London platio rekordnu cenu da izbegne nestanak struje

Istočni deo Londona je prošle sedmice nakratko ostao bez struje zbog povećane potražnje (20. jula) kada je nastalo usko grlo na mreži, prenosi agencija Blumberg.  Velika Britanija je izbegla da domovi i preduzeća budu u mraku, plaćajući rekordnih 9.724 funti (oko 11.685 dolara) po megavat-satu – što je više od 5.000 odsto više od tipične cene. 

Kriza, koja se tiho odigrala u kontrolnoj sobi britanskog elektroenergetskog sistema, pokazuje rastuću ranjivost mreža za transport energije, energetskih mreža i gasovoda i naftovoda, u većem delu industrijalizovanog sveta nakon godina niskih investicija i neuspeha.

Cena od 9.724 funti, dogovorena 20. jula preko takozvanog NEMO interkonektora koji povezuje Veliku Britaniju sa Belgijom, bio je najveći iznos koji je Britanija ikada platila za uvoz električne energije, skoro pet puta više od prethodnog rekorda.

Apsurd tog nivoa je očigledan kada se uporedi sa prosekom za plaćenu struju u Velikoj Britaniji do sada: 178 funti po megavat satu.

„Bio je to apsolutni šok“, kaže Fil Hjuit, koji prati cene električne energije više od dve decenije, a sada je izvršni direktor EnAppSis Ltd, konsultantske kuće. „To je bila cena održavanja svetla. Sigurnost snabdevanja je bila u pitanju“, prenosi Blumberg.

U normalnoj situaciji, UK bi trebalo da bude u mogućnosti da pošalje struju na jugoistok Engleske iz drugih delova zemlje, čak i iz Škotske, gde vetroelektrane na moru proizvode više nego ikada. Problem je u tome što Velika Britanija i ostale industrijalizovane zemlje ne ulažu dovoljno u svoje mreže, ostavljajući sistem izložen.

Svet ulaže oko 300 milijardi dolara godišnje u električne mreže, iznos koji se jedva promenio od 2015, prema Međunarodnoj agenciji za energiju. To nije dovoljno, pošto se globalna ekonomija elektrifikuje i bavi se promenljivom proizvodnjom sa povremenim obnovljivim izvorima energije poput sunca i vetra koji zamenjuju zagađujuće, ali i pouzdane stanice na ugalj i gas, prenosi Blumberg.

Zastarela infrastruktura, često stara 30 ili 40 godina, treba da se zameni, piše Blumberg.