Belgijsko ministarstvo unutrašnjih poslova bilo je meta sajber napada, tokom kog su hakeri dobili pristup čitavom računarskom sistemu te institucije. Belgijski stručnjaci kažu da je napad verovatno iz...
Španska digitalna platforma za dostavu preuzeće više kompanija Delivery Hero grupe u okviru serije zasebnih akvizicija, navodi se u saopštenju te kompanije. Glovo će preuzeti brend Dones...
Malta je uspela da vakciniše 70% svoje odrasle populacije najmanje jednom dozom vakcine protiv korona virusa, prenela je agencija Rojters. Ta država je tako postala prva zemlja članica Evropske unije koja je postigla kolektivni imunitet protiv Covida 19.Država koja se sastoji iz nekoliko malih mediteranskih ostrva imala je u proseku tri nova slučaja virusa svakog dana tokom protekle nedjelje, sa 0,2% pozitivnih testova."Na Malti se svakih pet sekundi primi po jedna vakcina", rekao je ministar zdravlja u Vladi Malte, Kris Fern.On je rekao da je 42% odrasle populacije na Malti primilo dve doze vakcije protiv korona virusa.Kako se navodi, trenutno mogu da se vakcinišu svi stanovnici Malte koji su stariji od 16 godina. Fern je rekao da će se deca stara 12 i više godina takođe vakcinisati kada organi EU koji su zaduženi za zdravstvo daju zeleno svetlo za taj korak.EU NA KORAK OD UVOĐENJA KOVID-SERTIFIKATA ZA PUTOVANJA Takođe, on je najavio da će obavezno nošenje maski na otvorenom biti ukinuto 1. jula za vakcinisane ljude i ta odluka će trajati sve dok je epidemiološka situacija stabilna.Zdravstvene Malte vlasti ranije su najavile da nošenje zaštitne maske više neće biti obavezno na plažama od 1. juna.Na Malti, zemlji u kojoj živi i radi dosta građana Srbije, kao i Severne Makedonije, ukinuta su epidemiološka ograničenja za teretane i bazene.Radno vreme restorana, koji su ranije radili do 17 časova, produženo je do ponoći.
Bruto domaći proizvod (BDP) Nemačke je u prvom kvartalu međugodišnje opao za 3,1 odsto, saopštila je Savezna stastistička služba Nemačke (Destatis). Desezonirano smanjenje ukupne privredne akti...
Za dva meseca u Hrvatskoj će biti dostupne nove lične karte, prenosi portal Index.hr. Građani će moći da ih koriste i kao zdravstvene knjižice, a biće im na raspolaganju i mobilna aplikacija koja će omogućiti korišćenje ličnih karata na mobilnim telefonima ili tabletima. Novi Zakon o ličnim kartama u Hrvatskoj, kako se navodi, stupa na snagu 2. avgusta i donosi brojne novine.Pored novog izgleda, nove lične karte sadržaće, biometrijske identifikatore građana, odnosno prikaz lica i dva otiska prsta.Na poleđini lične karte, kako stoji u Pravilniku, ostaće prostor za unos podataka o matičnom broju osiguranika uz obavezno zdravstveno osiguranje, što znači da će nova lična karta moći da se koristi umesto zdravstvene knjižice.Nove lične karte u Hrvatskoj moći će u potpunosti da zamene pasoš i da se koriste u svim zemljama, ne samo u zemljama EU, naglasio je MUP Hrvatske.NALED: UKINUTI ZADRAVSTVENE KARTICE, DOVOLJNE SU ČIPOVANE LIČNE KARTE LIČNE KARTE I NA MOBILNIM TELEFONIMAKako se naglašava stvaraju se i tehnički preduslovi za upotrebu elektronskih funkcionalnosti kartice na drugim uređajima, mobilnim telefonima i tabletima, a ne samo na računarima.Nakon preuzimanja nove lične karte, građani moći da aktiviraju svoju digitalnu karticu na portalu www.eid.hr u svega tri koraka:- prijavom na portal i promenom lozinke;- preuzimanjem besplatnog softverskog paketa i uputstva za aktiviranje elektronskog dela lične karte;- aktiviranjem elektronskog dela i promenom početnog PIN-a.Posle toga, građani će moći da preuzmu mobilnu aplikaciju koja će omogućavati lako prijavljivanje u sistem e-Građani, kao i važeće elektronsko potpisivanje putem mobilnih telefona ili drugih uređaja, poput tableta.U tim slučajevima, kako se navodi u novom zakonu, aplikacija će moći da zameni potpis na ličnoj karti.Prema Uredbi Evropske unije, nove lične karte će imati i dvoslovne oznake države koja je izdaje karticu u plavom pravougaoniku i biće okružena sa 12 žutih zvezdica.Otisci prstiju neće se uzimati deci mlađoj od 12 godina, a propisano je da rok za postepeno ukidanje ličnih karata koje ne ispunjavaju nove kriterijume bude deset godina.Nove lične karte će važiti pet godina, a ona koja je izdata osobama starijim od 70 godina važiće 40 godina.Biće moguće da bilo koji roditelj podnese zahtev i preuzme ličnu kartu svog deteta, a predviđa se i obaveza pribavljanja lične karte za osobe koje su navršile 16 godina.Lične karte će prema novom zakonu morati da imaju i osobe kojima je sud dozvolio sklapanje braka, kao i oni ljudi kojima je dozvoljeno da borave u Hrvatskoj.U Srbiji je ukidanje zdravstvenih kartica, odnosno knjižica, predlagala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj još 2019. godine u 11-tom izdanju svoje Sive knjige.Ta organizacija tada je tvrdila da su za korišćenje zdravstvenih usluga dovoljne lične karte sa čipovima, a da su nove zdravstvene kartice suvišne.
Singapurska kompanija Breathonix predstavila je izdisajni test (breath test), sličan alko-testu koji koristi saobraćajn policija, za koji tvrde da može detektovati prisustvo koronavirusa u roku od jednog minuta, prenosi CNA.Tamošnja Uprava za zdravstvene nauke (Health Sciences Authority) je dala preliminarnu dozvolu za upotrebu testa, a probe novog medicinskog rešenja će se koristiti na kopnenom prelazu u grad-državu, uz nadzor Ministarstva zdravlja.BreFence Go radi tako što detektuje čestice koje nastaju tokom biohemijskih reakcija u telu, a baziran je a tehnologiji za otkrivanje raka, koji Breathonix trenutno predstavlja.Varijanta sistema za otkrivanje COVID-19 je prošao klinička ispitivanja na tri lokacije između juna 2020. i aprila ove godine.Kao glavnu prednost ovog medicinskog rešenja proizvođač nga mogu primenjivati i ljudi koji nemaju medicinsko obrazovanje.Za sada, pojedinci za koje su izdisajnim testom utvrdi da su kovid-pozitivni moraće da infekciju potvrde PCR testom.
Stare aborižinske pećine u klisuri Juukan Gorge u Zapadnoj Australiji koje je pre tačno godinu dana uništila rudarska kopmpanija Rio Tinto i dalje su nezaštićene, piše The Guardian. Taj incident koji je ispratila svetska javnost, pokrenuo je pitanje zakonskog definisanja kulturnog nasleđa starosedelaca Australije.Incident u kome su stare pećine uništene miniranjem dogodio se 24. maja 2020, na lokaciji rudnika gvožđa.Ugled Rio Tinto zbog incidenta koji se dogodio pre godinu dana u Zapadnoj Australiji je narušen, ali su zakoni, politika kao i odnosi moći koji su do njega doveli uglavnom ostali nepromenjeni.Vlada Zapadne Australije odbila je da se obaveže da moratorijumom zaustavi uništavanje lokaliteta na kojem se nalazi drevna kulturna baština australijskih aboridžina, uprkos preporukama saveznih državnih organa.Kako se naglašava, još ne postoji zakonska garancija da lokacija u klisuri Juukan ne može da bude ponovo uništena.Novi ministar za poslove sa aboridžinima, Stiven Davson, izjavio je da će se zakoni o aboridžinskom nasleđu naći u parlamentu tokom druge polovine 2021. godine.Do tada će važiti trenutni sistem koji omogućava da korisnici zemljišta, kao što su rudarske kompanije, mogu da zatraže dozvolu za izvođenje radova na mestima koja su registrovana kao aboridžinsko nasleđe i naruše njihov izgled.Davson je objasnio da će se određeni članovi novog zakona odnositi na širok spektar aktivnosti i radova, uključujući i nadogradnju puteva. Cilj je kako se dodaje da se zaštiti nasleđe naroda starosedelaca Australije, odnosno da takvim projektima ne dolazi do incidenata poput prošlogodišnjeg u klisuri Juukan Gorge.Ove godine, kako se navodi, data su dva odobrenja kompaniji Fortescue Metals Group koja želi da nadogradi putnu infrastrukturu u svom rudniku gvožđa u regionu Pilbara u Zapadnoj Australiji.Tradicionalni vlasnici klisure Juukan, aboridžinske zajednice Puutu Kunti Kurrama i Pinikura, izrazili su sumnju da će novi zakon sprečiti neku eventualnu buduću tragediju.BBC: RIO TINTU NALOŽENO DA OBNOVI ABORIDŽINSKE PEĆINE U AUSTRALIJI "Rio Tinto je uništio sveto mesto u klisuri Juukan, jer su im zakoni to dozvoljavali, a ljudi koji su odgovorni za razvoj i nadgledanje tih zakona nisu ih zaustavili", rekla je Carol Meredith iz kompanije PKKP Aboriginal Corporation.Kao jedno o rešenja pominje se i pravo veta na planirane radove kojim bi se sprečilo uništavanje kulturnog nasleđa. Ono bi se dodelilo tradicionalnim vlasnicima zemljišta, u ovom slučaju aboridžinima.Parlamentarni predstavnici ukazuju i na činjenicu da australijski Zakon o zemljišnim pravima, u teoriji, tradicionalnim vlasnicima pruža mogućnost da se usprotive i kažu "ne" nekom projektu.Međutim, kako se dodaje, pregovore domorodaca sa rudarskim kompanijama reguliše Zakon o zavičajnom naslovu (Native Title Act) koji nije efikasan za zaštitu kulturne baštine.Sa druge strane zastareli zakoni Zapadne Australije daju ovlašćenje kompanijama da uništavaju životnu sredinu na svojim gradilištima, bez mogućnosti da ih neko u tome zaustavi.KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE "Kada imate tako velike i prestižne kompanije kao što je Rio Tinto, koje smatraju da mogu i da treba da unište kulturno nasleđe u klisuri Juukan, onda vam je potreban odgovarajući zakon", rekao je Džejms Ficdžerald iz Australazijskog centra za korporativnu odgovornost.On je rekao da je globalna reakcija koja je ispratila prošlogodišnji incident iznenadila vladu Zapadne Australije, kao i celokupnu rudarsku industriju, jer su svi oni smatrali da će se taj nemili digađaj brzo zaboraviti.Rio Tinto je uveo moratorijum na sve radove u krugu od 10 kvadratnih kilomatara od klisure Juukan i obavezao se da će ponuditi odštetu tradicionalnim vlasnicima zemljišta.Oštrije kažnjavanje menažera Rio Tinta zbog rušenja pećina zatražili su i akcionari te kompanije, pa su glavni menažeri dali ostavku nna svoje funkcije.Kompanija Rio Tinto namerava da eksploatiše rudu jadarit u Srbiji. Budući rudnik nalazio bi se u dolini reke Jadar blizu Loznice, a iz jadarita bi se izdvajao litijum koji se kortisti za proizvodnju električnih baterija.Projektu Rio Tinta u Srbiji usprotivili8 su se građani i ekološke organizacije, ali Vlada Srbije tvrdi da sa tom kompanijom želi da osnuje partnerski odnos.
Gotovo dve decenije od kada je kompanija Epl (Apple) otvorila svoju prvu maloprodajnu radnju, kompanija Google je odlučila da učini isto, pa će ovog leta u Njujorku otvoriti svoj prvi Google Store, prenosi CNN.Guglova prodavnica će se nalaziti kancelarije u njujorškoj četvrti Čelsi, gde radi dosta ljudi zaposlenih u toj kompaniji. Gugl u Njujorku zapošljava više od 11.000 ljudi.Neki od predmeta koje će Gugl prodavati u svojim radnjama su: Pixel telefoni, uređaji Nest, Fitbit kao i Pixelbooks.Slično konceptu Genius Bar koji je razvio Epl, Gugl će zaposliti stručnjake koji će pomagati kupcima da reše probleme, poprave ispucali ekran ili im pomognu u instalaciji određenih programa i aplikacija."Mnogi kupci i dalje žele da isprobaju neki uređaj pre nego što ga kupe i naviku se na njega, vide kakav mu je zvuk, kako izgleda u njihovoj ruci ili na stolu", dodaje se u saopštenju kompanije.Google je ranije saopštio da je prodaja hardvera posao vredan više milijardi dolara, ali precizniji podaci o tome još nisu dostupni.GUGL ĆE POČETI DA PLAĆA MEDIJIMA ZA PRENOS NJIHOVOG SADRŽAJA Tokom nekoliko godina kompanija je otvorila privremene prodavnice hardvera u Njujorku, Čikagu i Londonu, gde su kupcima bile dostupne razne radionice, kao i dodatni interaktivni sadržaji.Google se za sada kod prodaje svojih uređaja oslanja na svoju, ali i druge veb stranice, poput Best Buy i Amazona.Iako je Epl bio uspešan u otvaranju prodavnica širom sveta, sa drugim kompanijama to nije bio slučaj. Microsoft je ranije otvarao prodavnice u kojima su ljudi mogli da isprobaju njihove usluge, njihov softver i hardver, ali je prošle godine najavio njihovo zatvaranje i saopštio da će se fokusirati na onlajn prodaju.Lokacija Guglove prodavnice u Njujorku biće udaljena samo nekoliko blokova od prodavnice Apple Store.
Startap ekosistem u jugoistočnoj Evropi se aktivno razvija, pri čemu se posebno ističe kompanije u najranijoj fazi finansiranja. S obzirom na svoju veličinu u poređenju sa tržištem EU, "rizični kapita...
Generalni direktor i osnivač kompanije Bite Dance Žang Iming (Zhang Yiming) objavio je da se povlači sa svoje pozicije, preneo je The Verge. Bite Dance je vlasnik Tik Tok-a, društvene mreže koja je od te kompanije napravila najuspešniji startap na svetu.Na mesto Žanga Iminga, koji će preći na drugo mesto u kompaniji dolazi Liang Rubo, njegov kolega sa kojim je 2012. i osnovao Bite Dance.Liang u kompaniji trenutno vodi sektor ljudskih resursa, Iming svoju ostavku objašnjava činjenicom da se previše oslanja na ideje koje je imao pre osnivanja kompanije."Mislim da neko drugi može bolje da utiče na napredak u svakodnevnom upravljanju kompanijom. Istina je da mi nedostaju neke veštine koje čine idealnog menadžera", tvrdi Žang.Zamena u kompaniji koja je vlasnik Tik toka trebalo bi da se obavi tokom narednih šest meseci, a će se dogoditi tokom narednih šest meseci, a Žangova nova uloga trebalo bi da bude usredsređena na dugoročnu strategiju, korporativnu kulturu i društvenu odgovornost kompanije.Promena na čelu rukovodstva ne bi trebalo da previše utiče na poslovanje Tik Toka, društvene mreže koja je prošle godine suočavala sa pokušajima zabrane u Sjedinjenim Američkim Državama od strane administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa.DOMAĆI BRENDOVI NEDOVOLJNO PRIPREMLJENI ZA TIK TOK GENERACIJU
Kinesko udruženje za internet finansije, Kinesko udruženje banaka (CBA), kao i Udruženje za plaćanje i kriling zabranili su pružanje usluga u vezi sa kriptovalutama, preneo je portal Breakingthenews. Pored toga, zabrana se odnosi i na rad sa kompanijama koje posluju u oblasti kriptovlauta."U poslednje vreme su skočile cene kriptovaluta, pa su strmoglavo pale. Poraslo je i spekulativno trgovanje kriptovalutama, koje ozbiljno narušava sigurnost imovine ljudi i remeti normalan ekonomski i finansijski poredak", navodi se u zajedničkom saopštenju tih udruženja.Kako se dodaje, ovaj potez dolazi nakon višestrukih pokušaja Kine da reguliše aktivnosti na tržištu kriptovaluta.Kina je inače u oktobru objavila nacrt zakona koji je zabranio takozvano rudarenje kriptovaluta, a kasnije je i zaplenjena značajna količinu kripto valuta zarađenih putem šeme Plus Token Ponzi.ŠEST NAJPOPULARNIJIH KRIPTOVALUTA Kineskim bankama i internet kompanijama za plaćanje naloženo je da obustave sve aktivnosti poput otvaranja računa, registracije, trgovine i osiguranja.U poređenju sa prethodnom zabranom koja je doneta 2017. godine, nova pravila proširila su opseg zabranjenih usluga i procenila da “virtualne valute nisu podržane bilo kakvom stvarnom vrednošću”, prenosi Klix.ba.Nova zabrana, koju je objavila Narodna banka Kine (PBOC) takođe uključuje usluge koje prethodno nisu spomenute.Kako se objašnjava, jasno je navedeno da institucije ne smeju da prihvate kriptovalute ili da ih koriste kao sredstvo plaćanja. KO BUDE ŽELEO DA TRGUJE KRIPTOVALUTAMA, MORAĆE DA IZVADI LICENCU Takođe, ni institucije ne mogu da pružaju usluge razmene kriptovaluta sa kineskom valutom juan, kao i sa drugim stranim valutama.Pored toga, institucijama je zabranjeno da pružaju usluge štednje i izdavanja finansijskih proizvoda povezanih s kriptovalutom.Banke i kompanije koje nude usluge plaćanja takođe su pozvane da pojačaju nadzor novčanih tokova koji su uključeni u trgovinu kriptovalutama i da bliže koordinišu u identifikaciji takvih rizika.
Evropska unija namerava da otvori granice svim ljudima koji su završili proces vakcinacije protiv korona virusa, javila agencija Agencija frans press (AFP).Države članice EU složile su se danas da bi granice bloka trebale ponovo da se otvore za putnike koji su u potpunosti vakcinisani protiv koronavirusa, saopštili su evropski izvori.Na sastanku u Briselu, diplomate su se takođe složile da se poveća broj novih slučajeva koji jedna zemlja može da dostigne, pre nego što bude proglašena pandemijski nebezbednom.Ova promena, kako se dodaje mogla bi da omogući putovanje u EU iz većeg broja zemalja.Evropska Unija priznaje četiri vakcine: Fajzer, Astra Zeneka, Džonson i Džonson i Moderna, a Evropska agencija za lekove (EMA) još razmatra odobravanje vakcina Sputnjik i Sinofarm.Kako je prenela Radio-televizija Srbije u našu zemlju stiglo je 440 hiljada novih doza kineskih vakcina.FRANCUSKA PRVA TESTIRA DIGITALNE SERTIFIKATE ZA PUTOVANJEU ČEMU JE RAZLIKA IZMEĐU DIGITALNOG I KOVID PASOŠA?
Kompanija Amazon već nedeljama pregovara o kupovini čuvene kompanije za filmsku produkciju MGM (Metro Goldwyb Mayer Studios) po ceni od devet milijardi dolara, piše portal Varieti. Kao glavni razlog te kupovine navodi se veliki broj video i ostalih TV naslova čiji je MGM vlasnik.Priča o eventualnoj kupovini MGM-a od strane Amazona i drugih tehnoloških i medijskih giganata, aktuelna je već neko vreme, a pregovori se vode jer Amazon želi da pridobije još više koroisnika za svoju onlajn video platformu Prime video.Ona je prema rečima vlasnika Amazona Džefa Bezosa u proteklih godinu dana imala oko 175 miliona pregleda i oko 200 miliona članova širom sveta nekih od sadržaja koje nudi u svojoj onlajn videoteci.Navodi se da će posao kupoprodaje organizovati Majk Hopkins, iz kompanije Amazon Studios i Prime Video, direktno sa predsednikom odbora kompanije MGM Kevinom Ulrihom, čija je kompanija Anchorage Capital glavni akcionar MGM-a.Međutim, kako se mnavodi, predstavnici Amazona i MGM-a odbili su da komentarišu vest o tim pre.Vest o razgovorima Amazona sa MGM počela je da kruži prethodnog vikenda, a u ponedeljak se pojavio podatak da Amazon pregovara o ceni koja se kreće od sedam do 10 milijardi dolara.PROMENE ZBOG KORONE: NOVI FILMOVI ISTOG DANA I U BIOSKOPU I NA ONLAJN PLATFORMI Predstavnici MGM kako se dodaje navodno već mesecima govore o mogućim kupcima koji bi platili devet milijardi dolara, mada se mogu čuti informacije da ona vredi 5 milijardi dolara.Amazon je prošle nedelje objavio kako se svog bivšeg rukovodioca Džefa Blekburna pozvao da se vrati u kompaniju i počne da se bavi oblastima medijia i zabave.MGM studio tvrdi da poseduje jednu od najvećih biblioteka sa vrhunskih filmskim i ostalim TV sadržajem.Među četiri hiljade naslova nalaze se filmovi o Džejmsu Bondu, franšize Pink Panter, Hobit, Kad jaganci utihnu (The Silence of the Lambs), Sedam veličanstvenih (The Magnificent Seven), Četiri venčanja i sahrana (Four Weddings and a Funeral).U njihovom posedu nalaze se i serije Startgate SG-1, Startgate Atlantis, Startgate Universe, Vikinzi (Vikings), Američki gladijatori (American Gladiators), kao i dokumentarna serija Survivor.OVO SU ČUVENI PLESOVI U DOMAĆIM FILMOVIMA
Međugodišnji bruto domaći proizvod (BDP) evrozone u prvom kvartalu tekuće godine smanjio se za 1,8 odsto u evrozoni i za 1,7 odsto u ostatku Evropske unije, navodi se u novoj fleš proceni koju je objavio Eurostat. U poređenju sa istim tromesečjem prethodne godine, desezonirani, međukvartalni BDP se u evrozoni smanjio za 0,6 odsto, dok je u celoj EU opao za 0,4 odsto.Poslednji podaci dolaze nakon snažnog oporavka u trećem kvartalu 2020. godine, (od +12,5 odsto u evro zoni i +11,7% u EU) i najoštrijeg smanjenja privredne aktivnosti od početka vođenja statistike 1995. godine, zabeleženog u drugom kvartalu 2020. godine. Većina država članica Evropske unije beleži ili smanjenje ili stagnaciju privrede na međugodišnjem nivou. U odnosu na 2020. godinu, pozitivan rezultat ostvaruju samo Francuska (rast od 1,5 odsto), Letonija (tačno 1 odsto), dok je Rumunija ostvarila nulti rast.Podaci za pojedine zemlje, kao što su Nemačka, Estonija, Irska, Grčka i Slovenija, još uvek nisu objavljeni.Tokom prvog kvartala 2021. godine, BDP u Sjedinjenim Američkim Državama povećao se za 1,6 odsto u poređenju sa prethodnim kvartalom, dok je na međugodišnjem nivou porastao za 0,4 odsto. U poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine, zaposlenost u evrozoni se smanjila za 2,1 odsto, odnosno 1,8 odsto u celom trgovinskom bloku, nakon pada od 1,9 odsto i 1,6 odsto u četvrtom kvartalu 2020. godine.
Najmanje 40% plantaža koje su u Bugarskoj zasađene ružama, ove godine bi moglo da ostane neobrano, prenela je bugarska novinska agencija Novinite. Razlog za takvu situaciju je niska otkupna cena tog proizvoda i slaba tražnja.Ako se to dogodi, već na jesen neki od tradicionalnih bugarskih uzgajivača uljanih ruža će uništiti svoje zasade.Predstavnik Udruženja proizvođača ruža Hristo Nikolov izjavio je gostujući na Bugarskom nacionalnom radiju da je glavni razlog za trenutnu situaciju niska cena uljane ruže i nedostatak tražnje za njom.Prema njegovim rečima, ovogodišnje branje ruža počeće kasnije i biće praćeno ozbiljnim problemima jer prerađivači nude cenu od oko 1,60 bugarskih leva (0,85 evra) za jedan kilogram, što je oko 40% manje od cene koju su očekivali proizvođači ulkjane ruže. U bugarskom Udruženju uzgajivača ruža proizvođači ističu da im nedostaje radnika, kao i da svoj proizvod ne mogu da plasiraju na tržište.MAFIJA U BUGARSKOJ OTIMA PREDUZEĆA I EKOLOŠKE POSLOVE Očekuje se da neki od proizvođača ruža u Bugarskoj uopšte neće odlaziti u svoja polja, pa će svoje plantaže ostaviti neobrane."Prošle godine je proizvedeno 15 hiljada tona uljanih ruža. Mislim da ćemo ove godine pasti ispod 10 hiljada tona. To znači na jesen mnoge plantaže biti uništene", dodao je Hristo Nikolov. Proizvodnja ružinog ulja je tradicionalna bugarska industrija sa tradicijom dugom stotinama godina.INCIDENT U BUGARSKOJ NUKLEARKI, DVA DANA NAKON ODLUKE O IZGRADNJI NOVOG REAKTORA
Zbog dugotrajnog radnog vremena tokom 2016. godine umrlo je 745 hiljada ljudi, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Najviše ljudi koji su radili prekovremeno umrlo je od moždanog udara i srčanih bolesti.Izveštaj SZO je otkrio da su ljudi koji žive u jugoistočnoj Aziji i u zapadnom regionu pacifika bili najviše pogođeni prekovremenim radom, a taj trend može da bude pogoršan zbog pandemije korona virusa.Istraživanje je pokazalo da je rad od 55 ili više sati nedeljno povezan sa 35% većim rizikom od moždanog udara kao i sa 17% većim rizikom umiranja od srčanih bolesti. Kako se napominje, daleko su boljeg zdravlja ljudi koji rade od 35 do 40 sati nedeljno.Studija je sprovedena zajedno sa Međunarodnom organizacijom rada (ILO), a pokazala je i da su skoro tri četvrtine ljudi koji su umrli zbog dugotrajnog radnog vremena bili muškarci srednjih godina kao i stariji.Većina smrtnih slučajeva zabeležena je kod ljudi starih između 60 i 79 godina, koji su radili više od 55 sati nedeljno, kada su imali između 45 i 74 godine.Broj ljudi koji dugo rade se povećava, a procenjuje se da trenutno prekomerno radi 9% svetskog stanovništva, dodaje se u saopštenju.RAD OD KUĆE - PRIVILEGIJA ILI KAZNA? Iako studija nije pokrila period pandemije, zvaničnici SZO rekli su da je zdravstvena kriza promenila način rada jer je u porastu radn na daljinu i usporavanje svetske privrede. Procenjuje se da je upravo to povećalo rizike na koje utiče dugotrajno radno vreme.U izveštaju se navodi da je dugo radno vreme odgovorno za otprilike trećinu svih bolesti povezanih sa radom, što ga čini najvećim opterećenjem profesionalnih bolesti.Iz SZO-a poručuju da je pandemija koronavirusa dodatno promenila način rada ljudi i sugerišu da poslodavci sada moraju da uzmu u obzir prilikom procene eventualnih rizika po zdravlje zaposlenih.PANDEMIJSKE NEVOLJE RADNIKA: SKUPOCENE MASKE I "DRAGOCENI" DRŽAVNI MINIMALAC
Organizatori Svetskog ekonomskog foruma saopštili su danas da otkazuju letnju verziju svog godišnjeg sastanka, koji je trebao da se održe u Singapuru, usled pojave indijskog soja koronavirusa u toj azijskoj državi, prenosi CNBC."Nesigurni izgledi za putovanja, različite brzine uvođenja vakcinacije i nesigurnost oko novih varijanti (koronavirusa) realizaciju globalnog sastanka privrednika, vlada i civilnog društva iz celog sveta je nemoguć u obimu koji je planiran", navodi se u saopštenju organizacije.Događaj, koji okuplja političare i poslovne lidere iz celog sveta, već je dva puta odložen, a poslednji put je iz švajcarskog Davosa, gde se održava, u Singapur. Letnji događaj bio je planiran za sredinu avgusta.Svetski ekonomski forum će se onda održati u prvoj polovini 2022. godine, a konačna lokacija i datum biće utvrđeni kasnije tokom godine. Broj novozaraženih koronavirusom u Singapuru je u porastu proteklih dana, a tamošnje ministarstvo zdravlja reklo je da je potvrdilo dodatnih 21 lokalno prenetih infekcija, od kojih 11 nije povezano sa prethodnim slučajevima.Time je ukupan broj slučajeva COVID-19 u Singapuru premašio 61.600, dok je broj smrtnih slučajeva trenutno 31.
Ključni faktor u poslovanju globalnih kompanija predstavlja način na koji one upravljaju trenutnom ekološkom i klimatskom krizom u svetu, saopštila je konsultantska kompanija Verisk Maplecroft koja se bavi procenama poslovnih rizika. Odnos prema živtonsoj sredini je, kako se napominje, zapravo glavni pokazatelji njihove poslovne otpornosti.Kako se napominje očekuje se da će rešavanje krize izazvane klimatskim promenama mnoge kopmanije pogoditi na više načina i pored toga što su mnoge od njih već počele da razmišljaju o ekološki problemima.Jedan od razloga za to je činjenica da države donose oštrije propise i zakone o zaštiti životne sredine, dok sa druge strane u mnogim društvima zbog klimatskih promena dolazi do socijalnih nemira, ekonomske i političke nestabilnosti.Jedno od aktuelnih pitanje je, kako se naglašava, koliko će kompanije biti u stanju da brzo sprovedu svoju ekološku tranziciju. Ključne stvari odnose se na kvalitet vazduha, dostupnost zdrave vode, kao i opasnost od prirodnih nepogoda. Sa klimatskim promenama ti problemi postaju sve veći, naročito u gradovima koji se nalaze u Aziji.Različiti oblici rizika na različitim kontinentima pa čak i u nekim zemljama, kako se naglašava pokazuju koliko je važno da se detaljni podaci o životnoj sredini uzmu u obzir prilikom odlučivanja o investicijama i politici poslovanja.Trenutna 2021. godina bi zbog toga bi kako se naglašava mogla da bude odlučujuća za prelazak na poslovnu politiku koja će emisiju ugljen-dioksida (CO2) smanjiti na nulu. Pitanja u vezi sa tim postaju važna i zbog toga što ove godine Ujedinjene nacije organizuju globalnu konferenciju o klimatskim promenama.U BEOGRADU ODRŽAN PROTEST EKOLOŠKI USTANAK Zemlje članice organizacije G20, koje proizvode 80% ugljendioksida i ne trude se da ispune ciljeve Pariskog sporazuma koji je sklopljen sa ciljem da se smanje klimatske promene. Ipak u nekim zemljama ubrzano se donose odluke čiji je cilj da zaštite životnu sredinu.Države sa druge strane nalaze u situaciji koja predstavlja priliku da tokom pregovora o pomoći kompanijama poguraju ograničenja koja će ih primorati da pređu na način rada koji će biti karbonski neutračlan.Očekuje se da će propisima o zaštiti životne najviše biti pogođene poljoprivreda, prerađivačka industrija, kao i sve druge industrije koje posluju na "otvorenom"."EKOLOGIJA JESTE POLITIČKO PITANJE, OD TOGA NE TREBA BEŽATI" Takođe na meti sudskih sporova su saobraćaj, rudarstvo i poljoprivreda, dok nove tvrdnje o ljudskim pravima i zdravlju primoravaju korporacije bez zdrave politike i jasnog shvatanja budućih rizika u odbrani.Kompanije su sve više izložene riziku da ugroze svoju reputaciju jer ljudi postaju sve više ekološki osvešćeni i spremniji su da se bore protiv uništavanja prirode. Narušavanju reputacije kompanija bi kako se naglašava naročito moglo da doprinese eventualno ugrožavanje biodiverziteta.Pojedine zemlje prirodna bogatstva nastoje da iskoriste za privlačenje stranih turista, a tu je i tendencija da sačuvaju populacije insketa, prirodnih oprašivači biljaka, poput divljih i pitomih pčela, na primer.Najveći broj sudskih sporova zbog uticaja na klimatske promene, kako se navodi, trenutno je u Severnoj Americi i Evropi. Međutim, takva praksa se širi i na tržišta u razvoju, u azijsko-pacifičkom regionu, Latinskoj Americi, ali i na širem prostoru. Kako se dodaje većina velikih gradova bi mogla da oseti negativne promene zbog klimatskih promena koje će uticati na porast temperature, radnu produktivnost, kao i porast troškova koji nastaju zbog upotrebe klima-uređaja.NOVA EKOLOŠKA NAČELA EU: NE BACAJ VEĆ POPRAVLJAJ
Radnici u inostranstvu koji šalju novac građanima Srbije su prošle, pandemijske godine poslali 3,1 milijardu evra, što predstavlja smanjenje od 11,2 odsto u odnosu na godinu pre. Globaln...
Rast potražnje za mašinama ove godine očekuje se u Brazilu, Rusiji, Kini i Indiji, objavilo je nemačko udruženje proizvođača mašina VDMA. Oni su izneli prognozu u kojoj se očekuje oporavak industrije širom sveta.Poslovno stanje trenutno je pozitivno, a izgledi za drugu polovinu godine su obećavajući, tvrde predstavnici nemačke VDMA.Među problemima izdvajaju ograničenja putovanja i nestašicu sirovina i repromaterijala.Prihodi u takozvanim BRIC zemljama Brazilu, Rusiji, Indiji i Kini, sa rastućim privredama, rast će ove godine biti snažan predviđaju članice tog udruženja."Sektor proizvodnje mašina potpuno se oporavio nakon prošlogodišnjeg pandemijskog šoka, posebno u Kini", ističu u VDMA.Prema njihovim rečima, navodeći da je 61% anketiranih kompanija u Kini poslovnu situaciju ocenilo je kao dobru. Više od trećine smatra da je ona zadovoljavajuća, dokje samo četiri posto smatra lošom.NEMAČKA PRIVREDA NAJINOVATIVNIJA U SVETU U Rusiji su fabrike prošle godine povećale prihode uprkos pandemiji, a ove bi godine se očekuje da porastu nešto više od 10%, tvrde u VDMA.U Indiji, koja se bori sa smrtonosnim talasom virusa, gotovo polovina anketiranih kompanija navela je da su njihove narudžbine trenutno iznad uobičajenog nivoa.Sve veći broj zaraženih u azijskim državama verovatno će usporiti oporavak industrije i 49% anketiranih kompanija očekuje da će narudžbine ostati nepromenjene u sledeća tri meseca. Oko 19% misli da će se one smanjiti, a 32% da će porasti.U Brazilu, najvažnijem tržištu i proizvodnoj lokaciji industrije mašina u Latinskoj Americi, 35% anketiranih kompanija poslovnu situaciju ocenjuje kao dobru, a 60% njih kao zadovoljavajuću.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
