Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Er Frans i KLM od pandemije dominiraju hrvatskim avio-saobraćajem

Od izbijanja globalne pandemije korona virusa avio-kompanije Er Frans i KLM redovno povezuju Zagreb sa Amsterdamom i Parizom, gradovima koji predstavljaju dve veoma važne destinacije u avio-saobraćaju, piše Croatianaviation. Nekada najdominantnije avio-kompanije u Hrvastkoj, Lufthanze, kod naših suseda nema već godinu dana.Pre izbijanja globalne pandemije na hrvatskim aerodromima bila je dominantna Lufthanza, ali je tokom marta prošle godine, kako se navodi obstavila saobraćaj prema zagrebačkom aerodromu.KLM i Er Frans saobraćali su prema Zagrebu tokom leta prošle godine kao i prema Splitu i Dubrovniku. Umesto Lufthanze, Kroacija Erlajns saobraća na liniji prema Frankfurtu i održava vezu sa Nemačkom.Linija prema Munhenu suspendovana je još tokom novembra.Lufthanza je najavila kako će s krajem marta ponovo obnoviti saobraćaj prema Zagrebu iz Minhena i Frankfurta, ali je svega nekoliko dana kasnije ponovno otkazala sve letove na liniji prema Minhenu, do početka maja.Tek preostaje da se vidi šta će se dogoditi sa linijom Frankfurt – Zagreb jer je do početka redovnih operacija ostalo još mesec dana, a u tom periodu kompanija može da otkaže određene ili gotovo sve polaske na kraći period.HRVATSKA ODOBRILA POMOĆ ZA NACIONALNU AVIO-KOMPANIJU S druge strane, priliku da iskoristi prazan prostor među ponuđačima na hrvatskom tržištu nije propustila grupacija KLM – Air France. Krajem 2020. holandska avio-kompanija KLM je objavila kako u februaru uvodi drugi dnevni let na liniji Amsterdam – Zagreb, pa su letovi sada dostupni od početka marta. Do realizacije tih letova, kako je naglašeno će i doći, a KLM će dva dnevna leta prema Zagrebu imati već od prvog marta. U prvoj nedelji marta KLM nudi 10 direktnih letova nedeljno, u drugoj i trećoj 11, a od 22. marta trenutno je u prodaji 14 letova nedeljno na liniji Amsterdam – Zagreb.Ova kompanija planira da ima dva leta nedeljno prema Zagrebu sve do kraja oktobra. Er Frans takođe planira da ponudi dva dnevna leta između Pariza i Zagreba ovog leta, ali tek od sredine maja. KLM će saobraćati gotovo dva puta dnevno prema Splitu, a Er Frans će saobraćati i prema Splitu i prema Dubrovniku.  Napominje se da će putnike prevoziti i niskotarifna avio-kompanija Transavia iz iste te grupacije koja je prošlog leta bila prisutna na gotovo svim hrvatskim aerodromima, a prema trenutnom rasporedu isto će biti i u predstojećoj sezoni.

Svet

Hiljade građevinaca umrlo u Kataru tokom priprema za Svetsko prvenstvo

Više od 6.500 radnika migranata iz Indije, Pakistana, Nepala, Bangladeša i Šri Lanke je umrlo u Kataru od kada je odlučeno da ta država bude domaćin Svetskog fudbalskog prvenstva u fudbalu pre 10 godina, otkriva britanski Gardijan u novoj analizi.Podaci prikupljeni iz vladinih izvora pokazuju da je u proseku 12 radnika migranata iz ovih pet južnoazijskih država umiralo svake nedelje od noći u decembru 2010. godine kada je Katar pobedio na žrebu.Podaci iz Indije, Bangladeša, Nepala i Šri Lanke otkrili su da je u periodu od 2011. do 2020. godine zabeleženo 5.927 smrtnih slučajeva radnika migranata. Pored toga, prema podacima iz pakistanske ambasade u Kataru, preminulo je dodatnih 824 pakistanskih radnika između 2010. i 2020. godine.Ukupan broj poginulih je znatno veći, jer ove brojke ne uključuju smrti iz niza zemalja koje šalju veliki broj radnika u Katar, uključujući Filipine i Keniju. Smrti koje su se dogodile u poslednjim mesecima 2020. takođe nisu zabeležene.U poslednjih 10 godina, Katar sprovodi nezapamćen program izgradnje, uglavnom u pripremi za fudbalski turnir 2022. godine. Pored sedam novih stadiona, desetine velikih projekata je završeno ili je u toku, uključujući novi aerodrom, puteve, sisteme javnog prevoza, hotele, pa čak i novi grad, koji će biti domaćin finala Svetskog kupa.Podaci o smrtima nisu kategorizovani prema zanimanju ili radnom mestu, ali velika je verovatnoća da su mnogi radnici koji su preminuli bili zaposleni na ovim insfrastrukturnim projektima povodom Svetskog kupa, kaže Nik Mekgin, direktor organizacije „FairSquare Projects“, koja je specijalizovana za prava radnika u tom regionu.„Veoma veliki udeo radnika migranata koji su umrli od 2011. je bio u zemlji samo zato što je Katar osvojio pravo da bude domaćin Svetskog kupa“, objašnjava Mekgin.Zabeleženo je 37 smrtnih slučajeva među radnicima koji su bili direktno povezani sa izgradnjom stadiona za Svetski kup, od kojih je 34 klasifikovano kao „nepovezano sa poslom“, prema komitetu za organizaciju ovog događaja.Stručnjaci su doveli u pitanje upotrebu ovog izraza zato što je on u nekim slučajevima upotrebljavan za opis smrti koje su nastupile na poslu, uključujući i određeni broj radnika koji su kolabirali i preminuli na stadionskim gradilištima.Ovi podaci ukazuju na to da Katar nije zaštitio svoju radnu snagu od dva miliona migranata, niti je istraživao uzroke očigledno visoke stope smrtnosti među uglavnom mladim radnicima, navodi Gardijan.

Svet

Slatkovodnim ribama preti izumiranje

Populacija slatkovodne ribe je u "katastrofalnom padu" i jednoj trećini vrsta preti izumiranje, kaže izveštaj Svetske fondacije za prirodu, javlja BBC.Milioni ljudi oslanjaju se na slatkovodnu ribu kao osnovni izvor hrane i prihoda, ali je slatkodovodne ribe sve manje zbog zagađenja, izlovljavanja, postavljanja brana na rekama, kao i isušivanja vodenih tokova i močvarnih područja.U izveštaju pod nazivom “Zaboravljene ribe sveta”, na kojem su radili Londonsko zoološko društvo, Svetska organizacija za zaštitu živog sveta i Organizacija za zaštitu prirode, navodi se da je 80 vrsta ribe izumrlo, od toga 16 samo tokom prošle godine.Pored toga, izveštaj ukazuje da je populacija riba selica opala za tri četvrtine samo u poslednjih 50 godina. U istom vremenskom periodu, populacija velikih vrsta kao što su “megaribe”, opala je za 94 odsto.Losos nestaje, evropska jegulja je u grupi kritično ugroženih, a u bitanskim rekama više nema jesetre i manića.Kako kaže Svetska fondacija za prirodu, najveći uzročnik je loše stanje reka, većinom zbog zagađenja, brana i kanalizacije, odnosno otpadnih voda. Izveštaj poziva vlade širom sveta da obnove slatkovodna staništa odgovarajućom primenom postojećih zakona, jačanjem zaštite u Zakonu o životnoj sredini i zagovaranjem velikih globalnih ciljeva za oporavak prirode.

Svet

Eplovi telefoni ponovo najprodavaniji na svetu

Rastuća prodaja Ajfona u poslednjem kvartalu 2020. godine gurnula je Epl ispred Huaveja i Samsunga kao najvećeg svetskog proizvođača pametnih telefona, pokazalo je novo istraživanje savetodavne kompanije Gartner, javlja Telecompaper.Epl je poslednji put bio vodeći prodavac u četvrtom kvartalu 2016. godine.Kompanija je lansirala svoju novu 5G liniju telefona sredinom oktobra, a do kraja 2020. godine prodala je gotovo 80 miliona jedinica, što je porast od 15 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.Pored toga, svojim distributerima isporučila je rekordan broj telefona u jednom kvartalu, čak 81,8 miliona.Eplov dvocifren rast prodaje postignut je uprkos smanjenom tržištu, usled globalnih problema izazvanih pandemijom. Globalna prodaja pametnih telefona pala je za 5,4 odsto u četvrtom kvartalu, prema Gartneru, usred rastuće nezaposlenosti i slabije potrošnje potrošača. Prodaja pametnih telefona opala je 12,5 odsto u 2020. u odnosu na prethodnu godinu.Samsung je u četvrtom tromesečju prodao 62 miliona pametnih telefona. Kompanija je zadržala poziciju najvećeg svetskog proizvođača pametnih telefona tokom cele godine, uprkos padu prodaje i pojačane kineske konkurencije od rivala kao što su Xiaomi, OPPO i Vivo.Huavej, koji je pretekao Samsung u drugom kvartalu 2020, pretrpeo je najveći pad među prvih pet dobavljača pametnih telefona. Ovaj brend je zauzeo četvrto mesto na globalnom nivou u poslednjem kvartalu 2020. godine, rekao je Gartner.

Svet

Fejsbuk ponovo omogućio deljenje vesti u Australiji

Fejsbuk je najavio da će ponovo omogućiti deljenje i čitanje vesti svojim korisnicima u Australiji, nakon postizanja sporazuma sa vladom te zemlje, piše portal Tech Crunch.Tehnološki gigant blokirao je čitanje i deljenje vesti Australijancima na svojoj platformi od prošlog četvrtka usred spora oko predloženog zakona koji bi primorao njega i Gugl da izdavačima vesti plate za sadržaj.Australijski ministar finansija Džoš Fridenberg rekao je da su u predlog zakona unete promene kako bi se „pružila dodatna jasnost digitalnim platformama i medijskim preduzećima u vezi sa načinom na koji Zakon treba da deluje“.Izmene i dopune znače da Zakon sada uključuje dvomesečni period posredovanja kako bi se digitalnim platformama poput Fejsbuka i medijskih izdavača omogućilo da se dogovore o poslovima pre nego što budu prisiljeni na arbitražu.Australijska vlada će takođe razmotriti komercijalne sporazume koje su tehnološke platforme već sklopile sa lokalnim izdavačima pre nego što donese odluku da li se Zakon odnosi na njih i obavestiće ih mesec dana pre donošenja konačne odluke.Ograničenja koje je Fejsbuk nametnuo prošle nedelje značila su da australijskim izdavačima nije dozvoljeno da dele ili objavljuju sadržaj na Fejsbuk stranicama, a korisnici u Australiji nisu mogli da gledaju ili dele australijske ili međunarodne vesti.

Svet

Majkrosoft razvija svoju frilensersku platformu na LinkedIn-u

LinkedIn razvija novu uslugu pod nazivom Marketplaces, koja treba da omogući korisnicima da pronađu i ugovore posao sa frilenserima, čime će postati direktna konkurencijama kompanijama Upwork i Fiverr, pisao je The Information.Platforma je zabeležila porast pretrage i traženja usluga od ljudi koji su na profilu naznačili da traže posao i svrha nove usluge je da odgovori na povećanu potražnju za radom od kuće, koju je pandemija izazvala, objasnila je portparolka LinkedIn-a Suzi Ovens.Majkrosoft razvija Marketplaces još od 2019. godine, kada je kupio neke delove kompanije UpCounsel, startapa koji je povezivao advokate sa klijentima, i tim tog startapa sada predvodi razvoj, prenosi Startit.Očekuje se da Marketplaces liči na Fiverr, sa mogućnošću recenzija, upoređivanja cena i komentara. LinkedIn će verovatno uzimati sličnu proviziju kao i konkurenti, ali može prihodovati i od oglasa koje postave sami korisnici. Veruje se da će Marketplaces zameniti ProFinder, Linkedin uslugu koja frilenserima naplaćuje 60 dolara mesečno kako bi mogli da vide i daju ponude na dostupne poslove.Čelnici Majkrosofta razmatraju i mogućnost da se transakcije na LinkedIn platformi obavljaju preko digitalnog novčanika koji takođe razvijaju. Ta sredstva bi se onda mogla koristiti za različite stvari, recimo na pretplate za sadržaje koje korisnici postave na mrežu.Pored Majkrosofta, slično rešenje razvija i Fejsbuk. Međutim, dok Fejsbuk razvija proizvod koji povezuje ljude sa uslugama poput kućnih popravki, Marketplaces se fokusira na sfere konsaltinga, marketinga i pisanja.Usluga je najavljena za septembar.

Svet

Crna Gora kupila dva aviona za novu nacionalnu avio-kompaniju

Vlada Crne Gore postigla je sporazum sa kompanijom za finansiranje i lizing GE Capital Aviation Services (GECAS) da nabavi dva aviona Embraer E195 za novu nacionalnu aviokompaniju ToMontenero, piše exyuaviation.Te avione ranije je koristio bivši nacionalni avioprevoznik Montenegro Erlajns u okviru ugovora o finansijskom zakupu sa GECAS-om, gde bi Montenegro Erlajns vremenom postao vlasnik aviona.Međutim ova aviokompanija je morala da plati dodatnih 39 miliona dolara za ove mlaznjake.Vlada Crne Gore uspela je sada da dogovori novu nabavnu cenu od 21,7 miliona dolara.Da je sporazum raskinut, državu bi to koštalo 43 miliona dolara.Vlada Crne Gore je takođe ove nedelje raspisala javni poziv za odabir konsultanta koji će pomoći u procesu uspostavljanja nove nacionalne aviokompanije u zemlji.Usluge koje će konsultant pružati će uključivati podršku za sticanje novog sertifikata avio-prevoznika (AOC), izrada organizacione strukture, poslovnog modela, plana tranzicije ključne imovine iz Montenegro Erlajnsa, analiza tržišta i komercijalni plan, podrška u osiguravanju operativne spremnosti što je pre moguće, kao i stvaranje operativnog, kadrovskog i tehničkog plana poslovanja.Dalje, konsultant će pružati podršku za početak operacija i koordinaciju između komercijalnog i operativnog sektora, efikasno pokretanje leta, planiranje i kontrolu održavanja vazduhoplovnog prostora, kao i izradu efikasne mreže ruta i uspostavljanje nadležnog centra za podršku kupcima.Rok za podnošenje ponuda je 24. februar, a odluka o pobedniku biće doneta do 3. marta.

Svet

Neuspešni gasovodi koštali EU oko 440 miliona evra

Za manje od decenije, Evropska unija je potrošila 440 miliona evra na gasovode koji ili nikada nisu završeni ili će verovatno propasti, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u ponedeljak, prenosi Euractiv.Ukupno je od 2013. godine potrošeno skoro 5 milijardi evra novca poreskih obveznika u EU na 41 gasni projekat kao što su cevovodi ili uvozni terminali poznati kao „Projekti od zajedničkog interesa“ (PCI), prema studiji međunarodne nevladine organizacije Global Witness.Od toga je procenjeno da je oko 440 miliona evra potrošeno na ukupno sedam projekata koji su ili propali ili na neodređeno vreme odloženi.Velika većina te sume - preko 430 miliona evra - potrošena je na cevovod BRUA, čiji je cilj bio povezivanje Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije sa rezervama gasa u Crnom moru.Deo cevovoda završen je u novembru 2020. godine, ali je u potpunosti smešten u Rumuniji i ne doseže ni Crno more ni susedne zemlje, a naftna kompanija Exxon koja je vodila najveći deo projekta objavila je da želi da proda svoju licencu.Preostalih šest projekata su:- Treća gasna interkonekcija između Portugala i Španije (otkazana). Subvencija EU: 97.359 evra,- Gasovod Midcat koji povezuje Francusku i Španiju (otkazan). Subvencija EU: 6.253.708 evra,- Interkonekcija gasa između Poljske i Češke (odložen). Subvencija EU: 1.360.868 evra,- Gasovod Pince-Lendava-Kidričevo (nema aktivnosti od prijema sredstava iz EU 2014. godine). Subvencija EU: 344.500 evra,- Austrijsko-češka gasna interkonekcija (zaustavljena). Subvencija EU: 41.993 evra,- Plinski projekat Eastring koji povezuje Slovačku sa bugarsko-turskom granicom preko Rumunije i Mađarske (na neodređeno vreme odložen). Subvencija EU: 438.527 evra.Global Witness sada upozorava Evropu da ne ponavlja iste greške pri odabiru sledeće serije projekata u skladu sa ažuriranom regulativom EU o transevropskim energetskim mrežama (TEN-E).Prema Global Witness-u, neuspeh tih projekata u velikoj meri se objašnjava jer TEN-E uredba daje mogućnost gasnim kompanijama da odaberu infrastrukturne projekte koji ulaze u uži izbor za dodelu subvencija.Ažurirana uredba TEN-E prvi put isključuje naftovode i gasovode iz primanja sredstava EU, ali ostavlja otvorena vrata za finansiranje cevi koje će prenositi vodonik, koje se mogu izgraditi prilagođavanjem postojeće gasne infrastrukture.

Svet

EK: Situacija sa Fejsbukom u Evropi drugačija nego u Australiji

Zemlje Evropske unije nisu suočene sa istom situacijom kao Australija, gde je Fejsbuk blokirao sav medijski sadržaj sa svoje platforme, zbog novih pravila o autorskim pravima koja štite izdavače u Evropi, piše Euractiv.Portparol Evropske komisije odbio je da komentariše potez Fejsbuka u Australiji rekavši da je „situacija u Evropskoj uniji drugačija“.„Reforma autorskih prava - koja treba da se prenese u zakon do 7. juna 2021. godine - već počinje da donosi konkretne rezultate za evropski medijski sektor, što dokazuje nedavna najava sporazuma između Gugla i izdavača u Francuskoj“, rekao je on.Spor između Australije i Fejsbuka usredsređen je na planirani australijski zakon po kom bi tehnološke kompanije lokalnim medijima morale da plaćaju za vesti koje prikazuju na svojim platformama.Iako je Australija malo tržište, regulatori širom sveta pažljivo prate situaciju i to bi mogao biti test za veće globalno nastojanje da se primoraju internet giganti da veći deo prihoda podele sa dobavljačima sadržaja.Prema strožim pravilima EU o autorskim pravima, tehnološke kompanije će morati da potpišu ugovore o licenci sa muzičarima, izvođačima, autorima, izdavačima vesti i novinarima da bi koristili njihov sadržaj.Stav Evropske komisije je da „štampa i kvalitetno novinarstvo nisu besplatni“, pa Direktiva o autorskim pravima stvara uslov za fer pregovaranje između izdavača i tehnoloških kompanija.

Svet

UK: Vozači Ubera nisu više „samozaposleni“

Vozači Ubera moraju se tretirati kao radnici kompanije, umesto kao samozaposleni kako je to do sada bio slučaj, presudio je Vrhovni sud Velike Britanije, javlja BBC.Neko ko je samozaposlen uglavnom radi za sebe kao vlasnika preduzeća, freelancer ili kao nezavisni izvođač za drugu kompaniju. Zarade su obično direktno iz poslovanja ili freelanciranja, umesto plate ili naknade zasnovane na proviziji.Odluka bi mogla značiti da će hiljade vozača Ubera imati pravo na minimalnu platu i regres.Uber je rekao da se presuda usredsredila na mali broj vozača i da je kompanija već promenila neke delove svog poslovanja.Nakon dugotrajne pravne borbe, Uber se žalio Vrhovnom sudu nakon što je izgubio tri prethodne parnice.Sada vozači u više zemalja zahtevaju od Ubera da ih klasifikuje kao stalno zaposlene radnike,a ne samozaposlene.Vrhovni sud je odlučio da Uber mora da smatra svoje vozače „radnicima“ od trenutka kada se prijave u aplikaciji, pa sve dok se ne odjave.Vozači Ubera obično provode vreme čekajući da ljudi rezervišu vožnju u aplikaciji. Ranije je firma rekla da će, ukoliko se utvrdi da su vozači radnici, računati samo vreme tokom putovanja kada je putnik u automobilu.

Svet

Energetska zajednica protiv subvencija termoelektranama

Sekretarijat evropske Energetske zajednice (EZ) pozvao je vlasti država članica, među kojima je i Srbija, da detaljno preispitaju, odnosno ograniče subvencije sektoru uglja. Prema Ugovoru o EZ, kako stoji na njihovom sajtu, strane moraju osigurati zabranu svake državne pomoći koja narušava ili preti da će narušiti konkurenciju tako što će favorizovati određena preduzeća ili energetske izvore, piše Politika.Takođe, EZ upozorava da državna pomoć može narušiti konkurenciju i uticati na prekograničnu trgovinu energijom, zbog čega je kontrola pomoći koju dodeljuje država od ključne važnosti za uspostavljanje regionalnog energetskog tržišta.Najveći deo pomoći na koje ukazuje EZ tiče se rudnika Resavica, koji zbog velike pomoći države ugrožava druga preduzeća jer ne plaća struju EPS-u i spada u kategoriju subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima.Srbija je u 2018. imala direktnih subvencija u iznosu od 47,4 miliona evra, dok je 2019. taj iznos bio 41,36 miliona evra, dakle ukupno 88,76 miliona evra. Subvencije u vidu fiskalne podrške čine više od polovine iznosa – 45,03 miliona evra, subvencije za podršku javnim finansijama su u iznosu od 40,5 miliona evra, dok su subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima u iznosu od 3,23 miliona evra.Subvencije za fiskalnu podršku sastojale su se od direktnih budžetskih transfera, vladinog zajma za rudnike uglja i neplaćanja poreza i doprinosa od strane Resavice, kao i direktnih budžetskih transfera EPS-u. Magistar Željko Marković, konsultant za energetiku u Diloitu, potvrđuje za Politiku da država pomaže rad termoelektrana na ugalj.Ta podrška se u najvećem delu zasniva na državnim garancijama za kredite koje Elektroprivreda Srbije potražuje od inostranih finansijskih institucija. To su uglavnom krediti za projekte odsumporavanja i prečišćavanja štetnih gasova u TENT-u i Kostolcu, kao i za druge značajne projekte u ovom sektoru.Na pitanje da li ta pomoć na bilo koji način ugrožava druge i narušava konkurenciju, budući da se iz uglja dobija više od 70 odsto struje, Marković kaže da u nekim slučajevima ta pomoć ugrožava druga preduzeća, kao što je primer neplaćenog duga za električnu energiju Javnog preduzeća Resavica EPS-u, koji se tretira kao „pravo da ne plate” i spada u kategoriju subvencije za podršku investicijama u državnim preduzećima.Što se tiče samog EPS-a, dodaje, on bi svakako mogao bez pomoći države ukoliko bi cena na garantovanom snabdevanju bila na tržišnom nivou, odnosno kada ona ne bi bila jedan od instrumenata socijalne politike.Cene po kojima EPS posluje na unutrašnjem komercijalnom tržištu električne energije i plasmanima na regionalnom energetskom tržištu sasvim su dovoljne za održivo poslovanje ovog preduzeća. Što se tiče same EPS-ove proizvodnje iz uglja, na regionalnom tržištu električne energije ona je u ovom trenutku konkurentna jer Srbija nije u sistemu trgovine emisijama štetnih gasova (ETS sistem), pa cena električne energije nije opterećena taksom za emisije, za razliku od drugih proizvođača električne energije iz uglja, koji dolaze iz zemalja EU.

Svet

Platformu DaiBau podržali Henkel i South Central Ventures fond

Kompanija Henkel i fond South Central Ventures finansijski su podržali regionalni razvoj internet platforme DaiBau, koja spaja investitore sa izvođačima građevinskih radova, uloživši značajan milionski iznos u evrima, navodi se u saopštenju ove kompanije.Henkelova poslovna jedinica Adhesive Technologies prepoznala je potencijal platforme koja okuplja više od 65.000 građevinskih preduzeća, arhitekata i drugih stručnjaka za izgradnju i obnovu nekretnina na sedam različitih tržišta u regiji.DaiBau je od lokalne platforme, koju su 2014. godine u Sloveniji pokrenuli Martin Pelcl i Gregor Černelč, izrastao u vodeću regionalnu platformu, koja na tržištima Slovenije, Hrvatske, Austrije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Slovačke i Rumunije okuplja 65.000 dobavljača i 260.000 aktivnih korisnika. Osim što korisnicima znatno olakšava sve poslove vezane za izgradnju i renoviranje nekretnina, izvođačima radova pomaže u pronalaženju novih klijenata.Svaki profil izvođača sadrži recenzije i ocene korisnika, portfolio odrađenih projekata, a korisnicima pomaže u kalkulaciji troškova radova. Osim u izboru optimalnog izvođača radova, DaiBau korisnicima pomaže u planiranju i budžetiranju radova, što znatno pojednostavljuje proces izgradnje ili renoviranja nekretnine. „DaiBau posebno vodi računa o srednje velikim ili malim izvođačima radova, kojima pruža priliku da plasiraju svoje usluge i proizvode, i optimizuju svoje poslovanje, posebno na tržištima jugoistočne Europe, na kojima je DaiBau, uz naglu ekspanziju u vrlo kratkom vremenu, snažno uticao i na regulaciju sektora građevinskih usluga“, navodi se u saopštenju.DaiBau je u Srbiji dostupan od 2018. godine i na stranici www.daibau.rs nudi više od 17.000 proverenih izvođača radova, koji su dostupni u 13 kategorija i čak više od 250 potkategorija. Taj specijalizovani sistem za izgradnju pruža i brojne savete i alate koji investitorima bilo koji građevinski zahvat na nekretnini i oko nje bitno olakšavaju i optimizuju cene. U Srbiji je od pokretanja platforme realizovano gotovo 25.000 projekata.

Svet

Prevoznici zbog testiranja na koronu satima čekaju na nemačkim granicama

Prevoznici iz Srbije i ostlih delova Evrope imaju velike probleme na ulasku Nemačku, jer zbog obaveznog PCR testa satima čekaju u redu, na snegu i hladnoći, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Zbog toga je predsednik PKS Marko Čadež zatražio od nemačkog ministrarstva saobraćaja da razreši tu situaciju i olakša im ulaz u tu zemlju.Prema rečima predsednika PKS, poslednja mera koju je uvela Nemačka odnosi se na sve ljude koji ulaze u Nemačku, uključujući i profesionalne vozače koji su prolazili kroz Slovačku, Češku i deo Austrije.Oni su u obavezi da se registruju i dostave negativan PCR test, a u nekim slučajevima ih upute i u karantin.Čadež je istakao da su "slike sa granica, redovi u kojima stotine vozača stoje više sati po izuzetno lošem vremenu, čekajući na testiranje zaista zabrinjavajuće".Čadež smatra da su vozači koji čekaju na testiranje u redovima izloženi većem riziku od zaraze, nego u kabinama svojih kamiona."Transport robe, kao žila kucavica svake privrede, ne sme stati, i on se odvijao u svim uslovima", navodi Čadež.Predsednik PKS podsetio je i na preporuke Saveta EU koje se odnose na izuzimanje transportnih radnika od zahteva koji se odnose na karantin i obavezan negativni PCR test.PREVOZNICI IZ SRBIJE NEĆE IZDRŽATI BEZ REPROGRAMA KREDITA Prema toj preporuci, jedini dokaz koji bi od njih trebalo da se traži je o negativni brzi antigen test. "Na ovaj način dodatno bi se osnažilo neometano funkcionisanje Zelenih koridora EU i snabdevanje jedinstvenog tržišta EU", naveo je Čadež.Takva praksa do sada se nije primenjivala, čak ni tokom vanrednog stanja u martu prošle godine. O uslovima na granici sa Nemačkom, kako navodi PKS, najbolje ilustruje primer vozača iz Srbije sa slovačko-nemačke granice koji je u utorak u 14 sati stao u red za testiranje i završio ga posle gotovo 15 sati.Nove mere koje je uvela Nemačka, kako objašnjavaju u PKS prete da blokiraju transport iz Srbije i čitave Evrope.Predsednik PKS inače je uputio pismo nemačkom državnom sekretaru u Ministarstvu saobraćaja i digitalne infrastrukture Štefanu Bilgeru u kome je zatražio razrešenje ove situacije na nemačkim granicama.

Svet

Fejsbuk onemogućio čitanje i deljenje vesti u Australiji

Tehnološki gigant Fejsbuk onemogućio je korisnicima u Australiji čitanje i deljenje vesti na svojoj platformi. Ovaj potez dolazi kao odgovor na nedavno predloženi australijski zakon koji bi od tehnoloških kompanija zahtevao da plate lokalnim medijima za vesti koje prikazuju na svojim platformama, piše BBC.Australijanci su se u četvrtak probudili i uvideli da su im nedostupne sve lokalne i globalne info stranice.Među blokiranima je i nekoliko naloga Vlade iz domena zdravlja, kao i hitnih službi.Iz Fejsbuka su kasnije saopštili da su ove stranice greškom blokirane.Australijska vlada saopštila je da ovakav potez Fejsbuka ozbiljno narušava kredibilitet kompanije i platforme.Korisnici van Australije takođe ne mogu da uđu na informativne stranice tamošnjih medija na Fejsbuku.Potez kompanije je odgovor na novi predlog zakona u Australiji koji bi trebalo da natera Fejsbuk da plaća za informativne sadržaje.Predstavnici kompanija kao što su Gugl i Fejsbuk smatraju da ovaj zakon ne oslikava dobro način na koji internet funkcioniše i da na nepošten način kažnjava njihove platforme.Donji dom australijskog parlamenta usvojio je zakon u sredu.„U Fejsbuku moraju dobro da razmisle šta ovo znači za njihov položaj i reputaciju", rekao je Pol Flečer, australijski ministar za komunikacije.Kompanija Fejsbuk povukla je ovaj potez samo nekoliko sati pošto je Gugl pristao da plati Njuz korporaciji, čiji je vlasnik Rupert Mardok, za informativni sadržaj sa sajtova te medijske imperije.Australijsko regulatorno telo za konkurenciju saopštilo je da je osmislilo nacrt zakona kako bi se u pogledu profita izjednačili tehnološki giganti i izdavači.Odluka Fejsbuka izazvala je brojne negativne reakcije, jer su brojni korisnici ostali bez pristupa stranicima koje smatraju za pozdan izvor informacija.Nekoliko njih je ukazalo na to da je Fejsbuk jedan od najvažnijih kanala za dobijanje hitnih i važnih vesti u vreme pandemije.Australijski ogranak organizacije Hjuman Rajts Voč saopštio je da Fejsbuk na ovaj način cenzuriše informacije u toj zemlji.

Svet

Saudijska Arabija povećava proizvodnju nafte zbog oporavka cena

Saudijska Arabija planira da poveća proizvodnju nafte u narednim mesecima, preokrenuvši nedavno veliko smanjenje proizvodnje, što je znak rastućeg poverenja u oporavak cena nafte, piše Vol strit žurnal.Najveći svetski izvoznik nafte iznenadio je prošlog meseca tržišta nafte kada je rekao da će jednostrano smanjiti milion barela dnevno sirove proizvodnje u februaru i martu u pokušaju da poveća cene.Rast proizvodnje kreće tek u aprilu, s obzirom na to da su se Saudijci već obavezali da će se držati smanjenja do marta.Cene nafte su se ove nedelje vratile na nivo koji nije viđen od izbijanja pandemije Covid-19 početkom 2020. godine. Nafta „Brent“ dostigla je u sredu vrednost od 64 dolara za barel, dok je zapadni teksaški „Intermediate“ iznosio 60,6 dolara po barelu.Oporavak cena nafte potpomognut je neočekivanim hladnim vremenima u SAD-u, što je uticalo na kratkotrajnu proizvodnju sirove nafte. Napori proizvođača da smanje zalihe i rebalansiraju tržišta nafte, na čelu sa Saudijskom Arabijom, takođe su ojačali naftne fjučerse.Uprkos oporavku, OPEC i grupa od deset proizvođača koju predvodi Rusija - a koji su zajedno radili na povećanju cena - verovatno će održati ograničenja proizvodnje na sledećem sastanku 4. marta, kažu delegati OPEC-a, saznaje Vol strit žurnal.Neformalna grupa nekih od najvećih svetskih proizvođača nafte efektivno se složila da održi kolektivnu proizvodnju nafte na oko 7,1 miliona barela dnevno do februara. Ali Rusiji i Kazahstanu, koji su se usprotivili ovom dogovoru, dozvoljeno je da povećaju proizvodnju za kombinovanih 75.000 barela dnevno.OPEC očekuje da će svetska potrošnja nafte porasti za 4,72 miliona barela dnevno u četvrtom kvartalu 2021. godine, u poređenju sa prva tri meseca godine, usred globalnog ekonomskog oporavka.

Svet

Spora distribucija vakcina u Evropi povećava uticaj Pekinga u bloku

Širenje veoma zaraznih novih varijanti koronavirusa ubrzava se u Evropi, nadmašujući ionako sporu distribuciju vakcina i primoravajući vlade da prošire i pooštre ograničenja za civilno društvo i preduzeća kako bi sprečili novi nagli porast zaraza pre kraja zime u bloku, piše Vol strit žurnal.Manjak vakcina u Evropskoj uniji – svega 4,8 odsto Evropljana je vakcinisano od kraja decembra – znači da kontinent nije ni započeo trku protiv novih varijanti virusa za koje mnogi stručnjaci kažu da će definisati zdravstvenu politiku u narednim mesecima i godinama.Veruje se da se tri nove varijante koje danas kruže Evropom prenose lakše i da su potencijalno opasnije od izvornog patogena koji još uvek čini većinu slučajeva u Evropi. Takođe ima sve više dokaza da bi neki sojevi mogli biti manje podložni vakcinama koje su trenutno odobrene u regionu, prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti.Evropska unija, koja kupuje vakcine u ime svojih 27 država članica, odobrila je tri vakcine razvijene u Nemačkoj, SAD-u i Velikoj Britaniji, ali blok je sporo potpisivao ugovore i odobravao vakcine, dok su se proizvođači mučili da isporuče obećane doze . Nestašica je bila još veća u evropskim zemljama koje nisu članice EU.Zbog toga se neke male evropske vlade, među kojima je i Srbija, obraćaju Kini za vakcine.Kako piše Vol strit žurnal, uspešna upotreba kineskih vakcina u Srbiji motivisala je druge evropske države da potraže pomoć Pekinga.Prošlog meseca, nemački ministar zdravlja Jens Špan pozvao je EU da odobri kineske Sinopharm vakcine, ukoliko se utvrdi da su bezbedne i efikasne.Takođe prošlog meseca, Mađarska je postala prva članica EU koja je odvojeno odobrila i kupila Sinopharm vakcinu, oko pet miliona doza koje će biti isporučene između februara i aprila. Češka, takođe u EU, razmišlja o istom. Izvan bloka, Srbija je prva u Evropi počela da koristi kinesku vakcinu, dok bi Crna Gora i Severna Makedonija trebalo da je uvedu ovog meseca.Prema rečima nekih visokih zvaničnika iz nekoliko evropskih zemalja, Kina šalje pošiljke od milion doza svega nekoliko dana nakon potpisivanja ugovora, za razliku od farmaceutskih kompanija sa zapada koje isporučuju nekoliko meseci i čije isporuke uglavnom kasne u Evropi.Kao rezultat toga, analitičari kažu da bi Peking mogao da pobedi SAD za uticaj u regionu, zaključuje Vol strit žurnal.

Svet

Komesari EK bili blisko povezani sa naftnom industrijom

Tri najviša zvaničnika u „zeleno orijentisanoj“ Evropskoj komisiji Ursule fon der Lejen - Žozep Borelj, Stela Kirjakidis i Adina Valean - donedavno su imali bliske veze sa industrijom fosilnih goriva, pokazuje novo istraživanje međunarodne nevladine organizacije Global Witness, piše Euractiv.Iako su svi oni prekinuli veze sa svojim prethodnim radnim mestima pre nego što su se pridružili Evropskoj komisiji, njihove prošle aktivnosti ili veze članova njihovih porodica sa industrijom fosilnih goriva „trebalo bi u najmanju ruku da budu povod za razmišljanje o njihovoj ulozi u „zelenim“ izveštajima Komisije“, kaže Global Witness.Španski komesar Žozep Borelj, zadužen za spoljnu politiku, verovatno je najdirektnije povezan sa interesima za fosilna goriva.Od 2009. do 2016. godine bio je u odboru Abengoe, španske energetske kompanije koja je uključena u izgradnju elektrana sa kombinovanim ciklusom gasne turbine (CCGT). Za to vreme, Borelj je godišnje dobijao od Abengoe do 300.000 evra.Odnosi sa Abengoom već su mu doneli neke probleme, naime 2012. godine bio je primoran da podnese ostavku na mesto predsednika Evropskog univerzitetskog instituta nakon što se nije izjasnio o svom interesu u španskoj energetskoj kompaniji.Interesovanje Španca za energetski sektor nije nimalo iznenađujuće. Magistrirao je ekonomiju nafte i proveo je skoro deceniju kao inženjer španske nacionalne naftne kompanije Cepsa.Ipak, Global Witness kaže da njegova prošla profesionalna aktivnost pokreće pitanja o njegovoj sposobnosti da vodi zelenu diplomatiju Evropske unije na pregovorima UN-a o klimi kasnije ove godine.Za razliku od Borelja, komesarka sa Kipra Stela Kirijakides, zadužena za zdravstvo, nije imala direktne profesionalne veze sa industrijom fosilnih goriva.Međutim, njena izjava o finansijskim interesima, predata Komisiji u februaru ove godine, otkriva da je njen suprug bio direktor u Motor Oil Holdings Ltd i Petroventure Holdings Limited, dve kiparske kompanije koje zajedno poseduju 40 odsto udela u velikoj grčkoj kompaniji za preradu i trgovinu nafte Motor Oil Hellas.Motor Oil Hellas upravlja Rafinerijom Korint, najvećim privatnim industrijskim kompleksom u Grčkoj, koji prerađuje 186.000 barela sirove nafte dnevno. Kompanija je takođe bila uključena u eksploataciju prirodnog gasa u Teksasu i Tanzaniji.Kada se govori o rumunskoj komesarki Adini Valean, stvari postaju malo zamršenije.Naime, Global Witness je saznao da je Valean bila član savetodavnog odbora kompanije Finite Assets Ltd, kompanije koja je registrovana na Britanskim Devičanskim ostrvima, gde je dobijala konsultantske honorare u vrednosti od 104.325 evra.Ovaj konsultantski posao Valean je obavljala dok je još uvek bila član Evropskog parlamenta, pre nego što je preuzela svoju trenutnu ulogu, prema posebnoj izjavi o finansijskim interesima koju je podneo njen suprug, rumunski političar.Dok je Valean bila u savetodavnom odboru kompanije Finite Assets, kompanija je bila u potpunom vlasništvu švajcarske kompanije Rompetrol Holding S.A., koja je prema izveštajima medija bila u vlasništvu rumunskog milijardera Dinu Patričua.Patriču je postao najbogatiji čovek Rumunije nakon što je Rompetrol prodao kazahstanskoj državnoj naftnoj i gasnoj kompaniji KazMunayGas, u dva odvojena ugovora između 2007. i 2009. godine.„Nema nagoveštaja da su veze rumunske komesarke sa milijarderom uticale na njen rad u Evropskom parlamentu“ ili na druga područja politike, kaže Global Witness. „Ali njena bliskost sa ovom industrijom postavlja šira pitanja o njenim prioritetima i njenom položaju u Komisji“, dodaje ova organizacija.Valean je bila vođa delegacije Evropskog parlamenta na klimatskom samitu UN-a 2018. godine, učestvujući u globalnoj klimatskoj diplomatiji na najvišem nivou.Evropska komisija smatra da nije došlo do nikakvog sukoba interesa.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.