sve manje zabrinutosti.Predstavnici FED-a saopštili su da će uticaj vakcinacije protiv Covida 19 "nastaviti da smanjuje efekte" pandemije, nakon što su dve savezne države Njujork i Kalifornija ukinuli većinu ograničenja koja su uvedena zbog sprečavanja njenog širenja.Umesto sumornog ishoda, Pauel je rekao da razgovore o sudbini programa kupovine imovine i povećanju kamatne stope, kad god se one dese, treba videti kao znak poverenja u ekonomski oporavak koji je tekao brže nego što se očekivalo.Federalne rezerve sada očekuje da će ekonomija SAD ove godine porasti za 7%.

SAD: Amazon i Zara dobili kinsekog konkurenta „teškog“ 15 milijardi

Aplikacija kineske kompanije za prodaju odeće Shein, kojoj analitičari tepaju da je "nova Zara" prošlog meseca je bila na prvo mestu po broju preuzimanja u Sjedinjenim Američkim Državama, prenosi Poslovni.hr. Na taj način kompanija je okončala tržiđnu dominaciju Amazonove aplikacije za istu namenu i dostigla je vrednost od oko 15 milijardi dolara.Kako piše Bloomberg, većina Amerikanaca starijih od 30 godina još nije čula za Shein, ali je njena aplikacija popularna među takozvanom "Generacijom Z".Prema podacima istraživačke agencije AppAnniea zauzela sami vrh među aplikacijama za kupovinu, jer beleži najviše preuzimanja, kako u Guglovoj tako i u Eplovoj onlajn prodavnici.Poslednja poznata ponuda za dokapitalizaciju iz avgusta 2020. procenila je Shein na 15 milijardi dolara, ali dobro upućeni izvori tvrde da je kompanija čak i udvostručila vrednost .Među investitorima se nalaze i globalni finansijski divovi kao što je IDG i Sequoia, dok je Shein prošle godine angažovao i konzorcijum banaka Goldman Sachs, Bank of America, JP Morgan kao i savetnike za eventualni izlazak na američku berzu.Nagli uspon na 36 milijardi dolara vrednom tržištu "brze mode" Shein duguje tehnologiji, odnosno korišćenju analize podataka, sa ciljem da se uoče promene u ukusima potrošača. Ta saznanja se vrlo brzo, ponekad u svega nekoliko dana, pretvaraju u dizajn vrlo jeftine odeće.Zara beleži pad prihoda i velika ulaganja u onlajn prodaju Odeću za Shein proizvodi mreža kineskih tekstilnih kompanija, a sve što se sašije odlazi u izvoz. Shein nudi dostavu za više od 200 država sveta, a upravo je izvoz u Ameriku toj kompaniji doneo procvat nakon jer je uočila rupe u carinskim pravilima SAD-a, upravo u vreme Trampovog mandata.Kada je počeo taj trgovinski rat, vlada u Pekingu je kao meru potpore domaćoj privredi izmenila poreski sistem i drastično je smanjila izvozne troškove kineskim kompanijama, što je doprinelo rastu Sheina. Kompaniji je išlo na ruku i to što su SAD još od 2016. godine dopustile bescarinski uvoz paketa vrednosti do 800 dolara.Tako je 2018. Kina na novu rundu američkih carina odgovorila ukidanjem izvoznih nameta kompanijama koje robu šalju krajnjim kupcima. Sa druge strane, američka carina još od 2016. dopušta bescarinski uvoz paketa vrijednosti do 800 dolara.Shein nije jedini kineski trgovac koji je profitirao od trgovinskog rata, niti zadnji. Zahvaljujući vladinoj potpori, prekogranična onlčajn trgovina u Kini skočila je 2018. za 67%.Ipak, niz proizvođača odeće i obuće, velikih i malih, tvrde kako je Shein uspešan jer bezočno krši prava na intelektualno vlasništvo.

EU: Od 2022. godine „crne kutije“ obavezne i u automobilima

Od jula 2022. godine, Evropska unija planira da uvede obavezu ugradnje crne kutije u automobilima, uređaja sličnog crnoj kutiji koja se koristi u letelicama i služi tokom istrage o eventualnim nesrećama, piše portal News18. Uređaji će biti obavezni u svim novim vozilima namenjenim za prodaju na evropskom tržištu.Ideja je da se dobije pristup određenom broju tehničkih podataka koji su snimljeni par sekundi pre eventualnog sudara. Ova obaveza će se odnositi na sve kategorije automobila, putnička i komunalna vozila. Međutim, neće biti obavezna za vozila na dva točka.Pristup podacima iz automobilske crne kutije imaće samo službenici policije, samo oni će biti ovlašćeni da im pristupe, kada je to potrebno. Pristup tim podacima, kako se naglašava, neće biti moguć osiguravajućim kompanijama.Na uređajima će se snimati brzina vozila, kočenje, ugao volana, nagib na putu, kao i da li su različiti sigurnosni sistemi, poput sigurnosnih pojaseva bili ispravni.Sistem će takođe omogućiti identifikovanje tačnog tipa vozila, a pružaće i povratne informacije proizvođačima automobila o incidentima na koje treba obratiti pažnju i u skladu sa tim uraditi eventualne ispravke na vozilima kako do njih ne bi dolazilo.Proizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi Građanima se garantuje da će svi podaci biti anonimni, kao i da oni neće sadržati identifikacioni broj vozila ili bilo koje druge informacije koje bi mogle identifikuju vlasnika vozila.Za razliku od snimača leta, avionske crne kutije, razgovori u vozilu neće biti snimljeni.Ovaj sistem se ne može isključiti i radiće neprekidno čim se vozilo kreće. Međutim, zabeleženi podaci će se neprekidno menjati novim podacima.Slični sistemi crnih kutija u automobilima već postoje u Sjedinjenim Američkim Državama, Koreji, Japanu i u Švajcarskoj.

Prazne učionice – propast jedne generacije

Sa školama koje su zatvorene 13 meseci, oko 77 odsto učenika Latinske Amerike biće ispod minimuma performansa za svoje godine, dok je taj procenat u 2018. iznosio 55 odsto, procenila je Svetska banka, piše Economist. Čak i ako izostaje samo deset meseci nastave, banka računa da je prosečan student mogao izgubiti protivvrednost od 24.000 dolara zarade tokom svog života.Po prvi put u godinu i po dana mala grupa učenika krenuće u nekoliko škola u Meksiko Sitiju. Samo jedan deo škola se odlučio na otvaranje i samo polovina učenika dolaziće svaki dan. Ovo važi od 18 od 31 savezne država Meksika, ostale su zatvorene. Prolongorani izostanak učenja, izazvan pandemijom, pogoršaće i onako sumorne obrazovne standarde. Međunarodni pisa test koji je održan 2018. godine među uzratom 15 godina. pokazao je da su u čitanju, matematici i nauci, latinoamerički učesnici u proseku zaostajali tri godine za vršnajcima iz bogatih zemlja članica Oraganizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Škole s zatvorene skoro svuda u Latinskoj Americi u martu 2020. godine, i do sada je u većem delu ostalo tako. Otvorene su samo u šest manjih država. Argentina i Kolumbija počele su da otvaraju škole početkom godine samo da bih kasnije zatvroili zbog drugog talasa pandemije. Region Latinske Amerike je na tri načina pogođen koronavirusom.Sa osam odsto svetske populacije, Latinska Amerika imala je trećinu zvanično registrovanih smrti, a na to treba dodati i brojke. Pad privredne aktivnosti bio je u proseku sedam odsto, gore nego u celom svetu. A ono čemu se malo priča je da su škole Latinske Amrike ostale mnogo duže zatvorene nego u bilo kom drugom delu sveta.Mnoge škole su uložile napore da organizuju školu onlajn, ali značajna manjina škola nema dobar pristup internetu kako bi organizovala onjaln učenje. Dok od petine najbogatijih 98 odsto njih ima internet kod kuće, samo 48 odsto najsiromašnijih ima pristup internetu. Mobilni telefoni nude jedini prsitpu intrenetu za 60 odsto crnaca i domorodačkih učenika. Mnoge vlade u regionu koriste tradicionalne kanale komunikacije, kao što je televizija, radio, štampa. Meksiko je ovim putem ponudio učenje na daljinu za 25 miliona učenika. Ovo nije zamena za učenje licem u lice. "Ne uče sva deca istim tempom", rekao je Marko Fernadez, specijalista za obrazovanje sa univerziteta u Meksiku. "Ne mogu da im se postavljaju pitanja, niti da dobiju povratnu informaciju kao što moguu u učionici", rekao je on.Pored gubitka u učenju, zatvaranje škola donelo je i emocionalnu cenu, kao i veliki broj ispisa iz škola. Škole u mnogim zemljama ponovo su otvorene pre nekoliko meseci, uz socijalno distanciranje, testiranje i temeljno čišćenje. Osim težine pandemije, postoji nekoliko razloga zbog kojih se to nije dogodilo u Latinskoj Americi.Idejom otvaranja roditelji uglavnom nisu bili oduševljeni. Mislimo da ne postoje uslovi za masovni povratak u škole u Meksiku, dok se većina ljudi ne vakciniše, rekao je Luis Solis iz Nacionakne unije roditelja. Sindikati nemaju pozitivan stav o povtratku u škole, takođe.Kada je gradonačelnik Buenos Ajresa pokušao da ponovo otvori škole u martu suprotstavili su mu se i sindikati i vlada,Vlade bi mogle da učine mnogo više na promovisanju sigurnog otvaranja škola putem informacija i konsultacije. Emanuela Di Gropelo iz Svetske banke poručila je da je trebalo da države ulože značajan napor da otvore škole. "Nismo tamo gde bi trebalo da budemo", kazala je ona. Škole će morati da procene nivo svakog učenika, a sustizanje u učenju biće ogorman izazov. Potrebna će biti dopunska nastava, subotnje škole, duži časovi, a za to će biti potreban novac, kao i trud. Vlade su potrošile više na zdravstvenu zaštitu i hitnu pomoć porodicama i firmama tokom pandemije. Obrazovanje bi trebalo da bude jednak prioritet ako je to Latinska Amerika kako ne bi propala čitava generacija.

Od dva aviona crnogorske kompanije, jedan ostaje bez motora zbog duga

Od dva aviona koja su u vlasništvu ToMontenegra, rebrendirane nacionalne avio-kompanije Crne Gore, drugi će ostati bez motora zbog duga prethodno ugašene kompanije Montenegro Erlajnsa (MA), pre...

U Srbiji boravi 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata

U Srbiji trenutno boravi oko 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata, od kojih je 4.500 smešteno u centrima kojima upravlja država, navodi se u saopštenju UNHCR-a."Iako se kretanje ljudi koji traže međunarodnu zaštitu nastavilo i tokom pandemije, UNHCR sa zadovoljstvom naglašava da je Srbija držala svoje granice otvorenima i nastavila da na delu pokazuje solidarnost i posvećenost njihovoj zaštiti i inkluziji", navodi se u saopštenju.Broj ljudi koji su bežali od ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava u 2020. godini, uprkos pandemiji, popeo se na gotovo 82,4 miliona, prema najnovijem godišnjem izveštaju UNHCR-a "Globalni trendovi" koji je objavljen danas u Ženevi.Ovo predstavlja dodatno povećanje od četiri odsto povrh već rekordnih 79,5 miliona koliko ih je bilo na kraju 2019. godine.Agencija za izbeglice UN-a pozvala je svetske lidere da intenziviraju aktivnosti na jačanju mira, stabilnosti i saradnje kako bi zaustavili i preokrenuli gotovo decenijski trend rastućeg raseljenja uzrokovanog nasiljem i progonom. Izveštaj pokazuje da je do kraja 2020. godine bilo 20,7 miliona izbeglica pod mandatom UNHCR-a, 5,7 miliona palestinskih izbeglica i 3,9 miliona Venecuelanaca raseljenih u inostranstvo. Još 48 miliona ljudi bilo je interno raseljeno unutar vlastitih zemalja. Dodatnih 4,1 miliona su bili tražioci azila, piše u Izveštaju. Kako se dalje navodi, devojčice i dečaci mlađi od 18 godina čine 42 odsto svih prisilno raseljenih osoba, a prema novim procenama UNHCR-a, gotovo milion dece rođeno je u izbeglištvu u periodu između 2018. i 2020. godine."Tragedija rađanja tolikog broja dece u egzilu trebalo bi da bude dovoljan razlog za ulaganje mnogo većih napora na sprečavanje i okončanje sukoba i nasilja", izjavio je Visoki komesar UN-a za izbeglice Filipo Grandi.On je ocenio da je potrebna mnogo veća politička volja za rešavanje sukoba i progona koji primoravju ljude na beg na prvom mestu. "Rešenja zahtevaju da globalni lideri i uticajni ljudi ostave po strani svoje razlike, okončaju egoistički pristup politici i umesto toga se fokusiraju na sprečavanje i rešavanje sukoba i osiguranje poštovanja ljudskih prava", izjavio je Grandi.Najviše izbelica na svetu sedmu godinu zaredom prihvatila je Turska, 3,7 miliona, a slede Kolumbija koja je prihvatila 1,7 miliona, Pakistan 1,4 milion, Uganda, 1,4 milion i Nemačka koja je prihvatila 1,2 miliona.

Evo ko želi da kupi Komercijalnu banku u BiH, Crnoj Gori i na Kosovu

Banka Poštanska štedionica, čiji je vlasnik Republika Srbija zainteresovana je za kupovinu Komercijalne banke Banjaluka, a pismo namere o tome već je poslala NLB Grupi u Ljubljani, vlasniku matične Komercijalne banke Beograd, piše portal Capital.ba.Pored Komercijalne banke u Banjaluci, Poštanska štedionica je zainteresovana i za kupovinu Komercijalne banke u Crnoj Gori i na Kosovu, a ministar finansija u Vladi Srbije je već dao saglasnost da se ide u pomenutu kupovinu."NLB je spremna da proda sve delove Komercijalne banke, osim onog u Srbiji, i to za knjigovodstvenu cenu. Međutim, Poštanska štedionica u pregovorima ponudila 60 odsto knjigovodstvene vrijednosti. Pismo namjere je poslato u Sloveniju", naveo je izvor portala Capital koji je upućen u taj posao.Iako je, nakon kupovine Komercijalne banke od strane NLB pominjano njihovo spajanje, u NLB su zaključili da im je to rizično i odlučili su se da žele samo Komercijalnu banku u Srbiji.Sa druge strane, vlast u Srbiji smatra da joj je strateški interes da preko bankarskog sektora zadrži uticaj u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i na Kosovu.Poštanska štedionica je u vlasništvu Srbije koja ima 79,01% akcija, JP Pošta Srbije ima 19,95% vlasničkog udela, Republički fond PIO ima 1,01%, a Fond za razvoj Republike Srbije 0,03%.Komercijalna banka zvanično je postala deo slovenačke NLB grupe poslednjeg pretposlednjeg dana 2020. godine.Komercijalna banka je u 2019. godini ostvarila profit od 75,3 miliona evra, izjavio je svojevremeno njen tadašnji direktor Vladimir Medan.NLB namerava da otkupi sve preostale akcije Komercijalne banke

Glazgov može da postane London, a London Milano

Ako emisije štetnih gasova nastave da rastu trenutnim tempom, možemo očekivati da gradovi Evrope i severnog dela SAD postanu topli kao gradovi koji se nalaze stotinama milja ispod njih, piše u analizi kompanije Maplecroft. Do 2050. godine ekstremni topplotni udari će imati uticaj na 350 miliona ljudi u svetskim mega gradovima. Teret će verovatno biti veliki - zdravstvene ustanove će postati opterećene, transportni i elektroenegretski sistemi suočeni sa poremećajima, a BDP će se smanjivati kako pada produktivnost i rezultati. Ako se ne budu kontrolisale emisije gasova, temperature i vlaga će brzo rasti, pa će se mnogi veći gradovi suočiti sa češćim i ozbiljnijim vrućinama. Vlade i organizacije koje promošljaju o budućnosti moraju da krenu da se bave tim pitanjia, jer, kao što je poznato, toplotni udar može da izazove konfuziju, vrtoglavicu, umor, mučninu, pa čak i smrt, i imaće sve veći uticaj na populaciju koja mu je izložena. Ključna reč za gradove, vlasnike imovine i preduzeća je otpornost. Toplotni udari su ono što će morati da imaju na umu prilikom donošenja klimatskih strategija i investicionih odluka.Ako se ne prilagode, biće ne samo smrtonosno već i razarajuće - spržiće ekonomije, naduvaće nejednakost, podstaćiće migracije i pojačati rizike od prirodnih hazarda koji već štete ključnim urbanim ekonomijama.Primera radi, pojačani toplotni udari u narednih 30 godina učiniće da Glazgov postane topao kao London.I dok stanovnici Glazgova potencijalno mogu da se raduju takvim promenama zbog sivog neba iznad tog grada i čestih kiša, oni koji poznaju londonske zagušujuće podzemne sisteme neće uživati u pomisli na vrućinu u glavnom gradu Velike Britanije.London danas po temepraturi više podseća na Milano. Prosečna visina temperatura u julu u Milanu iznosi oko 30 stepeni celzijusa, što je 11 stepeni toplije od trenutnog londonskog proseka. To, kako sve više dana ima prosečnu temperaturu preko 24 stepena celzijusa, za posledicu ima učestalije i duže kašnjenje šinkog prevoza. Ipak, tranzicija londonske klime u onu poput milanske više je od samo znojavog putovanja na posao. Kako vrućine poput onih 2019. i 2020. postaju normalne za London, do 2050. godine grad bi mogao da zabeleži gubitke u produktivnosti od 2,8 milijardi američkih dolara - zbog povećane neefikasnosti rada, bolesti i povreda na radnom mestu i kašnjenja usled uticaja koje toplotni udari imaju na transport, uprkos tome što je njegova radna snaga uglavnom u kancelarijama pod klimom.Dok će Milano uglavnom biti zaštićen od posledica toplotnih udara zbog ekomskog fokusa na usluge i finansije, klima glavnog grada Italije postaje kao ona u marokanskom gradu Agadir. Toplotni udari nisu nepoznanica u Rimu, ali će se do 2050. oni pojačati. Kako se navodi u analizi, Rim će se suočiti sa dodatnim 41 danom toplotnog udara, do kojih dolazi kada temperatura i vlažnost vazduha pređu 25 stepeni - merenje poznato kao tempreatura vlažne sijalice koje spaja temrepaturu i vlažnost vazduha. Pritisci na snabdevanje električnom energijom i vodom, višak smrtnosti i gubici radne snage već se se dešavali u gradovima južne Evrope poput Lisabona, Bolonje i Atine. Međutim, u ovim gradovima će u budućnosti biti kao u 400 milja udaljenim gradovima na Bliskom istoku i Severnoj Africi gde su smrtni slučajevi povezani sa toplotnim udarima najviše koncentrisani. Biće to neudobno putovanje za koje i investitori i gradske vlasti treba da počnu da se pripremaju.Sa druge strane Atlantika, situacija je podjednako zabrinjavajuća. Leto 2020 godine donelo je gradovima u SAD rekordne temperature i vlažnost, što će do polovine ovog veka postati nova normalnost. Porast u toplotnim udarima predstavljaće posebne rizike za 8 miliona graževinskih radnika i 13 miliona zaposlenih u proizvodnji.Građani će sve više biti pod uticajem toplotnih udara, a Njujork će do sredine veka doživeti dodatnih 30 takvih dana. Velika jabuka osećaće se više poput Vašingtona stavljajući pred gradske vlasti sve više zdravstvenih i infrastrukturnih izazova.U tužbi protiv naftnih kompanija iz 2018. godine, vlasti Njujorka poručile su da bi vruća leta čak i do 2020. mogla da rezultiraju sa dodatnih 260 smrtnih slučajeva svake godine i da Grad troši preko 100 miliona dolara na program zaštite ranjivih zajednica od ekstremnih vrućina. Tokom narednih decenija ovi izdaci će rasti, ali će se troškovi strategija i energetskih zahteva preneti na poslovnu zajednicu i stvarne vlasnike imovine Idući ka jugu Vašington će postati kao Hjuston, a Hjuston ka meksički grad Kulijakan. Čikago će do 2050. godine postati kao Las Vegas, Majami će više ličiti na gradove u Venecueli, dok će Denver postati nova Kalifornija.

Albanija uvela novčanicu od 10.000 leka

Već tokom letnje sezone, od 1. jula Banka Albanije pustiće u opticaj banknotu od 10.000 leka. Njena vrednost odgovara iznosu nešto većem od 80 evra. Potražnja za gotovinom u toj zemlji se povećava sa rastom ekonomske aktivnosti, a dodatno je pojačana od početka pandemije Covida 19, prenosi portal Intellinews.com.Novčanica od 10.000 leka ima duplo veću vrednost od prethodnog najvišeg apoena od 5.000 leka, koji je u opticaju u Albaniji.Na novoj novčanici se nalaze simboli albanske zastave i državne himne, kao i portret Aleksandra Stavre Drenova, autora albanske himne.Guverner Banke Albanije Gent Sejko izjavio je da se, uprkos razvoju drugih načina plaćanja, poput elektronskog, nastavlja višegodišnji trend rasta gotovine u opticaju.To kako se dodaje, odražava potrprivrede za fizičkim novcem kao sredstvom plaćanja.Albanija: Obustaviti izgradnju brane i hidroelektrane na reci Vjosi Sejko je dodao da je tokom pandemije došlo do povećanja potražnje za kešom, kao i da su tokom 2020. godine gotovinska stedstva u opticaju povećana za oko 52 milijarde leka (oko 425 miliona evra), odnosno tri puta više od rasta zabeleženog tokom 2019. godine.Kompanija De La Ri (Rue), koja je štampala novu seriju albanskih banknota koje se puštaju u opticaj od 2019. godine, saopštila je da je apoen od 10.000 leka prva polimerna,. odnosno plastična novčanica u Albaniji.U zemljama okruženja, polimerne novčanice ima i Severna Makedonija. Albanija i njeno primorje su u poslednje vreme postali popularna destinacija za turiste iz Srbije, naročito prošle godine tokom pandemije korona virusa kada za ulazak u tu zemlju nisu bili potrebni nikakvi posebni uslovi.

Raspad Jugoslavije: Nacionalni dohodak otišao najbogatijima

Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam u zemljama bivše Jugoslavije obeležena je primetnim porastom nejednakosti, piše Bečki institut za međunarodne ekonomske studije. Svih šest republika Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija imale su slične trendove.Deo nacionalnog dohotka koji uglavnom završava kod 1 odsto populacije porastao je između 1898. godine i 2019. u svim republikama. Slovenija, Hrvatska, Crna Gora imale su najizraženiji rast od 4-5 procentnih poena od ukupnog nacionalnog dohotka. Rast je bio manje intenzivan u Srbiji i Severnoj Makedoniji, sa rastom oko 2 procentna poena nacionalnog dohotka. Bosna i Hercegovina je bila između, sa porastom od oko 3 procentna poena.Istovremeno, deo nacionalnog dohotka koji odlazi kod 40 odsto najsiromašnijeg stanovništva opao je u svim republikama. U Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori pad je iznosio oko 3-4 pp ukupnog nacionalnog dohotka između 1989. i 2019. godine.U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji pad je bio manji, oko 2-2,5 pp. Samo Hrvatska nije videla veliki pad, udeo najsiromašnijih 40 odsto tamo se smanjio za samo 0,3 pp.Konačno, povećanje udela dohotka kod 1 odsto popilacije tokom ovog vremena odražavalo se u padu udela kod najsiromašnijh 40 odsto populacije.Udeo u prihodu preostalih 59 odsto stanovništva ostao je uglavnom stabilan. Jedini izuzetak bila je Hrvatska, gde je povećanje udela nacionalnog dohotka kod 1 odsto najbogatijih došlo prvenstveno na štetu srednjih 59 odsto stanovništva.

Zemlje G7 više ulažu u fosilna goriva nego u zelenu energiju

Zemlje članice G7 troše milijarde dolara više na fosilna goriva u odnosu ne zelenu energiju, objavila je Razvojna humanitarna organizacija "Tearfund", prenosi Statista.com. Uoči samita G7 organizacija "Tearfund" objavila je izveštaj u saradnji sa Međunarodnim institutom za održivi razvoj i Institutom za prekomorski razvoj. Između januara 2020. godine i marta 2021. Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, SAD i Ujedninjeno Kraljevstvo upumpale su 189 milijardi dolara u ugalj, naftu i gas, dok je samo 147 milijadri bilo uloženo u zelenu energiju.Najveći deo novca dobio je sektor transporta, a posebno velikog broja planova spasavanja avio i automobilske industrije tokom ranih faza pandemije koronavirusa. Autori izveštaja tvrde da su paketi kojima spasavanja tih industrija, sadržali vrlo malo "zelenih" podsticaja, te da se njima u doglednoj budućnosti podržava industrija koja zagađuje. Samo 17 odsto obaveza koje su usmerene ka sektorima koji zagađuju u sebi sadrže "zelene elemente", dok 83 odsto obaveza nije uključilo zahteve za smanjenje zagađenja, a ni klimatske ciljeve. Zajedno sa direktnim ulaganjem u prljave oblike energije, neke Vlade su i povukle propise koje utiču na industriju fosilnih goriva. To se kretalo od uvođenja izuzeća na takse na goriva, do suspenzije kazni za kompanije koje krše ekološke propise. Navodi se i da je samo 1 od 10 dolara koji su posvećeni odgovoru na pandemiju išlo u prilog merama za čistiju energiju.

Jasan uticaj pandemije na mentalno stanje Evropljana

Jedan od četiri stanovnika Evrope se usled pandemije koronavirusa oseća nespokojno, još više ih pati od anksioznosti, dok 15 odsto ispitanika ima problema sa spavanjem. Kod građana Srbije, sindrom sagorevanja (burnout) je najizraženiji, pokazuju rezultati novog međunarodnog istraživanja o mentalnom zdravlju Štada grupe, u okviru koje posluje i Hemofarm.U okviru istraživanja Štada je ispitivala šta ljudi u 15 evropskih zemalja (među kojima je i Srbija) misle o uticaju aktuelne pandemije COVID-19 na fizičko i mentalno zdravlje, na njihove zdravstvene i higijenske navike, koliko je poverenje u zdravstvene radnike, ali u i tzv. influensere u ovoj oblasti.Korišćenje lekova i preparata koji se prodaju bez recepta, upotreba medicinskog kanabisa u lečenju, poznavanje bolesti i korišćenje digitalnih aplikacija u ozdravljenju, takođe su bile teme ispitivanja koje je Institut za tržišna istraživanja "Kantar" za potrebe Štade sproveo u martu i aprilu na više od 30.000 ispitanika na području Austrije, Belgije, Češke, Nemačke, Francuske, Italije, Holandije, Poljske, Portugala, Rusije, Srbije, Španije, Švajcarske, Ukrajine i Velike Britanije.Zatvaranja i druga ograničenja tokom pandemije imala su značajan uticaj na Evropljane: skoro svaki treći stanovnik (29 odsto) patio je od povišenog nivoa anksioznosti, a svaki četvrti ima problema sa stresom i unutrašnjim nemirom.Još 15 posto Evropljana prijavilo je poremećaje spavanja. Ovi simptomi češće su pogađali mlade nego stanovnike Evrope starije od 35 godina.Kad je reč o uticaju pandemije na mentalno zdravlje građana u Srbiji, trećina ispitanika (31 odsto) priznaje da je ona kod njih izazvala stres koji je vodio unutrašnjem nemiru, dok je u isto vreme gotovo identičan obim ispitanika (29 odsto) rekao da ne oseća uticaj pandemije na mentalno zdravlje. Mogućnost da se dobije COVID-19 nije glavni razlog za brigu: većinu Evropljana više je pogodio nedostatak ličnog kontakta sa porodicom i prijateljima (52 odsto). Strah od infekcije je na drugom mestu sa 42 odsto, a skoro trećina brine o finansijskim i poslovnim posledicama pandemije.Slično se osećaju i građani Srbije: 51 odsto njih najviše je brinuo nedostatak kontakata sa bliskim ljudima, a strah od infekcije potvrdilo je 39 odsto ispitanika u našoj zemlji. Bojazan kad je reč o finansijama i poslovnoj budućnosti potvrdilo je, takođe, 39 odsto ispitanih građana u Srbiji. Maske za lice i posle kovidaKada je reč o prevenciji i zdravom načinu života, velika većina Evropljana (70 odsto) spremna je da više ulaže u sopstveno zdravlje. Naime, 45 odsto ispitanika se sada hrani zdravije i raznovrsnije, a takođe su voljni da i za to plate.Otprilike trećina Evropljana je nedavno uvrstila neki vid fizičke aktivnosti u svoje slobodne aktivnosti. U Srbiji više od polovine ispitanika (54 odsto) potvrdilo je da je tokom prethodnog perioda kupovalo zdraviju i kvalitetniju hranu, a skoro trećina (uglavnom mlađe populacije) posvetila se sportu. Higijenske mere odigrale su do sada nezabeleženu ulogu u našem životu. Međutim, Evropljani ne žele da ih kolektivno napuste u skorije vreme: 45 posto ispitanika izjavilo je da će i dalje redovno prati ruke, svaki treći planira da se drži preporučene minimalne udaljenosti od drugih, a svaki peti čak želi da i dalje nosi masku za lice u javnosti.Uopšteno govoreći, 74 odsto Evropljana zadovoljno je svojim zdravstvenim sistemom. U poređenju sa prethodnom godinom, ovaj broj je opao za tri procenta. Švajcarci se osećaju najbolje zbrinutima (91 odsto), dok su ljudi u Ukrajini najnezadovoljniji svojim zdravstvenim sistemom (25 odsto). Veliko poverenje u lekare, farmaceute i naučnike Za 73 posto Evropljana lekari su prva adresa za sva zdravstvena pitanja, a farmaceuti i naučnici takođe uživaju veliko poverenje (po 60 procenata). Čak 81 procenat ispitanika uveren je da oni, zajedno sa medicinskim osobljem, najviše zaslužuju našu zahvalnost za trud u borbi protiv kovida."Kao pouzdan partner apoteka i lekarskih ordinacija, drago nam je što se uvažavanje medicinskih i farmaceutskih stručnjaka povećalo tokom pandemije. To su zaslužili svi koji rade u bolnicama, ordinacijama i apotekama”, kaže ovim povodom Peter Goldšmit, generalni direktor Štade. "Pružajući uvide zasnovane na naučno potvrđenom istraživanju, Štada želi da pomogne svojim partnerima – bilo da su to pacijenti, zdravstveni radnici, distributeri, maloprodaja ili kreatori politika – da donesu dobre odluke o zdravlju na osnovu podataka kojima mogu da veruju. Kao vodeći proizvođač generičkih lekova i zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, Štada svakog dana pruža podršku održivosti zdravstvenih sistema širom Evrope, u skladu sa našom svrhom da brinemo o zdravlju ljudi," objašnjava Goldšmit.

Rekordan rast izvoza grčkog maslinovog ulja

Izvoz standardnizovanog grčkog maslinovog ulja u zemlje Evropske unije, kao i zemlje koje nisu članice tog bloka porastao je neverovatnih 225 odsto u peirodu od 2002 do 2020 godine, navela je Asocijacija proizvođača maslinovog ulja u izveštaju objavljenom u utorak. Izvoz je tako došao do brojke od 52.735 tona, dok je u 2002. godini iznosio 14.881 tona. Izveštaj, koji je baziran na podacima prikpuljenim od strane Generalnog direktorata za trgovinu Evropske komisije pokazao je da je izvoz maslivnog ulja u zemlje EU iznosio 31,655 tona u 2020, dok je u 2002. godini bio 7,561 tona što je rast od 319. odsto.Izvoz u zemlje koje nisu članice EU porastao je 189 odsto na 7,290 tona.U 2020. godini izvoz u zemlje Evropske unije je porastao 17,5 odsto u poređenju sa 2019. godinu pa je ukupno iznosio 26,872.Glavni uvoznica grčkog maslinovog ulja bila je Nemačka, koja je u 2020. uvezla 14.907 tona. Sledi Ujedinjeno Kraljevstvo koje je uvezlo 2,698 tona, zatim Austrija sa uvezenih 2,578 tona maslinovog ulja.Što se tiče zemalja koja ne pripadaju Evropskoj uniji, na prvom mestu je SAD koja je u 2020. godini uvezla 9,143 tona, zatim Kanada sa 1.851 tona, pa Australija sa 1,773 tona.

Ilon Mask sarađuje sa vojskom SAD

Američka vojna uprava u Pentagonu potpisala je sporazum sa kompanijom američkog milijardera Ilona Maska Space X, koji joj omogućava korišćenje polovnih bustera za lansiranje raketa Falcon 9, prenosi CNBC. Prva takva misija je planirana za ovu nedelju kada je planirano Falcon 9 trebalo da lansira vojni GPS satelit.Novoosnovana jedinica američke vojske Space Force, koja bi uskoro trebalo da preraste u novi rod vojske, pristala je da za lansiranje GPS III satelita koristi polovnu raketu, nakon što su njeni stručnjaci sarađivali sa Space X-om.Stručnjaci armije SAD prvo su želeli da provere procese obnove raketnih boostera i uspeli su da se uvere u njihovu pouzdanost, iako su već korišćeni.Space X je već sklopio ugovor s Pentagonom vredan 470 miliona dolara za lansiranje pet od 6 GPS satelita, ali u njemu nije pisalo da će se koristiti već korišćene rakete.Nakon što je vojska promenila ugovor unošenjem tačke o polovnjacima, to će joj doneti uštedu od oko 64 miliona dolara.Space Force američke vojske je saopštio da predstojeće lansiranje satelita neće biti jedino za koje će se koristiti već korišćeni boosteri.Ipak, za sada ne otkrivaju da li postoji mogućnost da se polovne Falcon 9 rakete u budućnosti koriste i za nekakva borbena dejstva na Zemlji i u svemiru.Tesla: Prošle godine prodato pola miliona električnih automobila

Ove nedelje dijalog o postepenom ukidanju uglja na Zapadnom Balkanu

Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini organizovaće 23. i 24 juna godišnji sastanak sa ciljem da se podrži otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini. Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje "Green Deal-a". Inicijativa je pozvala sve zainteresovane strane da se pridruže dijalogu. Među predviđenim grupama zainteresovanih strana nalaze se predstavnici javne vlasti, energetskog sektora, nevladinih organizacija, istraživači, privredni subjekti, mediji, međunarodne organizacije, političke stranke, organizacije mladih. Inicijativu predvodi Evropska komisija u saradnji sa šest međunarodnih partnera: Svetska banka, Sekretarijat Energetske zajednice, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB), poljski Nacionalni fond za zaštitu životne sredine i upravljanje vodama (NFOSiGW) i Evropski koledž iz grada Natolin.Osmišljena je u nameri da neguje dijalog između regiona i zainteresovanih strana, razmenom znanja, jačanjem kapaciteta i razmenama između regiona uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te EU.Zemlje u njenom fokusu su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo*, Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina. Prvobitnim pregledom situacije identifikovano je najmanje 17 regiona u ovim zemljama sa značajnim rudarskim i aktivnostima proizvodnje energije iz uglja, koje su pozvane da učestvuju u ovoj Inicijativi. Događaj će biti održan onlajn, a trajaće od 14 do 17 časova oba dana.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.