Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Nemačka određuje minimalnu cenu avio-karata

Vlada Nemačke radi na predlozima kojima bi trebalo da se definiše minimalna cena avio-karata, javila je agencija Rojters. Kako se dodaje, cilj je da se putici motivišu u korišćenju drugih oblika prevoza, poput železnice, koji su manje štetni za životnu sredinu.Avio-karte arte bi u budućnosti trebale da koštaju najmanje 50 do 60 evra, rekao je nemački ministar financija Olaf Šolc.Dok se vazdušni saobraćaj nije urušio na početku pandemije koronavirusa, jeftini letovi koje su nudile avio-kompanije Easyjet, Ryanair i Lufthansin Eurowings često su dramatično potkopavali ponudu državne železnice u Nemačkoj Deutsche Bahn."Nijedan let ne bi trebao da bude jeftiniji od aerodromskih i svih ostalih naknada koje su za njega potrebne", rekao je Šolc.On je dodao da Nemačka vlada istražuje mogućnosti usklađivanja tog predloga sa propisima EU-a.Šolcova stranka SPD trenutno zauzima treće mesto u predizbornim anketama u Nemačkoj, iza Zelenih i konzervativaca kancelarke Angele Merkel. NOVA EKOLOŠKA NAČELA EU: NE BACAJ, VEĆ POPRAVLJAJEKOLOŠKE ORGANIZACIJE: NEUSTAVNE I IZMENE ZAKONA O ZAŠTITI PRIRODE Analitičari sve češće prognoziraju pobedu Zelenih u atmosferi izražene zabrinutosti građana za klimatske promene, dok ostale stranke pokušavaju da se prilagode toj situaciji i ponude građanima svoja rešenja za ekološke probleme.Početkom meseca Vrhovni sud Nemačke presudio je da zakon o klimatskim promenama iz 2019. nije bio dovoljno ambiciozan u zaštiti prava mlađih generacija, koje će se suočavati sa klimatskim promjenama.Sud je tada odlučio da odredbe tog zakona treba pooštriti. Zakon je već pre sudske presude ciljao na dramatičan rast železničkog saobraćaja kako bi se smanjile emisije gasova sa efektima staklene bašte.

Svet

SAD ukida zabranu za kinesku kompaniju Xiaomi

Vlada Sjedinjenih Američkih Država pristala je da ukine zabranu kineskoj kompaniji Xiaomi, koju je uvela administracija bivšeg predsednika Donadlda Trampa, zbog njene navodne povezanosti sa kineskom vojskom prenosi Bloombergquint.Xiaomi je zbog te zabrane odlučio potraži pravdu pred američkim sudom, pa je predao tužbu u kojoj je izjavio da njegova dva suosnivača drže 75% prava na glasanje u upravnom odboru, kao i da ne postoji nikakva povezanost vlasništva te kompnije i kineske vojske.Takođe, predstavnici kompanije su u tužbi objasnili da su tri njegova najuticajnija deoničara u stvari američki investitori.Prema pisanju Bloomberga, stranke su se dogovorile o budućem zajedničkom putu koji bi spornu parnicu rešio bez potrebe za međusobnim osporavanjem.Ostali detalji nagodbe nisu saopšteni, ali obe će stranke podneti još jedan zajednički izveštaj prije 20. maja. U martu je američki sud privremeno obustavio zabranu kako bi sprečio da kompanija trpi nepopravljivu štetu. XIAOMI ULAZI NA TRŽIŠTE ELEKTRIČNIH VOZILA Pentagon, Xiaomi i kineske vlasti za sada još nisu komentarisali razvoj događaja, ali je Xiaomi očigledno prva kineska kompanija koja je postigla pobedu protiv američke administracije.Za sada je prerano govoriti da li će SAD ukinuti zabranu kinsekoj kompaniji Huawei, jer je američki predsednik Džozef Bajden već izjavio da ona staje na snazi.Xiaomi Corporation je kineska multinacionalna kompanija koja se bavi proizvodnjom pametnih telefona, mobilnih aplikacija, računare, kućnih aparata i mnogih drugih proizvoda.

Svet

Igrica koja pomaže lekarima u borbi protiv korone

Švajcarski zdravstveni radnici koji su zauzeti borbom protiv pandemije podstiču se da se odmore uz kompjutersku igricu koja nudi ne samo skretanje pažnje već i znanje za borbu protiv kovid-19 u stvarnom životu, piše sajt The Local.Igrači „Escape Covid-19“ vođeni su kroz niz scenarija sa kojima se svakodnevno susreću zdravstveni radnici u bolnicama i ustanovama za dugotrajnu negu.Svaki izazov - od izlaska iz kuće do putovanja na posao, a posebno na poslu - usmeren je ka tome da pomogne osoblju koje radi na prvoj liniji fronta kako bi se uz promenu svog ponašanja bolje zaštitili od širenja virusa.Srpske video-igrice za godinu dana skinute 350 miliona putaDoktorka Melanie Suppan iz Univerzitetske bolnice u Ženevi pojašnjava kako igrica izgleda.Igrica počinje tako što se doktorka budi sa kašljem i groznicom.Odlučuje da se testira na kovid i sačeka rezultate pre odlaska na posao, a u igrici zbog ove dobre odluke dobija “palac gore”.Ali kada se testira negativno i počne da radi, igra se komplikuje. „Stažista vas pita u kojim situacijama treba koristiti masku N95 / FFP2 umesto standardne maske.“Suočena sa dugačkim spiskom opcija, doktorka bira nekoliko tačnih, uključujući „oživljavanje“ i „respiratornu podršku“.Ali ona takođe klikne na upotrebu nazalnih briseva i crveni koronavirus pokazuje da je pogrešila.Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku "Ideja je da ovo bude zabavno i lagano... ne moralizujuće '', rekala je Suppan za AFP, a prenosi The Local.Istraživači iz HUG-a razvili su „ozbiljnu igru“, koja je dostupna onlajn na francuskom, nemačkom, italijanskom i engleskom jeziku, kako bi pomogla zdravstvenim radnicima da usvoje najbolje prakse za izbegavanje izbijanja epidemije na poslu.Profesor Stephan Harbarth vodi jedinicu za prevenciju infekcija u bolnici i njegov tim je pomogao u pružanju protokola i proceduralne ekspertize prilikom izrade „Escape Covid-19“.„Klasična bolnička higijena i prevencija bolničkih infekcija nisu uvek najseksi teme“, rekao je.„Vidimo da je interaktivna igra, zajedno sa drugim metodama komunikacije, efikasnija kod pomaganja ljudima da promene svoje ponašanje.“Studija objavljena u Journal of Medical Internet Research ranije ovog meseca pokazala je da je igra mnogo efikasnija od redovnih informativnih priručnika u podsticanju promena ponašanja među zaposlenima.

Svet

EU pooštrila ekološke propise, ide ka nultom zagađenju do 2050. godine

Evropska unija usvojila je odluku kojom pooštrava propise o zagađenju vazduha, otpadu i upotrebi hemikalija, prenosi agencija Rojters. Cilj je da se zaštiti zdravlje živog sveta i reše ključni uzroci koji narušavaju biodiverzitet u životnoj sredini.Plan za borbu protiv zagađenja pod nazivom "Ka nultom zagađenju vazduha, vode i tla" postavio je ciljeve do 2030. godine. Oni su deo cilja koji treba da se ispuni do 2050. godine a to je nulti uticaj zagađenja za zadravlje i životnu sredinu."Jedna od velikih lekcija koju smo naučili iz krize izazvane pandemijom je tesna veza između ljudskog zdravlja i zdravlja planete. Trenutno ni jedno ni drugo nije u dobrom stanju", rekao je komesar EU za životnu sredinu Virginius Sinkevicius.On je dodao da ranjive grupe ljudi, uključujući one sa niskim prihodima, snose veliki teret negativnih uticaja zagađenja.Ključni cilj EU je da se smanji zagađenje vazduha koje utiče na klimatske promene. Komisija je saopštila da do 2030. ima cilj da svojim merama smanji preranu smrtnosti ljudi koja je povezana sa zagađenjem vazduha za najmanje 55%.Kvalitet vazduha u Evropi se poboljšao poslednjih godina, ali je Evropska agencija za životnu sredinu 2018. godine zabeležila oko 379 hiljada prevremenih smrtnih slučajeva koji se dovode u vezu sa aerozagađenjem.SRBIJI POTREBNO VIŠE SUDIJA ZA KAŽNJAVANJE EKOLOŠKIH PRESTUPA Evropska komisija je saopštila da će sledeće godine izmeniti ograničenja koja se odnose na zagađenje vazduha, kako bi ih uskladila sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.Očekuje se da EU ove godine pooštri i takozvana pravila Euro 7, koja će smanjiti emisiju CO2 koje potiče od saobraćaja.Ostali ciljevi, kako se dodaje podrazumevaju da se do 2030. godine za četvrtinu smanji zagađenje vazduha, kao i da se smanji količina plastičnog otpada u morima za polovinu.Da bi ispunila se navedene ciljeve, Evropska komisija će predložiti mere za postepeno ukidanje takozvanih endokrinih ometača, odnosno hemikalija koje negativno utiču na hormone.Razmotriće se i ograničenje emisije amonijaka u stočarstvu, kao i u industriji, dok se u poljoprivredi očekuje promena propisa o pesticidima. Cilj toga je kako se dodaje da se smanji smanjila upotreba hemikalija.Pravila EU koja stupaju na snagu od 2023. godine donose strože standarde u vezi sa kvalitetom pijaće vode.  Do 2025. godine EU će razmotriti usvajanje zakona o otpadu, sa ciljem da se poboljša reciklaža i smanjil količina otpada.DRŽAVA MORA DA POSLUŠA PROFESIONALCE U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Svet

Ryanair se žalio zbog toga što Hrvatska pomaže svoju avio-kompaniju

Irska niskobudžetna avio-kompanija Rajaner (Ryanair) podnela je žalbu zbog odluke Evropske komisije da odobri 11,7 miliona evra državne pomći hrvatskoj avio-kompaniji Kroacija Erlajns, prenosi Exyuaviation.Rajaner se zbog odluke Evropske komisije iz decembra 2020. godine žalio Opštem sudu Evropske unije.Pomoć je hrvatskoj avio-kompaniji odobrena zbog gubitaka koje je ona pretrpela zbog pandemije korona virusa u periodu od 19. marta do 30. juna prošle godine, kada su važile stroge mere ograničenog kretanja zbog pandemije korona virusa. U međuvremenu, irska avio-kompanija je najavila otvaranje svojih novih baza u Zagrebu i Zadru i proširenje avio-linija prema Hrvatskoj.RYANAIR IMA VELIKE PLANOVE U HRVATSKOJ Rajaner je podneo žalbe i zbog dodele državne pomoći Er fransu, Lufthanzi, Brisel erlajnsu, Nordiki, Kondoru, Er balitiku, kao i aviokompanijama KLM i TAP.U svojoj žalbi na odluku Evropske komisije o državnoj pomoći Kroacija erlajnsu Rajaner, između ostalog, tvrdi da je Evropska komisija da prekršila posebne odredbe Ugovora o funkcionisanju EU i opšte principe evropskog prava koji su u osnovi liberalizacije vazdušnog transporta u EU od kasnih osamdesetih godina prošlog veka. RYANAIR OTVARA LINIJU OD NIŠA DO KRFA Opšti sud EU već je odbacio žalbe kompanije Rianair na pomoć dodeljenu Fineru i aviokompaniji SAS. Međutim, Rajaner je u novim žalbama naveo nove argumente za poništavanje pomoći: kršenje opštih principa liberalizacije vazdušnog transporta i obavezu Evropske komisije da otvori formalnu istragu zbog dodeljivanja državne pomoći avio-kompanijama.Pored 11,7 miliona evra koje je Kroacija erlajns dobila za pokriće gubitaka, od države je stiglo i 33,2 miliona evra kao kapitalni zajam.Država je tako dokapitalizovala od 46,2 miliona kroz finansijske injekcije, kako bi se kapital hrvatske avio-kompanije vratio na nivo pre pandemije.Kroacija erlajns saopštila je da je prilikom dodele državne  pomoći primenjen jedan od mehanizama finansijske podrške koji je usvojen na osnovu privremenog modela Evropske komisije. Taj model, kako se navodi odnosi se na mere državne pomoći za podršku ekonomiji tokom pandemije. Kroacija erlajns je tokom 2020. godina imala gubitak od 47,3 miliona evra u 2020, nakon što je uračunala državnu pomoć i finansijske dotacije.

Svet

SpaceX svoj let do Meseca u potpunosti plaća kriptovalutom

Američka vazduhoplovna kompanija Spejs Eks (SpaceX) lansiraće 2022. godine satelit u Mesečevu orbitu i taj let će u potpunosti biti plaćen kriptovalutom dogikoin (dogecoin), napisao je Tviteru šef te kompanije Ilon Mask. Vrednost posla za sada nije objavljena."Sledeće godine SpaceX će prema Mesecu lansirati satelit Doge-1, plaćen kriptovalutom dogikoin", napisao je Mask.Na veb stranici kanadske kompanije Geometric Energy Corporation (GEC), koja je vlasnik satelita, napominje se da će on biti lansiran u prvom tromesečju 2022. pomoću rakete-nosača Falcon 9, prenosi portal SEEbiz. Satelit će uz pomoć senzora i kamera prikupljati podatke o Mesecu, a kompanija će poslati satelit pomoću komercijalnog programa za lansiranje svemirskih letelica koji nudi SpaceX."Ova će misija pokazati primenu kriptovaluta izvan Zemljine orbite i postaviti temelje za takozvanu međuplanetarnu trgovinu", rekao je potpredsjednik SpaceX-a za komercijalne operacije Tom Ochinero.Mask je početkom aprila saopšđtio da će SpaceX poslati dogikoin na Mesec, ali nije objasnio na šta je tačno mislio. Nakon njegove najave, vrednost kriptovalute porasla je za 30%, a u nedelju nakon vesti o slanju satelita koji se plaća dogikoin, valuta je porasla na 0,58 dolara po jedinici, u odnosu na 0,50 dolara koliko je vredela prethodne večeri.Prošle godine SpaceX počeo je da nudi svoje usluge i kompanijama koje žele da u Zemljinu orbitu lansiraju manje tovare, a koje ne mogu da priušte zakup cele rakete po početnoj ceni od 60 miliona dolara.Ilon Mask je i vlasnik i izvršni direktor kompanije Tesla, koja se bavi proizvodnjom električnih automobila.SPACEx UVODI EKONOMIJU DELJENJA U KOSMIČKA PUTOVANJA

Svet

Nova crnogorska avio-kompanija počinje da leti do juna

Crnogorsko Ministarstvo za kapitalne investicije saopštilo je da nova avio-kompanija Air Montenegro planira da počne sa letovima do 1. juna, prenosi Exyuaviation. Kako se naglašava, prve linije novog crnogorskog avio- prevoznika povezivaće Crnu Goru sa Beogradom, Ljubljanom i Frankfurtom."Ove rute su potvrđene i sigurne. Na osnovu ograničenja ulaska u određene zemlje i na osnovu dostupnosti aerodromskih slotova, izradiće se konačni raspored vožnje", rekao je državni sekretar u Vladi Crne Gore Zoran Radunović. On je rekao da postoji veliko interesovanje slovenačkih turoperatora za letove iz Ljubljane do Crne Gore, kao i da će nova kompanija sigurno leteti iz Podgorice i Tivta za Beograd.Konačni red vožnje kako se naglašava biće objavljen narednih dana, a nezvanično se govori da će na prvim linijama saobraćanja Air Montenegro biti i grad Istanbul.Prvi avion kompanije Air Montenegro, Embraer E195, servisiran je u Bratislavi i prevezen trajektom do Mastrihta, gde će biti ofarban u oficijelnu boju nove kompanije. "Tačan datum prvih letova još nije utvrđen, ali oni mogu da počnu čim se prvi avion vrati sa farbanja, a to se očekuje sledeće nedelje. Avioni će sigurno poleteti do juna", rekao je Radunović. U RUKOVODSTVU NOVE CRNOGORSKE AVIO-KOMPANIJE NEĆE BITI POLITIČARA Crnogorska aviokompanija je prošle nedelje dobila sertifikat vazdušnog prevoznika, što joj omogućava da počne sa radom. Bivša crnogorska aviokompanija Montenegro Airlines poslednji put je letela 25.decembra. Crnogorska vlada tada je utvrdila da više nema sredstava za servisiranje njenih dugova.Najprometnija i najprofitabilnija ruta bivšeg Montenegro Airlinesa bila je do Beograda. Tokom 2019. godine ta kompanija je zajedno sa avio-kompanijom Air Serbia prevozila 548.679 putnika između Beograda, Podgorice i Tivta. Tokom 2020. godine ta kompanija je prevezla je od Crne Gore do Beograda prevezla 154.677 putnika, uprkos tome što su letovi bili obustavljeni na pet meseci. Dodaje se da će Air Srbija od sledeće nedelje povećati broj svojih letova između Beograda i Tivta na petnaest nedeljno, dok se od sredine juna očekuje da taj broj bude još veći, jer se planira 24 leta nedeljno.Pre pandemije, tokom 2019. godine, između Podgorice i Ljubljane letelo je ukupno 55.758 putnika kompanijama Montenegro Airlines i Adria Airvais. Iste godine bivši crnogorski avioprevoznik prevezao je 27.569 putnika između Podgorice i Frankfurta. Obe rute ostale su bez letova nakon gašenja Montenegro Airlinesa.

Svet

Međunarodna agencija savetuje stvaranje strateških zaliha litijuma

Međunarodna agencija za energiju (IEA) preporučila je vladama zapadnih zemalja da razmisle o pravljenju strateških rezervi kobalta i litijuma, metala koji se koriste u proizvodnji baterija, piše Bloomberg. Svoju preporuku agencija objašnjava eventualnim geopolitičkim rizicima koje sa sobom nosi prelazak na ekološki prihvatljivu energiju.Nafta je kao energent, kako se navodi, relativno svuda prisutna ali je proizvodnja i prerada minerala poput litijuma, kobalta i drugih retkih elemenata veoma koncentrisana. Svega tri proizvođača formirau 75% svetske ponude tih metala.Stvaranje strateških zaliha moglo bi da pruži efikasnu zaštitu od nestašice, pa zato vodeće industrijske zemlje žele da imaju svoje zalihe tih metala, navodi se u izveštaju agencije."Strateško skladištenje zaliha može u nekim slučajevima pomoći zemljama da prebrode kratkoročne poremećaje u snabdevanju", izjavio je Fatih Birol, šef IEA. Pravljenje strateških rezervi minerala, moglo bi da ima i negativan uticaj, jer zbog povećane tražnje raste i cena tih minerala. Potražnja se povećava i zbog takmičenja između nekih zemalja sa proizvođača električnih automobila u nabavci minerala. Dok se globalna ekonomija oporavlja od posledica pandemije, proizvodi od bakra do paladijuma, sve su traženiji.Kina i Japan, na primer, imaju strateške zalihe retkih metala, ali većina zapadnih država ih nema. Kina učestvuje i u preradi velikog broja tih metala i pokriva 60% svetske proizvodnje retkih hemijskih elemenata.UDRUŽENJA TRAŽE UKIDANJE PROSTORNOG PLANA ZA PROJEKAT "JADAR"KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADI SRBIJE Svoj program zaliha SAD održavaju preko Agencije za odbrambenu logistiku, ali bilo je malo velikih nabavki od vremena Hladnog rata kada su metali poput kobalta prvi put dobili strateški značaj, jer se njihova legura koristila u proizvodnji mlaznih motora.Kobalt trenutno igra presudnu ulogu u proizvodnji litijum-jonskih baterija velikog kapaciteta koje koristi kompanija Tesla. Procenjuje se da u Demokratskoj Republici Kongo ima 70% svetskih zaliha kobalta. Ipak, ta zemlja je i pored toga pogođena unutrašnjim sukobima i siromaštvom.Američko Ministarstvo energetike nedavno je upozorilo je da SAD nema dovoljno domaćih resursa kako bi se zadovoljila potražnja za kobaltom i galijumom. Partnerstvo sa saveznicima za izgradnju lanaca snabdevanja i razvoj zamena bili su među preporukama tog ministarstva.U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA IEA se zalaže i za jačanje reciklaže sirovina, a rudarske komanije podstiče da razviju nove izvore snabdevanja tim mineralima. Agencija upozorava da bi veća potražnja tokom energetske tranzicije mogla da dovede tržište bakra u dubok deficit.Međunarodna agencija za energiju osnovana je 1974. godine, nakon prve globalne nestašice nafte. Tada su vodeće industrijske države u svetu SAD, Japan i Nemačka nastojale da obezbede energetsku sigurnost. Agencija je od tada proširila svoju nadležnost, savetujući vlade raznih zemalja u oblastima energetske politike i klimatskih promena.U Srbiji se poslednjih godina vrše brojna istraživanja ležišta litijuma. Kompanija Rio Tinto u okolini Loznice želi da eksploatiše taj mineral. Međutim, nailazi na otpor lokalnog stanovništva i ekoloških organizacija zbog svoje loše reputacije koju je stekla zbog nemara u zaštiti životne sredine.Slično prolazi i kompanija Euro Litijum koja za sada samo obavlja istraživanja nalazišta litijuma u okolini Valjeva, kao i kompanije koje istražuju litijum u okolini Požege. 

Svet

Milijardu otkaza tokom pandemije, polovini čovečansva smanjeni prihodi

Više od milijardu ljudi, odnosno svaka treća osoba u svetu koja je bila zaposlena tokom pandemije izjavila je da je zbog nje ostala bez posla, pokazuje anketa koju je sprovela američka kompanija za istraživanje javnog mnjenja Gallup. Anketa je pokazala i da su svakoj drugoj osobi u svetu smanjeni prihod zbog pandemije.Prema sprovedenoj anketi u kojoj je šitrom sveta učestvovalo 300 hiljada ljudi, zbog pandemije su tokom 2020. godine su najviše trpeli zapolseni koji žive u većim siromašnim zemljama.Mnogim radnicima šitrom sveta su smanjeni prihodi. Neke procene istraživača sa Univerziteta u Čikagu sugerišu da je samo u Sjedinjenim Američkim Državama duplo više radnika imalo manje zarade tokom 2020. godine nego tokom Velike recesije.Globalno posmatrano polovina zaposlenih tokom pandemije izjavila je da je imala manje prihode nego pre nje, što je oko 1,6 milijardi ljudi.Procenjuje se da je 1,7 milijardi privremeno prestalo da radi, jer je naglo porastao broj privremenih otpuštanja i zatvaranja preduzeća.Procenat ljudi koji su izgubili posao zbog pandemije tokom 2020. godine kretao se od visokih 64% na Filipinima i u Keniji do niskih 3% u Švajcarskoj.U Boliviji, Mjanmaru, Keniji, Ugandi, Indoneziji, Hondurasu i Ekvadoru, više od 70% ispitanika reklo je da je imalo manju zaradu nego pre pandemije korona virusa. U Sjedinjenim Državama 34% ispitanih ljudi reklo je da je imalo manje prihode.Kriza izazvana korona virusom posebno je pogodila žene, koje su uglavnom zaposlene u slabo plaćenim sektorima, poput maloprodaje, turizma i prehrambenih usluga.U 57 zemalja, među kojima su Indija, Zimbabve, Filipini, Kenija, Bangladeš i El Salvador, više od 65% ispitanih prestalo je da radi na neko vreme, zbog pandemije.Najmanje ljudi je prestalo da radi u razvijenim zemljama sa visokim prihodima, pa je tako tek svaka deseta osoba u Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj privremeno prestala da radi.U Indiji je taj procenat ljudi koji su zbog pandemije ostali bez posla iznosio 53% i to je kada se pogleda ukupan broj otpuštenih oko 400 miliona ljudi.Daleko manje ljudi je ostalo bez posla u Sjedinjenim Državama, oko 13% odnosno "svega" 30 miliona ljudi, pokazali su rezultati Gallup-ove ankete.RADNICI NAJSKUPLJE PLATILI CENU PANDEMIJE REGION ZAPADNOG BALKANAMeđu zemljama ili oblastima sa nerešenim teritorijalnim statusom u kojima je radno stanovništvo trpelo velike promene zbog korona virusa, iz našeg regiona se pominju samo Kosovo i Albanija.Na Kosovu je 52% zaposlenih radilo manje zbog pandemije, dok je u Albaniji taj udeo zaposlenih bio 55%.U Albaniji je 52% ljudi prestalo da radi na neko vreme, dok je na Kosovu taj broj prema priloženoj anketi iznosio 59% zaposlenih.Teži oporavak od pandemije očekuje se u zemljama sa nižim platama zaposlenih, ali preciznije prognose se očekuju tokom narednih nedelja i meseci.

Svet

Evropska investiciona banka počinje da koristi Ethereum

Evropska investiciona banka (EIB) koristiće kruptovalutu Ethereum za registraciju digitalnih novčanica u vrednosti od 100 miliona evra, piše Bloomberg, a prenosi Jutarnji list. Za izdavanje dvogodišnjih digitalnih obveznica EIB će koristiti blockchain tehnologiju, dok su za njihovu prodaju angažovani grupacija Goldman Sachs, Banco Santander i Societe Generale.I pored senke koju na tržištu pravi Bitkoin kao najpoznatija kriptovaluta Ethereum u poslednje vreme privlači sve više pažnje i predstavlja mu konkurenciju. Kako se dodaje najveća svetska berza finansijskih derivata CME Group pokrenula terminske poslove Ether Futures (odnosno za Ethereum) u februaru ove godine.Ako EIB i drugi finansijski giganti počnu da koriste Ethereum, procenjuje se da bi moglo da dođe do njegovog masovnog usvjanja.ŠEST NAJPOPULARNIJIH KRIPTOVALUTA Predsednica Europske centralne banke (ECB) Kristin Lagard nedavno je izjavila da bi EU mogla da dobije digitalni evro do 2025. godine, pod uslovom da ta zamisao najpre dobije potporu članica evrozone koje imaju svoje predstavnike u njenom upravnom odboru.Član izvršnog odbora ECB-a Fabio Paneta je poručio zastupnicima Odbora Evropskog parlamenta za ekonomsku i monetarnu politiku (ECON) da digitalni evro može da bude uspešan samo ako zadovoljava potrebe i očekivanja građana."Za učesnike javne rasprave pokazalo se da su najvažnije odlike digitalnog evra privatnost, sigurnost i široka primena", rekao je Paneta članovima Europskog parlamenta.Ethereum je kreirao Vitalik Buterin 2015. godine. Njegova ideja je bila da stvori platformu koja će koristiti opšti jezik za pisanje skripti. Ova značajna inovacija je omogućila olakšano stvaranje pametnih ugovora i decentralizovanih aplikacija (DApps). U trenutku kada je Ethereum lansiran, već je 11,9 milliona novčića bilo izrudareno, što je 13% maksimalne količine koja može da cirkuliše.  Ipak, taj početni uspeh nije sprečio da se 2016. godine kriptovaluta razdvoji na dva dela: Ethereum i Ethereum Classic.Prva beleži impozantne 23 milijarde dolara u vrednosti dnevne kupovine, što je značajno više od Classic verzije. Ethereum je takođe veoma popularan u poslovnom svetu, među preduzetnicima iz raznih sektora privrede.

Svet

Da li će potrošači biti ostavljeni na cedilu kada se ukine 3G?

Uvođenjem ultrabrze 5G mreže kompanije operatori mobilne telefonije nastoje da ukinu zastarele 2G i 3G mreže, piše magazin Politico.  Istovremeno, u Sjedinjenim Državama se sve više diskutuje o pravima potrošača koji iz finansijskih ili nekih drugih razloga neće moći da koriste usluge 5G mreže.Američka Koalicija za spektar javnog interesa (The Public Interest Spectrum Coalition), koju čine organizacije Public Knowledge (Javno znanje) i Rural Wireless Association (Ruralno bežično Udruženje za ruralnu bežičnu mrežu), pozvala je u ponedeljak Federalnu komisiju za komunikacije (Federal Communications Commission) u SAD da posreduje u trenutnom sporu između kompanija T-Mobil i Dish.Spor je kako se navodi, nastao zbog namere kompanije T-Mobile namerava da ugasi svoju 3G mrežu CDMA, dok Dish namerava da je zadrži u upotrebi i prižanju usluga korisnicima za slanje poruka i pozive mobilnim telefonima. Ovaj spor između Dish-a i T-Mobil-a inače predstavlja prvi spor koji je došao pred Federalnu komisiju za komunikacije i posledica je stalnih napora operatera da ukinu svoje 2G i 3G mreže, stoji između ostalog u pismu koje je upućeno komisiji.Dodaje se da je nedavno reagovala grupa od 13 američkih senatora, koji su od operatera mobilne telefonije zatražili da zaštite potrošačka prava starijeg stanovništva kao i seoskih žitelja u SAD prilikom prelaska na 5G mrežu. "Potrošačima koji se nalaze u finansijskim problemima ili nemaju drugih opcija treba pružiti odgovarajuće informacije, kao i adekvatnu podršku, tako da ne trpe dodatne teškoće jer kompanije kreću da ukidaju starih usluga", stoji u pismu Koalicije za spektar javnog interesa.ŠTA ĆE MI 5G MREŽA KAD 4G ZADOVOLJAVA SVE MOJE POTREBE? Telekomunikacione kompanije inače brzo napreduju u uvođenju 5G mreže, pa je većina njih već postavila vremenske rokove za ukidanje 2G i 3G mreža, od 2022. godine.Tokom sledeće godine, kako se dodaje, ostaje da se reši još dosta ključnih pitanja, na način koji će biti prihvatljiv za sve korisnike mobilne telefonije.Krajem jula prošle godine, odložena je aukcija za prodaju 5G sprektra u Srbiji. Krajem 2020. predsednica vlade Ana Brnabić rekla je da je razlog za to što građani Srbije namaju realnu potrebu za korišćenjem mobilnih telefona 5G generacije.Ipak, postoje i tumačenja koje je svojevremeno preneo portal Slobodna Evropa da se Srbija Vašingtonskim sporazumom iz septembra prošle godine između ostalog obavezala da neće nabavljati 5G opremu od nepouzdanih dobavljača, poput kineske kompanije Huawei.

Svet

Kina dobila jedan od devet tendera u Hrvatskoj

Prvi veći infrastrukturni posao na teritoriji jedne EU članice, kineske kompanije dobile su u Hrvatskoj gde grade Pelješki most. Do sada su se takmičile na ukupno devet takvih tendera, a samo u tri slučaja njihove ponude su bile najjeftinije, pa se često neopravdano optužuju za takozvane niske damping cene radova, prenosi Večernji list.Na tender za građevinske i elektroenergetske radove na pruzi od Hrvatskog Leskovca do Karlovca stiglo je 15 ponuda, a najnižu je dao konzorcijum kineskih kompanija predvođenih China Railway Eryuan Engineering (CREE). Procenjena vrednost tih radova je 2,04 milijarde kuna (270,38 miliona evra), a Kinezi su ponudili 1,28 milijardi kuna (169,65 miliona evra). To je najniži iznos u odnosu na sve njihove konkurente, čak i u odnosu na ponudu druge kineske kompanije China Road Over Bridge Corporation (CRBC), koja iznosi 2,29 milijardi kuna (303,51 miliona evra).Preduzeće Hrvatska železnica Infrastruktura trenutno analizira i ocenjuje sve ponude, pa će se nakon toga znati da li je kineska kompanija ispunila sve potrebne uslove iz tendera. Kinezi su ranije već bili odbijeni na tenderima u Hrvatskoj, iako su njihove ponude bile najjeftinije, a u najmlađoj članici EU su "probile led" pobedom na tenderu za izgradnju Pelješkog mosta. Međutim, oni se često optužuju za takozvane damping cene, odnosno za namerno obaranje cene radova s ciljem lakšeg dobijanja posla.Međutim, na samo tri od devet tendera u Hrvatskoj, ponude kineskih kompanija su bile najjeftinije.Izgradnja Pelješkog mosta bila je procenjena na 231,9 miliona evra, dok je kineski CRBC sa ponudom od 275,68 miliona evra (što je za oko 44 miliona evra više) dobio taj posao.SVE KONTROVERZE KINESKE KOMPANIJE KOJA GRADI PUTEVE U SRBIJI Uprkos žalbama kompanija Strabaga i Astaldija, koje su za radove tražile više od Kineza (347,25 miliona odnosno 422,8 miliona evra), CRBC je dobio posao infrastrukturnog povezivanja delova Hrvatske, koje na obali Jadranskog mora razdvaja teritorija Bosne i Hercegovine. Austrijanci su Kineze tada optužili za damping cene, ali je to bila besmislica s obzirom na to da je njihova ponuda bila veća od procenjene vrednosti radova.Ipak, kako se dodaje, CRBC nije bio tako jeftin na tenderu za pristupne puteve Pelješkom mostu. Procenjena vrednost tih radova bila je 63,8 miliona evra dok su Kinezi tražili čak 85,85 miliona evra.Posao je na kraju dobila kompanija Strabag koja je ponudila cenu od 63,35 miliona evra. Ni to nije bila najniža ponuda na tenderu, jer je Integral inženjering iz BiH ponudio neobično nisku cenu od 42,57 miliona evra.Pored toga, kineska državna kompanija je na tenderu za rekonstrukciju pruge Križevci - državna granica u Hrvatskoj dala najnižu ponudu, ali je ona takođe odbijena i posao je dodeljen turskoj kompaniji Cengiz.Na tenderu za izgradnju puta od luke u Rijeci do ukrštanja Škrljevo, CRBC ponovo nije bio najjeftiniji, a posao je dobila zajednica ponuđača iz Hrvatske, Slovenije i BiH jer je njihova ponuda bila najpovoljnija.Kineske kompanije takođe nisu dobile ni posao na elektrifikaciji pruge Vinkovci - Vukovar, za koji su takođe konkurisale.KONTORLA KINESKOG UTICAJA U EUIako su prvi veliki građevinski posao u EU dobili u Hrvatskoj preko Pelješkog mosta i nadali se da će se to nastaviti i na drugim infrastrukturnim radovima, do sada nisu uspeli, upravo zbog viših cena i neispunjavanja tehničkih uslova na pojedinim konkursima.Kineski konzorcijum je takođe dao najbolju ponudu na tenderu za koncesiju terminala za kontejnere na Zagrebačkoj obali u Rijeci. Zakup je trebalo da traje 50 godina, ali je tamošnja lučka uprava poništila taj tender.Kao nezvanični razlog za to navodili su se pritisci Sjedinjenih Država i zvaničnog Brisela, zbog navodno rastućeg uticaja Kine u EU.Kineske kompanije u Srbiji rade na najvećim infrastrukturnim projektima, poput autoputeva i brze pruge prema Mađarskoj, dok je nedavno najavljeno da će graditi i brojna prostojenja za preradu otpadnih voda.U Crnoj Gori Kinezi grade autoput koji jadransku obalu povezuje sa Srbijom. Taj projekat se često negativno tumači jer bi Kina, prema potpisanom ugovoru mogla da postane vlasnik dela tog auto puta, nekog drugog objekta ili čak dela teritorije u Crnoj Gori ukoliko zvanična Podgovrica  ne bude mogla da ispunjava svoje kreditne obaveze prema kineskoj EXIM banci.

Svet

Kina mora da zatvori 600 termoelektrana do 2060. godine

Kina ima cilj da neto emisije gasova sa efektom staklene bašte snizi na nulu do 2060. godine, a da bi ispunila svoje klimatske ciljeve moraće da ugasi 600 elektrana na ugalj i zameni ih obnovljivim izvorima energije, biše britanski Gardijan.Kompanija TransitionZero izvela je analizu da bi prelazak na obnovljive izvore energije kao što su vetar i solarna energija takođe mogao da uštedi 1,6 biliona (hiljada milijardi) dolara u tom periodu, jer su obnovljivi izvori sada jeftiniji od uglja.Kineska potrošnja uglja i prateće zagađenje odavno su u fokusu ostatka sveta. Uprkos proklamovanim ciljevima, zvanični Peking je "pojačao planove za nove termoelektrane, u nastojanju da podstakne ekonomski rast nakon recesije izazvane pandemijom koronavirusa", napominje se u izveštaju.Stručnjaci za klimatske promene plaše se da će, uprkos dugoročnim ciljevima, narednih deset godina proizvodnje uglja u Kini premašiti "globalni svetski budžet za ugljenik"."Ako Kina ne uspe u svojim (ciljevima), ostatak sveta neće uspeti da zaustavi opasne klimatske promene", naveo je izvršni direktor kompanije TransitionZero  Metju Grej.On je ipak dodao i da Kina zaista radi na umanjenju svoje zavisnosti od uglja.Takođe kaže da bi tranzicija mogla biti teška, jer je ugalj "duboko usađen" u kinesku ekonomiju i društvo.Ali Grej kaže da bi obnovljivi izvori mogli stvoriti onoliko radnih mesta koliko bi se izgubilo zatvaranjem drvenih fabrika uglja. 

Svet

Apple udvostručio dobit i pored pandemije

Kompanija Epl (Apple), koja je ojačala svoj položaj tokom pandemije, zaradila je u prvom tromesečju ove godine čak 23,6 milijardi dolara i udvostručila svoju dobit, prenosi portal SEEbiz.Apple je nekad najbolje poslovao u poslednjem tromesečju, kada je prodaja uglavnom skočila pre božićnih praznika, ali kako se navodi, čini se da je svaki mesec Božić, barem za tu kompaniju. Prihod je takođe, kako se dodaje, izuzetno porastao u prva tri meseca 2021. godine, za 54%, odnosno na 89,6 milijardi dolara.Od te sume, samo je Eplova prodaja ajfona (iPhone) generisala 48 milijardi dolara prihoda, ili 66 posto više nego u istom periodu lane.Ipak, dodaje se da su takođe dobro prošli iPad, Mac i Apple Watch. Deoničari se raduju još većim dividendama (0,22 dolara po deonici svakog tromesečja) i najavama da će kompanija potrošiti još 90 milijardi dolara za otkup spostvenih deonica, uz manje pretnji regulatora.Evropska komisija inače je optužila Apple da koristi svoj App Store kako bi istisnuo druge pružaoce usluga striminga sa tržišta.U vezi sa poslovnim planovima kompanije, ranije se navodio i projekat proizvodnje autombila, poznat kao "Project Titan". On se sprovodi još od 2014. godine, kada je Apple prvi put počelo da se bavi dizajnom vozila.APPLE PLANIRA DA DO 2024. GODINE POČNE DA PROIZVODI I AUTOMOBILE

Svet

Američki Boing nastavlja sa gubicima

Američki proizvođač aviona Boing pretrpeo je gubitak od 537 miliona dolara u prvom kvartalu 2021, preneo je portal SEEbiz. Ipak i pored toga kompanija ove godine najavljuje snažan oporavak.Gubitak Boinga je za 10% manji od prošlogodišnjeg, ali je veći od očekivanog. To je ujedno i šesti uzastopni kvartalni gubitak Boinga."Iako uticaj kovida 19 i dalje predstavlja izazov za celokupno tržište, 2021. godinu vidimo kao tačku preokreta za našu industriju", rekao je čelnik Boinga Dejv Kalhun.Istako je da će Boing nastaviti rad sa globalnim regulatorima i kupcima, kako bi se u saobraćaj vratili putničkii avioni 737 MAX.Boing je zbog dve avionske nesreće u kojima je poginulo 346 putnika obustavio isporuke u 2019. zabranio let aviona tipa 737 MAX.Nakon odobrenja za nastavak rada, koje je Američka državna uprava za civilnu avijaciju (FAA) Boingu dala u novembru prošle godine, kompanija je kupcima širom sveta isporučila više od 85 modela tog aviona.BOING ZBOG LAŽI OKO AVIONSKIH NESREĆA KAŽNJEN S 2,5 MILIJARDI DOLARA BOING VIŠE NIJE NAJVEĆI PROIZVOĐAČ AVIONA

Svet

EIT Manufacturing pokreće RIS aktivnosti vredne 5 miliona evra za jačanje konkurentnosti evropske proizvodne industrije

Regionalni Inovacioni Program (RIS) u organizaciji EIT Manufacturing zajednice ima za cilj da podrži inovativne organizacije kroz finansiranje i umrežavanje kako bi bila povećana otpornost i konkurentnost industrijske proizvodnje. Program pokriva sva tri stuba EIT-ovog “Trougla znanja“: inovativnost, obrazovanje i pokretanje biznisa. Na taj način se osim ojačavanja inovacionih kapaciteta, obezbeđuje i buduća kvalifikovana radna snaga, kao i prenos znanja u zemlje skromnijih i srednjih inovacionih kapaciteta.Program RIS 2021 je dizajniran da pomogne pojedincima i kompanijama, obuhvatajući mala i srednja preduzeća (MSP), startap-e i scaleup-e, korporacije, organizacije za istraživanje i razvoj, kao i univerzitete kako bi više doprineli evropskom inovacionom eko-sistemu sa novim rešenjima i proizvodnim idejama poreklom iz država kandidata EU i pridruženih zemalja asocijacije Horizon Europe, koje, prema merenju Evropskog Inovacionog Pregleda, potpadaju u kategoriju zemalja sa skromnim i srednjim inovacijama. EIT Manufacturing je inovaciona zajednica koju podržava Evropski Institut za Inovacije i Tehnologiju (EIT), telo Evropske unije.„EIT-ov RIS program  je osmišljen da pruži ciljanu podršku velikom broju  zemalja i regiona u Evropi, jačajući njihov inovacioni kapacitet, povećavajući broj talentovanih inovatora i pospešujući integraciju u aktivnosti Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju. Uzbuđeni smo što ćemo u proizvodnoj industriji dobiti nove tržišne igrače sa velikim potencijalom kao i regionalne aktere koji će se pridružiti najvećem evropskom inovacionom eko-sistemu i tako doprineti povećanju broja inovacija širom Evrope“, rekao je Luke Incorvaja, strateg u Evropskom institutu za inovacije i tehnologiju.„Geografski opseg programa RIS važan je kako za EIT Manufacturing zajednicu tako i za celokupnu evropsku industrijsku proizvodnju. Mnogi poznati evropski proizvođači, često lideri globalnog tržišta, zavise od dobavljača, kooperanata i kreatora proizvodnih rešenja koji imaju sedište u ovim zemljama“, rekao je Dr Konstantinos Georgoulias, direktor programa RIS u EIT Manufacturing-a, zaduženog za saradnju sa Evropskom unijom.Industrijska proizvodnja je temelj globalnog prosperiteta i ključna je za ekonomsku, socijalnu i ekološku održivost Evrope. Više od 2 miliona proizvodnih kompanija obezbeđuje više od 32 miliona radnih mesta na kontinentu. Povećanje otpornosti evropske industrije važno je radi održavanja zdrave evropske ekonomije i povećanja konkurentnosti na globalnom nivou.Sa budžetom od približno 5 miliona evra,  tokom 2021 godine, odvijaće se brojne aktivnosti programa RIS EIT Manufacturing zajednice u 18 zemalja koje ispunjavaju uslove. Ove aktivnosti pokrivaju sva tri stuba  “Trougla znanja“: obrazovne aktivnosti koje stimulišu učenike kako bi bila osigurana kvalifikovana buduća radna snaga, kao i ustanove za obuku i prenos znanja kako bi bio smanjen jaz između proizvodne industrije i akademske zajednice; inovativne aktivnosti za podršku inovativnim rešenjima poreklom iz zemalja koje ispunjavaju uslove, kroz koje je omogućen razvoj i otvaranje novih radnih mesta; podrška lokalnim novoosnovanim startap kompanijama  i MSP.Otvoreni poziv u 2021 godiniOve godine postoje četiri inicijative iz RIS portfelja EIT Manufacturing-a, gde se potencijalni kandidati mogu prijaviti odmah ili u bliskoj budućnosti: EIT Jumpstarter, Evolucija rezultata istraživanja u proizvodnji, Leaders i BoostUp! RIS takmičenje. Više informacija o mogućnostima učešća možete pronaći na web stranici EIT Manufacturing.Inicijativa EIT Jumpstarter namenjena je pojedincima/timovima iz zemalja EIT RIS programa koji imaju inovativne ideje, ali im je potrebna pomoć́ u realizaciji. Program pruža smernice eminentnih stručnjaka sa iskustvom u validaciji novih ideja koji dodatno mogu da pomognu u kreiranju poslovnog modela. Kandidati se mogu prijaviti do 30. aprila, a obuka počinje u junu i trajaće do novembra. Tokom ovog perioda, biće održano nekoliko treninga i mentorskih sesija za odabrane timove.Za mala i srednja preduzeća, univerzitete i RTO-ove koji žele da svoje inovativne projekte lansiraju na tržište, EIT Manufacturing je postavio Evoluciju rezultata istraživanja u proizvodnji. Program ubrzava lansiranje inovativnih projekata na tržište umrežavanjem i finansijskom podrškom u uspostavljanju proizvoda ili usluge spremnih za tržište. U okviru programa, odabrani timovi će morati da završe svoj prototip i testiraju ih u stvarnom tržišnom okruženju.Timovi ili kompanije iz zemalja koje ispunjavaju uslove za učešće u EIT programu RIS pozvani su da predaju svoje inovativne predloge i učestvuju u BoostUp RIS 2021 takmičenju. Događaj predstavlja vrhunske proizvodne inovacije i nove tehnologije u Evropi. Takmičenje će biti održano u okviru “Dana proizvodnje“ čiji je pokrovitelj kompanija EIT Manufacturing u okviru jednog od najvećeg stratup sajma u Evropi - ViennaUP’21 koji će biti održan 11. i 12. maja. U okviru ovog događaja, finalisti BoostUp-a! RIS 2021 takmičenja predstaviće svoje ideje i rešenja, a najbolji će osvojiti vredne nagrade i namenske pakete usluga podrške tima specijalizovanog za osmišljavanje poslovnih rešenja u okviru EIT Manufacturing zajednice. Više informacija o BoostUp! RIS 2021 možete pronaći ovde.Odlični rezultati u 2020 godiniEIT Manufacturing je u prethodnoj godini postigla veliki uspeh kroz svoje RIS aktivnosti širom RIS zemalja. Na primer, u pogledu obrazovnih aktivnosti, sedam proizvodnih partnera EIT-a iz pet zemalja uključilo je više od 1.500 srednjoškolaca u online seminare o robotici i digitalizaciji, a pored toga su naučili više o karijerinim mogućnostima u industrijskoj proizvodnji. Više od 1.000 ljudi bilo je uključeno u aktivnosti EIT RIS-a širom Evrope, sa organizovanih 50 događaja čiji je cilj bio podizanje svesti u brojnim zemljama RIS-a koje je organizovalo 13 različitih predstavništva EIT Manufacturing zajednice.U projektima koji okupljaju akademsku zajednicu i industriju, izvedeno je osam projekata za podučavanje i šest projekata za učenje uz učešće više od 20 organizacija iz zemalja EIT RIS-a u kojima su studenti, istraživači i inženjeri iz proizvodnih kompanija zajedno radili na međusobnom razvoju veština i zajedničkog rada na rešenjima za izazove industrijske proizvodnje. Pored toga, partneri EIT Manufacturing-a uputili su pozive kompanijama zemalja EIT RIS-a kojima je bila potrebna podrška u digitalnoj transformaciji. Zahvaljujući ovom projektu, 22 kompanije iz devet zemalja sada bolje razumeju koliko su odmakli u digitalizaciji, a ad-hoc stručnjaci su ih savetovali koje sledeće korake treba da preduzmu. Tokom prvog talasa COVID-19 pandemije u proleće 2020. godine, istraživački tim na češkom institutu za Informatiku, Robotiku i Kibernetiku Tehničkog Univerziteta u Pragu (CIIRC CTU) razvio i sertifikovao zaštitnu masku RP95, napravljenu uz korišćenje 3D štampača, koja pruža najviši stepen zaštite. U saradnji sa novoosnovanom kompanijom TRIKS Connections i finansijskim doprinosom u okviru aktivnosti EIT Manufacturing RIS DigTrafoRIS, maska je dodatno poboljšana mobilnom aplikacijom koja omogućava skeniranje lica, kako bi maska savršeno pristajala svakome ko je nosi. "RIS program EIT Manufacturing zajednice je dragocen instrument koji podržava unapređenje lokalnog proizvodnog ekosistema kroz povećanje inovacionih kapaciteta i podsticanje deljenja tehnologije“, kaže Petr Samanek, predstavnik EIT Manufacturing-a u Češkoj. 

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.