Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Vrednost Reddit-a udvostručena nakon novog kruga finansiranja

Popularan veb-sajt Reddit prikupio je u ponedeljak više od 250 miliona dolara u novom krugu finansiranja i time udvostručio svoju vrednost na 6 milijardi dolara, piše Vol strit žurnal.Izvršni direktor Reddit-a Stiv Hafmen rekao je za Vol strit žurnal da je tržište trentno dobro za prikupljanje sredstava."Procene su trenutno veoma visoke, a Reddit je imao jaku godinu", rekao je Hafmen.Popularan veb-sajt je tokom pandemije stekao veliki broj novih korisnika, a nedavno je privukao pažnju zbog svoje uloge u „berzanskoj bitci“ na Vol stritu.Veliki investitori gube milijarde u sukobu sa Reddit-om Reddit, koji ima više od 50 miliona aktivnih korisnika dnevno, rekao je u saopštenju na blogu da je prihod od oglašavanja u poslednjem kvartalu porastao za 90 odsto u odnosu na godinu ranije.Hafmen je takođe rekao da Reddit planira da iskoristi nova sredstva za ulaganje u područja kao što su video, oglašavanje i potrošački proizvodi, kao i za širenje na međunarodna tržišta.Reddit takođe planira da udvostruči broj zaposlenih ove godine na oko 1.400, napominjući da je jedan od razloga za prikupljanje sredstava bio kako bi privukli nove talente.Reddit, osnovan 2005. godine, poznat je po svojim različitim forumima koji se bave mnoštvom tema. Kompanija, koja nije bila profitabilna, prodata je Conde Nast-u 2006. godine i od 2011. je prikupila oko 800 miliona dolara. 

Svet

Novi generalni direktor METRO-a

Nakon temeljne i opsežne potrage za novim direktorom, Nadzorni odbor METRO-a jednoglasno je izglasao imenovanje Steffana Greubela (47) za novog generalnog direktora. Greubel je poziciju preuzeo od Olafa Koch...

Svet

Rekordna vrednost Bitcoin-a nakon što je Tesla investirala u kriptovalutu

Američki proizvođač električnih automobila Tesla saopštio je danas da je uložio oko 1,5 milijardi dolara u bitkoine (Bitcoin) nakon čega je vrednost ove kriptovalute skočila iznad 44.000 dolara, piše CNBC.Kompanija za električna vozila takođe je rekla da očekuje da će uskoro početi da prihvata bitkoin kao sredstvo plaćanja. Cene bitkoina skočile su više od 10 odsto nakon objavljivanja ove vesti, prema veb-sajtu za istraživanje kriptovaluta CoinDesk-u.Tesla je obelodanila kupovinu bitkoina u svom najnovijem godišnjem izveštaju podnetom američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC), rekavši da ovaj potez ima za cilj da obezbedi „fleksibilnost za dalju diverzifikaciju i maksimiziranje povrata našeg gotovine“.Izvršni direktor Tesle Ilon Mask je na Tviteru poslednjih nedelja isticao kriptovalute. Smatra se da je on zaslužan za povećanje cena kriptovaluta poput bitkoina objavljivanjem pozitivnih poruka o njima i stoga podsticanjem većeg broja ljudi da kupuju, zaključuje CNBC.

Svet

Radnici Amazona danas glasaju o sindikalnom organizovanju

Hiljade radnika zaposlenih u Amazonovom skladištu u Alabami danas će započeti glasanje na sindikalnim izborima i na taj način će postati prva grupa radnika u toj kompaniji koja je oformila sindikat, piše Vol strit žurnal.Organizatori su rekli da bi formiranje sindikata omogućilo radnicima da kolektivno pregovaraju o sigurnosnim standardima, obuci, pauzama, platama i drugim pogodnostima.Te teme su već duže vreme u središtu sporova između Amazona i njegove radne snage.U petak je Nacionalni odbor za radne odnose odbio pokušaj Amazona da odloži sindikalno glasanje koje je trebalo da počne u ponedeljak, 8. februara. Za mnoge je ovaj potez tehnološkog giganta delovao kao taktika zastoja, uključujući i zahtev da se na izborima glasa lično, a ne putem interneta.Amazon je, međutim, rekao da je razočaran odlukom Odbora jer se kosi sa ciljem kompanije da što više ljudi glasa na izborima, rekla je portparolka Amazona Heder Noks u izjavi.„Glasanje putem interneta ima 20 do 30 odsto manju izlaznost. Amazon je predložio bezbedan izborni postupak na licu mesta, koji bi našim radnicima omogućio glasanje lično“, rekla je Noks.Amazon se godinama bavio sindikatima među svojim zaposlenima u Evropi, međutim kompanija se u prošlosti uvek protivila pokušajima sindikalnih udruživanja u SAD-u.

Svet

Prodaja vozila na fosilna goriva najslabija u poslednje tri decenije

Prodaja vozila na fosilna goriva najmanja jeOve godine je u Evropi zabeleženo samo 762.525 novih registracija, što je najniži nivo od 1990. godine, izvestio je u ponedeljak nemački Duisburg CAR Institut, prenose mediji.U izveštaju se navodi da je prodaja novih automobila manja za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a automobilske kompanije potvrdile su da su najlošije rezultate zabeležile u Španiji koja ima pad od 51,1 odsto i Danskoj sa padom od 45 odsto.Sa druge strane, na pet najvećih pojedinačnih tržišta u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Velikoj Britaniji i Španiji zabeležen je rast prodaje električnih vozila, čime se sugeriše da se dominacija vozila na fosilna goriva znatno smanjuje u Evropi.Samo u Nemačkoj je u januaru zabeležen pad od 31,1 odsto i bilo je svega 170.000 novih registracija, a prema rečima vođe ove studije Ferdinanda Dudenhofera povećanje PDV-a u Nemačkoj na 19 procenata takođe loše utiče na prodaju novih vozila. 

Svet

Ruski Ural Erlajns planira pet novih linija do Beograda

Ruska aviokompanija Ural Erlajns će ovog leta pokrenuti letove iz Moskve, Sankt Peterburga, Rostova na Donu, Samare i Kazanja do prestonice Srbije i time će postati četvrti ruski avioprevoznik koji opslužuje Beograd, piše portal exyuaviation.Ural Erlajns planira da leti do Beograda iz Moskve tri puta nedeljno, iz Sankt Peterburga dva, a jednom nedeljno iz Rostova na Donu, Samare i Kazanja.Rostov na Donu, Samara i Kazanj biće tri potpuno nove rute koje do sada nisu bile dostupne putnicima iz Beograda. Er Srbija je nameravala da uvede letove do Rostova prošle godine, ali su ti planovi bili otkazani usled pandemije.Na osnovu podataka iz 2019. godine, 1.436 ljudi je letelo indirektno između Rostova i Beograda, od čega je 86 odsto to učinilo Aeroflotom preko Moskve, 11 odsto Turkiš Erlajnsom preko Istanbula, a ostatak Belavijom preko Minska.S druge strane, u 2019. godini između Samare i Beograda indirektno je letelo 2.177 putnika, a od Kazana do Beograda 1.816 putnika.Letovi između Rusije i Srbije trenutno su ograničeni na dva leta nedeljno, s tim što su jedino letovi iz Moskve dozvoljeni, međutim očekuje se da će ta ograničenja biti ublažena početkom letnje sezone, odnosno krajem marta ove godine.

Svet

Šta je popularnije: Super Bowl ili fudbalsko prvenstvo?

Po globalnom interesovanju fudbal daleko nadmašuje američki „Super Bowl“. Finale FIFA-inog kupa, koje se igra svake četiri godine redovno doseže više od milijardu ljudi širom sveta, pokazuju novi podaci nemačke kompanije za podatke o tržištu i potrošačima Statista.Super Bowl je godišnja prvenstvena utakmica američkog fudbala tamošnje Nacionalne fudbalske lige (NFL). Od 2004. igra se prve nedelje u februaru.Prema FIFA-i, finale Svetskog prvenstva 2018. između Francuske i Hrvatske dostiglo je prosečnu publiku uživo od 517 miliona gledalaca, sa više od 1,1 milijarde ljudi koji su se u meč uključili tokom njegovog trajanja od 90 minuta.Suprotno tome, američki Super Bowl dostigao je prosečnu gledanost od 99,9 miliona u Sjedinjenim Američkim Državama, uz oko 30 do 50 miliona gledalaca širom sveta.

Svet

Google planira ukidanje „kolačića“

Gugl (Google) postepeno ukida upotrebu kolačića (cookies) za praćenje korisnika koji omogućavaju slanje personalizovanih oglasa, ali je ipak izazvao veliko negodovanje među zagovornicima prava na privatnost, piše France24.Gugl je nedavno predstavio rezultate internog istraživanja koje pokazuje alternativu dugogodišnjoj praksi korišćenja kolačića za praćenje aktivnosti korisnika, tvrdeći da bi to poboljšalo privatnost na internetu, ali nastavilo da omogućava oglašivačima prikazivanje relevatnih oglasa.U pitanju je novi sistem pod nazivom FLoC (Federated Learning of Cohorts) koji će korisnike stavljati u „grupe sa istim interesovanjima“, suprotno tome kako su kolačići do sada funkcionisali. Naime, umesto kolačića koji prate pojedince, novi sistem će prikupljati podatke velike grupe ljudi i na taj način će pojedinci ostati „skriveni u gomili“. Gugl planira da započne testiranje novog sistema kasnije ove godine na svom Chrome pretraživaču.Zbog sve većeg straha od praćenja i rastuće podrške za regulaciju privatnosti na internetu, poput uvođenja Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR) u Evropskoj uniji, ovaj tehnološki gigant želi da pronađe način za efikasno ciljanje oglasa, a da ne prikuplja previše podataka o pojedincima.Prema podacima StatCounter-a za prošlu godinu, na globalnom tržištu pretraživača Chrome ima udeo od 63 odsto.

Svet

Google se nagodio u tužbi o diskriminaciji žena

Gugl (Google) se složio da plati 2,59 miliona dolara za više od 5.500 sadašnjih zaposlenih i bivših kandidata za posao u okviru nagodbe sa američkim Ministarstvom rada (DOL) zbog navoda o sistemskoj diskriminaciji protiv žena koja se odnosi na kompenzaciju i zapošljavanje, piše Tech Crunch.Američko Ministarstvo rada utvrdilo je razlike u platama ženskih softverskih inženjera u Guglovim kancelarijama u Sijetlu, Kirklandu i Vašingtonu. Pored toga, ustanovilo je da su stope zapošljavanja žena za pozicije softverskih inženjera na ovim lokacijama takođe znatno manje.Kako je DOL naveo, „zapošljavanje žena i kandidata azijskog porekla bilo je obeshrabljivano“.Gugl se takođe složio da odvoji 250.000 dolara godišnje tokom narednih pet godina kako bi radio na smanjivanju jaza između plata muških i ženskih programera. Kolektivnu tužbu protiv Gugla zbog nejednakosti u platama je pokrenulo 10.800 žena zaposlenih u kompaniji.Tužba koja je prvi put podneta 2017. godine, tvrdila je da je Gugl ženama nudio manje beneficija, manje ih zapošljavao i plaćao.

Svet

Venmo u centru istrage zbog prakse naplaćivanja dugova

Američka Agencija za zaštitu potrošača (CFPB) ispituje način na koji Venmo, usluga digitalnog transfera novca koju vodi PayPal, tretira korisnike za koje kompanija kaže da joj duguju novac, piše Vol strit žurnal.PayPal je saopštio da je u petak dobio od CFPB-a „civilni istražni zahtev“ vezan za Venmo-ve neovlašćene procese prenosa sredstava i naplate dugova.Prema saopštenju, CFPB zahteva od PayPal-a dokumente o transferima novca, kao i punu saradnju tokom istrage.Kako je prethodno Vol strit pisao, Venmo je korisnicima pretio da će slati „agente za naplatu dugova“, čak i kada su ti korisnici žrtve prevare. Ova praksa nastavila se i tokom pandemijske krize.Venmo je jedna od najpopularnijih aplikacija za digitalno plaćanje u Americi i korisnička baza povećala se za 32 odsto u 2020. godini na skoro 70 miliona aktivnih naloga.Očekuje se da će CFPB, koji je na mnogo načina postao manje moćan pod administracijom Donalda Trampa, strože sprovoditi zaštitu potrošača pod predsedništvom Džoa Bajdena.

Svet

„Potraga za nebeskom istinom“ uskoro stiže na Mars

U naredne dve nedelje do planete Mars trebalo bi da stignu tri svemirske misije sa Zemlje, jedan orbiter i dva lendera, pišu Biznis i finansije. Tri misije već sedam meseci putuju svemirskim prostranstvima, a jedna od njih nosi naziv "Potraga za nebeskom istinom".Iza tri svemirske misije stoje tri različite države, Sjedinjene Američke Države, Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati, a sve tri letelice lansirane tokom jula 2020. godine.Misije će istraživati drevni život na Marsu.Razlog što su sve tri misije otišle prema Marsu, praktično u isto vreme naučnici objašnjavaju činjenicom da je tokom prošle godine postojalo razdoblje od mesec dana kada su orbite Zemlje i Marsa bile dovoljno blizu da bi putovanje tih misija bude kraće i da iznosi sedam meseci.Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali su 19. jula 2020. iz japanskog svemirskog centra Tanegašima svoju prvu misiju na Mars. Ovo je najmanje rizična misija od tri navedene jer će letelica ostati u orbiti Marsa i neće proći zahtevnu proceduru sletanja.Satelit je vredan 219 miliona dolara i analiziraće atmosferu Marsa, proučavaće dnevne i sezonske vremenske promene na planeti.Naučnici smatraju da je Mars nekada bio bogat vodom, a vrlo verovatno i životom.Neka istraživanja, prema saopštenju svemirske agencije Ujedinjenih Emirata, govore da je Mars postao suva planeta zbog klimatskih promena, koje su uzrokovale gubitak njegove atmosfere.Prema njihovim rečima, istraživanje bi trebalo da pruži odgovor i koji je bio razlog da atmosferske čestice pobegnu Marsovoj gravitaciji.Kineska misija "Tianwen-1" pridružila se vodećim svemirskim agencijama u potrazi za znakovima života na Crvenoj planeti - Marsu, pa je 23. jula 2020. na Mars lansirala sopstveni rover. Naziv letelice "Tianwen-1", u prevodu znači "potraga za nebeskom istinom".Ona je lansirana sa ostrva Hainan na južnoj obali Kine, a sastoji se od orbitera i rovera. U orbitu planete bi trebalo da stigne 10. februara, iako će rover na planetu pokušati da se spusti tek u julu i to na području naziva "Utopia Planitia". NASA je ranije na tom mestu otkrila moguće znakove postojanja leda.Kada sleti na Mars, kineski rover bi trebalo da traga za podzemnim vodama i dokazima o postojanju drevnih oblika života. Kineski rover na solarni pogon težine je 240 kilograma i tri meseca će nakon sletanja tražiti biomolekule i druge naznake života. Kineski orbiter bi, sa druge strane, trebalo da kruži oko Marsa još dve godine.NASINA misija Mars 2020 lansirana je sa Floride u Sjedinjenim američkim Državama 30. jula 2020. godine.Trebalo bi na dalekoj planeti da istražuje njenu geološku prošlost, ali i da traga za mogućim znakovima života. NASIN rover "Perseverance" trebalo bi da sleti na Mars 18. februara.On ima 19 kamera kojima će slikati krajolike Marsa, dok će četiri druge kamere snimati proces ulaska u atmosferu i sletanja na tlo.Rover je opremljen i minijaturnim helikopterom "Ingenuity" koji teži samo 1.8 kilograma i koji će biti prva mašina tog tima koja će leteti na nekoj drugoj planeti.Vanzemaljski život namerava da istraži i evropska misija "ExoMars", koja bi takođe trebalo da bude lansirana u julu, ali je to odloženo zbog tehničkih problema i pandemije koronavirusa. Do sada su samo svemirske misije Sjedinjenih Država uspešno sletele na Mars i to osam puta od 1976. godine.Više od polovine letelica koje su lansirane da bi dodirnule tlo Crvene planete je ili eksplodiralo ili izgorelo ili se srušilo na površinu Marsa.

Svet

Robinhood postepeno uklanja limite na trgovinu akcijama GameStop-a

Brokerska aplikacija Robinhood ukinula je ograničenja koja je prethodno nametnula na trgovanje akcijama GameStop-a i AMC-a, nakon burne nedelje na američkim tržištima, javlja agencija Rojters.Talas trgovaca sa popularnog veb-sajta Reddit prošle nedelje kupilo je veliki broj akcija koje su hedž fondovi pokušali da „šortuju“ (short selling) što je rezultiralo vrtoglavom skoku vrednosti i gubicima za te hedž fondove.Short selling je napredna taktika trgovine na berzi i donosi znatan rizik, obzirom da su potencijalni gubici u njoj neograničeni obzirom da, teoretski, vrednost akcije može neograničeno da raste.Ova bitka između dve grupe investitora, prvih koji se klade da će vrednost akcija opasti i drugih koji veštački podižu tržišnu kapitalizaciju cele kompanije izazvala je burnu reakciju na američkoj berzi.U pokušaju da obuzdaju tržište, Robinhood je uveo privremene restrikcije na kupovinu akcija GameStop-a, nakon čega su mnogi korisnici aplikacije podneli udruženu tužbu protiv ove kompanije.Tužba tvrdi da aplikacija manipuliše tržištem protiv svojih korisnika i u korist velikih hedž fondova koji trenutno gube ogromne količine novca.Danas su te restrikcije podignute i trgovci ponovo mogu slobodno da kupuju akcije, međutim postoje još uvek neki limiti jer trgovci mogu kupiti najviše 500 akcija GameStop-a i 5.500 akcija AMC-a.  Tuže Robinhood zbog stopiranja trgovine akcijama GameStop-a

Svet

Otkupna cena svinja u Evropskoj uniji pala za 36 odsto

Za razliku od međunarodnog trenda, u Evropskoj uniji došlo je do smanjenja otkupnih cena svinja i one su u decembru 2020. godine za žive svinje pale za 36 odsto u odnosu na isti period prošle godine, piše portal Agroklub.Prosečna cena po kilogramu bila je 1,34 evra, što je oko 160 dinara. Prema izveštaju Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS), cena tovljenika, do 120 kg, trenutno se kod nas kreće od 130 dinara u Mačvi do 160 u Pčinjskom okrugu.Međutim, nije u svim zemljama članicama loša situacija, a najviše su profitirale one koje izvoze u Kinu poput Španije gde je iznosila 1,55 evra, dok je na primer u Belgiji jedan evro.Prema prognozi Evropske komisije, za ovu godinu očekuje se za samo jedan odsto niža proizvodnja svinjetine, a to znači i da bi cene mogle da ostanu niske zbog količine mesa koje bi moglo da ostane "zarobljeno" na tržištu EU, a nema puno nade ni za povećanje spoljne trgovine.S druge strane, Kina obnavlja svoju proizvodnju zavidnim tempom nakon što je afrička svinjska kuga usporila njihovu proizvodnju.Kada je reč o mesu živine, očekuje se da će proizvodnja na globalnom nivou da raste kao i potražnja. Ali, u Evropi bi moglo doći do pada u odnosu na prošlu godinu, dok bi potražnja trebalo da ostane ista. U EU je prošle godine pao izvoz, ali i uvoz piletine.Sektoru preti i ptičji grip jer treće zemlje i izvozna tržišta nameću ograničenja kako bi se sprečio uvoz zaraženog mesa. Poslednji slučaj ove bolesti registrovan je na živinarskoj farmi, treći u nekoliko nedelja u nemačkoj saveznoj zemlji Bradenburg gde je usmrćeno oko 14.000 ćuraka.Sveukupno, oba sektora suočavaju se sa značajnim padom potražnje jer se turizam i ugostiteljstvo smanjilo zbog ograničenja zbog pandemije.

Svet

Smrtni slučajevi izazvani alkoholom u Britaniji na rekordnom nivou

Smrtni slučajevi izazvani alkoholom u Britaniji dostigli su novi rekord u prvih devet meseci 2020. godine, pokazuju podaci tamošnje Kancelarije za nacionalnu statistiku, piše BBC.Između januara i septembra registrovano je 5.460 smrtnih slučajeva zbog alkohola, što je za 16 odsto više u poređenju sa istim periodom 2019. godine.To je najveći broj od kada su evidencije počele 2001. godine.U prva tri meseca 2020. zabeleženo je 12,8 smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi i ta brojka se zadržala na ovom nivou do septembra.Kao i proteklih godina, stopa smrtnih slučajeva izazvanih alkoholom bila je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena.Stručnjaci kažu da je pandemija imala malo uticaja na to kako su podaci prikupljani i evidentirani, ali da još uvek nije u potpunosti jasno koliko je doprinela ovom rekordnom broju smrti od alkohola.Britanska grupa za lečenje zavisnosti rekla je da je iz prve ruke znala koliko se ljudi bori sa alkoholom od početka pandemije.

Svet

Mađarska i Poljska najavile borbu protiv „cenzure“ na društvenim mrežama

Mađarska i Poljska nameravaju da preduzmu mere protiv kompanija društvenih mreža kako bi se borile protiv onoga za šta smatraju da su predrasude protiv konzervativaca, piše Fajnenšal tajms.Ministarka pravde Mađarske Džudit Varga saopštila je da vlada premijera Viktora Orbana neće tolerisati napade na slobodu govora.Ovaj potez Mađarske prati konzervativnu vladu Poljske koja je nedavno predložila zakon kojim bi se omogućilo kažnjavanje kompanija društvenih mreža zbog uklanjanja sadržaja kojima se ne krše poljski zakoni.Mnoge zapadnoevropske zemlje pokušavaju da se bore protiv širenja nasilne krajnje desničarske ili ekstremistićke retorike, dok s druge zemlje sa istoka EU kažu da nameravaju da se bore protiv onoga što je mađarska ministarka nazvala "namernom, ideološkom" cenzurom na mrežama, pisao je Euractiv.Mađarska ministarka takođe se žalila da se na vodećim mrežama "ograničava vidljivost hrišćanskih, konzervativnih, desničarskih mišljenja" i optužila je "moćne grupe koje stoje iza globalnih tehnoloških džinova" da imaju moć odlučivanja na izborima.U međuvremenu je Poljska već predložila konkretne mere. Predviđeno je da oni čije su objave uklonjene ili im je nalog na mreži blokiran mogu da se žale Savetu za slobodu govora i traže da se njihove objave vrate.Zamenik poljskog ministrara pravde Sebastijan Kaleta rekao je da je taj zakon bio neophodan kako bi se obezbedilo da društvene mreže ne uklanjaju objave samo zato što se s njima ne slažu.U decembru je Brisel objavio nacrte dva zakona čiji je cilj da se razjasni uloga velikih tehnoloških kompanija kada je reč o nadgledanju interneta i da se smanji njihova rastuća moć.

Svet

Kašnjenje s vakcinacijom može da košta Evropu 100 milijardi evra

Evropska unija suočena je sa troškovima do čak 100 milijardi evra zbog spore i haotične distribucije vakcina širom kontinenta, pokazuje novo istraživanje Blumberga.Zaključavanja zbog koronavirusa znače da ekonomija EU radi na oko 95 odsto nivoa od pre pandemije, što je oko 12 milijardi evra izgubljene proizvodnje nedeljno, a pored toga zaostaje za zemljama kao što su Sjedinjene Američke Države ili Ujedinjeno Kraljevstvo.Ukoliko EU to ne nadomesti, moraće da zadrži zaključavanje i druga ograničenja čak i kada se ostale vodeće ekonomije vrate normalnom poslovanju. Kašnjenje od mesec ili dva značiće štetu od 50 do 100 milijardi evra, ukazuje Blumberg.Trentno je stopa vakcinacije u Evropi svega 3 doze na 100 ljudi, što je daleko iza Velike Britanije (15) i Sjedinjenih Američkih Država (10), prema Blumbergovom praćenju vakcinacije. U međuvremenu se šire zarazniji sojevi koronavirusa, prisiljavajući vlade da produže zaključavanja i restriktivne mere.EU predviđa rast isporuka vakcina u drugom kvartalu i još uvek planira da do leta vakciniše 70 odsto odraslih. To je nivo koji će omogućiti vladama da ukinu mnoga od sadašnjih ograničenja koja su zatvorila prodavnice i restorane i onemogućila putovanja.Finansijska kompanija Alianc (Allianz SE) procenjuje da zemlje EU kasne pet nedelja u odnosu na taj cilj i tempo vakcinacije mora da bude šest puta brži nego sada da bi se taj cilj dostigao.Svaka nedelja restrikcija predstavlja i opasnost da propadnu kompanije koje su u protekloj godini trošile svoje finansijske rezerve. To bi povećalo nezaposlenost i potkopalo mogućnost za brz oporavak.

Svet

U „slučaju veka“ Francuska osuđena zbog neuspešnog rešavanja klimatske krize

Pariški sud osudio je francusku državu zbog neuspeha u rešavanju klimatske krize i neispunjavanja obećanja da će se boriti protiv emisija štetnih gasova, piše Gardijan.U takozvanom „slučaju veka“ sud je državu proglasio krivom za „nepoštovanje svojih angažmana“ usmerenih na borbu protiv globalnog zagrevanja.Pravni slučaj su pokrenule četiri francuske ekološke grupe nakon peticije koju je potpisalo 2,3 miliona ljudi.„Ovo je istorijska pobeda za klimatsku pravdu. Odluka ne uzima u obzir samo ono što naučnici kažu i ono što ljudi žele od francuskih javnih politika, već bi trebalo da nadahne ljude širom sveta da na svojim sudovima drže odgovornim vlade za klimatske promene“, rekao je Žan-Fransoa Žulijard, direktor francuskog Greenpeace-a i jedan od podnosioca tužbe.Dodao je da će presuda biti upotrebljena da podstakne francusku državu da deluje protiv klimatskih promena.Sud je presudio da je naknada za „ekološku štetu“ prihvatljiva i rekao da država treba da odgovara za deo ove štete ako nije ispunila svoje obaveze da smanji emisiju štetnih gasova, međutim sud nije usvojio zahtev za simboličnu kompenzaciju, rekavši da bi naknadu trebalo izvršiti „u naturi“, a naknadu štete dodeliti „samo ako su mere reparacije bile nemoguće ili nedovoljne“.Nevladine organizacije koje su pokrenule tužbu, među kojima su Greenpeace i Oxfam France smatraju da je ova presuda „revolucionarna“. Ove organizacije su su uložile formalnu žalbu u kabinetu francuskog premijera u decembru 2018. Kada su dobile ono što su smatrale neadekvatnim odgovorom, pokrenule su pravni slučaj u martu 2019. godine.Pariški sporazum potpisan pre pet godina imao je za cilj da ograniči globalno zagrevanje, a stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da vlade, uključujući francusku administraciju, nisu ispunile svoje obaveze.Francuska vlada se obavezala da će smanjiti emisiju gasova staklene bašte za 40 odsto do 2030. godine i postići nultu emisiju ugljenika do 2050. godine.Međutim, prema mišljenju nevladinih organizacija, a sada i pariškog suda, država nije preduzimala korake za to dovoljno brzo i u dovoljnoj meri.U pisanoj odbrani, francuska vlada odbacila je optužbe i zatražila od suda da odbaci bilo kakav zahtev za odštetu. Tvrdila je da država ne može biti jedinstveno odgovorna za klimatske promene kada nije odgovorna za sve globalne emisije.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.