Svet

Srbija pala na lestvici demokratičnosti Fridom hausa

Srbija je u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa drugu godinu uzastopno svrstana u kategoriju “hibridnih režima” i dobila je ocenu 3,89, u odnosu na prošlogodišnjih 3,96, preneo je portal European Western Balkans. Izveštaj "Države u tranziciji" Fridom hausa procenjuje status demokratskog razvoja i daje ocenu demokratije od jedan do sedam.Od 29 bivših komunističkih država, o kojima se govori u izveštaju Fridom hausa, Srbija je doživela treći najgori pad u poslednjih pet godina. U lošijem položaju su samo Poljska i Mađarska.Srbija i dalje ima najbolji rezultat među šest zemalja Zapadnog Balkana, ali su joj Crna Gora i Severna Makedonija sa 3,82, kao i Albanija sa 3,75, blizu. Srbija je nazadovala u oblasti demokratske vladavine na nacionalnom nivou, gde je ocenjena sa 3,25 od maksimalno 7. U izveštaju je konstatovano da je u Srbiji na snazi zarobljavanje medija slično kao u Mađarskoj, te da su kampanje blaćenja i propaganda u korist vlasti doprinele ubedljivoj pobedi Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima 2020. i dovele do nereprezentativnog parlamenta.FRIDOM HAUS: STOJIMO IZA NALAZA DA JE SRBIJA HIBRIDNI REŽIM Pogoršanje je zabeleženo i u oblasti izbornog procesa, gde je ocena snižena na 4,25 sa 4,50 zbog izmene izbornog zakonodavstva koju je sprovela vladajuća partija uoči parlamentarnih izbora i nedostatka mogućnosti izbora za glasače zbog bojkota većeg dela opozicije, navodi se u izveštaju.Ocenjeno je da je bojkot izbora koji se, osim u Srbiji, nedavno desio i u Gruziji, ostavio pobednike bez legitimiteta, ali i glasače bez šanse za promene.Prošle godine, Vlada Srbije kritikovala je metodologiju Fridom hausa u zvaničnom dokumentu, međutim u nekim drugim izveštajima, na koje se pritom pozvala, takođe je registrovano nazadovanje Srbije u oblasti demokratije.U prošlogodišnjem izveštaju Fridom hausa za 2020. godinu, Srbija je iz kategorije "delimično konsolidovanih demokratija" spuštena u kategoriju "hibridnih režima", što je i prvi put od 2003. godine da naša zemlja u tim izveštajima nije svrstana u kategoriju demokratija.

Naučnici pronašli bakteriju koje uklanja plastiku iz vode

Istraživači sa Politehničkog univerziteta u Hong Kongu (PoliY) nameravaju da iskoriste lepljivo svojstvo bakterija u čišćenju otpadnih voda od sitnih delova plastike koji sve više zagađuju životnu sredinu, piše The Guardian. Rezultati njihvog istraživanja još se nalaze u preliminarnj fazi, ali su predstavljeni Društvu mikrobiologa sa sedištem u Londonu.Bakterije su, kako se objašnjava lepljive i u stanju su da stvaraju takozvane mrežice mikroba koje izgledom podsećaju na filmsku traku i stručno se nazivaju biofilm. Tu mrežu mikroba, recimo vidimo svakog jutra kada sa zuba pomoću paste uklanjamo naslage.Naučnici su utvrdili da one mogu da "hvataju" mikroplastiku koja zagađuje vodu i od nje mogu da stvore mrlju koju je kasnije lakše počistiti i predati na reciklažu. U svemu tome naučnicima iz Hongkonga pomogla je bakterija Pseudomonas aeruginosa, stvara se mreža mikroba koje hvataju sitne delove plastike u vodi, grupišu je i obaraju je na dno, pa ona kasnije može lakše da se skupi i preda na reciklažu. Ipak, novi pronalazak bi mogao da ponudi dugoročno i održivo rešenje za smanjenje zagađenja plastikom. Naglašava se da bi se pri tome koristilo nešto što potiče iz prirode."Neophodno je da se razviju efikasna rešenja koja hvatati, sakupljati, pa čak i reciklirati mikroplastiku kako bi se zaustavila plastifikacija životne sredine," kaže Silvija Lang Liu, mikrobiolog na PoliY i vodeći istraživač na tom projektu.GENETIČAR MKODRAG STOJKOVIĆ DOKAZAO NEGATIVAN UTICAJ PLASTIKE NA ZDRVLJE KAKO MIKROPLASTIKA DOSPEVA U ŽIVOTNU SREDINU?Naučnici često upozoravaju da mali delovi plastike, veličine manje od pet milimetara, u životnu sredinu dospevaju od plastičnih kesa ili flaša za vodu, kao i od pranja sintetičke odeće i korišćenja najlona. Takođe u vodu dolaze i pranjem šminke koja sadrži mikroplastiku.Iako su sitni delovi plastike zapravo jako mali, oni ipak predstavljaju opasnost za životnu, jer je se ona teže razgrađuje u prirodi, a u stanju je i da apsorbuje i akumulira brojne toksične hemikalije.Prema podacima Međunarodne pomorske organizacije mikroplastika je pronađena u više od 114 vodenih životinjskih vrsta tokom 2018. godine, jer ne može efikasno da se uklanja iz prirode.Ipak, neki naučnici smatraju da bakterija "aeruginosa" verovatno neće moći da ima široku primenu u velikim projektima, dok su neki istraživači uvereni da ta metoda može da pomogne u pronalaženju prirodnih bakterija koje će se koristiti u kanalizaciji ili nekim drugim vodama zagađenim plastikom.Štetan uticaj plastike na ljudsko zdravlje u svom istraživanju prošle godine uspeo je da dokaže i srpski genetičar Miodrag Stojković.

Revakcina „Sputnjika“ može da se primi i nakon tri meseca

Ruski istraživački institut za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja saopštio je da je vakcina Sputnjik V jednako efikasna i ukoliko se njena druga doza primi nakon tri meseca."Verujemo da je moguće povećati minimalni interval između prve i druge vakcine sa ranije odobrenih 21 dana do tri meseca. Produženje intervala neće uticati na indukovani imuni odgovor na vakcinu, a u nekim slučajevima će ga i pojačati i produžiti," izjavio je direktor Instituta Gamaleja Aleksandar Gincburg.Gincurg ističe da se do ovakvog zaključka dolazi iz njihovog iskustva u korišćenju vakcina koje koriste identičnu adenovirusnu platformu, kao i u "uspešnim kampanjama masovne vakcinacije u Rusiji i brojnim drugim zemljama". Koliko će proizvođači zaraditi od prodaje vakcina? Podsećaju na odluku zdravstvenog regulatora u Argentini koji je produžio interval između dobijanja dve doze.Ovakva odluka obrazložena je težnjama da što veći broj stanovnika dobije makar jednu dozu i da se na taj način smanji broj hospitalizovanih i umrlih, preneo je Njujork Tajms."Verujemo da bi, s obzirom na izuzetno veliku potražnju za vakcinom među stanovništvom, ova odluka značajno ubrzala imunizaciju. Verujemo da je na svakom nacionalnom regulatoru da odluči da li će zadržati 21-dnevni interval između hitaca ili će ga produžiti na najviše 3 meseca", ističe Gincburg.Podsetimo, Ruski fond za direktne investicije (RDIF) je 14. aprila objavio da je Institut Torlak počeo sa proizvodnjom Sputnjik V vakcine. Predsednik Vučić je već narednog dana obišao domaći Institut gde je najavio da bi se ruske vakcine koje su punjene u Srbije mogle u upotrebi da se nađu između 5. i 10. juna.

Evo kako možete da putujete u Grčku do početka sezone

Do 14. maja državljani Srbije mogu da putuju u Grčku sa negativnim PCR testom, koji nije stariji od 72 sata ili sa potvrdom o vakcinaciji koja je završena najmanje 14 dana od dana ulaska u tu zemlju, saopštilo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Deca uzrasta do pet godina su oslobođena testiranja.Ukoliko epidemiološka situacija u Grčkoj bude povoljnija, očekuje se da će za decu biti uvedene olakšice nakon 14. maja, jer turistička putovanja u Grčku najviše planiraju porodice sa malom decom za koju nije omogućena vakcinacija, pa bi obaveza njihovog PCR testiranja predstavljala dodatno finansijsko opterećenje.Putnici su u obavezi da najmanje 24 sata pre ulaska u Grčku popune PLF obrazac prijave koji mogu pronaći na sledećem LINKU i pokažu ga pri ulasku u Grčku.U slučaju porodičnog putovanja, potrebno je popuniti jedan PLF formular za celu porodicu.Sve navedene mere su na snazi do 14. maja, nakon čega Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije očekuje povoljniju epidemiološku situaciju u Grčkoj.U tom slučaju, otvaa se mogućnot da se primene olakšice koje su ranije najavljene, dodaje su svom saopštenju je Ministarstvo turizma.GRČKA OLAKŠICAMA PRIVLAČI STRANE PENZIONERE

Aeroflot odložio obnavljanje letova do Tivta

Ruska avio-kompanija Aeroflot odložila je obnavljanje letova između Moskve i Tivta do daljeg, prenosi portal Exyuaviation. Letovi su prema prvobitnom planu trebali da se obnove tokom prvomajskih praznika.Aeroflot inače, kako se podseća nudi letove za Tivat preko Beograda u saradnji sa svojim partnerom, Er Srbijom. Ruski turisti u Crnoj Gori pozvali su vlasti da omoguće direktne letove, nakon što ih je nedavna zabrana letova između Rusije i Turske do juna ostavila "na cedilu" u Tivtu i Podgorici, podseća Exyuaviation Kako se dodaje, mnogi su koristili Turkish Airlines za letove između dve zemlje. Kao odgovor na to, Air Serbia je povećala cene letova između Tivta i Moskve.Iz Moskve u Tivat inače dolazi dosta putnika, a pre pandemije 2019. godine, ukupno je 631.571 putnik leteo između ta dva grada. Iste godine, Moskva je takođe bila najprometnija destinacija za Er Srbiju prema Tivtu sa preko 7.300 putnika koji su putovali na toj relaciji.SRBIJA IMA 30 MALIH AERODROMA, KOLIKO SU ONI ISPLATIVI?

Grčka zatvara poslednju termoelektranu 2025. godine

Najveća grčka energetska kompanija Public Power Corporation (PPC) saopštila je da odustaje od investicija u svoj pogon za preradu lignita "Ptolemaida 5", koji se još nalazi u fazi izgradnje. Zbog toga će se napuštanje uglja kao izvora energije u Grčkoj dogoditi 2025. godine, tri godine pre prvobitnog plana, prenosi portal Euractiv."Isključenje svih postrojenja na lignit do 2025. godine, pre prvobitnog plana, označava ulazak Grčke u red zemalja koje u potpunosti primenjuju principe čiste energije i istovremeno se okončava transformacija PPC-a u modernog evropskog igrača na tržištu energije," izjavila je grčki državni sekretar za energetiku Aleksandra Sdoukou.Ona je dodala da se grčka oprašta od doba uglja, kao i da ulazi u novi period daljeg razvoja obnovljivih izvora energije i veće konkurentnosti zemlje na energetskom tržištu.Potez je najavljen 22. aprila, nekoliko nedelja nakon što je PPC nadmašio očekivanja u vezi sa svojom prvom "zelenom obveznicom" i time praktično dao vetar u leđa da se zemlja potpuno preorijetiše sa uglja kao izvora energije.Novac koji se prikuplja "zelenim obveznicama" inače se koristi za realizaciju projekata za zaštitu životne sredine i smanjenje poseldica koje nastaju zbog zagađenja.Kompanija se sada, kako se navodi, okreće transformaciji nesuđenog postrojenja za lignit, sa ciljem da ono koristi fosilni gas, umesto uglja.Grčki premijer Kiriakos Mitsotakis je u septembru 2019. godine obećao da će se zavisnost od lignita okončati do 2028. godine. Tada je najavio da će se sve fabrike lignita u toj zemlji, osim jedne zatvoriti do 2023. godine.Međutim, izbacivanje uglja iz upotrebe od strane PPC-a uglavnom je podstaknuto ekonomskim razlozima, jer pre dve godine grčka vlada nije mogla da pronađe kupce za tri elektrane na ugalj koje su u njenom vlasništvu.Razlog je bio i zbog toga što je ta PPC godišnje gubila oko tri milijarde evra, delom i zbog velikog oslanjanja na ugalj."PPC je konačno shvatio da je protraćio milijarde na Ptolemaidu 5 i naneo neizmernu štetu zdravlju ljudi i grčkoj ekonomiji", rekao je Mahi Sideridou iz nevladine organizacije "Evropa bez uglja".Prema njegovim rečima, činjenica da Grčka kao četvrti po redu proizvođač lignita u Evropi napušta taj izvor energije, upravo govori o svemu što ljudi treba da znaju o štetnom uticaju uglja na životnu sredinu."PPC sada treba da usmeri svu svoju pažnju na ogromni potencijal obnovljive energije u zemlji. Nekadašnji korisnici uglja zaslužuju mnogo bolja rešenja od fosilnog gasa", naglašava Sideridou.UGALJ ZASAD OSTAJE NAŠA REALNOST "Stalni rast kazni koje se plaćaju za emisije CO2 pojačava pritisak da se širom Evrope zatvore elektrane koje rade na ugalj, ali prelazak sa uglja na fosilni gas nije konačno rešenje", rekao je Dimitris Tsekeris predstavnik Svetskog fonda za prirodu (WWF) u Grčkoj.On naglašava da će se sa fosilnim gasom dogotiti isto ono što se dogodilo sa ugljem u poslednjih 15 godina, kada su mnoge investicije u taj energent počele da propadaju i postale neisplative."Moramo pronaći održive alternative fosilnim gorivima, a fosilni gas ne može biti deo tog plana", rekao je Tsekeris.Sekretarijat evropske Energetske zajednice (EZ) pozvao je nedavno države, njene članice, među kojima je i Srbija, da ograniče subvencije za sektor energtike u kome se koristi ugalj.Srbija oko 70% struje dobija sagorevanjem uglja, a termoelektrane koje ga koriste subvencioniše uglavnom tako što im daje garancije za kredite, kojima se finansira odsumporavanje i prečišćavanje štetnih gasova.ENERGETSKA ZAJEDNICA PROTOV SUBVENCIJA TERMOELEKTRANAMA

Huawei se zbog američkih sankcija okreće razvoju softvera

Kineska kompanija Huawei saopštila je da se okreće razvoju u oblasti softvera, poput računarskih cloud (oblak) memorija i softvera za pametne automobile, prenosi portal Seebiz. Glavni razlog za taj potez su, kako se navodi američke sankcije koje su se negativno odrazile na poslovanje te kompanije u oblasti hardverskih proizvoda.Nedavno je brend Arkfoks koji pripada proizvođaču automobila BAIC Group, lansirao automobil sa Huawei tehnologijom, a kokpit tog automobila opremljen je Harmoni operativnim sistemom.Upravo taj operativni sistem Huawei je pokrenuo 2019. godine, a ima i mogućnost autonomne vožnje. Kako se navodi, Huawei neće proizvoditi automobile, već će se usredsrediti na tehnologiju koja ih pokreće, a lansirao je i nove proizvode za cloud memorije, kojima će konkurisati kompaniji Alibaba, koja je inače lider na kineskom tržištu.Kompanija Huawei je u saopštenju navela kako se nada da će fokusom na cloud memorije uvećati udeo softverskog i uslužnog poslovanja u svom ukupnom prihodu.Kineski gigant preorijentisao se na proizvodnju softvera, nakon što su američke sankcije usporile prodaju Huawei pametnih telefona i zbog toga što je dospeo na crnu listu poznatu kao Entitetska lista 2019. godine.Ona je kopmaniji ograničila pristup nekim američkim tehnologijama, a prošle godine SAD ih je odvojio od ključnih dobavljača za komponente poluprodovnika koji se koriste u proizvodnji.Predstavnici Huawei-a saopštili su da sada nisu u mogućnosti da dobijaju poluprovodnike i naglasili su da njihovi preokreti u proizvodnji imaju za cilj da pariraju kompaniji Google.Google inače proizvodioperativni sistem Android koji koristi većina pametnih telefona koji su trenutno u upotrebi. HUAWEI: U BRITANIJI STOP ZA 5G OPREMU, U SRBIJI GLAVNI DOBAVLJAČ TELEKOMA

Korona naglo oborila svetsku potrošnju vina

Svetska potrošnja vina u 2020. procenjuje se na 234 miliona hektolitara što je za tri odsto manje u odnosu na 2019. godinu i predstavlja najniži nivo potrošnje od one iz 2002, saopštila je Međunarodna organizacija za vinogradarstvo i vinarstvo (OIV) sa sedištem u Parizu.U izveštaju se procenjuje da je ukupni izvoz iz zemalja koje proizvode vino bio 29,6 milijardi evra, što je pad od gotovo sedam odsto u samo godinu dana. Kao glavnog krivca prozivaju pandemiju Covid 19 zbog čega su mnoge države morale da zatvore kafiće i restorane, a i turizam koji je važan za vinski sektor, generalno je patio.Kako se dodaje, najviše su trpela premium vina, a najveći pad potrošnje beleži Južnoafrička Republika od 19,4% zatim sledi Kina sa 17,4%, Francuska sa 7,8%, Italija sa 7,5%, Španija sa 6.8%.Istovremeno, svetska proizvodnja rasla je i to za jedan odsto u odnosu na 2019. godinu dosegnuvši 260 miliona hektolitara, a ostala je stabilna i površina pod zasadima vinove loze, pa se za prošlu godinu procenjuje na 7,3 miliona hektara."Sektor je visoko koncentrisan, stoga i rizičan. To nam pokazuje da je neophodna njegova diverzifikacija, počevši od potrošnje", izjavio je direktor OIV-a, Pau Roka. Između ostalih ciljeva, ova organizacija radi na tome da vino učini univerzalnijim potrošačkim proizvodom."Azija u kojoj raste potrošnja jedan je od glavnih izazova za vinski svet", zaključio je Roka.REKORDNA PROIZVODNJA VINA U SVETU U 2018. GODINI PADA I POTROŠNJA PIVAVino nije jedino alkoholno piće kojem je opala potrošnja u doba pandemije, preneo je Agroklub. Kako piše AP news, u Češkoj je konzumacija ovog pića pala za pet odsto i to na najniži nivo u gotovo 60 godina. Procene pokazju da je svaki stanovnik te zemlje u prošloj godini popio 135 litara, što je sedam litara po osobi manje u odnosu na 2019.Te godine Česi su trećinu piva, uglavnom sveže točenog popili u pivnicama, a prošle godine se taj udeo smanjio na četvrtinu. Proizvodnja piva, kao je naglašeno, pala je za 1,5 na 20,1 miliona hektolitara. Od toga je izvezeno samo pet miliona hektolitara, a pandemija je prekinula osmogodišnje razdoblje rasta.Globalna proizvodnja vina je u 2018. godini porasla na gotovo rekordan nivo, dok je potrošnja takođe stagnirala.

Sudbina mlekare: Umesto preseljenja u Srbiju, Kravica kraljica

Nakon što je kompanija Belje plus, u sastavu Fortenova grupe, preuzela osiječku industriju mleka Meggle, kompanija u Osijeku danas ima 250 kooperanata i oko 90 zaposlenih, prenosi Poslovni.hr. ...

Nemačka planira nabavku 30 miliona doza „Sputnjika V“

Nemačka namerava da kupi 30 miliona doza ruske vakcine protiv koronavirusa "Sputnjik V" , izjavio je premijer savezne pokrajine Saksonije.Kako prenosi Euronews, Mikael Krečmer objavio je vest na Tviteru, uz komentar da će medicinska sredstva doći u tri tranše od po deset miliona doza, tokom juna, jula i avgusta.Do tada će se verovatno čekati odobrenje Evropske agencije za lekove (EMA) za upotrebu ruske vakcine, a Krečmer je rekao da se nada da će cepivo dobiti dozvolu narednog meseca.Ruska vakcina "Sputnjik V" trenutno je registrovana u 61 zemlji, ali još uvek nije dobila zeleno svetlo evropskog regulatornog tela.Nemački ministar zdravlja Jens Špan prethodno je najavio da će zemlja otpočeti pregovore sa Rusijom o eventualnoj nabavci vakcine.Prema rezultatima treće faze III kliničkog ispitivanja, "Sputnjik V" je efikasna u 91,6 odsto slučajeva. "Sputnik V", ako bi na kraju bio odobren, bila bi prva nezapadna kovid-vakcina koja je dobila zeleno svetlo EU.

Britansko obrazovanje studentima iz regiona dostupno i nakon Bregzita

Univerziteti u Velikoj Britaniji tek treba da prouče i sagledaju situaciju koja je u toj zemlji aktuelna nakon njenog izlaska iz Evropske unije. Ipak, ne očekuju se veće promene, iako još nije sasvim jasno kako će funkcionisati razmena studenata koja se preko Erazmus programa odvija među članicama EU.Tom Rhodes sa City College (Gradskog koledža) Evropskog kampusa Univerziteta York, podseća da su britanski standardi u obrazovanju visoki, a njeni univerziteti spadaju među najbolje u svetu.Zobg tog su popularna destinacija za brojne strane studente, ali su kako Rhodes objašnjava važni i za britanski ekonomiju jer utiču na njen bruto domaći proizvod (BDP).Kako naglašava tome doprinose studenti, ali i naučna istraživanja koja se obavljaju na univerzitetima.On podseća da su trenutno posebna važna ona istraživanja koja se odnose na vakcinu AstraZeneca, koja se sprovode na Univerzitetu Oksford."Sve se promenilo, ali mi se trudimo da budemo fleksibilni, da se prilagodimo u da budemo kreativni u učenju," kaže Rhodes.Kaže i da si mnogi univerziteti u Velikoj Britaniji trenutno prazni zbog pandemije, ali dodaje da je vakcinacija u toku, pa se nada da će njeno uspešno sprovođenje obezbediti bolju uslove za narednu školsku godinu.Rhodes smatra da je pandemija pokazala koliko je zapravo važno obrazovanje, dok je sa druge strane onlajn nastava donelo velike promene u studiranju.Velika Britanija je krajem prošle godine i zvanično izašla iz evropske Unije, a univerziteti kako Rhodes naglašava tek treba da utvrde koliko je će to uticati na britansko društvo.OSNOVNE I MASTER STUDIJE EVROPSKOG KAMPUSA UNIVERZITETA YORK DOSTUPNE I U REGIONU "Zbog pandemije to je još veći problem za nas, ipak ne bi trebalo očekivati neke veće promene" napominje Rhodes.Rukovodstva na britanskim univerzitetima prema njegovim rečima gaje izvesnu zabrinutost i trenutno istražuju šta Bregzit zapravo znači za njih.Veliki problem kako dodaje mogao bi da bude Erazmus program za razmenu studenata, koji se odvija među članicama Evropske unije i tek ostaje da se vidi kako će se on obavljati nakon Bregzita.Sa druge strane, postavlja se pitanje šta to znači za studente iz Srbije, ali i one iz drugih kajeva sveta, koji će prilikom prijave za studiranje na britanskim univerzitetima možda imati manju konkurencijom, ako se studenti iz EU budu manje prijavljivali.Gregory Dikaios, koji na City Colledge u Solunu obavlja funksciju šefa službe za odabir studenata kaže da se u okviru te institucije studentima nudi mogućnost da studiraju i ostanu blizu svojih domova.Sa druge strane, nudi im se vrhunsko obrazovanje i o tome prema njegovim rečima svedoče brojni srpski studenti koji kod njih godinama studiraju."Neki od tih mladih ljudi nastavljaju akademsku karijeru, kada se vrate kući," dodaje Dikaios.Napominje i da City Colledge organizjue i dualni programe za menadžere, koji su dostupni i u Beogradu, a svi koji žele da studiraju na Citz Colledge ili da pohađaju takve programe mogu da se obrateSvi koji žele da studiraju ili da pohađaju takve programe, kako naglašava, mogu da se prijave njihovim predstavnicima u Beogradu.

Brisel priprema tužbu protiv jednog proizvođača vakcina

Evropska komisija priprema pravni postupak protiv proizvođača vakcina AstraZeneca, navelo je pet briselskih diplomata za portal Politico. Komisija je to pitanje pokrenula na sastanku ambasadora u sredu, tok...

Francuska prva testira digitalne sertifikate za putovanje

Francuska je postala prva država članica EU koja je započela testiranje digitalnog sertifikata za putovanje kao deo plana Brisela da se ljudima omogući da do leta putuju slobodnije unutar EU.Aplikacija TousAntiCovid, deo državnog programa za registrovanje kontakata sa zaraženima koronom, nadograđena je tako da čuva negativne rezultate testa Covid-19 na mobilnim telefonima putnika. Od ove nedelje testiraće se na letovima za Korziku i prekomorske destinacije.Testiranje će biti produženo od 29. aprila kako bi obuhvatilo i potvrde o vakcinaciji, rekli su zvaničnici za Le Monde, a sistem bi na kraju mogao biti usvojen za javne događaje poput koncerata, festivala i sajmova, mada ne i za barove i restorane.EU na korak od uvođenja kovid-sertifikata za putovanja

Bajden odlučuje o sudbini rudnika Rio Tinta u Arizoni

Kompanija Rio Tinto koja u Srbiji planira da iskopava litijum, više od dve decenije pokušava da otvori rudnik bakra u američkoj državi Arizoni, koji bi bio najveći podzemni rudnik tog tipa u svetu, prenosi agencija Rojters. Sudbina tog posla za sada je u rukama predsednika Džoa Bajdena, ali i dela lokalnog stanovništva koje se protivi namerama Rio Tinta.Među najglasnijim protivnicima Rio Tintovog rudnika bakra u Arizoni koji bi trebalo da se otvori blizu grada Superior su lokalni Indijanci iz plemena Apača, ekolozi, kao i bivši rudari iz tog mesta.Američki predsednik Džo Bajden stavio je njihov rudarski projekat na čekanje, prošlog meseca, jer su zbog njegove izgradnje pobunila lokalna plemena lokalnih Apača.Rezerve rudnika su inače procenjene na oko 40 milijardi tona bakra, a pre sedam godina Obamina administracija pokrenula je složen proces na zahtev Rio Tinta.Kompanija naime želi da dobije tri hiljade hektara njenog zemljišta za potrebe budućeg rudnika, dok bi država zauzvrat dobila 4,5 hiljada hektara njenog zemljišta koje poseduje u blizini.Predstavnik lokalnog plemena Apača Vendsler Nosie, 18 meseci je vodio protest protiv rudnika i dobio je široku podršku za svoj aktivizam. Uzgred, tome je kako se dodaje doprineo i sam Rio Tinto jer je u maju prošle godine minirao 46 hiljada godina stare pećine australijskih aboridžina.U BEOGRADU ODRŽAN PROTEST EKOLOŠKI USTANAK STAV LOKALNIH POLITIČARAPolitičari u gradu Superioru koji ima oko tri hiljade stanovnika podstiču Bajdena da se predomisli, jer bi im zamena zemljišta omogućila širenje aerodroma, razvoj industrijskog parka i izgradnju novih stanova po pristupačnim cenama, pomogla bi i lokalne biznise, ali i Bajdenov plan o izradi električnih automobila.Rio Tinto je obećao da će ako otvori rudnik bakra zaposliti 1400 radnika sa prosečnom platom većom od 100 hiljada dolara godišnje, za poreze bi navodno plaćao 280 miliona godišnje, dok bi državnoj ekonomiji obezbeđivao oko milijardu dolara.Neke studije su na kraju pokazale da će Rio Tinto gradu Superioru plaćati svega 350 hiljada dolara poreza godišnje, daleko manje od milion dolara, koliko je potrebno za policiju, vatrogasace i puteve, u slučaju da se rudnik otvori.Kompanija je kasnije saopštila da bi gradu mogla da plaća veći porez, mogla bi da mu garantuje snabdevanje vodom, a poklonila bi i 1,2 miliona dolara lokalnim školama.Rio Tinto je na području planiranog rudnika već iskopao rudarsko okno dubine gotovo dva kilometra, a bakar planira da iskopava tehnikom block caving, potkopavanjem i urušavanjem rudnog ležišta, zbog čega bi se verovatno pojavio krater širok tri kilometra i dubok oko 304 metra.Naglašava se da bi ta metoda oštetila podzemne vode koje napajaju dva lokalna izvora, kao i da je na to ukazano u studiji koju su izradile američke službe zadužene za održavanje šuma. U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA "Ova zemlja će biti bezvredna ako sa njom nema vode," rekao je Henri Munoz, koji predvodi grupu bivših rudara, takođe velikih protivnika ovog projekta.Rio Tinto u Arizoni obećava da će njihov budući rudnik raditi nekoliko decenija, pre nego što nastane krater koji će progutati čitavu lokaciju, uz proučavanje mogućnosti da se to spreči.Ležište bakra u Superioru je otkriveno 1995. godine, a Rio Tinto i njegov manjinski partner BHP Group do sada su potrošili više od dve milijarde dolara za istraživanja i uklanjanje stare topionice.Rio Tinto Vlada Srbije već je proglasila strateškim partnerom u planiranom projektu za iskopavanje litijuma u dolini reke Jadar.Međutim, kompanija se suočila sa otporom lokalnih meštana, kao i stručne javnosti koji ukazuju na moguće ekološke incidente, po kojima je Rio Tinto inače poznat u svetu.

Emisije CO2 u svetu porasle za pet odsto

Globalne emisije ugljen-dioksida (CO2) koje nastaju proizvodnjom energije ove godine su veće za skoro pet posto, zbog privrednog oporavka od pandemije, objavila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) u svom izvštaju. Ovogodišnji rast zagađenja IEA pripisuje sve većem korišćenju uglja u proizvodnji struje.U izveštaju se naglašava da raste tražnja za fosilnim gorivima, čak i u Evropi, ali daleko manje nego u Aziji koja važi za najvećeg zagađivača.Globalni energetski izveštaj koji je IEA objavila za 2021. godinu predviđa da će emisije karbonskog dioksida porasti na 33 milijarde tona ove godine.U poređenju sa prošlom godinom to predstavlja rast od 1,5 milijardi tona i predstavlja najveći pojedinačlni skok u periodu dužem od 10 godina."Ovo je zastrašujuće upozorenje da je ekonomski oporavak od krize Covida 19 trenutno sve samo ne održiv za našu klimu", rekao je izvršni direktor IEA, Fatih Birol, a prenela agencija Hina.Cilj najnovijeg izveštaja je, kako se dodaje da "pritisne" određene zemlje da vode računa o klimatskim promenama.Prošle godine, kad se potrošnja energije smanjila zbog pandemije, emisije CO2 koje su povezane sa korišćenjem energije pale su za 5,8%, na 31,5 milijardi tona, dok su godinu dana ranije iznosile rekordnih 33,4 milijarde tona.OVE GODINE EMISIJA CO2 U SVETU OPALA ZA 7 ODSTO ENERGETSKE POTREBE ZEMALJA U RAZVOJUOve godine očekuje se da globalna potražnja za energijom naraste za 4,6%, najviše zbog potreba zemalja u razvoju i to bi kako se dodaje u zveštaju, moglo da premaši nivo iz 2019. godine.Potražnja za svim fosilnim gorivima ove godine raste, a ugalj i gas, kako se očekuje, tražiće se mnogo više nego 2019. godine.Očekivani porast potrošnje uglja premašuje korišćenje obnovljivih izvora energije za gotovo 60% iako što rste potražnja za solarnom energijom, energijom vetra i vode. Više od 80% rasta tražnje za ugljem očekuje se u Aziji, naročito u Kini.Potrošnja uglja u Sejedinjenim Državama i EU takođe raste, ali će ostati znatno ispod nivoa pre krize, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energetiku.

Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj Gori

U slučaju da Crna Gora odluči za zatraži međunarodnu arbitražu zbog izgradnje auto-puta koji gradi i kreditira Kina, to će moći da učini samo u Kini, pred tamošnjim arbitražnim sudom. To je odredba iz ugovora o kontroverznom kreditu kineske Eksim banke od milijardu evra za izgradnju budućeh auto-puta Bar–Boljari koji je već dugo tema u crnogorskoj javnosti. Crna Gora je nedavno i zvanično priznala da ne može da ga otplaćuje i zatražila je pomoć EU u refinansiranju tog kredita. Brisel je dao negativan odgovor. Kako piše Politika, u ugovoru crnogorske vlade sa kineskim koznorcijumom piše da se Crna Gora "neopozivo odriče imuniteta po osnovu suverenosti ili na drugi način za sebe ili svoju imovinu" u vezi sa bilo kojim arbitražnim postupkom. U ugovoru još piše da bilo koji spor koji nastane iz ili u vezi s ovim ugovorom biće razrešen putem prijateljskih konsultacija. "Ukoliko se rešenje ne može postići putem tih konsultacija, svaka strana će imati pravo da preda taj spor na arbitražu Međunarodnoj privrednoj i trgovinskoj arbitražnoj komisiji Kine (CIETAC). Arbitraža će se sprovesti u skladu s arbitražnim pravilima CIETAC-a koja su na snazi u vreme predaje na arbitražu. Arbitražna odluka će biti konačna i obavezujuća za obe strane. Mesto arbitraže biće Peking.” Crna Gora tuži kinesku firmu zbog uništavanja reke TareSrbija se takođe zadužuje kod Eksim banke radi izgradnje infrastrukturnih projekata, za koje su angažovane firme iz Kine. Ti poslovi su ugovoreni protivno domaćem zakonu o javnim nabavkama. Na primer, za izgradnju deonice Obrenovac-Ljig na Koridoru 11 Srbija se zadužila 301 milion evra, za deonicu autoputa od Preljine do Požege 396 miliona evra, a za obnovu pruge Novi Sad-Subotica-Kelebija oko 880 miliona evra.Grejs period za kredite za prugu Novi Sad-Subotica-Kelebija i deonicu Preljina-Požega je pet godina, što znači da će Srbija početi da ih vraća 2024. godine.Rok otplate za oba kredita je 15 godina, dok godišnja kamata za prvi kredit iznosi dva, a za drugi kredit tri odsto.Kineski krediti od milijardu evra mimo domaćeg zakona

Organizovani kriminal nikad veća opasnost za EU

Organizovani kriminal nikada nije predstavljao toliko visoku opasnost za EU i njene građane kao danas, objavio je Europol u svom izveštaju o proceni organizovanog kriminala za 2021.Pandemija COVID-19 i potencijalne ekonomske i socijalne posledice idealni su uslovi za širenje organiziranog kriminala u EU. U pandemiji je potvrđena ključna karakteristika kriminalnih mreža a to je njihova brzina u prilagođavanju i kapitalizacija promena u okruženju u kojem deluju. Sve prepreke za ostale postaju prilike za kriminalce, ocenjuje Europol.Poput poslovnog okruženja, jezgro kriminalne mreže čine menadžerski slojevi i terenski operateri. Ovo jezgro okruženo je nizom aktera povezanih sa kriminalnom infrastrukturom koja pruža usluge podrške.Sa skoro 40 procenata kriminalnih mreža aktivnih u trgovini drogom, proizvodnja i trgovina drogom i dalje je najveći kriminalni posao u EU.Trgovina ljudima i eksploatacija ljudi, šverc migranata, mrežne i vanmrežne prevare i imovinski kriminal predstavljaju takođe značajne pretnje građanima EU.Kriminalci generišu korupciju. Gotovo 60% kriminalnih mreža umešano je u korupciju.Kriminalci godišnje naprave i operu milijarde evra. Obim i složenost aktivnosti pranja novca u EU ranije su bili potcenjeni. Profesionalni perači novca uspostavili su paralelni podzemni finansijski sistem i koriste bilo koja sredstva za infiltraciju i podrivanje evropskih ekonomija i društava.Kako su se prale pare u Srbiji Zakonske poslovne strukture koriste se za sve vrste kriminalnih aktivnosti koje imaju uticaj na EU. Više od 80% kriminalnih mreža aktivnih u EU koristi legalne poslovne strukture za svoje kriminalne aktivnosti.Kriminalci su digitalni domoroci. Praktično sve kriminalne aktivnosti sada sadrže neke mrežne komponente, a mnogi zločini su u potpunosti migrirali na mreže. Kriminalci koriste šifrovanu komunikaciju da bi se međusobno umrežili, koriste društvene medije kako bi došli do šire publike za oglašavanje ilegalne robe ili širenje dezinformacija.

Pakistan privremeno blokirao društvene mreže

Pakistan je privremeno blokirao društvene mreže u pokušaju da izvrši represiju protiv nasilne terorističke grupe i spreči demostrante da ometaju molitve uoči Ramazana u petak, piše TechCrunch.Ranije ove nedelje Pakistan je zabranio islamističku grupu Tehrik-i-Labaik Pakistan nakon što su organi vlasti ugapsili lidera ove grupe, što je izazvalo burne proteste u državi.U naredbi pod nazivom „Potpuno blokiranje platformi društvenih medija“, pakistanska vlada naložila je u petak Upravi za telekomunikacije da blokira platforme društvenih medija, uključujući Tviter, Fejsbuk, Vocap, Jutjub i Telegram, od 11 do 15 sati po lokalnom vremenu.Iako je Pakistan, poput svog suseda Indije, u prošlosti privremeno ukidao pristup telefonskim pozivima, ovo je prvi put da je Islamabad izdao opštu zabranu društvenih medija u zemlji.Pakistan je istraživao načine da preuzme veću kontrolu nad sadržajem digitalnih usluga poslednjih godina, a prema nekim aktivistima, država je preduzimala i ekstremnije mere bez mnogo objašnjenja.

Materija u „magičnim pečurkama“ pokazuje pozitivne rezultate za lečenje depresije

Psihodelična materija psilocibin, koja se nalazi u „magičnim pečurkama“ pokazuje jednako dobre rezultate kao konvencionalni tretmani za depresiju, pokazuje nova studija koja je još uvek u ranim fazama, piše BBC.Ali kada je reč o aktivnom poboljšanju blagostanja i sposobnosti ljudi da osećaju zadovoljstvo, psihodelični lek je možda imao snažniji efekat, navodi studija.Psihodelične supstance proučavaju se za čitav niz problema sa mentalnim zdravljem, ali naučnici ističu da je potrebno još dodatnog istraživanja.Naučnici iza studije kažu da postoji „apetit za novim tretmanima“ koji imaju drugačiji pristup lečenju mentalnog zdravlja. Učesnici studije, kojih je bilo 59, dobili su ili psilocibin ili uobičajene antidepresive, kako bi uporedili dejstvo oba tretmana.Naučnici iz Centra za psihodelična istraživanja u londonskom Imperial koledžu merili su raspoloženje i funkcionisanje učesnika koristeći različita merila.Prvenstveno su ocenjivali simptome depresije kod ljudi na osnovu njihovih odgovora na pitanja o snu, energiji, apetitu, raspoloženju i samoubilačkim mislima.Prilikom ovog ocenjivanja, psilocibin postigao je iste rezultate kao i konvencionalni antidepresivi.Svih 59 učesnika videlo je uporedivo smanjenje simptoma depresije.Ali prema nekim drugim merilima - iako nisu bila primarni fokus naučnika - psihodelični lek se pokazao znatno bolje.To uključuje želju za radom i socijalno funkcionisanje, mentalno blagostanje i sposobnost osećaja sreće.Ova studija je među prvima koja je psilocibin upoređivala sa tradicionalnim antidepresivima.

Skuplje cigarete mogu da ubrzaju izlazak iz krize?

Krojenje fiskalne politike će biti ključno za rešavanje socio-ekonomskih posledica pandemije, a jedna od glavnih mera moglo bi da bude i povećavanje poreza i akciza na duvan, zaključci su Tehničkog priručnika o poreskoj politici i administraciji duvana koji je objavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO).„Intervencije kao što je oporozivanje duvana – koji pomažu u smanjivanju konzumiranja duvana, poboljšavaju zdravlje stanovništva i povećavanju prihode državnih vlada – treba da budu deo sveobuhvatne strategije za izgradnju uspešnog oporavka,“ piše u priručniku.Priručnik bi trebalo da pomogne donosiocima odluka da organizuju najdelotvornije oporozivanje duvana u svojoj državi, a SZO veruje da bi se na ovaj način moglo uštedeti i do 1.400 milijardi dolara, koliko se na svetskom nivou godišnje potroši na zdravstvene troškove i smanjenu produktivnost zbog posledica korišćenja duvana.Oporozivanje duvana ne bi sačuvalo samo novac, već i ljudske živote, jer godišnje od posledica pušenja umre osam miliona ljudi.U 2018. godini je samo 38 zemalja u kojima živi 14 odsto svetske populacije, imalo dovoljno visoke poreze na duvan - što znači da oporezuje najmanje 75% cene ovih proizvoda koji štete zdravlju, ističe SZO. Oni dodaju da se primenom dokazanih politika poput poreza na duvan mogu izbeći troškovi koje duvanska industrija stvara lokalnim zajednicama i nacijama.Korona nam je pokazala koliko globalna ekonomija zavisi od zdravlja svih ljudi i zato je ulaganje u javno zdravlje glavni put ka ekonomskom opravku, zaključuje SZO.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.