Svet

Evropa postala poželjnija za strane direktne investicije od Hong Konga

Evropa prvi put na čelu kao najatraktivniji region za direktne strane investicije (SDI), završavajući petogodišnju vladavinu Hong Konga i ojačavajući otpornost regiona nakon Bregzita, piše fDi Intelligence.Švedska je zauzela pol poziciju u najnovijem indeksu globalnih prilika, koji meri koliko su institucije i politike 145 zemalja okrenute prema stranim investitorima. Ujedinjeno Kraljevstvo se plasiralo na drugo mesto, a slede SAD, Holandija i Švajcarska.Hong Kong i Singapur bili su vođe još od 2017. godine, ali su nedavno izgubili tu prednost pred evropskim zemljama sa visokim prihodima zahvaljujući svojoj stabilnosti, jačanju poslovnih okvira i ekonomskim zaslugama.Vođe regiona su se dobro pokazale u svih pet oblasti obuhvaćenih rang listama koje uključuju ekonomske osnove, finansijske uslove, percepciju poslovanja, institucionalni okvir i međunarodne standarde i politiku.Švajcarska se popela za 20 mesta od 2017. godine, a Holandija za 18 mesta. U međuvremenu, Danska je skočila 17 mesta i sada se nalazi na šestom mestu, a Finska za 13 mesta i sada je na osmom.Rastući uticaj Kine konačno je sustigao Hong Kong, koji je pao na 17. mesto nakon pada političke autonomije i socijalnih nemira. Prošle godine je broj stranih kompanija sa kancelarijama u Hong Kongu prvi put opao od 2009. godine.Napredne ekonomije i dalje zauzimaju prvih 30 mesta.Afrika je još uvek region sa najnižim rangom, a ni Južna Amerika nije poboljšala svoju poziciju.

Crna Gora tuži kinesku firmu zbog uništavanja korita reke Tare

Osnovno državno tužilaštvo u Kolašinu podnelo je optužnicu protiv kineske firme CRBC, glavnog izvošača radova na autoputu Bar-Boljare prenosi Slobodna Evropa. Spor je pokrenut, kako se navodi, zbog uništavanja dela reke Tare, koja je pod zaštitom UNESKO-a."Optužnim aktom stavlja im se na teret da su na lokaciji Uvač 4, protivno zakonu o planiranju prostora i izgradnje objekata, započeli građenje objekta bez prethodno podnete prijave i dokumentacije mimo revidovanog glavnog projekta", navodi se u saopštenju Osnovnog državnog tužilaštva u Kolašinu.U saopštenju se dodaje i da je firma radila bez prethodno utvrđenih mera zaštite životne sredine, pa je na taj način izazvano njeno oštećenje "u većoj meri i na širem prostoru".Firma CRBC je glavni izvođač radova na izgradnji prioritetne deonice autoputa Bar-Boljare, koju su i iz nevladinog sektora u više navrata optuživali da je tokom gradnje devastirala korito reke Tare.Na dešavanja u koritu Tare prva je skrenula pažnju Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) koja je 2018. objavila snimke drona sa promenjenim tokom reke u jednom od delova gde se gradi autoput.TARA ZAMUĆENA BETONOM OD IZGRADNJE MINIHIDROELEKTRANA? Iz tadašnjeg Ministarstva održivog razvoja i turizma su saopštili da je vodotok izmešten privremeno i da će se nakon izgradnje reka vratiti u pređašnji tok.Zbog devastacije korita Tare su reagovali i iz UNESCO-a, čiji su predstavnici na samitu u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu 2019. godine izrazili zabrinutost zbog uticaja izgradnje autoputa na korito reke Tare.U izvještaju UNESCO-a je ocenjeno da su izgradnja mostova, eksploatacija i odlaganje šljunka i peska ozbiljno devastirali korito rijeke Tare unutar područja zaštićenog njihovim programom "Čovjek i biosfera", kao i da monitoring poštovanja standarda životne sredine tokom izgradnje autoputa nije adekvatan.Izgradnja prioritetne dionice autoputa Bar-Boljare je najveći infrastrukturni projekt u istoriji Crne Gore, sa prvobitnom cenom od 809 miliona dolara. Ona je zbog izgradnje pristupnih puteva zatim povećana za oko 90 miliona.Prema podacima Centralne banke, Kina je za prvih osam meseci 2020. bila najveći investitor u Crnoj Gori sa 70 miliona evra direktnih investicija.

Kipar planira registar svih kompanija na ostrvu

Kipar u narednim mesecima planira da uspostavi registar vlasnika hiljada kompanija, rasvetljavajući tako netransparentne i složene korporativne strukture iza fiktivnih kompanija, piše agencija Rojters.Detalji o hiljadama kompanija registrovanih na mediteranskom ostrvu počeće da se prikupljaju od 16. marta kako bi se uveli u novi registar.Uspostavljanje registra nalažu propisi EU o sprečavanju pranja novca, a njegovi zagovornici kažu da bi to moglo označiti prekretnicu za Kipar, za koji kažu da je privukao one željne da sakriju svoje bogatstvo iza fiktivnih (shell) kompanija, privučenih niskim poreskim stopama.Prema rečima Antonije Faite-Stavride, više zvaničnice u Ministarstvu energetike, trgovine i industrije Kipra, ove kompanije će sada imati šest meseci da prikupe sve neophodne podatke za novi registar.Kipar već dugo pokušava da se reši imidža države čija vlada bez pitanja prima novac od investitora. Unosna šema dobijanja pasoša u zamenu za investicije naglo je ukinuta prošle godine, nakon izveštaja o mogućoj korupciji, podseća Rojters.Početni registar biće privremena baza podataka kojoj bi vladine agencije mogle pristupiti na zahtev, rekla je Faita-Stavride.Neki antikorupcijski aktivisti kažu da to nije dovoljno.„To još uvek neće biti javni registar, što je trenutni uslov na nivou EU“, upozorila je Maira Martini iz Transparency International.Da bi bila zaista efikasna, trebalo bi je povezati sa drugim bazama podataka, poput vlasništva nad nekretninama, kažu aktivisti.Očekuje se da će konačni sistem, sa različitim nivoima pristupa, biti dostupan „do kraja ove godine“, bez ulaska u detalje.

Google menja način oglašavanja na svojim platformama

Gugl (Google) planira da promeni način oglašavanja na svojim platformama koji je do sada funkcionisao na osnovu pretraživanja pojedinaca na više veb lokacija, što bi moglo da ubrza preokret u industriji digitalnog oglašavanja, piše Vol strit žurnal.Tehnološki gigant planira da od naredne godine zaustavi ulaganje u tehnologije za praćenje, koje jedinstveno identifikuju korisnike dok pretražuju internet.Oglašavači koriste te prikupljene podatke da bi utvrdili kome će prikazati oglas i da li je ta osoba potom kupila oglašeni proizvod. Nakon promene koju Gugl planira da uvede, oglašivači neće imati tako detaljnu sliku korisnika.Gugl sada predlaže sopstvenu tehnologiju koja će postići mnogo istih stvari koje su oglašivači do sada postizali korišćenjem „kolačića“.U pitanju je novi sistem pod nazivom FLoC (Federated Learning of Cohorts) koji će korisnike stavljati u "grupe sa istim interesovanjim". Umesto kolačića koji prate pojedince, novi sistem će prikupljati podatke velike grupe ljudi i na taj način će pojedinci ostati "skriveni u gomili".Testiranje ove tehnologije trebalo bi da počne u drugom kvartalu.Google je činio 52 odsto prošlogodišnje globalne potrošnje za digitalne oglase, od 292 milijarde dolara, izveštava konsultantska kuća Jounce Media. Očekuje se da će kolačići biti u potpunosti ukinuti naredne godine.Google planira ukidanje "kolačića"

Sevilja će koristiti pomorandže kao izvor električne energije

Sevilja, grad na jugu Španije, započela je pilot-projekat koji za cilj ima da koristi metan prikupljen pri fermentaciji pomorandži za proizvodnju čiste energije, piše britanski Gardijan.Pilot-projekat koji je lansirala lokalna vodovodna kompanija Emasesa predviđa da se 35 tona ovog voća iskoristi za dobijanje čiste energije potrebne za rad jednog od gradskih postrojenja za prečišćavanje vode.Pomorandže će se koristiti u već postojećem postrojenju za proizvodnju električne energije iz organskih materija. Metan prikupljen pri njihovoj fermentaciji koristiće se kao pogonsko gorivo za generatore.“Nadamo se da ćemo uskoro biti u stanju da iskoristimo sve gradske pomorandže”, izjavio je Beninjo Lopez, šef odeljenja za zaštitu životne sredine u kompaniji Emasesa. Prema njegovoj proceni, da bi to postigli, potrebno je da grad investira oko 250.000 evra u ovaj projekat.Kako je Lopez dalje objasnio, fruktoza iz pomorandži sastoji od vrlo kratkih lanaca ugljenika čije su energetske performanse tokom procesa fermentacije veoma visoke i dodao da su pomorandže problem za grad, a da će na ovaj način uspeti da stvore dodatnu vrednost od otpada ovog voća.U ovom trenutku je primarni cilj da se energija dobijena iz pomorandži iskoristi za pokretanje sistema za prečišćavanje vode, dok je konačni plan da se višak električne energije vrati u mrežu.Članovi tima koji stoje iza ovog projekta tvrde da je njegov potencijal ogroman, s obzirom na izuzetno velike količine voća koje bi inače dospelo na deponiju ili bi se koristilo kao đubrivo.Navode da su ispitivanja pokazala da će od 1.000 kilograma pomorandži biti proizvedeno 50 kilovat-časova, što je dovoljno da se električnom energijom dnevno snabdeva pet domova. Takođe računaju da bi, u slučaju da se kao izvor iskoriste sve dostupne pomorandže u Sevilji, a dobijena električna energija vrati u mrežu, moglo da se snabde čak 73.000 domaćinstava.“Emasesa je sada u Španiji primer na koji se treba ugledati u pogledu održivosti i borbe protiv klimatskih promena, izjavio je gradonačelnik Sevilje Huan Espadas Čejas na konferenciji za novinare održanoj povodom lansiranja projekta.Naglasio je da je ova nova investicija posebno usmerena na postrojenja za prečišćavanje vode koja troše gotovo 40 odsto energije neophodne da bi se gradu obezbedila pijaća voda i adekvatan tretman otpadnih voda.“Ovaj projekat će nam pomoći da dostignemo ciljeve koji se odnose na smanjenje emisija štetnih gasova, povećanje energetske efiksnosti i obezbediti razvoj cirkularne ekonomije”, rekao je Čejas.Pomorandže lepo izgledaju dok su na drveću, ali kada otpadnu i zgnječe ih točkovi vozila, ulice postanu lepljive od soka i crne od muva koje se skupe zbog ovog voća, dok grad upošljava ne više od 200 ljudi koji ga odnose, što je izuzetno malo, jer je Sevilja četvrta po veličini španska metropola sa oko 1,5 miliona stanovnika, ako se računaju i okolna naselja.

Sinovac Biotech: Godišnje ćemo proizvoditi dve milijarde doza vakcine

Kineska farmaceutska kompanija Sinovac Biotech saopštila je danas da planira da poveća proizvodnju svoje vakcine na 2 milijarde doza godišnje do juna, javlja agencija Rojters.Brojka je dvostruka u odnosu na prethodni godišnji kapacitet od milijardu doza za koji je kompanija rekla da bi mogla da dostigne do februara.Kineski državni medij Global Times prvi je izvestio o ovome, pozivajući se na komentar izvršnog direktora te kompanije, Jina Vejdonga.Upotrebu ove vakcine odobrila je kineska vlada prošlog meseca.

Smene na čelu Rio Tinta zbog miniranja aboridžinskih pećina

Predsednik Odbora direktora rudarske kopmanije Rio Tinto Sajmon Tompson, saopštio je da više neće biti na toj funkciji zbog miniranja starih aboridžinskih pećina u Australiji, incidenta koji se dogodio prošlog maja u kanjonu Juukan Gorge, prenosi Wall Street Journal. Ovaj incident je privukao pažnju srpske javnosti, jer Vlada Srbije Rio Tinto naziva svojim budućim strateškim partnerom u eksploataciji litijuma.Druga po veličini rudarska kompaniju u svetu, Rio Tinto, saopštila je da je Tompsonova odluka odgovor na želje akcionara Rio Tinta, koji su zahtevali da kompanija preuzme veću odgovornost za ovaj incident."Na kraju, odgovoran sam za propuste koji su doveli do ovog tragičnog događaja", izjavio je Sajmon Tompson.Rio Tinto je da saopštio da Tompson neće tražiti da ga ponovo reizabran naredne godine na funkciju koju sada obavlja i to je glavna posledica koju će on zapravo snositi zbog incidenta u kom su oštećene aboridžinske pećine stare oko 46 hiljada godina.Tompson je u odboru direktora Rio Tinta od 2014. godine, a njegov predsednik je od 2018. godine.On će ostati predsednik Rio Tinta do redovnog godišnjeg sastanaka akcionara sledeće godine, ali bi mogao da ode i ranije, ako mu se nađe zamena.Rio Tinto je u kanjonu Jukkan Gorge izvodio radove na proširenju svog rudnika gvožđa, tokom kojih su u eksploziji oštećena drevna svetlilšta lokalnog stanovništva.RIO TINTO TVRDI DA OTPAD OD JADARITA NEĆE BITI OTROVAN, GRAĐANI MU NE VERUJUKOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE Tompson, kako se dodaje postaje četvrti funkcioner Rio Tinta, koji je tu kompaniju napustio zbog ovog incidenta.Pre njega, Žan Sebastijan Žak, smenjen je sa mesta izvršnog direktora, zajedno sa još dvojicim rukovodilaca.Mnogi investitori i same vlasti u nekim zemljama već su počeli da zahtevaju od rudarskih kompanija da izgrade bolji odnos odnos sa "tradicionalnim vlasnicima" zemljišta, kao što su tradicionalni narodi iz australije, gde se nalaze njihovi rudnici.To podrazumeva i da same kompanije podstiču tradicionalne vlasnike zemljišta da pokrenu pitanja i žalbe, ako nisu zadovoljni radom tih kompanija.U Rio Tintu su, kako se podseća, nakon incidenta smatrali da će posledice rešiti tako što će uskratiti bonuse odgovornim rukovodiocima, ali je to izazvalo negodovanje akcionara, koji su tražili da se preduzmu konkretnije mere.Kompanja je krajem avgusta saopštila svoju verziju incidenta u kanjonu Jukkan Gorge i zaključila da za rušenje pećina nije odgovoran nijedan pojedinac, kako i da nije bilo nikakve greške.Jedan od aboridžinskih predstavnika optužio je Rio Tinto da svojim izjavama "kreči ruševine".U australijskoj javnosti Tompsonova odluka tumači se kao konačno priznanje odgovornosti za incident.Tradicionalni vlasnici kanjona Juukan Gorge su narodi Puutu Kunti Kurrama i Pinikura (PKKP).Oni su nedavno saopštili da su ranije kadrovske promene u Rio Tintu sprovedene nakon incidenta još jedan znak nepoštovanja prema njima.EKSPLOATACIJA JADARITA: GRAĐANI STRAHUJU, RIO TINTO TVRDI DA JE SVE PO PROPISIMA POSLOVI RIO TINTA U SRBIJIPreko kompanije Rio Sava, kompanija Rio Tinto u Srbiji namerava da iskopava rudu jadarit, otvori rudnik, sagradi postrojenje za eksploataciju, kao i jalovište u dolini reke Jadar, blizu Loznice.Jadarit je inače ruda koja je pronađena samo u Srbiji i u sebi sadrži litijum, metal od kog se prave električne baterije i čija tražnja raste sa porastom broja električnih vozila u svetu.Javnosti u Srbiji ranije je saopšteno da je kompanija Rio Tinto planirala da u istraživanje jadarita uloži oko 20 miliona dolara do kraja 2017. godine.Ubrzo nakon incidenta koji se dogodio u Australiji, u Srbiji je počelo da se govori o poslovima Rio Tinta.U selima koja se nalaze u dolini reke Jadar, kao i u samoj Loznici osnovana su brojna udruženja koja se protive otvaranju njihovog rudnika litijuma.Oni su organizovali i proteste, a kao glavni argument protiv Rio Tinta navode strah od ekoloških incidenata.Sumnje u iskrene namere Rio Tinta, koji tvrdi da će sve raditi po zakonu, potvrdili su i brojni naučnici iz Srbije, kao i mnoge ekološke organizacije.U svom ekspozeu, mandatarka novog sastava Vlade Srbije, Ana Brnabić, navela je da Srbija sa Rio Tintom želi da uspostavi partnerski odnos u eksploataciji litijuma.Poslovanje Rio Tinta prate brojni ekološki incidenti i spornja sa lokalnim stanovništvom i u drugim zemljama u kojima su otvarali svoje rudnike.EKOLOŠKE ORGANIZACIJE ČEKAJU JAVNI SASTANAK KOJI IM JE OBEĆAO RIO TINTO

IATA: Potražnja za letovima nastavila da opada i u januaru

Međunarodno udruženje vazdušnog saobraćaja (IATA) objavilo je da je putnički saobraćaj opao u januaru 2021. godine, kako u poređenju sa nivoima pre pandemije (januar 2019. godine), tako i u odnosu na decembar prošle godine, navodi se na sajtu ovog Udruženja.Ukupna potražnja u januaru ove godine (merena prihodima putničkih kilometara ili RPK) opala je za 72,0 odsto u odnosu na januar 2019. To je čak gore od 69,7 odsto međugodišnjeg pada zabeleženog u decembru prošle godine.Ukupna domaća potražnja pala je za 47,4 odsto u odnosu na nivo pre krize. U decembru je pad bio manji i iznosio je 42,9 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ovo slabljenje u januaru je u velikoj meri podstaknuto strožom kontrolom domaćih putovanja u Kini tokom praznika oko lunarne nove godine.Međunarodna potražnja putnika u januaru bila je za 85,6 odsto niža od januara 2019. godine, što predstavlja veći pad u poređenju sa 85,3 odsto zabeleženim u decembru prošle godine.IATA je objavila novu analizu koja pokazuje da se očekuje da će avio-industrija poslovati sa gubitkom tokom čitave 2021. godine. Prethodna analiza iz novembra pokazala je da će avio-kompanije ostvariti prihod u četvrtom kvartalu ove godine, međutim sada se ta očekivanja pomeraju za 2022. godinu.Procenjuje se da će avio-industrija izgubiti između 75 i 95 milijardi dolara u 2021. godini, u odnosu na prethodno predviđenih 48 milijardi dolara.„Već je jasno da će prva polovina 2021. godine biti gora nego što se ranije očekivalo. To je zato što su vlade pooštrile ograničenja putovanja kao odgovor na nove varijante COVID-19“, navodi IATA.Terminske rezervacije za leto (jul-avgust) trenutno su 78 odsto ispod nivoa u poređenju sa februarom 2019. godine.Od ove niže početne tačke za godinu, optimistični scenario uključuje da se ograničenja putovanja postepeno ukidaju nakon što se osetljiva populacija u razvijenim ekonomijama vakciniše.U takvom slučaju potražnja 2021. godine iznosila bi 38 odsto nivoa 2019. i aviokompanije bi tokom ove godine izgubile 75 milijardi dolara.To bi dalje značilo da bi avio-prevoznici izgubili 7 milijardi u četvrtom tromesečju, u poređenju sa prognoziranim gubitkom od 33 milijarde dolare u prvom kvartalu.Pesimistični scenario, s druge strane, očekuje da će avio-kompanije izgubiti 95 milijardi dolara tokom ove godine, gde bi u prvom kvartalu izgubile 33 milijarde, a u četvrtom 16 milijardi dolara.U ovom slučaju, potražnja za 2021. bila bi samo 33 odsto nivoa 2019.„Povećana sposobnost testiranja i distribucija vakcina ključni su za vlade kako bi se ekonomska aktivnost vratila u normalu, uključujući i putovanja. To će omogućiti avio-industriji da bude spremna da podstakne oporavak bez nepotrebnog odlaganja“, rekao je direktor IATA-e Aleksander de Žunijak.

Danas se obeležava Svetski dan divljih vrsta

Od 2013. godine 3. marta u velikom broju zemalja obeležava se Svetski dan divljih vrsta, koji su ustanovile Ujedinjene nacije (UN), podseća Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Moto ovogodišnjeg Svetskog dana divljih vrsta je "Šume i egzistencija: Opstanak ljudi i planete".Cilj je da se istakne centralna uloga šuma, šumskih vrsta i usluga ekosistema u održavanju egzistencije stotina miliona ljudi širom sveta, a posebno domorodačkih i lokalnih zajednica koje imaju istorijske veze sa šumskim i susednim područjima.Svetski dan divljih vrsta obeležava povodom potpisivanja Кonvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES), događaja održanog 3. marta 1973. godine. Cilj je te konvencije je da se ukaže na potrebu da se očuvaju divlje vrste, na posledice krivolova, krijumčarenja i nekontrolisanog sakupljanja iz prirode ugroženih divljih vrsta, kao i na uništavanje staništa i neodrživog korišćenja prirodnih resursa. Svetski dan divljih vrsta danas je postao jedan od najvažnijih globalnih godišnjih događaja posvećenih svetu divljine.Danas u šumskim područjima sveta ili pored njih živi između 200 i 350 miliona ljudi, koji se oslanjaju na različite usluge ekosistema koje im šume i šumske vrste pružaju za život i pokrivaju svoje najosnovnije potrebe, uključujući hranu, sklonište, energiju i lekove. U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, kažu da im je osnovni zadatak da povećaju broj zaštićenih područja na oko 17 % površine Autonomne pokrajine Vojvodine. Kažu i da je veliki broj strogo zaštićenih i zaštićenih divjih vrsta životinja, njih čak 48 bio obuhvaćen njihovim aktivnostima.Nke od tih životinja su, kako se navodi, ptice poput vetruški, orlova belorepana, mišara, belih roda, sova utina, šumskih sova, ćukova, stepskiog sokola, jastreba, i drugih.Foto: Nova ekonomija/ Nacionalni park TaraZANEMARENA BRIGA O ŠUMAMATrenutno stanje u Srbiji, barem prema tvrdnjama velikog broja ekoloških aktivista ukazuje na činjenicu da se šume ne čuvaju dovoljno, kao i da se nekontrolisano seku.Jedan od takvih problema, prema tvrdnjama pokreta Odbranimo šume Fruške Gore, nalazi se upravo u prvom nacionalnom koji je proglašen u Srbiji, Nacionalnom parku Fruška Gora.Drveće se prema njihovim rečima, nekontrolisano seče zbog prodaje, a zaštićene vrste ptica, poput orlova krstaša ugrožava buka terenskih vozila, takozvanih kvadova.Ekološki aktivisti takođe, često naglašavaju i borbu protiv gradnje mini-hidrocentrala na rekama u Srbiji i okolnim zemljama, kako bi se u njima sačuvao živi svet, pa samim tim i celokupan biodivrezitet.

Vakcinacija smanjuje bogatstvo „kovid-milijardera“

U zdravstvenoj industriji pandemija koronavirusa dovela je do velikih bogatstava veoma brzo. Međutim, vakcinacijom, sada ta bogatstva istom brzinom „isparavaju“, pisao je Bloomberg, a prenosi Startit.Pandemija je jasno pokazala brojne propuste u u svetskoj ekonomiji, propuste vlada i međunarodnih institucija da se obezbede i pripreme u slučaju globalne pandemije. Brojne kompanije popunile su tu prazninu, ubrzano razvijajući nove tehnologije ili se prilagođavajući novim potrebama i vanrednim okolnostima.Sada, kada se te okolnosti polako smiruju, jasno je da vrednost koju su generisale te kompanije nije dugog veka.Jedan od tih primera je južnokorejska kompanija Seegene koja proizvodi testove za COVID-19. Seegene je razvio svoj test krajem januara prošle godine i kompaniji je vrednost skočila za 919 odsto na vrhuncu potražnje. Kada je potražnja opala, opala je i vrednost kompanije, a bogatstvo osnivača spalo je sa 1,6 milijardi na oko 800 miliona dolara.Slično je i s malezijskim proizvođačem rukavica Top Glove Corp. — kada je tržište shvatilo da će biti manje potrebne nego u jeku pandemije, počela su klađenja protiv kompanije, i usledio je pad od preko 40 odsto cene akcija, što je osnivačima i vlasnicima kompanije s računa zbrisalo 9 milijardi dolara. Iako su pojedine kompanije iskoristile trenutak povećane vrednosti za pozicioniranje na tržištu — recimo, za otkup sopstvenih deonica, ili nova ulaganja — većina je preko noći stekla stotine miliona ili čak milijarde, da bi gotovo preko noći izgubili većinu stečene dobiti, piše Startit.Na osnovu ovakvih kretanja na tržištu, stiče se utisak da je ekonomija korone vrsta mehura, i da povećana potražnja u najvećem broju slučajeva neće biti dobra za kompanije koje su najpre morale da razviju kapacitete, a potom i da se bore sa naglim opadanjem potražnje.Pravi pobednici najverovatnije će biti proizvođači vakcina, koji su u jeku pandemije pronašli nove metode proizvodnje, koji će biti korisni i nakon ove krize. Kriza je dobra prilika za brzu zaradu i rizične poteze, ali samo trajna vrednost na tržištu može da pruži stabilnost i zaštiti kompaniju od ovakvih problema.

Preko 90 odsto restorana u Americi radi na automatizciji kuhinja

Većina američkih restorana investirala je ili planira da investira u tehnologiju automatizacije kuhinje u budućnosti, pokazuje novo istraživanje kompanije za plaćanja Skver (Square).Kompanija je objavila izveštaje „Budućnost maloprodaje“ i „Budućnost restorana“ kako bi ponudila pregled u šta preduzeća ulažu sa tehnološkog stanovišta i kako se procesi i operacije menjaju.Najznačajnije među tim podacima je da je čak 91 odsto ispitanih restorana reklo da će primeniti neku vrstu tehnologije automatizacije u svojim kuhinjama, već tokom ove godine.„Da bi se iskoristile mogućnosti kao što su višestruki tokovi prihoda i kreativno iskustvo ručavanja, kuhinje treba unaprediti“, napominje se u izveštaju.Pandemija je znatno ubrzala usvajanje alternativnih formata poslovanja u restoranima, gde su dostava i hrana „za poneti“ postali najdominantniji izvori prihoda.Prema istraživanju, prosečni ugostitelj očekuje da će 62 odsto poslovnog prihoda u 2021. godini dolaziti od dostave i hrane „za poneti“, a 18 odsto vlasnika i menadžera restorana očekuje da će u potpunosti zavisiti od ovih formata naredne godine.Brus Bel, šef za restorane u Skveru navodi u izveštaju da je novi model gde restorani rade sa odvojenom kuhinjom sve rasprostranjeniji. Jedna kuhinja doprema hranu na različita prodajna mesta.„Kuhinja se nalazi u središtu, a restorani dobijaju raznovrsnije izvore prihoda. Jedan način može biti klasično ručavanje u lokalu, zatim dostava, preuzimanje hrane i tako dalje. Kuhinja zbog toga mora biti što efikasnija“, rekao je Bel. „Restoranska industrija shvata da više ne može odlagati usvajanje tehnologije i racionalizaciju poslovanja, jer se konkurencija menja. Restorani više nisu samo otvoreni za promene, već u njih ulažu velika sredstva“, dodao je Bel.Programi lojalnosti, digitalni meniji, interna dostava i digitalno naručivanje i plaćanja su tehnologije koje će se razvijati u budućnosti.

WhatsApp vam ukida servis ako odbijete nove uslove?

WhatsApp

Mađarska će brisati poreklo vakcine iz sertifikata o imunizaciji

U mađarskim sertifikataima o vakcinaciji protiv COVID-19 neće biti naveden vrsta i proizvođač cepiva, prenosi Euractiv. Prema amandmanu koji je Vlada Mađarske preložila tokom vikenda, deo teksta koji je pr...

EU na korak od uvođenja kovid-sertifikata za putovanja

Lideri EU razmatrali su prvog dana samita ideju digitalnih sertifikata imuniteta na COVID-19 koje bi olakšale putovanja i zadužili ambasadore da daju predloge za tri meseca, kada bude dovoljan broj vakcinisanih građana Unije, piše Euractiv."Postoji konsenzus da elektronski sertifikati treba da budu brzo napravljeni kako bismo ih uveli čim bude vakcinisan dovoljan procenat ljudi“.Jasno je rečeno da se te potvrde neće davati ljudima koji su preležali zarazu, nego samo onima koji su primili vakcinu koju je odobrila EU.Uvođenje takozvanih kovid pasoša najglasnije je zagovarala Grčka, a podržavale su je zemlje čije ekonomije u velikoj meri zavise od turizma, kao što su Španija, Malta, Italija, Kipar, kao i Austrija i Estonija.Premijer Grčke Kirjakos Micotakis rekao je da potvrde neće biti ekvivalentne zdravstvenom pasošu, nego da će otvoriti brzu traku za putovanja, bez ograničenja uzrokovanih dijagnostičkim testovima i obaveznim karantinom.Nemačka i Francuska su se najviše protivile toj ideji jer nemaju svi pristup vakcini i jer naučnici još ne znaju kakva je efikasnost vakcina protiv novih sojeva korona virusa.Međutim, na konferenciji posle samita 25. februara nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da su svi saglasni da su takvi sertifikati potrebni i da će za njihovu pripremu trebati oko tri meseca.Merkel je dodala da kovid pasoši za sada nisu prioritet imajući u vidu nizak nivo vakcinacije stanovništva.Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je rekao da pitanje potvrda o vakcinaciji ostaje otvoreno i da će svaka zemlja odlučivati šta će ljudi moći da rade sa takvim uverenjima.Dodao je da će se u naredna tri meseca nastaviti rad na koordinaciji potvrda o vakcinaciji na nivou ambasadora.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da su Gugl i Epl Svetskoj zdravstvenoj organizaciji već ponudili svoja rešenja za potvrde o vakcinaciji, ali da oni žele "EU rešenje"."Moramo da nađemo način da to bude harmonizovano na nivou EU, tako da sada moramo da počnemo da radimo na tome i da imamo spremno kada dođe vreme", rekao je izvor iz EU.Prema saznanjima briselskog portala, pojedine zemlje su oštro napale farmaceutsku industriju zbog odlaganja isporuke vakcina.Komisiji su, rekli su izvori, upućena brojna pitanja o kašnjenjima u isporuci, kako ubrzati proizvodnju i kako objasniti probleme sa kojima se Evropa suočava.Mišel je rekao da EU želi veću predvidivost i transparentnost od farmaceutskih kompanija koje nisu isporučile dogovoren broj vakcina, što dovodi u pitanje ispunjavanje cilja EU da se do kraja leta vakciniše 70 odsto stanovništva.Fon der Lajen je izrazila uverenje da taj cilj može biti postignut, iako je do sada prvu dozu dobilo oko 5 odsto građana.Lideri EU 26. februara nastavljaju samit razgovorima o bezbednosti i odbrani, a videokonferenciji će se pridružiti i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

ByteDance plaća 92 miliona zbog kršenja privatnosti korisnika

Kineski BajtDens (ByteDance), u čijem je vlasništvu popularna društvena mreža TikTok, se složio da plati 92 miliona dolara za namirenje kolektivne tužbe u kojoj se tvrdi da je kompanija ugrozila privatnost američkih korisnika nezakonitim prikupljanjem njihovih podataka, izvestio je Rojters.Ova tužba je proistekla iz 21 odvojene kolektivne tužbe podnete u Kaliforniji i Ilinoisu prošle godine, a do nagodbe je došlo nakon parnice duže od godinu dana.„Iako se ne slažemo sa tvrdnjama, umesto da prolazimo kroz dugotrajne parnice, želeli bismo da usmerimo svoje napore na izgradnju sigurnog i radosnog iskustva za TikTok zajednicu“, rekao je TikTok u četvrtak. U tužbi se tvrdi da je aplikacija TikTok „infiltrirala uređaje svojih korisnika i izvlačila širok spektar privatnih podataka, uključujući biometrijske podatke i sadržaj koji se koristi za praćenje i profilisanje korisnika TikTok-a u svrhu ciljanih oglasa i zarade“.Za poravnanje je i dalje potrebno odobrenje suda.Ako sud odobri poravnanje u iznosu od 92 miliona dolara, prema uslovima sporazuma, tužitelji u Ilinoisu mogli bi dobiti veći udeo jer je Ilinois jedina američka država koja ima zakon koji omogućava stanovnicima da traže naknadu štete kada se njihovi biometrijski podaci sakupljaju ili koriste bez pristanka.Odvojeno, u Vašingtonu Savezna komisija za trgovinu i Ministarstvo pravde SAD-a istražuju navode da TikTok nije ispunio sporazum iz 2019. godine čiji je cilj zaštita privatnosti dece.

Tviter ove godine uvodi pretplatu

Tviter planira da uvede pretplatničku uslugu za kreatore sadržaja, a razmatra i funkciju napojnice na svojoj platformi, u pokušaju da udvostruči godišnji prihod i ubrza rast novih korisnika tokom narednih nekoliko godina, piše Vol strit žurnal.Kompanija za društvene medije u četvrtak je rekla da će pretplatna inicijativa pod nazivom „Super Follows“ pružiti ljudima priliku da zarađuju za svoj sadržaj. Tviter očekuje da će se nova funkcija svideti takozvanim influencerima sa velikim brojem sledbenika na internetu i planira da je pokrene ove godine.Tehnološki gigant još uvek nije rekao kada će implementirati funkciju napojnica i kako će to funkcionisati, a pored toga nisu otkrili ni koliki procenat bi uzimali od pretplata.Tviter je otkrio nove poslovne modele na mrežnom događaju za analitičare i rekao da su oni deo šireg cilja kompanije da do 2023. dosegne najmanje 7,5 milijardi dolara prihoda ili više, u odnosu na 3,7 milijardi dolara koliko je ostvario prošle godine. Kompanija predviđa da će njihova dnevna baza korisnika porasti na najmanje 315 miliona do kraja 2023. godine, ili oko 20 odsto na godišnjem nivou.Prelazak na model pretplate mogao bi da bude način da se Tviter manje oslanja na oglašavanje, koje je činilo 86 odsto ukupnog prihoda kompanije u 2020. godini.Akcije Tvitera porasle su za 5 odsto u četvrtak.

Meso iz laboratorije: Tehnologija koja će definisati 2021. godinu.

Meso proizvedeno u laboratoriji postaje „mejnstrim“, konačno prešavši sa naučne ambicije na tanjire potrošača, nakon dugogodiđnje zabrinutosti zbog nedostataka povezanih sa tradicionalnom proizvodnjom mesa, piše fDi Intelligence.Decembra prošle godine Singapur je postao prva zemlja koja je odobrila prodaju mesa proizvedenog u laboratoriji.Tako kultivisano meso rešava mnogo problema jer se na veoma kontrolisan način proizvodi i, kako brojne studije pokazuju, takvo meso će biti sve potrebnije, jer će zbog rasta populacije biti potrebno sve više hrane. Prema procenama, do 2050. godine se očekuje da će na zemlji živeti deset milijardi ljudi i postavlja se pitanje kako sve te ljude prehraniti.Stvaranjem povoljnog okruženja za inovacije i investicije, napredni pristup Singapura sada ima uticaj čak i van svojih granica.Mirta Gosken-Nipkens, sa Instituta za dobru hranu (GFI) kaže da potrošači, koji sada mogu da kupuju meso uzgojeno u laboratoriji, „čine industriju stvarnom na način na koji to do sada nije bila“.„Iako je količina ovakvog mesa koje se prodaje još uvek minimalna, verujemo da će biti koristan dokaz koncepta koji će ubrzati rast ovog tržišta širom sveta“, dodala je ona.GFI nije usamljen u ovom razmišljanju, Rodžer Linhard, osnivač kompanije Blue Horizon Ventures, koja podržava start-upove koji razvijaju alternativne vrste mesa, veruje da će prehrambena tehnologija definisati 2021. godinu.Istraživanje britanske banke Barclays predviđa da će vrednost alternativnog tržišta mesa do 2029. godine narasti desetostruko na 140 milijardi dolara.Međutim, uprkos napretku, proizvodni proces još uvek nije u potpunosti komercijalno održiv, iako su investicije i istraživanja u ovom sektoru znatno smanjili proizvodne troškove.Za razliku od biljnih alternativa za meso, koje su napravljene od biljnih proteina poput graška i soje, laboratorijsko meso se proizvodi od životinjskih ćelija uzgajanih u laboratoriji - proces koji je daleko skuplji od uzgoja stoke za klanje.Uprkos ovim troškovima, potencijal za smanjenje ekološke štete je ogroman. Uzgoj mesa trenutno čini 14,5 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, prema UN-ovoj Organizaciji za hranu i poljoprivredu, pored toga ima uticaj na upotrebu antibiotika, zdravlje ljudi i dobrobit životinja.Rizični kapitalisti (VC) čine sve veća ulaganja u alternativno tržište mesa.U 2020. godini pokretanje startapova koji se bave bioinženjerskom hranom privuklo je rekordnih 2,6 milijardi evra VC sredstava, prema podacima PitchBook-a, više nego sedmostruko u odnosu na deceniju ranije.

Generali pokreće Fenice 190, petogodišnji plan podrške održivom evropskom oporavku i realnoj privredi, vredan 3,5 miljarde evra

Osnovana u Trstu 26. decembra 1831. godine, kompanija Generali navršava 190 godina. Ova istorijska godišnjica obeležavaće se tokom 2021. godine kroz niz inicijativa za zaposlene, agente, ...

Fejsbuk u medije ulaže milijardu dolara

Fejsbuk je juče najavio da tokom naredne tri godine planira da uloži milijardu dolara u medijsku industriju kako bi „podržao vesti“ i priznao da je „pogrešio zbog prekomerne zabrane deljenja i čitanja vesti u Australiji“, piše Axios.Fejsbuk sada ide Guglovim stopama, koji se prošlog oktobra obavezao da će izdavačima platiti preko milijardu dolara tokom naredne tri godine za prikazivanje medijskog sadržaja na svojim platformama.Najava dolazi nekoliko dana nakon što se tehnološki gigant dogovorio sa australijskim zakonodavcima da plati lokalnim medijskim izdavačima za njihov sadržaj u okviru novog Zakona o autorskim pravima.Zakon je stupio na snagu u četvrtak, nakon što je australijska vlada izmenile neke stavke Zakona nakon dogovora sa Fejsbukom.Australijski ministri finansija i komunikacija saopštili su u zajedničkog izjavi da će novi zakon „obezbediti medijima da budu pošteno plaćeni za svoj sadržaj“.Fejsbuk ponovo omogućio deljenje vesti u Australiji

Mađarska uvela sertifikat o imunizaciji protiv koronavirusa

Vlada Mađarske izdala je Uredbu o sertifikatu imuniteta na Covid-19, kojom se detaljno utvrđuju pravila o tome kako pojedinci mogu dokazati da su imuni na virus, piše portal CMS.Da bi dobili sertifikat, pojedinci moraju dokazati da su se oporavili od koronavirusa u roku utvrđenim Uredbom, ili potvrdom o vakcinaciji vakcinom koja je odobrena za stanovništvo u EU ili u Mađarskoj.Sertifikat koji se izdaje licima koja ispunjavaju uslove sadržaće serijski broj, QR kod za čuvanje podataka, broj pasoša, broj lične karte i identifikator, vreme vakcinacije i vakcinu koju su primili.Ako se sertifikat imuniteta zasniva na dokazu o oporavku, datum važenja biće šest meseci od kada se osoba oporavila od koronavirusa.Sertifikat će biti važeći jedino uz ličnu kartu ili pasoš.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.