Prema odluci u slučaju koji je Epic Games pokrenula protiv Applea u Kaliforniji.Dok je sudija otkrio da je Apple umešan u nelojalnu konkurenciju ograničavajući plaćanja na sopstveni sistem, ona je odbacila žalbu kompanije Epic Games da se Apple ponaša monopolistički.
Beskrajno listanje postova koji obično ne interesuju korisnike Instagrama uskoro bi moglo da bude prošlost, piše portal The Verdge. Instagram upravo zbog toga testira rešenje za te probleme svojih korisnika koja bi mogla da se nalazi u okviru opcije "Favorities".Programer koji se bavi razvojem mobilnih aplikacija Alesandro Paluzi, objavio je na Instagramu kako se trenutno testira ta opcija koja će svim korisnicima omogućiti da odrede sadržaje koji su im na toj društvenoj mreži prioritetni.Instagram kako se navodi trenutno ređa sadržaje koji se korisnicima prikazuju na početnoj stranici. Kriterijum su najnoviji i najdeljeniji sadržaji kao i verovatnoća da će neku objavu lajkovati ili komentarisati.Instagram od danas zabranjen za mlađe od 13Fejsbuk pooštrava kazne za grupe koje krše pravilaFejsbuk onemogućio čitanje i deljenje vesti u Australiji Ipak, često se dešava da Instagram ponekad pogrešno proceni signale, pa zapravo pokazuje objave kore korisnici ne žele d avide. Zbog toga bi nova opcija bila vrlo korisna i poboljšala bi samu aplikaciju.Ipak, trenutno nije poznato da li će ta opcija i zaživeti jer se kompanija tim povodom nije oglašavala.Instagram je pre četiri godine već testirao drugačiju opciju koja je omogućavala da korisnici pre objavljivanja izaberu naloge koji će moći da pregledaju neku objavu.To se kasnije transformisalo u popularnu "close frinends" (zatvori prijatelje) opciju koja je smeštena u Stories.
Najviša prosečna mesečna neto plata koja je prošle godine isplaćena u Hrvatskoj iznosila je čak 36.330 kuna (oko 4.855 evra), objavio je portal časopisa Lider. Hiljadu najvećih hrvatskih kompanija, kako se navodi u publikaciji koja je objavljena uz zadnji broj Lidera 2020. godine isplaćivalo je prosečnu neto platu od 7.282 kune (973 evra).Navodi se da je od deset kompanija u toj zemlji koje najbolje plaćaju svoje radnike samo jedna je u domaćem vlasništvu, Atlantic grupa.Prema godišnjim finansijskim izvještajima, najviša prosečna neto plata među 1000 najvećih kompanija u Hrvatskoj prošle godine isplaćivana je u kompanijama MicrosoGlaxoSmithKline i Medtronic Adriatic.Te dve kompanije se takođe nalaze u prvih 10 kompanija koje imaju najveću isplaćenu zaradu u Hrvatskoj. To kako se dodaje pokazuje kako je prošla pandemijska godina bila najbolja za svetske farmaceutske kompanije.Microsoft Hrvatska je IT kompanija koja je sa najvećom prosečnom neto platom u Hrvatskoj u iznosu od 4.855 evra "za dlaku" prestigla tri farmaceutske multinacionalne kompanije u Hrvatskoj Roche, Boehringer Ingelheim i Novo Nordisk.Kad ćemo prestići hrvatski BDPHrvatska druga u EU po broju radno sposobnih, a nezaposlenihHrvatska obala ove godine pobedila konkurente Na osnovu podatka o prosečnoj plati u hiljadu kako se naglašava, moglo bi da se zaključi kako se više isplati rad u najvećim kompanijama jer je u njima isplaćena plata koja je 22 odsto veća od proseka realnom sektoru (bez banaka i zaposlenih u državnoj službi).Takođe, kako se podseća, to je 519 kuna (osam posto) više od prosečne hrvatske plate u prošloj godini.Iznos minimalnbe zarade u Srbiji, prema najnovijem predlogu vlade od sledeće godine trebalo bi da bude oko 35.000 dinara (297 evra). Tokom juna 2021. godine prosečna neto zarada u Srbiji prema podacima Republičkog zavoda za statistiku bila je oko 65.000 dinara (551 evro).Top 10 kompanija sa najvećom prosečnom platom u Hrvatskoj:- Microsoft Hrvatska – 36.330 kuna (4.855 evra)- ROCHE, Zagreb – 36.211 kuna (4.840 evra)- Boehringer Ingelheima – 35.585 kuna (4.756 evra)- Novo Nordisk – 33.746 kuna (4.510 evra)- Fortenova grupa – 32.826 kuna (4.387 evra)- Whirlpool Hrvatska – 31.914 kuna (4.265 evra)- Atlantic grupa – 31.462 kuna (4.205 evra)- GlaxoSmithKline, Zagreb – 31.179 kuna (4.167 evra)- Medtronic Adriatic – 31.147 kuna (4.163 evra)- Samsung – 31.101 kuna (4.157 evra)
Kompanija Atrium planira sruši tri stara trgovačka centra u Varšavi Atrium Reduta, Atrium Targovek i King Cross, preneo je portal Properity forum. Rušenje će se sprovrsti zbog namere kompanije da oronule tržne centre izgrađene devedesetih godina prošlog veka pretvori u stambeni prostor.Gradske vlasti poljske prestonice slažu se sa namerom kompanije Atrium, ali napominju da promena prostornih planova može da traje od dve do tri godine. Slažu se i u oceni da su tri stara objekta relikt nekog drugog vremena.Plan je da se na višim spratovima budućih objekata izgrade staanovi za iznajmljivanje, dok će se na nižim nalaziti prostori namenjeni za uslužne delatnosti i maloprodaju. U planu je i gradnja hotela i kancelarija na lokacijama koje se nalaze blizu glavnih saobraćajnica.Aktuleni prostorni planovi ipak, na tim mestima kako se dodaje, predviđaju objekte namenjene za trgovinsku delatnost. Gradskim vlastima je upravo zbog toga potrebno vreme kako bi se to izmenilo.Atrium u Varšavi inače već gradi nove stanove za iznajmljivanje pored svog tržnog centra Promenade.Stručnjak: Beograd nema previše tržnih centaraTržni centri usmeravaće prodaju na onlajn poslovanjeAko se otvaraju kafići i tržni centri, zašto ne bi i škole
-615x345.jpeg.webp)
Kompanija Fejbsuk lansirala je svoje prve pametne naočare, koje će korisnicima omogućiti da slušaju muziku, obavljaju pozive, fotogarfišu, snimaju kratke videe, i dele ih na Fejsbukovim servisima putem aplikacije, piše Rojters. Lansiranje naočara predstavlja za Fejsbuk još jedan korak ka cilju da korisnicima, uz pomoć VR naočara, pruži pravi osećaj proširene stvarnosti.Naočare su napravljene u saradnji sa kompanijom Rej Bana "EssilorLuxottica", a cene početne linije naočara pod nazivom "Ray-Ban Stories" iznosiće 299 dolara. Zakerberg sprema revoluciju: Neće nam treba titelefoni, ni televizoriOkulus VR, firma koju je Fejsbuk platio dve milijarde Gigant društvenih mreža ostvario je poslovne prihode od 86 milijardi dolara u 2020. godini, a najveću zaradu ostvaruje od oglasa. Kompanija se, međutim, u poslednje vreme odlučila i na velike investicije u proširenu i virtuelnu realnost. Glavni naučnik Fejbsuka rekao je da je prošle godine kompanija bila udaljena pet do deset godina od mogućnosti da na tržište lansira "prave" VR naočare, kroz koje će virtuelni objekti u očima korisnika izgledati kao stvarni. Velike tehnološke kompanije kao Amazon, Alfabet, Gugl, Majkrosoft, Epl, i Snep, takođe su krenule u trku u razvoju pametnih naočara. Međutim ponuda Gugla, koja je bila među prvima, ukazala je na teškoće u prodaji takvih proizvoda kupcima, što zbog visoke cene, što zbog problema sa dizajnom. Fajsbuk, koji je, između ostalog, kritikovan zbog obrade korisničkih podataka, rekao je da neće pristupiti medijima koje koriste korisnici pametnih naočara bez njihovog pristanka.Kompanija je takođe rekla da neće koristiti sadržaj fotografija ili video zapisa snimljenih pomoću naočara i uskladištenih u aplikaciji "Facebook View" za personalizaciju oglasa. Rekla je i da će naočare biti oslobođene "iskustva oglasa".
Energetski gigant Gasprom saopštio je danas da je završio izgradnju Severnog toka 2, podvodnog gasovoda koji će spojiti Rusiju i Nemačku."Predsednik upravnog odbora, Aleksej Miler rekao je na sastanku Gasproma da je jutros završena izgradnja Severenog toka 2", navodi Gasprom.Zahvaljujući Severnom toku 2 udvostručiće se izvoz ruskog gasa u Evropu, kroz Baltičko more, a Moskva će ujedno uspeti da zaobiđe svog političkog neprijatelja Ukrajinu na glavnom putu gasa. Izgradnja gasovoda dugog 1200 kilometara započeta je pre pet godina, a projekat je do kraja osato "izuzetno ispolitizovan".Projekat vredan 11 milijardi dolara zaustavlje je krajem 2019. godine zbog uvođenja sankcija od strane predsednika SAD Donalda Trampa. Projekat je izazvao, između ostalog, kritike Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine. Rusija je navela da zalihe gasa neće biti puštene kroz Severni tok dok nemački regulatori ne daju zeleno svetlo.
Vrhovni sud Francuske preinačio je odluku nižeg suda te države i naložio krivično gonjenje industrijskog giganta Lafarge zbog optužbi za saučesništvo u zločinima protiv čovečnosti finansiranjem terorizma u Siriji, piše France24, prenosi Zero Hedge.Niži sud je prethodno odbacio optužbe protiv Lafarge. Odluka Kasacionog suda Francuskoj značajan je korak unazad za proizvođača cementa, koji je optužen da je plaćao terorističkim grupama, uključujući ISIS, oko 13 miliona evra kako bi njihova fabrika u severnoj Siriji mogla da nastavi da radi urpkos višestranom građanskom ratu. Sud je presudio da bi kompaniju Lafarage trebalo krivično goniti zbog kršenja emabrga EU, finanisranja terorizma i dovođenja u opasnost života ljudi.Francuski vrhovni sud je obrazložio da neko može da čini zločine protiv čovečnosti, iako nema nameru da bude povezan sa počinjenim krivičnim delima. "Svesno plaćanje više miliona dolara nekoj organizaciji čija je jedina namena kriminalna delatnost, dovoljno je saučesniptvo, bez obzira što je druga strana delovala samo u u cilju zadovoljenja komercijalnih aktivnosti", naveo je sud. Nakon spajanja švajcarske grupe Holcim se Lafarge, kompanija je morala prizna da je sirijska podružnica te fabrike plaćala predstavnike da pregovaraju sa terosrističkim grupama kako bi im dozvolili rade u toj zemlji. Kompanija je odbaicla svaku odgovornost za to što je novac završio u rukama terorista.
Severna portugalska pokrajina Tras-os-Montes planira eksploataciju litijum na površinskom kopu. Međutim, lokalno stanovništvo, u ovom retko naseljenom i ekonomski siromašnom regionu, se ne slaže sa ovim planom.Idilični predeo u blizini sela Kovas de Baroso je u opasnosti zbog moguće eksploatacije litijuma, piše Dojče vele. Litijum je ključna sirovina za baterije u električnim automobilima, čija bi veća eksploatacija doprinela smanjenju globalne emisije ugljen dioksida i zavisnost Evrope od uvoza litijuma. Portugalska Vlada je odlučila da pretvori zemlju u velikog igrača u rudarenju litijuma. Procenjuje se da Portugal ima 10 odsto rezervi litijuma u celoj Evropi.Vrednost rudnog bogatstva Avganistana procenjena na tri biliona dolaraProđoh Levač, prođoh litijum: Australijska kompanija dobila dozvolu za istraživanjeProblem je to što se, nažalost, najveći deo ovog metala nalazi u prelepim predelima kao što je Kovas de Baroso. Samim ti najavljena eksploatacija litijuma je plodno tlo za konflikte. Predsednik lokalne grupe aktivista Nelson Gomeš kaže da je inicijalni plan da se litijum vadi sa četiri lokacije u ovom delu zemlje.On navodi da će reke biti preusmerene, a ceo pejzaž i ekološki balans uništeni. Kaže da se u ovom delu Portugala vekovima bave održivom poljoprivredom.Organizacija za poljoprivredu i hranu proglasila je ovaj predeo svetskom poljoprivrednom baštinom, zbog održivih poljoprivrednih metoda koje se tamo primenjuju.Portugalska Vlada međutim ukazuje na širu sliku. Pre tri godine usvojen je nacionalna staregija za litijum vredna nekoliko milijardi evra. Vlada očekuje da radovi na rudniku krenu najkasnije sledeće godine.
Nemci se ne plaše korone. Pomalo iznenađujuće, ali zdravstveni problemi danas nisu na vrhu liste problema Nemaca, piše DW.Nemce najviše brine rast javnog duga i broj jedan strah je rast poreza, pokazalo je godišnje istraživanje sprovedeno u ime R+V, jedne od najvećih osiguravajućih kompanija u zemlji. Studija je anketirala ljude u Njemačkoj o njihovim najvećim strahovima o temama kao što su politika, ekonomija, životna sredina, porodica i zdravlje od 1992. Po kojoj ceni se zadužuje Srbija? Prošle godine, kompanija je otkrila da se Nemci plaše Donalda Trumpa - a 2019, istraživači su rekli da su Nemci manje uplašeni nego ikada ranije.Godinama u Nemačkoj nije bilo novog zaduživanja države. To je građanima dalo osećaj da žive u fiskalno zdravoj zemlji - sve dok se nije rašila pandemija koronavirusa.Od tada Nemačka ponovo ima veliki dug. Sredinom aprila 2021. savezni parlament Bundestaga odobrio je kredite u ukupnom iznosu od 240 milijardi evra ) za fond za oporavak od COVID-a-što je rekordna cifra. Ukupni dug Nemačke sada je porastao na 2,2 triliona evra, što je takođe najveći rekord svih vremena.Više od pola anketiranih ili 53 odsto se pribojava da će porasti porezi da bi država mogla da servisira javni dug.Na drugom mestu su rastući troškovi života, a na trećem migranti. Zatim sledi strah od zagađivača u hrani i da neće imati ko da brine o njima kad ostare.
Turska kompanija Merit Montenegro reklamira plažu Pizanu u Starom gradu kao svoju i nudi je uz kupljeni stan, bez saglasnosti javnog preduzeća koje upravlja plažama u Crnoj Gori, pišu Vijesti.Riječ je o kompaniji koja, kao partner firme Zeta film nikšićkog biznismena Brana Mićunovića, gradi luksuzni dvanaestoetažni kondo hotel “Merit Starlit” nadomak Staroga grada.Plažu Pizana pre dve godine je na tenderu dobila kompanija “Dukley hotel”, ali nikada nije “stavljena u funkciju”. Ostala je javno kupalište koje održava Opština, nakon što Plivački vaterpolo klub (PVK) “Budva” nije izdao zakupcu lokal čiji je vlasnik...+To što su Pizanu prisvojili i nude je kao privatnu plažu potencijalnim kupcima stanova u kondo hotelu, verovatno je inicirano zaključenjem ugovora sa “Dukley hotel”, koji je Mićunovićevoj kompaniji izdao plažu u podzakup. Ugovor je zaključen u septembru prošle godine, ali u njemu piše da Mićunovićeva firma mora da pribavi saglasnost Javnog preduzeća za upravljanje morskim dobrom.Iz tog državnog preduzeća saopštili su Vijestima da nijesu dali nikakvu saglasnost na ugovor o ustupanju u podzakup.Karađorđevići ponovo traže od crnogorske vlade da im vrati imovinu
U drugom kvartalu 2021. godine sezonsku prilagođen BDP porastao je 2,2 odsto u evrozoni i za 2,1 odsto u Evropskoj uniji, u poređenju sa prethodnim kvartalom, objavio je Eurostat.U prvom kvartalu 2021. godine, BDP je pao 0,3 odsto u evrozoni i 0,1 odsto u EU.U poređenju sa istim kvartakom prethodne godine, sezonski prilagođen BDP porastao je za 14,3 odsto u evrozoni i 12,8 odsto u EU u drugom kvartalu kvartalu 2021. Ko Evropsku uniju snabdeva sladoledom?Nove oznake za sijalice u Evropskoj unijiIrska je zabeležila najoštriji rast BDP-a od 6,3 odsto, u odnosu na prethodni kvartal, zatim Portugal 4,9 odsto, Letonija, 4,4 odsto, Estonija 4,3 odsto. Pad BDP-a zabeležen je na Malti (- 0,5 odsto), i u Hrvatskoj (- 0,2 odsto). Broj zaposlenih veći 0,7 odstoBroj zaposlenih ljudi porastao je u drugom kvartalu za 0,7 odsto i u evrozoni i u EU, poredeći sa prethodnim kvartalom. U prvom kvartalu 2021. godine, zaposlenost je opala za 0,2 odsto u evrozoni i Evropskoj uniji.U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, u drogom kvartalu je zaposlenost porasla za 1,8 odsto u evrozoni i 1,9 odsto u Evropskoj uniji. Letonija, Grčka , Danska i Portugal zabeležili su najveći rast u broju zaposlenih osova, u poređenju sa prethodnim kvartalom, dok je pad zabeležen u Estoniji i Španiji.
Evropske banke nisu umanjile svoje poslovanje u poreskim rajevima, uprkos više skandala koji su obelodanili sumnjive prakse koju multinacionalne kompanije koriste da izbegnu poreze, navodi se u studij...
Kompanija Epl odložila je ranije najavljeno uvođenje sistema za skeniranje ličnih fotografija na uređajima svojih korsnika. Kompanija Epl (Apple) predstavila je ranije novi sistem koji je namenjen borbi protiv dečije pornografije. Novi sistem biće primenjen na Eplovim serverima i na korisničkim uređajima u Americi. Odluku o odlaganju kompanija je donela nakon kritika vezanih sa narušavanje privatnosti. "Prošlog meseca najavili smo plan za uvođenje novih karakteristika telefona koje bi trebalo da pomognu u zaštiti dece od predatora koja koriste sredstva komunikacije da eksploatišu decu i smanje širenje materijala koji prikazuju seksualno zlostavljanje dece", navela je kompanija u saopštenju. Odluku od odlaganju kompanija je donela nakon reakcije korisnika, udruženja građana i istraživača na najavljeni sistem."Doneli smo odluku kako bi imali više vremena da prikupimo ulazne podatke i unapredimo novi sistem pre nego što uvedemo ove karakterisitke koje su kritično važne za bezbednost dece", naveli su u saopštenju. Apple planira da do 2024. godine počne da proizvodi i automobileEpl plaća kaznu od pola milijarde dolara zbog usporavanja telefonaApple tuži kompaniju koja reciklira njihove proizvode Kako je ranije najavljeno, radi se o sistemu za pronalaženje fotografija seksualnog zlostavljanja dece koji je implementiran na iCloud servis i koji će o tome obaveštavati američku policiju.Novi sistem deaktiviraće problematične sadržaje na uređajima korisnika u Sjedinjenim Državama, koristeći takozvani "kriptografski hashing" i pretvaraće slike u jedinstvene brojeve koji su u korespodenciji sa određenom slikom.Najavu kompanije pozdravile su organizacija za zaštitu dece. Međutim, pojavila se zabrinutost da bi države mogle da zloupotrebe tu tehnologiju za nadzor svojih građana.
Plaža na ulcinjskoj Adi ubuduće će verovatno biti dostupna samo nudistima, kako je za Vijesti potvrdio Bojan Đakonović, direktor Ulcinjske rivijere, u okviru koje posluje nudističko naselje.Radnici tog preduzeća juče su uklonili ogradu koja je više od 20 godina delila plažu na veći deo za nudiste i manji, rezervisan za “obučene” kupače, pišu Vijesti.“Videćemo još, ali verovatno više na plaži neće biti mesta ni za koga osim za nudiste”, kazao je Đakonović.Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj Gori Tako će Ada, nakon dve decenije biti vraćena onim zbog kojih je i otvorena - nudistima.Iz Morskog dobra Vijestima je potvrđeno da na kupalištu na Adi nije planiran deo rezervisan i za one koji nisu nudisti.Ada je prve turiste ugostila 1973, kada je nemačka turistička agencija “Miramare” braće Halgat, koja se bavila isključivo naturističkim turizmom, uložila oko pola miliona maraka za izgradnju tkz. crnih vila sa oko 100 kreveta, podsećaju Vijesti.Ubrzo je postalo jasno da to nije dovoljno, pa su izgrađene takozvane bele vile i auto-kamp kada je na Adi moglo da letuje i do hiljadu i po turista. Na Adi se sve do 1987, kada je izgrađen most, dolazilo skelama. Početak ratova na prostorima bivše Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka, označio je i kraj elitnog turizma na Adi.
Određene fluorescentne i halogene sijalice zabranjene su od srede (1. septembra) nakon što su nova pravila za ekodizajn i energetsko označavanje proizvoda stupila na snagu širom Evropske unije. Evropska unija uvela je "jednostavniju" nove energetske klase za sijalice. Ovo znači napuštanje starih klasa A+, A++ A+++ i prelazak na sistem A-G, piše Euractiv. Novi sistem je napravljen tako da će nekoliko proizvoda koji su trenutno na tržištu potpasti pod kategoriju "A" i "B", ostavljajući prostor za razvoj efikasnijh proizvoda.Poziv kompanijama: Besplatna obuka zaposlenih za energetske skaute Proizvodi koji trenutno na tržištu važe za energetski najefikasnije prema novim propisima najverovatnije će dostići klasu "C" ili "D". Belgijska potrošačka grupa "Test Achats" poručila je da će sijalice koje su ranije bile označene sa "A++" sada biti "unazađene" u klasu "D"."Ažuriranjem nalepnica na proizvodima omogućiće kupcima da vide koji su najbolji proizvodi u klasi, što će im zauzvrat pomoći da uštede energiju i novac. Korišćenjem energetski efikasnijih izvora svetla doprineće smanjenju gasova sa efektom staklene bašte u Evropskoj uniji", rekao je Kadri Simson, komesar za energetiku EU. Nove oznake podstiču uštede Propisi o ekodizajnu i energetskom označavanju proizvoda koji su stupili na snagu u sredu usvojeni su 2019. godine i donose velike promene i i za proizvođače i za potrošače, a neke fluorescentne i halogene sijalice biće odmah zabranjene. Cilj novih propisa je i da se utvrdi mogućnost uklanjanja i zamenljivosti različitih izvora svetlosti, kao i trajnosti LED i OLED sijalica. Frižideri, zamrzivači, mašine za veš i posuđe već su prešli na novi "A-G" sistem označavanja. Većina proizvoda će na novi sistem preći do 2023, dok će bojleri i grejalice na ove promene sačekati do najranije 2025.
Austrija je od 1. septembra drastično povećala kazne za prebrzu vožnju – one mogu iznositi i do 5000 eura. Ako je prekoračeno ograničenje brzine, postoji i zabrana vožnje do šest meseci. Ako se brzina prekorači za više od 30 km/h, kako u gradu tako i van njega, raspon kazni biće od 150 do 5000 eura umesto 70 do 2.180 evra kao do sada. Slične su kazne i za prekoračenje veće od 40 km u naseljenom mestu, s tim što uz to ide i jednomesečna zabrana vožnje. Za još veću brzinu od ograničenja, kazne idu i do šest meseci zabrane vožnje. U slučaju kazni do 365 eura, mogu se platiti na licu mesta ili kasnije izdavanjem obaveštenja o novčanoj kazni bez utvrđivanja vlasnika automobila.Saša Ćoringa, generalni direktor Continental Automotive Srbija: Najbolji inženjeri su sa nama
-615x345.jpg.webp)
U savremenom digitalnom svetu onaj ko ima veliki domet na društvenim medijima ima i moć.Neko sa velikim brojem pratilca na Tviteru ima ogromnu platformu za širenje poruka, dok su oni sa ogromnim brojem pratioca na Instagramu idealan partner za svakog oglašivača.A koja ličnost ima najveći domet u celom univerzumu društvenih mreža?Umesto fokusa na broj pratilaca samo na Instagramu, Tviteru, i drugim mrežama, Visual capitalist rangirao je najpraćenije ličnosti kombinovanjem svih društvenih mreža.Analizom stotina najpraćenijih naloga na različitim platformama sužen je broj "top" influensera na društvenim mrežama od aprila 2021.Lista uključuje 50 najuticajnijih uticajnih osoba na svim mrežama i na njoj se nalaze sportisti, muzičari, političari i druge ličnosti.Prvo mesto zazeo je fudbaler Kristijano Ronaldo koji ukupno ima 517 miliona pratilaca na mrežama, a njegova najveća platforma je Instagram A evo ko se sve nalazi u top deset influenesera: 2. pevač Džastin Biber (455 miliona pratilaca),3. pevačica Ariana Grande, (429 miliona pratilaca),4. pevačica Selena Gomez, (425 miliona pratilaca),5. pevačica Tejlor Svift, (361 milion pratilaca),6. glumac Dvejn Džonson, (442 miliona pratilaca),7. pevačica Keti Peri, (338 miliona pratilaca),8. Kajli Džener, američka rijaliti zvezda, (333 miliona pratilaca),9. pevačica Rijana, (332 miliona pratilaca),10. Kim Kardašijan, američka rijaliti zvezda, (319 miliona pratilaca).
Statistički zavod Evropske unije Eurostat objavio je da će prema fleš procenama godišnja stopa inflacije evrozone u avgustu porasti na 3 odsto, u odnosu na 2,2 odsto koliko je bila u julu.Gledajući glavne komponente koje utiču na inflaciju u evrozoni, očekuje se da sektor energetike ima najveću godišnju stopu od 15,4 odsto, u poređenju sa julom kada je inflacija iznosila 14,3 odsto. Slede neenergetski industrijski proizvodi sa godišnjom stopom od 2,7 odsto (u julu je bila 0,17 odsto), zatim alkohol, duvan i hrana sa godišnjom stopom od 2 odsto, i usluge sa stopom od 1,1 odsto. Da li oporavak od korone podrazumeva inflaciju?Poksupeli transport, struja, restorani, hoteli Prema poslednjim podacima Narodne banke međugodišnja inflacija u Srbiji će tokom celog perioda projekcije ostati u granicama cilja NBS od 3 plus/minus 1,5 odsto, a do kraja tekuće i u prvom tromesečju naredne godine najverovatnije će se kretati u gornjoj polovini ciljanog raspona.Od drugog tromesečja 2022. godine trebalo bi da usledi njen pad, pa bi inflacija od druge polovine naredne godine, pa sve do kraja perioda projekcije trebalo da se ponovo kreće u donjoj polovini ciljanog raspona, tj. u rasponu od 1,5 do 3 odsto, navela je ranije NBS.
Ruski internet gigant Jandeks objavio je da je kupio udeo Ubera u do sada zajedničkom biznisu dve kompanije koji je uključivao tehnologiju hrane, dostavu i samovozeće automobile. Jandeks će takođe povećati udeo u zajedničkoj kompaniji za prevoz korisnika. Restrukturiranjem kompanije za prevoz korisnika i deljenje automobila, Jandeks će posedovati 71 odsto udela dok će udeo Ubera pasti na 29 odsto sa do sada 33,5. Jankdes je uzeo u obizir i opciju od dve milijarde dolara da kupi ostatak udela ako to poželi, prenosi Rojters. Dogovor vredan milijardu dolara, podrazumeva da će Jandeks preuzeti 33,5 odsto indirektonog učešća Ubera u servisima Yandex.Eats, Yandex.Lavka and Yandex.Delivery. Takođe će preuzeti i 18,2 odsto učešća Ubera u kompaniji Yandex Self-Driving Group (SDG), što Jandeksu daje 100 odsto udela u celokupnom poslovanju. Jandeks je u julu povećao na 650 miliona dolara svoj investicioni plan za e-poslovanje nakon snažnih rezultata u drugom kvartalu. Restrukturiranje, koje je odobreno od strane upravnog odbora i Jandeksa i Ubera, sprovešće se u dve faze u biće završeno do kraja godine. Sporazum će biti finansiran iz fonda kompanije, rekla je portparolka Jandeksa Asija Panojen.
Rodžer Federer je najplaćeniji teniser sveta sa zaradom od 90,6 miliona dolara u poslednjih 12 meseci, pokazali su podaci magazina Forbs.Od samog tenisa Federer je zaradio manje od milion dolara, ostalo su sponzorski ugovori. Federer je tokom svoje karijere zaradio 900 miliona dolara van terena i ove godine postao šesti aktivni sportista koji je dostigao zaradu od jedne milijarde (bez poreza i taksi).Foto: Wikimedia/TatianaFederer, između ostalog, poseduje udeo u švajcarskoj kompaniji cipela koja se priprema da izađe na berzu.Drugo mesto zauzima teniserka Naomi Osaka sa zaradom od 60, 1 milion dolara. Od toga je 55 miliona zaradila "van terene". Osaka ove godine nije igrala ni na Rolan Garosu i Vimbldonu, zbog, kako je navela, mentalnog zdravlja. Foto: Wikimedia/Peter MenzelUprkos tome, sponzori, poput kompanije Najk su joj pružili podršku. Partneri nastavljaju da se nižu u portfoliju ove teniserke, trenutno ih ima više od 20, a posledni je Panasonik. Na trećem mestu najlplaćenijih nalazi se Serena Vilijams, sa zaradom od 41,8 miliona dolara, i jedna je od najbogatijih Amerikanki koje su zaradu stekle sopstvenim radom.Foto: Edwin Martinez/WikimediaFond Serena Ventures finanisrao je do sada 66 startapa. Srpski teniser Novak Đoković nalazi se na 4. mesti i on je u proteklih godinu dana prikupio 38 miliona dolara. Od toga je osam miliona zaradio od tenisa, a 30 miliona "van terena". Foto: Wikimedia/Carine06Đoković je ove godine ostvario partnerstva sa Rajfajzen bankom, Huboltom, Lemerom. Rafael Nadal zauzeo je peto mesto sa 27 miliona dolara. Na listi Nadalovih sponzora nalaze se Najk, Babolat, Amsteč. Foto: PixabayU top deset najplaćenijih teniseta su i Kei Nišikori, Danil Medvedev, Dominik Tim, Stefanos Cicipas, Ešli Barti. Deset najplaćenijih tenisera na svetu zaradili su ukupno 320 miliona dolara u poslednjih 12 meseci, što je pad za šest odsto u odnosu na godinu pre, najviše zbog pandemije koronavirusa.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
