Svet

Hajneken: Pivo će morati da poskupi

Holandska kompanija Hajneken, najveći evropski proizvođač piva, saopštila je da će visoke troškove sirovina, energije i transporta morati da nadoknadi poskupljenjem svog proizvoda, preneo je Bloomberg. Cena ječma koji se koristi za proizvodnju piva, kao i cena aluminijuma od kog se izrađuju limenke, porasle su za oko 50 odsto.Pored toga, očekuje se da će ostale sirovine poskupeti za 15 do 17 odsto i sve to bi kako se dodaje, moglo da smanji potrošnju piva."Mislim da nismo videli ovakva povećanja cena i troškova u čitavoj generaciji. Veliko pitanje je kako će to utiecati na razvijenija tržišta koja do sada nisu videla takve ciene", rekao je izvršni direktor Hajnekena Dolf van den Brink.Prema njegovim rečima, tržišta koja se već formiraju, pokazala su se kao otpornija na povećanje cena.Rukovodioci Hajnekena ocenili su da će pandemija uticati na prihode kompanije i u 2022. godini.LJUBLJANČANI NE DAJU DA SE PRESELI UNION PIVOJEDAN HOTEL SPASAVA SVE MALE PIVARE U SRBIJI (VIDEO) Uz sve to, kako se napominje, očekuje se i dugotrajan oporavak evropskog ugostiteljstva od pandemije korona virusa.Holandska kompanija, kako se napominje dalje cilja na maržu operativne dobiti (dobit bez obračuna kamata i poreza) od 17 odsto u sledećoj, 2023. godini.Hajneken je lane prodao 4,6 posto više piva nego godinu ranije, u svim regijama izuzev Azije.Povećanje cena i prelaz na skuplja piva povećali su neto prihod (prihod u koji su uračunate dažbine) kompanije za 12,2 odsto, na 21,9 milijardi evra. Operativna dobit porasla je 43,8 odsto, na 3,41 milijardu evra, ali je, kako se napominje i dalje niža nego predpandemijske 2019. godine.Kompanija Hajneken u svom vlasništvu poseduje i pivare u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji.

Rekordne cene goriva u Crnoj Gori

Cene svih vrsta goriva u Crnoj Gori od juče u ponoć su na istorijskom maksimumu, više za tri i četiri centa, saopšteno je iz Ministarstva kapitalnih investicija, prenosi Biznis.rs.Tako će u naredne dve nedelje cena litra evrosupera 98 biti 1,58 evra, dok će evrosuper 95 koštati 1,54 evra, a evrodizel 1,42 evra po litru, piše Beta.Novim rastom cena, gorivo je premašilo rekordne vrednosti iz 2012. godine, do danas najviše koje su registrovane - 1,54 i 1,50 evra za benzin, i 1,38 evra za dizel.Nakon brašna, sad i gorivo: Vlada Srbije zamrzla cene benzinaU Crnoj Gori ne postoji zakonski osnov da vlada ograniči ili zamrzne cene goriva, kao što su to nedavno uradile Hrvatska i Srbija.Jedini način za niže cene goriva je da Skupština Crne Gore izmeni zakon o akcizama i smanji ove dažbine koje iznose 55 i 44 centa po litru ili da usvoji zakon kojim bi ovlastila vladu da zamrzne ili privremeno smanji iznose dažbina.Vlada Crne Gore povećala je 2017. godine akcize na gorivo za devet centi, i od tada su maloprodajne cene među višim u regionu, ali i od nekoliko država u Evropi.Novim cenama goriva nezadovoljni i vozači i poljoprivrednici

Kanada najavila zamrzavanje bankovnih računa demonstranata

Kanadski premijer Džastin Trudo pozvao se na Zakon o vanrednim situacijama kako bi suzbio proteste u toj državi, što znači da će, između ostalog, banke moći bez sudskog naloga da zamrznu račune bilo koga ko je povezan sa protestima.Pozivanje na Zakon o vanrednim situacijama je korak bez presedana u toj državi i dolazi u momentu kada demonstracije u Kanadi ulaze u treću nedelju. Zakon o vanrednim situacijama je donet 1988. godine i može biti koršićen u hitnim i kritičnim situacijama koje ozbiljno ugrožavaju živote, zdravlje i bezbednost Kanađana. Protesti u skladu sa zakonom ne spadaju u ove situacije, piše BBC. Trudo je rekao da će mera biti vremenski ograničena, racionalna i propocionalna i da neće biti raspoređivanja vojske. Policiji će biti dato "više alata" da uhapsi ili kazni demonstrante i zaštiti kritičnu infrastrukturu. Zamenica premijera Kristija Frilend rekla je da će banke bez sudskih naloga moći da da zamrznu račune bilo koga ko je povezan sa protestima. Dodala je i da za svakog ko je uključen u demonstracije može biti suspendovano osiguranje vozila. Kandska pravila vezana za finansiranje terorizma biće proširena kako bi obuhvatila kriptovalute i kraudfanding platforme. "Sve je u praćenju novca", dodala je Kristija Frilend. Protesti u Kanadi krenuli su prvenstveno kao skup kamionidžija protiv novog pravila da sve kamionidžije moraju da budu vakcinisane kako bi prešle amereičko-kanadsku granicu, ili da idu u karantin nakon povratka. Međutim ubrzo su prerasli u šire nezadovoljstvo kovid ograničenjima.U nedelju je policija rasturila proteste kod mosta Ambasador u Vindzoru, koji je ključna trasa za trgovinu između SAD i Kanade. Stotine demonstranata i dalje ostaje u glavnom gradu Kanade.

Luj Viton podiže cene zbog rasta cena proizvodnje

Čuveni svetski modni brend Luj Viton najavio je povećanje cena nekih proizvoda na globalnom niovu zbog rasta troškova proizvodnje i inflacije, prenosi agencija Rojters.Cene će biti veće u radnjama Luj Vitona širom sveta i povećanje se odnosi na kožne proizvode, modni "aksesorajz" i parfeme, prenosi Rojters izjavu PR-a te modne kuće.Odluka o povećanju cena, doneta je zbog promene troškova proizvodnje, repromaterijala, transporta kao i inflacije.

Kompanije iz Srbije na prehrambenom sajmu Gulfood

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije peti put zaredom organizuju učešće i predstavljanje srpskih kompanija na najvećoj i najznačajnijoj specijalizovanoj izložbi prehrambene industrije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i regionu Golfskog zaliva - Gulfood, saopštila je Razvojna agencija Srbije (RAS). Proizvodne i izvozne kapacitete predstaviće petnaest kompanija iz Srbije.Na sajmu će učestvovati: Master fruits Beograd, PIK Bečej, Tisa coop Kanjiža, Cmana Krnjevo, Yumis Niš, Zdravo organic Selenča, BMN malinas Požega, ITN group Beograd, Budimka Požega, Damar confit Beograd, Fruct company Udovice, Mlekara Šabac, Tropic trade Beograd, Mlekara Ub, Mirax agrar Beograd, objavljeno je na sajtu RAS.Posetioci sajma Gulfood, potencijalni poslovni partneri, uvoznici i distributeri, moći će da se upoznaju sa širokim asortimanom najkvalitetnijih proizvoda iz Srbije od svežeg i prerađenog, smrznutog, pasterizovanog i konzerviranog voća i povrća, mlečnih proizvoda, smrznute i dimljene ribe i morskih plodova, proizvoda na bazi tartufa, ajvara, meda, supa, začina, čajeva, voćnih sokova i kašastih voćnih nektara, kvalitetnih voćnih džemova i marmelada, navodi se u saopštenju.Gulfood se održava na prostoru od 100.000 kvadrata, a godišnje ga poseti više od 70.000 posetilaca iz oko 100 zemalja.U okviru prezentacija poslovnih programa planirani su susreti proizvođača, izvoznika i distributera i predstavnika vodećih maloprodajnih trgovinskih lanaca."Posetioci sajma uglavnom su predstavnici maloprodajnih lanaca i uvoznici, više od polovine je sa Srednjeg istoka, oko 20 odsto iz Azije, oko 10 odsto iz iz Afrike, dok je nešto manji procenat posetilaca iz Evrope i Amerike", saopštio je RAS.Kompanije prehrambenog sektora iz Srbije promovisaće proizvodne programe i izvozne potencijale u jednoj od glavnih hala Trade Centre Arena rezervisanoj za nacionalne paviljone.Ove godine registrovano je 4.000 izlagača iz 120 zemalja sveta, a pored Srbije u okviru nacionalnih paviljona predstaviće se kompanije iz Italije, Francuske, Belgije, Nemačke, Rusije, Austrije, Španije, Holandije, Kipra, Grčke, Bugarske, Rumunije, Turske, Tunisa, Saudijske Arabije, SAD, Kanade, Brazila, Perua, Meksika, Indije, Egipta, Japana.

Industrijske sirovine na minimumu: Nedostaju, metali, energenti, kafa…

Nedostatak osnovnih sirovina koje se koriste u poroizvodnji otežava oporavak proizvodnje u svetu i podstiče opšti rast cena, piše Financial Times. Nedostaju aluminijum, bakar, litijum-karbonat, energenti i kafa.Nestašice prati visoka globalna inflacijom (opšti porast cena), poremećaji u snabdevanju. U isto vreme mnog ekonomije se oporavljaju od pandemije, što dodatno podstiče tražnju.U Evropi su kako se navodi cene gasa i dalje visoke zbog geopolitičkih tenzija izmešu Ukrajine i Rusije. Širom kontinenta, skladišta gasa su popunjena ispod proseka na oko 35 odsto kapaciteta.Rizik od nestašice energenata do kraja zime u ovom trenutku je mali, ali tokom leta treba obezbediti nove količine kako bi se sprečilo da isti problemi ostanu i sledeće zime, ocenjuju analitičari.Na tržištu poljoprivrednih proizvoda rezerve kvalitetnije arabika kafe, koja se koristi za espreso, pale su na najniži nivo u poslednje 22 godine. Njena cena je na desetogodišnjem maksimumu od od 2,59 dolara po funti (453 grama) i duplo je veća nego pre godinu dana.Globalna Citigroup banka procenjuje da će porasti i tražnja za litijumom, koji se koristi u izradi baterija. Ta ponuda će ove godine premašiti ponudu za šest odsto zbog sve veće prodaje električnih vozila.Cena litijum-karbonata porasla je za više od 400 odsto tokom prošle godine, na više od 50.000 dolara po toni. Sa ograničenim zalihama, analitičari očekuju "ekstremne cene" kako bi se suzbila tražnja i tržište dovelo u ravnotežu.Zalihe bakra na glavnim robnim berzama iznose nešto više od 400.000 tona, što je manje od sedmodnevne globalne potrošnje.Zalihe aluminijuma su takođe niske, jer su topionice u Evropi i Kini bile prinuđene da smanje kapacitete zbog poskupljenja energenata. Aluminijum je prošle nedelje dostigao najveću cenu za 13 godina i košta više od 3.200 dolara po toni.U Americi najviša inflacija u poslednjih 40 godinaInflacija u evrozoni dostigla novi rekord Među drugim uzrocima nestašice sirovina su, kako se dodaje, manjak investicija u nove rudnike i naftna polja, kao i loše vremenske prilike.Međunarodna agencija za energetiku je prošle nedelje upozorila da bi cene sirove nafte, kojima se već trguje po cenama iznad 90 dolara po barelu, mogle i dalje da rastu. Istovremeno, njeni izvoznici okupljeni u grupu OPEC trude da ožive proizvodnju.Zalihe sirovina su kako se dodaje niske, ne samo u skladištima za razmenu, već i u celom lancu snabdevanja. Potrošačke cene u najvećoj svetskoj ekonomiji, Sjedinjenim Državama, prošlog meseca su porasle najbrže u poslednje četiri decenije za 7,5 odsto.

Skupi energenati usporavaju evropsku ekonomiju

Ekonomija Evropske unije ove godine imaće manji rast žnego što se očekivalo, saopštila je Evropska komisija. Razlog za to su brzo širenje omikrona, skupi energenti i problemi u globalnom lancu snabdevanja koji podstiču inflaciju i odlažu oporavak od pandemije korona virusa."Visoke cene verovatno će biti aktuelne do leta, nakon čega se predviđa pad inflacije, cene energenata, kao i šešavanje problema u sanbdevanju", dodao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.Nakon snažnog rasta od 5,3 odsto koji je zabeležen u 2021. godini, Evropska komisija je saopštila da će BDP u Evropskoj uniji i evrozoni ove godine porasti za 4 odsto, umesto 4,3 odsto, kako je prognozirano pre tri meseca.Visoka inflacija veći rizik od eventualnog sukoba Rusije i UkrajineU EU rastu investicije u istraživanja i razvoj Inflacija bi se povećala preko očekivanih 3,5 odsto tokom 2022. godine.Đentiloni, koji je bivši italijanski premijer naglasio je da pored tih prognoza neizvesnost i rizici i dalje ostaju visoki. Naročito su se, kako je dodao znatno pogoršale geopolitičke tenzije u Istočnoj Evropi.Kako se podseća, više od 100.000 ruskih vojnika raspoređeno je na granici sa Ukrajinom. To je izazvalo strah Zapada od mogućeg vojnog sukoba.Ta kriza je donela veliku neizvesnost u vezi sa snabdevanjem energijom iz Rusije. Oko 40 odsto gasa koji greje kuće i fabrike u Evropskoj uniji dolazi upravo iz te zemlje.

Bloomberg: Neophodno smanjenje investicija u fosilna goriva

Neprofitna organizacija Share Action pozvala je akcionare najvećih evropskih banaka da se usprotive investiranju u projekte eksploatcije nafte i gasa, preneo je Bloomberg. I pored toga što su se banke najavile da će smanjiti te investicije, 2021. godine su uložile 48 milijardi evra u projekte za eksploataciju fosilnih goriva."Prošle godine zahtevi akcionara su bili ključni u zahtevima bankama da se usvoje ili pojačaju investicije u eksploataciju i korišćenje uglja. Akcionari treba da se usprotive investicijama koje negativno utiču na klimatske promene", kaže Keli Šilds, predstavnik Share Action.Share Action je poznata po pokretanju rezolucija o klimatskim promenama među bankama koje su poznate po najvećim investicijama u fosilna goriva. Cilj njene inicijative je je kako se navodi da se spreče klimatske promene i zagrevanje planete za "kritičnih" 1,5 stepeni Celzijusa.Iako su investicije u industriju fosilnih goriva prošle godine bile za 93 milijarde evra manje nego tokom 2020. godine, to kako se navodi ipak ne predstavlja njihovo smanjenje u odnosu na trendove u godinama pre pandemije korona virusa.Među najvećim investicijama u naftu i gas prošle godine bila je banka HSBC, koji je uložila 7,6 milijardi evra u kompanije Ekkon Mobil i Saudi Aramco.Cene gasa Evropi se stabilizuje, u Americi nastavlja da padaGasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izbori Njeni akcionari su prošle godine podneli rezoluciju kojom se banka poziva da smanji svoju finansijsku podršku industriji fosilnih goriva.Drugi veliki finansijeri naftne i gasne industrije prošle godine su Barclais i BNP Paribas.Predstavnici Bariclaisa saopštili su da će za 15 odsto smanjiti finansiranje investicija u fosilna goriva, uključujući ugalj, naftu i gas, do 2025. godine. Kako se dodaje, postoje i ograničenja novih istraživanja nafte i gasa na Arktiku.Iz BNP Paribasa najavljuju kako će kreditiranje kompanija koje istražuju i proizvode gas smanjiti za 10 odsto do 2025. godine.U izveštaju se dodaje da je pet analiziranih banaka, uključujući Nat West Group, Commerzbank i La Banque Postale počele sa ograničavanje finansiranja projekata nafte i gasa.Banke, investitori i osiguravajuće kompanije koje raspolažu kapitalom vrednim više od 130 milijardi dolara prošle godine su se obavezali na neto nultu emisiju CO2 do 2050. godine.

Tamara Papić (Baby FM): U Dubaiju smo pronašli potencijalne investitore

Startap firma BabyFm predstavila je na sajmu Expo 2020 Dubai sistem za merenje temperature kod male dece pomoću senzora, a najavljeno je da će testiranje ovog proizvoda uskoro početi na klinici u Tiršovoj.Tamara Papić iz startap Baby FM kaže da su na sajmu razgovarali sa potencijalnim investitorima I dogovorili saradnju sa jednom kompanijom. “Važno je bilo upoznati naše ljude koji dugo godina posluju na podrčju Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Bliskog istoka. Odmah smo dobili komentar od jedne od učesnica, koja radi za vodeću distributersku kuću lekova i medicinskih sredstava u UAE da se naš proizvod izdvojio i da joj je interesantan za tržište. Takođe, razgovarali smo i sa potencijalnim investitorima, kao i predstavnicima za rusko tržište, ali i napravili premiliminarni dogovor o saradnji sa jednom domaćom farmaceutskom kompanijom”, kaže ona.Posetioce sajma, kako ona kaže, zanimalo je da li će se uređaj koristi i kao “family” toplomer, tako da i roditelji mogu da izmere sebi temperaturu. “Veoma su bili zainteresovani roditelji koji su posetili sajam, ali isto tako i zaposleni u oblasti opremanja bolnica smart sistemima”, kaže Papić.Pet projekata koji su deo StarTech programa predstavljeni su uz podršku kompanije Philip Morris, NALED-a i Privredne komore Srbije na tom međuanrodnom sajmu.

„Romantični“ prevaranti samo u SAD zaradili milijardu dolara

Oko 24 hiljade građana Sjedinjenih Država prošle godine ostalo je bez milijardu dolara ukupno jer su poslali novac ili kriptovalute takozvanim "romantičnim" prevarantima, saopštio je američki FBI (Federal Bureau of Investigation), prenosi portal Forbes. Kontakti se obično uspostave preko aplikacija za upoznavanje, Fejsbuka ili Instagrama, a kasnije.U takvim situacijama, kontakt se uspostavi preko interneta i žrtve nasednu na priču prevaranta koji obično tvrdi da je trenutno negde u insotranstvu, najčešće zbog služenja u vojsci.Oštećeni se sažale na njihovu priču, pošalju novac, platne kartice, kartice koje je moguće dopuniti novcem, poklone ili kriptovalute.Prema podacima američke Savezne komisije za trgovinu (Federal Trade Commission, FTC) broj prevara i slučajeva krađe identiteta porasto je 240 miliona dolara tokom prošle godine.Prošle godine iznosili su 547 miliona dolara, dok je godinu dana pre toga 307 miliona dolara gubitaka u tim prevarama, a čak četvrtina tih prevara plaćena je kriptovalutama.Po jednoj kriptovaluti prosečno je izgubljeno oko 9.770 dolara, a najviše žrtava prevareno je lažnim savetima za investiranje u kriptovalute.Mežu žrtvama romantičnih prevaranata najviše je porastao broj ljudi starih između 18 i 29 goidina. Njihov prosečni gubitak iznosio je oko 750 dolara. Daleko više su pritem tih prevara izgubili ljudi stariji od 70 godina, oko 9.000 dolara po prevarenoj žrtvi.Kako da se čuvate od onlajn prevara?Onlajn prevaranti širom sveta koriste pandemiju koronavirusa Broj prevara u vezi sa kriptovalutama porastao je skoro pet puta od 2020. do 2021. godine, ali najčešći način plaćanja u sličnim situacijama bile su poklonjene platne kartice. Prošle godine čak 28 odsto prevara "obavljeno" je tim putem.Prevare putem kripotovaluta prošle godine iznosile su 18 odsto, putem apliakcija za plaćanje 14 odsto, dok je udeo bankovnih plaćanja bio 13 odsto.Kako se objašnjava, prevaranti kreiraju lažne onlajn profile koristeći fotografije koje su pronašli na internetu. U opisu tih profila često navode kako služe vojsku u inostranstvu.Kada prevarant stekne poverenje svoje žrtve, često zatraži novac za lečenje bolesnog deteta.Inspektori američkog FBI savetuju građanima da pre stupanja u ozbiljniji kontakt distraže fotografije osobe sa kojom komuniciraju i provere da li su korišćene negde drugde.Takođe, savetuje im se da im ne šalju novac, šifre za kroptovalute, poklone ili platne kartice pre nego što se sa njima lično sastanu.

Propao prvi proizvođač Marlbora u ex Jugoslaviji posle 140 godina rada

Tvornica duvana Sarajevo koja je poslovala duže od 140 godina, prestaće s radom poslednjeg dana aprila, na osnovu odluke Nadzornog odbora kompanije, piše Poslovni.hr. Sajt navodi da je time stavljena tačka na dugogodišnji proces "mutne" privatizacije. Najvredniji brendovi cigareta poput legendarne sarajevske “Drine” ili novije “Aure” prodati su ranije, a deo tih cigareta sada se proizvodi i pakuje u Fabrici duvana u Rovinju.Tvornica duvana Sarajevo je bila prvi proizvođač cigareta “Marlboro” u bivšoj Jugoslaviji i jedan od lidera duvanske industrije u bivšoj državi. Zatvaranjem kompanije, bez posla će ostati oko 150 radnika. Očekuje se da počnemo više da pušimo

Prvi put više strejt nego gej ljudi pozitivno na HIV u Britaniji

Broj novih dijagnoza HIV-a kod heteroseksualnih muškaraca veći je od broja zaraženih homoseksualaca i biseksualnih ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu, po prvi put u deset godina, pokazuju podaci Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (HSA).U 2021.godini, 45 odsto svih novih dijagnoza virusa bilo je kod gej i biseksualnih muškaraca, dok je 50 odsto kod heteroseksualnih muškaraca ili žene.Nivo testiranja je opao tokom pandemije u svim grupama. Takođe, heteroseksulani muškarci i žene kasnije ustanovljavaju da su HIV pozitivni. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" iz 2020, u Srbiji je HIV-om zaraženo blizu 3.000 ljudi, dok oko 400 njih ni ne zna da je pozitivno.Samo u 2020. godini da boluje od HIV-a saznalo je preko 50 ljudi. Od početka epidemije 1985. godine, u Srbiji je registrovano preko 4000 osoba inficiranih virusom imunodeficijencije (HIV) od kojih je čak 57 odsto obolelo od AIDS-a, podaci su Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side (JAZAS).Koliku platu sada imaju lekari?

AstraZeneca od vakcina prihodovala četiri milijarde dolara

Farmaceutska kompanija AstraZeneca je 2021. godine imala ukupne prihode od 37,4 milijarde dolara, što je porast od 41 odsto u odnosu na 2020. godinu, piše u izveštaju kompanije. Bruto profit bio je blizu 25 milijardi dolara.Ukoliko se u prihode ne uračunaju oni koji se odnose na prodaju vakcine protiv COVID-19 (Vaxzervia) AstraZeneca je uvećala svoje prihode za 26 odsto.Fajzer u 2021. godini duplirao i prihod i profit Kompanija je najviše prihodovala od prodaje onkoloških lekova i terapija, 13,7 milijardi dolara.Od prodaje vakcine protiv koronavirusa, prošle godine su prihodovali blizu četiri milijarde dolara.Kompanija ističe da je u četvrtom kvartalu isporučila oko 102 miliona doza COVID-19 vakcine preko COVAX sistema.Zaključnom sa februarom ove godine, AstraZeneca i njeni partneru su "izbacili na tržište" preko 2,6 milijardi doza vakcine u preko 180 zemlja, od čega su oko dve trećine države sa niskim i srednjim dohotkom, piše u izveštaju.AstraZeneca pravi vakcinu za omikron soj koronavirusa Osim vakcine, AstraZeneca je u decembru 2021. godine dobila odobrenje od američke agencije za lekova i za lek protiv COVID-19 Evusheld. Kompanija u izveštaju navodi da je od prodaje ovog leka prihodovala 85 miliona dolara, i to 66 miliona dolara na teritoriji Evrope.AstraZeneca je svoje prihode najviše povećala kada su u pitanju tržišta gde očekuju dalji rast (uključujući i Kinu) i oni su porasli za 41 odsto i iznosili su ukupno 12,3 milijarde dolara, od čega 2,3 milijardi dolazi od prodaje vakcine protiv korone.Prihodi koji se odnose na tržište Evrope bili su 8 milijardi dolara i porasli su za 22 odsto, a u Sjedinjenim Američkim Državama prihodovali su 12,2 milijarde dolara što je rast od 33 odsto.RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evra

Fajzer u 2021. godini duplirao i prihod i profit

Prihodi kompanije Fajzer (Pfizer) u 2021. godini bili su 81,3 milijardi dolara, što je za 95 odsto više nego u godini ranije, kada su prihodi iznosili 41,65 milijardi dolara.Prošlogodišnji profit američke kompanije bio je blizu 22 milijarde, a 2020. godine 9,2 milijardi dolara.Fajzer je ubedljivo najveći prihod ostvario trgujući sa vakcinama protiv kovida-19. Ukoliko se ne uračunaju prihodi od prodaje vakcina i leka pakslovid (Paxlovid), koji se koristi u lečenju kovida, rast prihoda bi bio oko 6 odsto, navodi se u izveštaju.Fabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolnice Kompanija je u 2020. godini od prodaje vakcina prihodovala 6,6 milijardi dolara, a u toku 2021. godine skoro sedam puta više - 42,6 milijardi dolara.Tokom prošle godine, proizvedeno je oko 3 milijarde doza Comirnaty vakcine, što je zvaničan naziv vakcine protiv korone koju Fajzer proizvodi zajedno sa kompanijom BioNTech.Kako se navodi u izveštaju, kompanije bruto profit od vakcine dele po pola.Fajzer ocenjuje da će u 2022. godini prihodovati između 98 i 102 milijarde dolara, od čega će samo prihod od vakcine protiv korone i leka pakslovid biti ukupno 54 milijarde dolara.Naime, očekivanja kompanije su da će ove godine od prodaje vakcine protiv kovida-19 prihodovati 32 milijarde dolara na osnovu ugovora koji su već potpisani, zaključno sa januarom. Torlak nabavlja opremu za proizvodnju vakcine sa dodatnih četiri miliona evra Na osnovu ugovora potpisanih u istom periodu Fajzer očekuje da će od prodaje leka pakslovid prihodovati 22 milijarde dolara.U novembru 2021. godine američka vlada je od kompanije Fajzer kupila 10 miliona terapija pakslovida (količina leka za petodnevno korišćenje) za 5,3 milijarde dolara. U januaru 2022. godine vlada se obavezala da nabavi još 10 miliona. Velika Britanije je takođe kupila pakslovid i to 2,75 miliona terapija koje bi trebalo da budu isporučene u toku godine.Fajzer je najavio da će u toku 2022. godine proizvesti do 120 miliona terapija pakslovida, "u zavisnosti od globalne potrebe".Ugovor o kupovini Fajzerovih vakcina "strogo poverljiv" Podsetimo, Ministarsto zdravlja je u ponedeljak objavilo da je u Srbiju stigao prvi kontigent pakslovida. U saopštenju nije navedeno koja količina je kupljena, kao ni po kojoj ceni.Međutim, Agencija za lekove i medicnska sredstva (ALIMS) je u januaru izdala uvoznu dozvolu za količinu "5.000" ne precizirajući da li se radi o tabletama ili kutijama (terapijama). U izveštaju se takođe navodi da su Fajzer i BioNTech u januaru pokrenuli kliničku studiju razvoja nove vakcine koja bi bila dodatno prilagođena odbrani protiv omikron soja koronavirusa. Dve kompanije rade i na razvoju vakcine protiv herpes zostera.RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evra

Amerikanci utvrđuju tačan broj ljudi hospitalizovanih zbog COVID-19

Administrtacija američkog predsednika Džozefa Bajdena želi da utvrdi broj precizan broj ljudi koji su primljeni u bolnice zbog toga što su imali simptome korona virusa, piše Politico. Cilj je i da se preciznije utvrdi da li taj virus izaziva teške bolesti, kao i da se na osnovu dobijenih podataka osmisle nove mere protiv pandemije.Radna grupa koja je za to zadužena, traži od bolnica širom Sjedinjenih Država da prijave broj pacijenata koji dolaze jer su zaraženi covidom 19 i u tim statistikama odvoje ih od onih koji su se zarazili tek nakon prijema u bolnicu.Na osnovu dobijenih podataka, kako se objašnjava, mogle bi da se preduzmu neke mere za jačanje javnog zdravlja, kao što je nošenje zaštitne maske. Takođe, utvrdiće se i opterećenje bolnica, kao i koliko su efikasne vakcine.Ipak, lekari naglašavaju da je statistika ponekad loše protumačena u zvaničnim izveštajima.PREGLED - Globus u doba korone Erik Topol, profesor molekularne medicine, koji je radio na prikupljanju podataka o pandemiji, napominje da je kod mnogih pacijenata covid 19 narušio zdravlje pluća i srca, iako su oni u bolničkoj evudenciji upisani kao pacijenti koji na lečenje nisu primljeni zbog korone.Sličnu akciju, kako se podseća, pokrenula je i Trampova administracija na vrhuncu pandemije 2020. godine, pa su neke bolnice promenile način evidentiranja pacijenata.Mnoge ustanove, kako se podseća, tada nisu bile u stanju da dosledno odvajaju pacijente koji su zaraženi koronom od onih kojni su hospitalizovani zbog srčanih problema ili ortopedskih povreda.Očekuje se da će akcija Bajdenove administracije, koju je pokrenulo novi korone omikron, trajati nekoliko meseci.Slučajevi omikrona u SAD su se, kako se dodaje, smanjili, ali se i dalje beleži veliki broj hospitalizacija.

Hrvatska dobila prvu „virtuelnu elektranu“

Hrvatska tehnološka kompanija KOER aktivirala je prvu virtuelnu elektranu u toj zemlji. U toj kompaniji kažu da je uloga virtuelne elektrane na tržištu slična Uberu ili Airbnb-u, digitalnim platformama koje daju priliku vlasnicima vozila ili nekretnina da zarade od svoje imovine."Virtuelnu elektranu čine agregator, koji njome upravlja i krajnji korisnici koji stavljaju na raspolaganje deo svog kapaciteta potrošnje i proizvodnje električne energije", naveo je direktor KOER-a Marko Lasić.Kako objašnjava, svi proizvođači ili potrošači struje koji imaju takozvanu upravljivu potrošnju ili proizvodnju između 100 kilovata (kW) i nekoliko desetina megavata (MW) mogu da postanu partneri virtuelne elektrane.On je izjavio da krajnji korisnik mora da ima i mogućnost da u svakom trenutku, na zahtev, smanji svoju potrošnju.Kako se dodaje, virtuelne elektrane su mreže u takozvanim cloud, "oblak" memorijama koje korisnicima omogućavaju da prodaju višak energije.Proizvođači, kao i potrošači mogu da formiraju grupe ili klastere u okviru tog sistema i da smanje troškove. Energetska tranzicija, kako se navodi, omogućila je prozjumerima (oni koji su istovremeno potrošači i proizvođači) da proizvode i da skladište i da troše električnu energiju.Struja za privredu od Nove godine skuplja za skoro 40 odstoSistemske greške plaćamo skupim uvozom struje Samim tim balansiranje raspoloživom energijom postaje kompleksnije.Iz ugla elektroenergetskog sistema, kada su na raspolaganju koji mogu da na zahtev smanje potrošnju, to je kao da je na raspolaganju prava elektrana koja bi pokrila manjak struje, dodaju u KOER-u.Ugovor o aktiviranju prve virtuelne elekttrane KOER je potpisao sa Hrvatskim operatorom prijenosnog sustava (HOPS), kome će pružati uslugu smanjenja potrošnje.U KOER-u kažu da će kasnije uvesti uslugu povećanja potrošnje, koja će koristiti u situacijama kada proizvodnja neočekivano poraste, jer i tada može da dođe do poremećaja u elektroenergetskom sistemu.Virtuelne elektrane imaju mogućnost da upravljaju strujom iz geografski razasutih izvora, naročito obnovljivih, kao i sistema za skladištenje poput baterija.Ova tehnologija omogućava kombinaciju vetroelektrana, hidrocentrala i stabilnih izvora struje poput geotermalnih postrojenja, a doprinosi ravnoteži proizvodnje i potrošnje.Na novom tržištu električne energije, proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih parkova je nepredvidljiva zbog mogućnosti nagle promene meteoroloških uslova, pa balansiranje ima velik udeo u troškovima.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za strujuVanredni uvoz struje bi EPS mogao da košta i milijardu evra

Poljska privremeno ukinula PDV na osnovne namirnice

Poljska vlada od 1. februara privremeno je ukinula porez na dodatnu vrednost (PDV) na osnovne namirnice poput hleba, mesa i mlečnih proizvoda, prenosi portal SEEbiz. Mera će trajati šest meseci, a cilj je da se obustavi nagli porast cena.Zbog te odluke Česi su požurili u poljske prodavnice, a češke novine objavile kako se "šoping ludilo", pretvorilo u manju "seobu naroda".Stopa inflacije u Poljskoj dostigla je 8,6 odsto u decembru, u odnosu na isti mesec 2020. godine.Mnogi češki kupci napunili su i rezervoare svojih automobila u Poljskoj jer je vlada u Varšavi privremeno smanjila porez na gorivo sa 23 na osam odsto.Istovremeno, maloprodajni trgovci u Češkoj na granici sa Poljskom, žale se na velike gubitke u prodaji.Česi koji odlaze u nabavku u Poljsku verovatno su motivisani naglim porastom cena kod svoje kuće. Cene u Češkoj su u decembru porasle za 6,6 odsto u odnosu na decembar 2020. godine.Češka ukida PDV na struju i gasPLAĆAMO LI POTREBU ILI LUKSUZ: ANALIZA RAČUNA ZA STRUJU

Evropa bi mogla da ostane bez Fejsbuka i Instagrama zbog politike privatnosti

Kompanija Meta bi mogla da ugasi društvene mreže Fejsbuk (Facebook) i Instagram na području Evrope ukoliko joj ne bude omogućeno da prenosi prikupljene podatke između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).Meta se susrela sa brojnim problemima kada je u pitanju prenos podataka jer mehanizmi na koje se do sada oslanjala više nisu u skladu sa novim evropskim propisima koji se tiču zaštite privatnosti i podataka o ličnosti.Vlasnik Fejsbuka i Instagrama izgubio 200 milijardi dolara za dan "Ako ne bude usvojen novi transatlantski okvir za transfer podataka i ako ne budemo u mogućnosti da nastavimo se oslanjamo na "Standardne ugovorne klauzule" ili na druge alternative koje se odnose na transfer podataka između Evrope i SAD, najverovarnije nećemo moći da pružimo naše brojne važne proizvode i usluge, uključujući Fejsbuk i Instagram, u Evropi," piše u godišnjem izveštaju Mete.Američke i evropske kompanije su podatke "preko okeana" podatke razmenjivale i prikupljale u okviru mehanizma "štit privatnosti" (Privacy Shield) koji je Evropska komisija pozitivno ocenila 2016. godine.Međutim, u julu 2020. godine Evropski sud pravde je ovu odluku Evropske komisije proglasio nevažećom. Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na FejsbukuNakon donošenja ove odluke svi prenosi podataka o ličnosti iz EU u SAD na osnovu ovog mehanizma su bili nezakoniti.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je, nakon odluke evropskog suda, pozvao i Vladu Srbije da domaće propise usaglasi sa evropskom praksom.Fejsbuk se, piše u Metinom izveštaju, oslanjao i na "Standardne ugovorne klauzule" kada je u pitanju prenos podataka iz EU i SAD. Međutim, i ovaj mehanizam se našao pod lupom evropskih sudova.Fejsbuk razvija "metauniverzum", sopstveni digitalni svet U avgustu 2020. goddine Meta je dobila nacrt preliminarne odluke od Irske komisije za zaštitu podataka u kojoj se navodi da ovaj mehanizam nije u skladu sa Generalnom regulativom za zaštitu podataka (GDPR).Podsetimo, vrednost akcija kompanije Meta Platforms, u čijem su vlasništvu Fejsbuk, Instagram i WhattsApp, opala je za 26 odsto neposredno nakon otvaranja američke berze u četvrtak prošle nedelje. Ovim padom, Meta je izgubila oko 200 milijardi dolara, što je najveći dnevni pad vrednosti pojedinačne akcije u istoriji.

Cena kuća u Ujedinjenom Kraljevstvu oborila istorijske rekorde

Cene kuća u Velikoj Britaniji beleže godišnji rast od 9,7 odsto. Prosečna cena kuće dostigla je novi rekord od 276.759 funti, navodi Halifax Price Index. Mesečni rast cena kuća u januaru je pao na 0,3 odsto, najniži nivo od juna 2021. Obim transakcija se vraća na nivo od pre pandemije, piše u izveštaju.Rast cena nadmašio je rast zarada, pa je pristupačnost kupovini kuća na istorijski niskom nivou. Ukupno, cene kuća su oko 24.500 funti više u odnosu na isto vreme prošle godine i 37.500 funti više nego pre dve godine.S obzirom na rast troškova života i kamatnih stopa, očekuje se da situacija kratkoročno postane još nepovoljnija. Međutim, kako se navodi u izveštaju, verovatno je da će stopa rasta cena kuća znatno usporiti tokom naredne godine.

Severna Makedonija ukida porez na zarade u IT sektoru

Vlada Severne Makedonije odlučila je da ukine poreze na plate u sektoru informacionih tehnologija (IT) do 2023. godine, prenosi portal Klix.ba. Cilj je kako se navodi da se mladi ljudi podstaknu da rade uu toj industriji.Vest je potvrdio i severnomakedonski premijer Dimitar Kovačevski, koji je kazao kako do 2023. godine predviđaju smanjenje poreza na dohodak građana u IT sektoru, sa 10 na nula odsto.Prema njegovim rečima, to će mladima biti snažan podsticaj da se više fokusiraju na taj sektor, jer je u njemu iz dana u dan potrebno sve više radnika.Osim ukidanja poreza na plate najavljen je niz podsticaja: poresko oslobađanje za prekvalifikaciju, obuku, dodatnu obuku u kompaniji, kao i oslobađanje od troškova poreza za licence u IT industriji.Finansijska podrška Vlade perspektivnim kompanijama i startupima u IKT sektoru će, kako je kazao Kovačevski, i dalje rasti, a svjestan je i da ova oblast ima dobru perspektivu za razvoj i sigurnu karijeru mladih, ali i za razvoj ekonomije i rast životnog standarda u zemlji.Za frilensere isti uslovi oporezivanja i u 2022. godiniVlada prihvatila da se oporezivanje frilensera ne menja do donošenja zakona

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.