Svet

Svet

Države EU sve češće bacaju vakcine kojima je istekao rok trajanja

Evropa će uništiti hiljade doza vakcine protiv COVID-19 kojima je istekao rok trajanja, dok je svega jedan odsto ljudi u najsiromašnijim zemljama i 28 odsto svetske populacije primilo dozu vakcine protiv koronavirusa, prenosi Euractiv.Evropska unija je ove nedelje proslavila postizanje sopstvenog cilja od 70 odsto odraslih vakcinisanih najmanje jednom dozom, stavljajući trgovinski blok među svetske lidere u kampanji vakcinacije..Međutim, uprkos tome što je skoro 60 odsto odraslih osoba vakcinisano sa obe doze, hiljade vakcine protiv COVID-19 se bacaju po isteku roka trajanja, saznaje Euractiv.U Litvaniji, zemlji sa manje od tri miliona stanovnika, od početka kampanje bačeno je više od 20.000 vakcina kojima je istekao rok trajanja, rekao je portparol ministarstva zdravlja te zemlje za evropski portal.Portparol je dodao da je glavni razlog za ovo bacanje medicinskih resursa ljudi koji se nisu pojavili na zakazanim vakcinama.Ovo je problematično jer su mnoge vakcine osetljive. Na primer, nakon razblaživanja, Comirnati (Pfizer-BioNTech) vakcina mora biti uskladištena na temperaturi od 2 do 30 stepeni Celzijusa i upotrebljena u roku od 6 sati, nakon čega se mora baciti.Tačan broj potrošenih doza vakcine u EU nije dostupan jer to ne prate ni Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) niti Komisija.Portparol Komisije rekao je EURACTIV -u da upravljanje vakcinama spada u nadležnost svake države članice, pa izvršna vlast nema uspostavljen nikakav poseban mehanizam praćenja u pogledu isteka vakcina.Slične situacije dešavaju se i u drugim državama članicama.Poljsko ministarstvo zdravlja kaže da je do sada u Poljskoj bačeno skoro 73.000 doza, a očekuje se da će se taj broj povećati u narednim nedeljama.Mihal Kučmierovski, predsednik Vladine agencije za strateške rezerve, rekao je da interesovanje za vakcinaciju među poljskim građanima svake nedelje pada za 40 odsto, što povećava rizik od uzalud potrošenih doza.U međuvremenu, u Nemačkoj će hiljade doza vakcina biti uništeno, prema nemačkom lokalnom portalu Merkur. Opština Fafenhofen u južnoj Nemačkoj vraća proizvođaču 7.000 doza Okford/Astrazeneca kako se približava istek roka trajanja, a ljudi sve češće odbijaju vakcinaciju.U Češkoj Republici podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da je više od 3.000 doza izgubljeno zbog isteka roka upotrebe, loših uslova skladištenja ili loma.Iako tačan broj izgubljenih vakcina nije naveden, francuska vlada je u utorak saopštila da je "prijatno iznenađena" malim brojem izgubljenih doza, dodajući da stručnjaci izgleda paze da izbegnu rasipanje.Međutim, francusko ministarstvo zdravlja procenjuje da je isteklo 50.000 doza AstraZeneca. Dok su vakcine Johnson & Johnson doživele "vrlo malo" rasipanja zbog skladištenja, prt odsto doza je izgubljeno u centrima za vakcine i deset odsto u ordinacijama, saopštilo je ministarstvo.Međutim, umesto da unište vakcine kojima je istekao rok važnosti, neke zemlje, poput Rumunije, odlučile su da sačekaju u nadi da će ili proizvođač vakcine ili Evropska agencija za lekove (EMA) najaviti moguće produženje roka važnosti.Pojedine države, poput Bugarske, se odlučuju za doniranje svojih viškova najsiromašnijim zemljama, kao što je Butan.

Svet

U Sloveniji i Hrvatskoj pokrenuta investiciona platforma za naučna istraživanja

Hrvatska banka za obnovu i razvoj (HBOR), Evropski investicioni fond (EIF)i SID banka pokrenuli su novu investicionu platformu kako bi podržali inovacije, naučna istraživanja, i zaštitu intelektualne svojine u Sloveniji i Hrvatskoj u vrednosti od 40 miliona evra, saopšteno je iz Evropske investicione banke. Ova regionalna platforma obezbediće 40 miliona evra za investicije u istraživačke projekte i zaštitu intelektualne svojine na fakultetima i istraživačkim institutima u Sloveniji i Hrvatskoj.Na taj način će dve države imati mogućnost da komercijaliziju i povećaju upotrebu istraživačkih projekata i naučnih dostignuća. Ovo je prva multinacionalna invetsicona platforma za transfer tehnologije koja je ikada pokrenuta u Evropskoj uniji, navodi se u saopštenju. Evropski investicioni fond procenjuje da će univerziteti i istraživački instituti u Sloveniji i Hrvatskoj koji budu obuhvaćeni ovom platformom porizvesti više od 350 prijava patenata i 100 spin-off kompanija u narednih pet godina.  CEETT (Central East European Technology Transfer) biće uspostavljena sa 20 miliona evra od EIF-a i po deset miliona evra od HBOR-a i SID banke. Sredstva će biti uložena u regionalne fondove rizičnog kapitala kojima se finansiraju istraživački projekti i razvoj tehnologije. Sredstva će biti dostupna i za zaštititu intelektualne svojine koja ima potencijalnu komercijalnu vrednost za privredu, a targetiraće se projekti koji su u ranoj fazi razvoja i nalaze se još uvek pod okriljem istraživačkih grupa na univerzitetima i institutima. Platforma će prva u Hrvatskoj i Sloveniji koja će za potrebe komercijalizacije naučnih istraživanja i inovacija na tržištu ponuditi finansijsku imovinu, uključujući deonice. Platforma ima cilj da ojača ulogu Hrvatske, Slovenije i Evropske unije kao sedišta za inovacije, kao i da poveća konkurentnost nacionalih i EU ekonomija. 

Svet

Ove godine američki influenseri zaradiće preko tri milijarde dolara

Prema prognozi kompanije za analizu i istraživanje tržišta Insider Intelligence američke kompanije će na reklame koje plasiraju influenseri potrošiti više tri milijarde dolara. Ipak, potrošnja na oglase koje kompanije za svoje proizvode objavljuju na društvenim mrežama i dalje je daleko veča jer dostiže 58,66 milijardi dolara.Potrošnja na influensere, ljude koji na društvenim mrežama promovišu razne proizvode i usluge, 2020. godine bila je nešto skromnija i iznosila je 14,4%, jer je pandemija opteretila budžete mnogih kompanija. Ipak, Insider Inteligence očekuje da će potrošnja ove godine porasti za 33,6% i da će dostići 3,69 milijardi dolara."Kada je počela pandemija, mnogi trgovci su privremeno stopiralisvoje marketing kampanje sa influenserima. Kasnije su se ubrzali novi trendovi, reklame kroz kratke video snimke i trgovinu na društvenim mrežama, pa su stručnjaci za marketing odlučili da više troše na influensere, jer tako lakše stižu do šireg kruga publike", kaže Džasmin Enberg, predstavnica kompanije Insider Intelligence.Povratak putovanjima, kako seobjašnjava, predstavlja još jedan ključni element ovogodišnjeg snažnog rasta potrošnje na influensere, jer kompanije ulažu velika sredstva u njihovu promociju."Ograničavanje putovanja i mere socijalnog distanciranja omeli su influensere koji su promovisali putovanja, pa su se mnog od njih preorijentisali na saradnju sa raznim brendovima u oblastima poput finansija i prodaje robe široke potrošnje", napominje Enberg.Influenseri se po definiciji Insider Intelligence plaćaju za svoj nastup na društvenim mrežama i drugim platformama gde kompanijama mogu da nađu nove klijente. U rast potrošnje u ovoj oblasti marketinga podrazumevaju isključivo novčano plaćanje influensera.Frilenseri i jutjuberi: Priznaju ih tinejdžeri i država, ali samo kad treba da se plati porez ŠTA PODSTIČE VEĆA ULAGANJA?Influenseri i usavršavanje brojnih alata za promociju raznih brednova na društvenim mrežama, prema mišljenju Enbergove narednih godina doneće još veća ulaganja u tu vrstu marketinga.Procenjuje se da je društvena mreža Instagram lider u toj oblasti marketinga i da drži polovinu tržišta, dok se značajan do novca troši i na marketing koji se plasira preko Jutjuba (Youtube) i Fejsbuka. Sa druge strane ulaganja u marketing na Tik Toku su manja, ali brzo rastu.Kompanije kako se naglašava i dalje troše mnogo manje novca na marketing koji rade influenseri, dok više plaćaju oglašavanje putem društvenih mreža. Ove godine, potrošnja na oglase na društvenim mrežama u SAD trebalo bi da dostigne će 58,66 milijardi dolara.Ipak, prognoze govore o rastu potrošnje u obe oblasti marketinga, jer se stručnjaci za marketing sve više oslanjaju na promociju putem društvenih mreža.

Svet

Gruevski u Mađarskoj registrovao firmu za prodaju posuđa

Bivši makedonski premijer Nikola Gruevski registrovao je u Mađarskoj firmu za poslovni konsalting i prodaju posuđa i sredstava za čišćenje, prenosi iz mađarskih medija skopski portal "Sakam da kažam". Gruevski je pobegao iz Makedonije 11. novembra 2018. godine, kada je trebalo da mu bude uručen akt o upućivanju na izdržavanje dvogodišnje zatvorske kazne u slučaju "Tank" za kupovinu oklopnog "mercedesa" novcem Ministarstva unutrašnjih poslova, prenosi N1.Gruevski je firmu čiji je vlasnik i direktor, registrovao 15. jula, zove se ICIC i sedište joj je u Pecelu, predgrađu Budimpešte. Osnovne delatnosti kompanije su upravljanje poslovanjem i poslovni konsalting, ali i veleprodaja porculana, staklenog posuđa, sredstava za čišćenje, organizacija konferencija. Gruevski od 2018. živi u Mađarskoj gde je dobio azil, ali je prilikom registracije frime dao kućnu adresu u Skoplju.Gruevski je, kako je ranije rekao mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, angažovan i kao savetnik premijera Viktora Orbana za Zapadni Balkan.

Svet

Philip Morris planira da obustavi prodaju duvana u Britaniji

Američko-švajcarska kompanija koja se bavi proizvodnjom cigareta Philip Morris International u narednih deset godina planira da prestane sa prodajom svojih duvanskih proizvoda u Velikoj Britaniji, prenosi Poslovni.hr. Odluka kompanije koja u toj zemlji želi da kupi i fabriku lekova Vecture oslanja se na britnasku strategiju ukidanja pušenja do 2030. godine.Odluku kompanije Filip Moris saopštio je izvršni direktor kompanije Jacek Olczak. On je za Daily Mail ocenio da se u narednih deset godina može u potpunosti može rešiti problem pušenja u Velikoj Britaniji, kao i da je za to potrebna pomoć vlade i regulatora.Podržavajući ukidanje, Olczak je rekao da će Marlboro brend "nestati" iz britanskih prodavnica zajedno sa njihovim drugim robnim markama, prvi put nakon više od 100 godina prisutnosti u Velikoj Britaniji.Olczak je započeo agresivniju strategiju prelaska te kompanije na druge delatnosti, a jedna od njih je proizvodnja lekova.  On je nedavno pozvao Britaniju da se prema cigaretama ponaša kao prema benzinskim automobilima i da ih kroz deset godina u potpunosti zabrani.Filip Moris želi da za pet godina 40 miliona pušača pređe na proizvode bez duvanskog dima Filip Moris je početkom jula započeo dogovor oko kupovine britanskog proizvođača lekova Vecture za 1,05 milijardi funti, u sklopu njihove "evolucije u proširenu zdravstvenu i wellness kompanije", koja bi više od 50% prihoda trebalo da ostvaruje od nepušačkih proizvoda i najmanje milijardu dolara odnenikotinskih proizvoda do 2025. godine.Na taj dogovor burno su reagovala udruženja koja se bore protiv duvanskih proizvoda, a reagovala je i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) koja je takva partnerstva velikih duhanskih kompanija nazvala potkopavanjem napretka u kontroli njihovih "smrtonosnih proizvoda".Kompanija Filip Moris kako se navodi vredi 153 milijarde dolara i ne prodaje cigarete u Sjedinjenim Američkim Državama. To sada radi njena nekadašnja matična kompanija Altria, od koje se odvojila 2008. godine.

Svet

Teslini poslovni rezultati ozbiljno premašili očekivanja

Rezultati kompanije Tesla koaj se bavi proizvodnjom električnih automobila daleko su premašili očekivanja analitičara, jer prvi put tokom jednog tromesečja pokazuju zaradu od milijardu dolara. Međutim, berze su na tu novost reagovale relativno oprezno, prenosi Novac.hr.Američka kompanija koju je osnovao Ilon Mask ostvarila je deseterostruki rast neto dobiti na godišnjem nivou u tromesečju koje je okončano krajem juna u iznosu od 1,1 milijarde dolara.  Prihodi su kako se navodi povećani za 98% , na ukupno 12 milijardi dolara. Međutim, zbog relativno oprezne reakcije na berzama, Tesline deonice ostvarile su tek blagi dobitak.Tesla je postigao rekordne rezultate i u proizvodnji i isporuci električnih automobila u proteklom tromesečju.  Kompanija je kupcima isporučila 201.304 vozila i proizvela ih 206.421, najviše do sada u jednom tromjesečju od osnivanja tvrtke 2003. godine.Kompanija je nedavno odlučila da njena vozila ponovo mogu da se kupe kriptovalutama, iako je ranije od toga odustala zbog toga što se za njihovo rudarenje troši velika količina električne energije.Vlasnik Tesle sada je najavio da će kriptovalute kojima će se kupovati vozila te kompanije morati da imaju sertifikat da su izrudarene električnom energijom koja je dobijena iz obnovljivih izvora.Rekordna vrednost Bitcoin-a nakon što je Tesla investirala u kriptovalutu

Svet

Slovenija: I dalje manje prodatih vinjeta za auto-puteve

Do kraja juna slovenački Dars je prodao ukupno 2.622.601 vinjeta za 2021. godinu koje vozači kupuju kako bi se vozili auto-putevima, prenosi portal SEEbiz. To je pet odsto više nego u istom razdoblju 2020. godine, ali je  za 30% manje nego 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa.Slovenački Dars do sredine 2019. godine prodao ukupno 3.769.910 vinjeta, a vrednost prodatih vinjeta u razdoblju od 1. decembra 2020. do kraja juna ove godine iznosi 109,17 miliona eura.U odnosu na prošlu godinu, Dars je do kraja juna prodao više sedmičnih, mesečnih i polugodišnjih vinjeta za 2021. godinu, dok se prodaja godišnjih vinjeta smanjila. U poređenju sa istim razdobljem 2019. godine, smanjila se prodaja svih vrsta vinjeta.Dars je do kraja juna prodao 1.412.721 nedeljnih vinjeta, odnosno osam odsto više nego u istom razdoblju lane i 38% manje nego 2019.Broj prodatih mesečnih vinjeta je 358.401 i to je  27% više nego u istom razdoblju 2020. godine, kao i 33% manje nego u istom razdoblju 2019."Putevi Srbije" za dve godine nepravilno potrošili pola milijarde evra Slovenija je od decembra 2020. do kraja juna ove godine prodala 838.224 godišnjih vinjeta godišnje, sedam odsto manje nego u istom razdoblju prošle i devet odsto manje nego u istom razdoblju 2019. godine.Broj prodatih polugodišnjih vinjeta koje mogu da se kupe samo za vozila sa jednim sedištem je 13.255, što je sedam odsto više nego krajem juna prošle godine i 10% manje nego u istom razdoblju 2019. godine.Kupovinom vinjete plaća se definisana cena putarine, a taj sistem u Sloveniji je uveden pre više od 10 godina. Godišnja vinjeta u Sloveniji prema zvaničnim podacima košta 110 evra za manja vozila, dok je za teretna vozila ona duplo veća. Za motore godišnja vožnja slovenačnim auto.putevima košta 55 evra.

Svet

Vrednost startapa „jednoroga“ za bilion dolara veća nego prošle godine

Na svetu trenutno postoji preko 900 startapova jednoroga koji ukupno vrede oko 3 triliona američkih dolara, što je za trilion dolara više u odnosu na jun 2020. godine, prenosi portal Startit. Investicije u evropske startape trostruko su veće nego 2020. godine pa se čini da je ova godina posebno dobra za tu vrstu preduzeća.Na sveobuhvatnoj listi startap kompanija Crunchbase Unicorn Board do 15. jula ove godine bilo je 291 novih privatnih kompanija sa procenjenom vrednošću preko milijardu dolara, čime zapravo dobijaju takozvani status jednoroga.Među VC firmama, Tiger Global Management prikupio je najveće investicije u privatne kompanije koje su postale takozvani jednorozi. Prema poslednjim podacima, Tiger u svom portfelju ima 132 kompanije sa statusom jednoroga, a samo tokom ove godine dodao je 58. U međuvremenu, Softbank Vision Fund ima 76 kompanija sa statusom jednoroga, Sequoia Capital ima 65, a Coatue 64. Andreessen Horowitz i Accel ne zaostaju previše sa 63 i 57 jednoroga u svojim portfeljimaOve godine do sada je 57 jednoroga imalo svoje inicijalne javne ponude (IPO), pokazuju podaci Crunchbase-a, a akvizirano je još pet. Poređenja radi, tokom čitave 2020. godine, svega 40 kompanija koje su imale procenjenu vrednost veću od milijardu dolara je izašlo na berzu, dok je akvizirano ukupno 18. Kako stvoriti Nikolu Jokića srpskog tehnološkog preduzetništva Paralelno sa povećanjem procena vrednosti privatnih kompanija, postoji i ekspanzija vrednosti kompanija na javnim tržištima u prvoj polovini 2021. godine. I javno i privatno tržište su postigli izvanredne rezultate tokom poslednjih nekoliko godina, a čini se da je ova godina posebno dobra za startape.O tome kako se dodaje svedoče i ukupne investicije u evropske startape koje su u prvoj polovini ove godine bile tri puta veće u odnosu na isti period prošle godine.Početkom meseca Evropa je dobila novi startap jednorog Pleo, čije je sedište u Danskoj a vrednost 1,7 milijardi dolara nakon nove runde finansiranja. Pleo prodaje korporativni softver za upravljanje troškovima i povezane "pametne" platne kartice.

Svet

Crna Gora od petka uvodi nove mere i digitalne kovid potvrde

Nacionalne digitalne kovid potvrde u Crnoj Gori će biti u upotrebi od petka 30. jula, prenela je Radio televizija Srbije (RTS). Tada se očekuje da vlada te zemlje objavi i korigovane mere u borbi protiv pandemije koronavirusa.Iz Ministarstva zdravlja podsećaju da je najavljeno da će u noćne klubove, diskoteke i u unutrašnjosti ugostiteljskih objekata moći da borave samo oni koji ispunjavaju određene uslove.Nacionalna digitalna kovid potvrda, po uzoru na Digitalni kovid sertifikat koji izdaje Evropska unija, a koja će biti dodatni digitalni alat za kontrolu i upravljanje pandemijom, sadržaće sledeće podatke:- Da je osoba u celosti vakcinisana ili je primila prvu dozu vakcine protiv koronavirusa,- Datum i vreme negativnog PCR testa na koronavirus (prihvata se negativan PCR test koji nije stariji od 72 sata),- Dokaz da je osoba preležala kovid infekciju, odnosno dokaz da je prošlo manje od 180 dana od pozitivnog PCR testa- Dokaz o negativnom brzom antigenskom testu (prihvata se BAT koji nije stariji od 48 sati).Digitalna kovid potvrda je besplatna i dostupna je u papirnom ili digitalnom obliku, a može i da se sačuva i prikaže na mobilnom telefonu. Suštinska razlika između digitalne i papirne verzije potvrde ne postoji, jer je QR (Kju-Ar) kod u obe verzije garant validnosti podataka koji se prikazuju.Digitalna kovid potvrda će se izdavati kod bilo kog izabranog doktora, ili na bilo kojem vakcinalnom punktu. Takođe, potvrdu mogu izdavati i sve ostale institucije zdravstvenog sistema. Sve što je potrebno od dokumentacije da bi se izvadila digitalna potvrda jeste validan dokument, lična karta ili pasoš.Crna Gora privremeno zatvara diskoteke i noćne klubove STATUS STRANACAU Crnoj Gori se prihvata EU digitalni kovid sertifikat kao i svi digitalni sertifikati koji imaju QR  kod.U isto vreme, postoji rešenje i za turiste koji poseduju potvrdu o vakcinaciji bez digitalno potpisanog QR koda. Oni mogu da verifikuju svoju potvrdu u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi i ona će važiti sve dok borave sve borave u Crnoj Gori.Ukoliko stranci nisu vakcinisani, moći će, kao i državljani Crne Gore, o svom trošku da urade PCR ili BAT test. Tako će dobiti crnogorsku potvrdu koja će biti nužna za ulazak u diskoteke, noćne klubove i u unutrašnje prostorije kafića i restorana.

Svet

Komunalci Zagrepčanima neće odnositi nerazvrstan otpad

Preduzeće Čistoća iz Zagreba upozorilo je građane da im više neće odvoziti nepravilno razvrstan biootpad. Njihovo upozorenje je već počela da se sprovodi u praksi piše Jutarnji list pa su "zaratili" sa građanima."Prilikom redovnog odvoza biootpada vaš kontejener nije ispražnjen zato što je proverom utvrđeno kako u njega niste odložili isključivo propisani biootpad. Poštujte zakonske odredbe o odvojenom skupljanju otpada!", piše na upozorenju koje su tokom vikenda mogli da pronađu mnogi građani Zagreba.Građani s kojima je pričao Jutarnji list su šokirani, ali i zabrinuti pa se pitaju ko će sada da isprazni pune kante. Neki kažu i da su videli radnike Čistoće koji su obilazili kante, ali ih nisu ispraznili."Ponovno ću ih zvati u ponedjeljak jer ovde je stvar i cene koju plaćam. Imam pravo u svojoj mesečnoj naknadi na četiri odvoza, a oni mi već dva puta nisu odvezli taj otpad. Čisto sumnjam da će mi to nadoknaditi", kaže jedna Zagrepčanka.Gde je završio otpad iz Potpećkog jezera? Navodi se da je pored razvrstavanja otpada, potrebno i njegovo odlaganje u posebne vreće koje Čistoća deli građanima. Građani se sa druge strane no oni se sve češće žale kako retko dobijaju te vreće i kako te količine nisu dovoljne."Razgovarala sam sa stanarima zgrade i žale se kako im nedostaje vrećica za razvrstavanje otpada, a nemaju svi ni novca ni prevelike želje da ih kupe zasebno”, kaže Vesna.Neki Zagrepčani tvrde da otpad razvrstavaju po propisima, kao i da se kante koje su za to namenjene ne peru, pa se njihova sadržina neretko razliva po trotoarima."Nakon što nisu odvezli otpad pogledala sam u kantu, u njoj je isključivo biootpad, ali jedan gospodin je odložio svoj otpad u vrećicu od dućana, ne znam zašto, no pretpostavljam da nije imao drugu" kaže druga Zagrepčanka koja je razgovarala sa novinarima Jutarnjeg lista.Otpad se u Beogradu razvrstava takođe u posebne kontejnere za papir, staklo, plastičnu i limenu ambalažu. Slični slučajevi kao u Zagrebu za sada nisu zabeleženi jer ne postoje kontejneri za biootpad. U nekim gradovima u Srbiji postoje i kante za mešoviti otpad koji se koristi za reciklažu.

Svet

Da li svemirski turizam ima naučnog značaja ili služi samo za zabavu?

Svet

„Trgovinski sporazum SAD i EU neće rešiti sve probleme Trampovog nasleđa“

Šef trgovine Evropske unije Valdis Dombrovskis ocenio je za Fajnenš tajms da sporazum EU i Sjedinjenih Država o trgovini čelikom i aluminijumo možda neće otkloniti sva ograničenja koja su nastala u vreme mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.Dombrovskis je rekao da bi "idealno rešenje" bilo da SAD i EU uzajamno suspenduju carine, kao što je nedavno učinjeno kada je okončan sedamnaestogodišnji spor avio-kompanija Boing (Boeing) i Erbas (Airbus). Taj spor se takođe zaoštrio u Trampovo vreme, a odnosio se na subvencije tim kompanijama kao i na carine koje se u SAD i EU plaćaju za uvoz njihovih aviona. Ipak Dombrovskis je rekao da je EU spremna i za druga rešenja."Razumemo SAD koja želi da zaštiti svoju industriju čelika, ali sigurno je da postoji način da se to učini kako bi proizvođači iz EU imali manje štete", rekao je Dombrovskis.EU je u maju odložila povećanje carina na niz američkih proizvoda jer time je želela da napravi simboličan gest kako bi se rešio sukob za zvaničnim Vašingtonom koji datira iz 2018. godine. Tramp je tada uveo velike carine na čelik i aluminijum koji se uvozi iz Evrope, ali i drugih zemalja.Tramp se tada pozvao i na zakon SAD od zaštiti nacionalne bezbednosti SAD koji datira još iz šezdesetih godina prošlog veka. EU je potom uzvratila sopstvenim carinama, ali su dolaskom novog američkog predsednika Džozefa Bajdena podstaknuti novi napori na poboljšanju transatlantskih trgovinskih odnosa.EU ponovo želi savez sa SAD kako bi se suprotstavili uticaju KineŠef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD: Prednost Srbije mlada i obrazovana radna snaga Ipak, ukidanje tarifa moglo bi da bude polkitički bolno po Bajdena jer podržavaju oredstavnici industriji čelika koja je politički moćna, kao i u državama SAD sa milionskim stanovništvom Indijani, Ohaju i Pensilvaniji. Ukratko, Bajdenu bi sve to moglo da se "obije o glavu" na sledećim izborima, ako se na njima bude kandidovao.Dombrovskis bi na jesen trebalo da poseti Vašington kako bi o aktuelnim problemima razgovarao sa svojim američkim kolegama. On je ocenio da su trenutni razgovori između SAD i EU na "konstruktivnom putu", ali nije otkrio kakva bi mogla da budu alternativna rešenja.Kao jedna od mogućnosti za dogovor bila bi licenciranje evropskih izvoznika čelika u SAD ili neka vrsta nadzora koja bi im omogućavala kontrolisani pristup američkom tržištu. SAD bi takođe mogle da predlože neki oblik izvozne kvote, iako je EU to već odbacila, kao i pretvaranje tarifa za uvoz u mere koje namenjene kontroli uvoza. Međutim, to bi se teško uskladilo sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.SAD i EU se trenutno zalažu da pronađu rešenje koje bi trebalo da reši veliku ponudu čelika koji je proizveden u Kini, a prošlog meseca u Briselu je formiran novi Savet za trgovinu i tehnologiju. Cilj toga je jačanje saradnje u ključnim tehnološkim oblastima.Dombrovskis je podsetio da su među ključnim pitanjima koje SAD i EU treba da reše 5G telekomunikacije, veštačka inteligencija, internet , proizvodnja aditiva, robotika, nadzor investicija i regulisanje internet platformi.

Svet

Očekuje se poskupljenje automobilskih guma

Troškovi prirodne gume u prvoj polovini 2021. bili su u proseku 57% veći od prošlogodišnjih, podseća HAK revija. Očekuje se značajan skok cena guma za automobile i komercijalna vozila, jer je sada gotovo celom lancu proizvodnje i snabdevanja došlo do značajnog povećanja.Cena sintetičke gume, kako se naglašava, u prvih šest meseci bila 66% iznad proseka u 2020. godine. HAK revija naglašava i da će se poskupljenje osetiti i u Hrvatskoj.Jedan od razloga je i cena električne energije koja je porasla za 154% u odnosu na prosečnu cenu od prošle godine. Kako se navodi, to je posebno važno za države u kojima se gume proizvode. Pored toga porasla je i cena nafte.Među državama u kojima se proizvode gume je i Srbija koja u kojoj posluje nekoliko takvih kompanija,l a najnoviji investitori dolaze iz Japani i iz Kine.Jedan od važnih činilaca u očekivanom poskupljenju je i naknade za brodski transport u kontejnerima, koji je skočio 200%.Dpdaje se da je veći rast cena automobilskih guma ublažen smanjenjem trgovačkih marži. Ipak, u Evropi su gume već poskupele, a u drugoj polovini 2021. se očekuje da će one biti značajnije skuplje.Fabrika guma u Zrenjaninu: Fraze umesto odgovora Kako piše HAK revija, kod hrvatskih trgovaca pominje se rast cena automobilskih guma od 15%. Veliki broj vozača u Srbiji za svoje gume obično nabavlja polovne uvezene gume, koje najčešće dolaze iz zemalja Zapadne Evrope. Razlog je upravo cena guma, jer su polovne gume jeftinije.Ipak, sigurnost novih guma za automobile ne može da se poredi sa pouzdanošću polovnih i to se često naglašava u brojnim emisijama ili video-klipovima ja Jutjubu.Neki vozači, naročito vlasnici teretnih vozila, često se odlučuju da koriste, takozvane protektirane gume, koje su zapravo stare gume na koje je nalepljena nova šara.Protektiranjem guma bave se sprecijalizovane radionice, a puzdane su samo one koje daju vremensku garanciju za svoj rad. Ipak, na našim putevima često mogu da se vide odbačene pocepane protektirane gume, koje koriste manja teretna vozila.Razlog za to je nestručno protektiranje guma bez garancije ili nesavesna upotreba od strane vlasnika vozila.

Svet

Crna Gora privremeno zatvara diskoteke i noćne klubove

Zbog nepoštovanja epidemioloških mera u Crnoj Gori i rasta broja novozaraženih od danas do 2. avgusta privremeno je zabranjen rad diskoteka i noćnih klubova, javile su podgoričke Vijesti, prenosi portal 021. Biće zabranjene žurke, muzički festivali i masovno okupljanje u zatvorenom prostoru. Nove mere od ponedeljka će važiti i u Hrvatskoj.Podgoričke Vijesti pišu i da od 2. avgusta boravak u unutrašnjem prostoru ugostiteljskih objekata neće biti omogućen bezuslovno.U fokusu Uprave za inspekcijske poslove biće kontrola okupljanja na otvorenom i izvođenje muzike uživo u baštama lokala. Ukoliko se nastavi trend kršenja mera, razmotriće se dodatno ograničavanje.Na hrvatskom primorju od ponedeljka će važiti nove epidemiološke mere, kao i nova pravila prilikom ulaska u Hrvatsku, preneo je portal Index.Prema važećoj odluci, bez kovid-potvrde u Hrvatskoj može da se okupi 100 ljudi. Piše i da će broj važiti za privatna okupljanja, ali i za svadbe na kojima zvanice nemaju kovod potvrde.Nove mere se uvode zato što se hrvatsko primorje već drugu sedmicu za redom nalazi u narandžastom na evropskoj korona karti, koja se ažurira jednom nedeljno.Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj Gori Strožije epidemiološke mere se uvode u Dubrovačko-neretvanskoj, Splitsko-dalmatinskoj, Šibensko-kninskoj, Zadarskoj, Primorsko-Goranskoj i Istarskoj županiji, kao i u gradu te za grad Novalju, Senju i opštini Karlobag.Na javnim okupljanjima može da bude najviše 50 ljudi, osim ako je reč o javnim okupljanjima na kojima učestvuju samo ljudi sa kovid potvrdom. Na događajima na kojima svi ljudi poseduju tu potvrdu može da bude prisutno najviše njih 1000.Na privatnim okupljanjima i svadbenim svečanostima bez potvrde može da bude najviše 15 ljudi, uz pridržavanje svih propisanih epidemioloških mera.Sajmovi i drugi oblici privrednih manifestacija na otvorenom mogu da se održavaju samo uz saglasnost lokalnih kriznih štabova. Sportska takmičenja sa prisustvom gledalaca mogu da se održavaju samo ako svi prisutni imaju odgovarajuće kovid potvrde.ULAZAK U HRVATSKUHrvatska je produžila trajanje potvrde o vakcinaciji i preležanom kovidu, pa sada sa njima može da se uđe u tu zemlju ako  nisu starije od 270 dana. Pre toga nisu smele da budu starije od 210 dana.U odluci stoji da putnici iz zemalja koje spadaju u 1. kategoriju moraju da imaju negativan nalaz PCR testa, koji nije stariji od 48 sati i obvezno se ide u samoizolaciju. Putnici iz zemalja 2. kategorije pri ulasku u zemlju moraju da pokažu negativan nalaz PCR testa koji nije stariji od 72 sata ili antigenskog testa koji nije stariji od 48 sati, bez obzira da li su vakcinisani ili su preležali koronu.U te zemlje spadaju Velika Britanija, Rusija i Kipar. Odluka će trajati do 15. avgusta. 

Svet

Kina želi da onlajn obrazovanje dece transformiše u neprofitnu delatnost

Kina razmatra opciju da kompanije koje na svojim platformama nude dodatne obrazovne programe za đake pretvori u neprofitne organizacije. To bi kako piše Bloomberg moglo da desetkuje prihode kineske obrazovne industriji koja trenutno vredi oko 100 milijardi dolara.Kompanijama vlasnicama edukativnih platformi koje su namenjene za dodatno obrazovanje dece u Kini više neće biti dozvoljeno da gomilaju kapital i da izlaze na tržište, tvrde anonimni izvori koji su bliski zvaničnom pekingu. Takvim firmama više neće biti dozvoljeno da ulažu u druge firme koje imaju edukativne programe ili da ih kupuju. Takođe, očekuje se i zabrana da se u taj sektor ulaže strani kapital.Kina jednostavno želi da rastereti i decu i roditelje, a novi zakoni koji će to omogućiti deo su šire kampanje koja ima za cilj da podstakne populacionu politiku. Kina je proškog meseca saopštila da osustaje od takozvano populacione politike jednog deteta.Parovima će tako biti dozvoljeno da imaju i troje dece, a najavljeno je i mnoštvo mera državne podrške, kako bi se podstaklo rađanje i smanjili troškovi odgajanja i školovanja dece. Prekomerno učenje inače muči mlade Kineze i opterećuje njihove roditelje skupim školarinama.Kina će zahtevati dodatni nadzor nad svim privatnim platformama za obrazovanje, neće odobravati osnivanje novih kompanija u toj oblasti, biće zabranjeni dodatni vikend programi za učenike, kao i programi koji se održavaju tokom školskog raspusta.Kina počela da dozvoljava troje dece po porodici Kineske kompanije koje posluju u toj oblasti TAL Education Group i Gaotu Techedu i koje su postale veoma popularne na berzama zbog svega toga bi mogle da se suoče sa naglim padom svog rasta.Inače, nova zakonska regulativa koja se odnosi na te kompanije deo je kampanje kojom se obuzdava rast kineskih kompanija koje posluju preko interneta, kao što su Didi Global ili Alibaba Group Holding.Akcije nekih kineskih kompanija iz ove oblasti zbog najnovijih informacija o namerama tamošnjih vlasti pale su za 50%, poput kompanije New Oriental Education & Technology Group, na berzi u Hong Kongu dok je kompanija Koolearn Technology Holding zabeležila pad vrednosti svojih akcija od 31%.Samo tokom prošle godine u sektor privatnog obrazovanja u Kini je uloženo 10 milijardi dolara. U trku su ušle kompanije poput Alibabe, kao i Tencent Holdings, kao i ByteDance.One su videle šanse za dobru zaradu upravo u želji roditelja da svojoj deci omoguće najbolje moguće obrazovanje.Kina je ove godine već kaznila dve najveće startap kompanije koje nude dodatno obrazovanje zbog lažnog oglašavanja: Zuoyebang koji podržava Alibaba i Yuanfudao, u koji investira Tencent.Novi zakon o zaštiti maloletnika, koji je stupio na snagu 1. juna, zabranio je da se u obdaništima i privatnim institucijama predaju obrazovni programi koji su namenjeni za osnovnu školu.

Svet

Javni dug evrozone prvi put premašio 100 odsto BDP-a

Na kraju prvog kvartala 2021. godine, javni dug evrozone prvi put je premašio 100 odsto BDP-a, pa je tako, prema podacima Evrostata,  iznosio 100,5 odsto. Na kraju četvrtog kvartala 2020. godine javni dug evrozone bio je 97,8 odsto. U Evropskoj uniji je procenat javnog duga porastao sa 90,5 odsto na 92, 9 odsto. U prvom kvartalu 2021. godine, u poređenju sa istim periodom 2020. godine,   javni dug je porastao i u evrozoni, sa  86.1 odsto na 100.5 odsto, i u Evropskoj uniji sa 79,2 odsto na 92,9 odsto. Najveći javni dug u odnosu na BDP na kraju prvog kvartala 2021. godine imale su Grčka (209.3 odsto), Italija (160 odsto), Portugal (137 odsto), Kipar (125,7 odsto), Španija (125,2 odsto), Francuska (118 odsto). U saopštenju Evrostata napominje se da su u provom kvartalu 2021. i dalje na snazi bile mere za ublažavanje ekonomskih i socijalnih posledica koronavirusa, kao i mere namenjene oporavku od pandemije koje su se ogledale u velikim finansijskim izdacima.