Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Svet

Svet

Diznilend postaje centar za vakcinaciju protiv korone

Diznilend u kalifornijskom okrugu Orindž (Orange), zatvoren u martu zbog pandemije, postaće prvo mesto za masovne vakcinacije protiv Covid-19, najavili su vladini zvaničnici, prenosi SEEbiz.„Odmaralište Diznilend, najveći poslodavac u našem okrugu, ponudio je da postane centar za masovnu vakcinaciju, što će znatno olakšati naš proces distribucije vakcina“, rekao je zvaničnik okruga Orindž Endru Do.„Diznilend je ponosan što može da pomogne okrugu i gradu i zahvalni smo na njihovom naporu u borbi protiv koronavirusa“, rekla je glavna medicinska službenica Dizni parkova Pamela Himel. 

Svet

Crna Gora menja program ekonomskog državljanstva

Promenom programa u oblasti ekonomskog državljanstva Vlada Crne Gore želi da omogući da visokokvalifikovani kadrovi, posebno oni iz oblasti nauke i tehnologije, lakše dođu do crnogorskog pasoša, pišu podgoričke Vijesti."Premijer Zdravko Krivokapić je iskazao nameru ove Vlade da promeni program ekonomskog državljanstva u program državljanstva za visokokvalifikovani kadar", izjavio je crnogorski ministar ekonomskog razvoja Jakov Miltović. U tom kontekstu, kako je naveo, napraviće analizu postojećeg programa ekonomskog državljanstva i radiće na njegovoj promeni sa ciljem da se na adekvatan način valorizuju resursi i stvore pretpostavke za održiviji razvoj.Trogodišnji program za sticanje crnogorskog državljanstva kroz ulaganje u investicije, započela je prethodna vlada.Taj program je startovao 1. januara 2019. godine i prema važečim pravilima u okviru tog programa može da bude dodeljeno do 2.000 pasoša.OSUĐENA BIVŠA PREMIJERKA TAJLANDA DOBILA DRŽAVLJANSTVO SRBIJE Do crnogorskog pasoša može da se dpođe ulaganjem u neki od projekata u oblasti turizma, prerađivačke industrije i poljoprivrede.Međutim, do danas nije bilo zainteresovanih kandidata da ulažu u prerađivačku industriju i poljoprivredu, već isključivo u turizam.Prethodna Vlada je na listu razvojnih projekta iz oblasti turizma, za koje može da se dobije "zlatni pasoš", do sada uvrstila ukupno 15 projekata. Investitori mogu da budu i domaće firme, po određenim uslovima koji podrazumevaju minimalno ulaganje u severnom i centralnom delu zemlje, kao i u Podgorici i na jugu države.U Crnoj Gori se do državljanstva može doći i kupovinom apartmana u kondo hotelu ili hotelu koji radi po mešovitom modelu poslovanja i koji je na listi razvojnih projekata.Kako Vijesti podsećaju, to se računa kao investicija za koju može da se dobije crnogorski pasoš na osnovu projekta ekonomskog državljanstva.

Svet

Fortenova sa Nomad Foods pregovara o prodaji biznisa zamrznute hrane

Fortenova grupa započela je ekskluzivne pregovore sa Nomad Foods o prodaji posla sa smrznutom hranom, najavili su u ponedeljak, a očekuju da bi pregovori mogli biti uspešno okončani do kraja marta i transakcija zaključena tokom leta ove godine, nakon dobijanja regulatornog odobrenja, piše portal Novac.Forten grupu čine zagrebački Ledo, Ledo Čitluk i Frikom.Iznos trenutne ponude još uvek nije objavljen, ali su mediji prošle jeseni spekulisali da bi to mogla biti potencijalna transakcija decenije i da bi Ledina procenjena vrednost mogla biti oko 600 miliona evra, ili između 10 i 12 puta EBIDTA (profit pre kamata, poreza i amortizacije).U investicionim krugovima veruju da takva procena i dalje postoji, navodi Novac.Prošle godine je nekoliko kompanija, među kojima i norveška Orkla i češko-slovački konzorcijum investicionih fondova, razmatralo o kupovini Fortenova grupe, ali je Nomad Foods izabran za pregovore.U prethodnoj fazi ispitivanja tržišta bilo je zainteresovanih i domaćih kompanija, poput Atlantic Grupe, ali njihove ponude nisu bile toliko atraktivne i sada je sigurno da će Fortenova naći kupca u inostranstvu."Nomad Foods je kompanija sa odličnim investicionim i operativnim dostignućima i jasnim fokusom na segment smrznute hrane u Evropi. Pred nama je, naravno, još mnogo posla i potrebno je ispuniti niz uslova pre nego što postignemo konačni dogovor, ali svakako očekujemo uspeh“, rekao je Džejms Pirson, glavni finansijski direktor Fortena grupe.Nomad Foods je kompanija sa sedištem u Velikoj Britaniji koja se predstavlja kao lider na evropskom tržištu smrznute hrane gde drži udeo od oko 15 odsto, a trenutno u svom portfelju nema sladoleda i Ledo sladoledi bi očigledno mogli na nova tržišta kroz distributivni lanac Nomad Foods-a.

Svet

Google navodno nadgleda mejlove radnika nakon osnivanja sindikata

Gugl (Google) je navodno počeo detaljno da nadgleda imejlove svojih zaposlenih zbog „ometajućeg“ jezika, jer nezadovoljni radnici u SAD-u i Kanadi pojačavaju svoje napore da se udruže u sindikate, piše Biznis insajder.Zaposleni koji vode interne diskusione grupe putem imejla moraće „da prođu obuku kako bi naučili da moderiraju te grupe“, omogućavajući im da označe osetljive ili kontroverzne komentare.Firma je, takođe, podsetila zaposlene da bi njene sale za sastanke i druge prostore trebalo koristiti samo u radne svrhe, nekoliko dana nakon što se Sindikat radnika oglasio.Oko 400 radnika Gugla pokrenulo je prošle nedelje jedan od prvih sindikata u Silicijumskoj dolini, a članovi su rekli da žele da promovišu inkluzivnost, transparentnost i više etičkih standarda.Sindikat trenutno broji više od 600 članova.Radnici Gugla formirali prvi sindikat

Svet

Kompanije se takmiče u proizvodnji čistijih goriva

Kompanije sve više objavljuju podatke o emisijama štetnih gasova od Pariškog klimatskog sporazuma 2015. godine, a novi trend podstiče konkurentnost za zeleniju energiju, piše Axios.Upotreba podataka je najvažnija osnova za svaki napor da se smanje emisije, bilo kroz vladinu politiku ili napore privatnog sektora.„Jedna od osnovnih teorija menadžerske prakse je da ne možete upravljati onim što ne možete izmeriti. Ako ne znate kolike su vaše emisije, kako ih onda merite?“, rekao je Stiven Rotstin, stručnjak u Ceresu, neprofitnoj organizaciji koja podstiče održivije investiranje.Nakon što je francuska vlada prošle jeseni blokirala ugovor o uvozu američkog prirodnog gasa od zbog zabrinutosti oko uloge tog goriva u izazivanju klimatskih promena, manja kompanija zvana Xpansiv dobila je priliv poziva energetskih kompanija koje su želele njene usluge.Xpansiv koristi podatke i tehnologiju kako bi omogućila kompanijama da kupuju i prodaju proizvode, uključujući prirodni gas, na osnovu toga koliko su čisti.Kina, Evropa, Amerika (pod Džoom Bajdenom) i druge zemlje obavezale su se da će smanjiti emisije do 2050. godine.Pa će tako kompanije koje proizvode „najprljavija fosilna goriva“ propasti prve, dok će one koje proizvode nešto čistija opstati duže.„Sve je veća konkurencija oko toga kako možete da budete zeleniji“, rekao je Brajan Staford, izvršni direktor kompanije Diligent, softverske firme koja se bavi pitanjima upravljanja, uključujući i oblasti životne sredine.Bajdenov agresivan i sveobuhvatan klimatski plan uključuje cilj da se zahteva da „javna preduzeća otkrivaju klimatske rizike i emisije štetnih gasova u svojim operacijama i lancima snabdevanja“.

Svet

Urednik Forbsa: Ne zapošljavajte Trampove saradnike

Nakon opsade američkog Kapitola u sredu, urednik Forbsa Randal Lejn pozvao je kompanije da ne angažuju službenike za komunikacije iz administracije predsednika Donalda Trampa, piše Biznis Insajder.Preduzeća koja odluče da angažuju Trampove glasnogovornike biće, kako je rekao urednik, pod strogim nadzorom.„Forbs će pretpostaviti da je sve o čemu priča vaša kompanija ili firma laž. Preispitaćemo, ponovo proveriti i istražiti sa istim skepticizmom kao i Trampove tvitove“, napisao je urednik časopisa.U članku pod naslovom „Obračun istine: Zašto su odgovorni oni koji su lagali za Trampa“, Lejn se osvrnuo na laži koje su podstakle demonstrante da napdanu američki Kapitol.Najlakši način da se američka demokratija oporavi, napisao je on, je da „bude posledica za one koji ne slede građanske norme“.U Forbsovom članku, Lejn je po imenu prozvao Trampove sekretare za štampu Šona Spajsera, Saru Hakabi Sanders, Stefani Grišam i Kejli Mekeneni, kao i bivšu Trampovu savetnicu u Beloj kući Kelien Konvej, opisavši ih kao „Trampove kolege fabuliste“.Politico je u četvrtak izvestio da su neki članovi osoblja Bele kuće zabrinuti oko pronalaženja sledećeg posla.Zvaničnici administracije rekli su medijima da se plaše da će događaji u sredu naštetiti njihovoj reputaciji, finansijama i budućoj karijeri.Nekoliko visokih Trampovih zvaničnika podnelo je ostavke od srede.

Svet

Spisak platformi koje su do sada zabranile pristup Trampu

Društvene mreže i ostale platforme uklonile su naloge Donalda Trampa, kao i ostale naloge povezane sa teorijama zavere koje podstiču nasilje, nakon napada na američki Kapitol, piše Axios.Među tim sajtovima nalaze se Tviter, Gugl, Fejsbuk, Jutjub, Snepčet i Instagram između ostalih.Tviter je u petak objavio da je nalog predsednika Trampa trajno zabranjen na njihovoj platformi, navodeći rizik od daljeg podsticanja na nasilje kao razlog za tu odluku.Nakon najave Trampa da će sa Tvitera preći na Parler, društvenu mrežu za konzervativce i desničare, Gugl je povukao tu aplikaciju iz svoje prodavnice.Guglov potez da odmah suspenduje Parler, išao je korak dalje od Eplove odluke da ukloni aplikaciju, osim ako ne dostave detaljan plan za moderiranje sadržaja.Jutjub je još jedna platforma koja je brzo ograničila sve kanale povezane sa Trampom, biračkim prevarama i ostalim teorijama zavere koje podržavaju Trampa.Fejsbuk je ugasio Trampove naloge i zabranio bilo kakve objave dok se ne završi inaguracija novoizabranog predsednika Džoa Bajdena. Kako je Instagram u sklopu Fejsbuka, ista pravila odnose se i na tu platformu.Snepčet i TikTok takođe su zabranili Trampa, navodeći rizik od podsticanja daljeg nasilja kao razlog.Pored toga, Redit, Epl, Discord, Tvič, Pinterest, Strajp i Šopifaj zabranili su Trampa na svojim platformama.

Svet

Polovinu korona-infekcija preneli ljudi bez simptoma

Naučnici u Sjedinjenim Američkim Državama tvrde da najmanje polovinu infekcija korona virusom prenose ljudi koji nemaju simptome te bolesti prenosi Business Insider.Zamenik direktora u američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti i vođa istraživanja Džai Batler rekao je da rezultati njihove studije potvrđuju važnost nošenja maski i poštovanje pravila fizičke distance.Za potrebe pomenutog istraživanja istraživači su prenosioce virusa klasifikovali u tri grupe: simptomatski, presimptomatski (oni koji još nemaju simptome, ali će ih razviti) i asimptomatski.Zatim su razvili model koliko će svaka grupa širiti koronavirus na osnovu dana kada su ljudi najzarazniji.Utvrdili su peti dan izloženosti koronavirusu kao osnovnu vrednost, jer je utvrđeno da je to prosečno trajanje inkubacije.Ovo je vreme kada većina ljudi razvija simptome.Model prvobitno uključuje pretpostavke da je 30 procenata zaraženih asimptomatski i da je njihova količina infektivnosti nešto niža (75 procenata) u poređenju sa onima koji pokazuju ili će razviti simptome.Na osnovu ovih pretpostavki, rezultati su pokazali da su samo asimptomatski ljudi odgovorni za 24 procenta infekcija.Ali naučnici su takođe kreirali scenarije u kojima je vrhunac zaraznosti bio treći, četvrti, šesti i sedmi dan, u kojima su povećavali i smanjivali procenat asimptomatskih ljudi, kao i njihovu stopu zaraznosti u poređenju sa drugim grupama.U velikoj većini ovih scenarija, pokazalo se da asimptomatski ljudi (asimptomatski i presimptomatski) prenose najmanje 50 procenata novih infekcija."Odnosi prenosa bili su generalno preko 50 procenata, bez obzira na širok opseg osnovnih vrednosti", rekao je Butler, dodajući da su analitičari bili iznenađeni doslednošću rezultata.Čak i u najkonzervativnijoj proceni, u kojoj je vrhunac infekcije sedmi dan nakon izlaganja virusu, a asimptomatski pacijenti uzrokuju 0 procenata infekcija, oni su presimptomatski i dalje izazvali četvrtinu novih.Batler i njegovi saradnici upozoravaju istovremeno da će njihovi modeli verovatno potceniti stvarnu stopu širenja u kojoj učestvuju asimptomatski ljudi jer se stope računaju kao da se svi slobodno kreću gde god žele.Ali u stvarnosti se meri temperatura na ulazu u mnoge restorane i druge ustanove kako bi sprečila ljude sa simptomima da uđu. Pored toga, mnogi ljudi sa simptomima su već u samoizolaciji kod kuće, što znači da je manja verovatnoća da zarazu šire poput onih koji se osećaju zdravima.Rezultati istraživanja objavljeni su u Časopisu Američkog lekarskog društva.

Svet

Predsednik Svetske banke: Siromašnim zemljama smanjiti teret dugova

Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas, ocenio je da se sve više zemalja širom sveta suočava sa velikim problemima zbog zaduživanja, prenosi Seebiz. Prema njegovim rečima, proći će dosta vremena dok siromašni ljudi ne primete poboljšanje svoje finansijske situacije."Moramo da radimo na tome da što više smanjimo teret duga ljudima u siromašnijim zemljama", ocenio je Malpas.On je pozvao da se radi na preraspodeli dugova, kao i da se nakon završetka pandemije fokus na globalnoj finansijskoj sceni stavi na ulaganja.Prema njegovim rečima, svetska ekonomija našla se u teškoj situaciji, nivo duga je u mnogim zemljama postao neodrživ, pa se situacija vremenom samo pogoršava.Malpas je istakao da se u trenutnoj situaciji znatno povećao rizik od podrazumevanih vrednosti, kao i da se povećava stopa siromaštva stanovništva u zemljama u razvoju. SVETSKA BANKA: PAD BDP-A SRBIJE OVE GODINE TRI ODSTO Svetska banka, koja kako se navodi takođe teži da poveća prosečne dohotke ljudi u zemljama širom sveta, nije u stanju da sledi taj cilj zbog trenutne situacije.Malpas dodaje da je jedan od glavnih problema u postojećim mehanizmima koji dovode do toga da bogati postaju još bogatiji akumulacijom svoje imovine, kao i da se premalo radi na ravnomernijoj raspodeli dobara među ljudima. Naglasio je važnost fokusiranja na pomoć malim preduzećima koja su odgovorna za mnoge inovacije. Ocenjuje da su  države previše usredsređene na pomoć velikim ma, dok se male u situaciji pandemije nalaze u nepovoljnom položaju i prolaze kroz veoma težak period.

Svet

EU: Blagi pad stope nezaposlenosti tokom novembra

Stopa nezaposlenosti na nivou Evropske unije tokom novembra je iznosila 7,5% , što predstavlja pad za 0,1% u odnosu na oktobar, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.Kako se naglašava slična situacija je i sa padom stope nezaposlenosti na nivou zemalja evrozone, odnosno članica EU koje koriste evro. Tokom novembra, ona je bila 8,4%, dok je u novembru iznosila 8,3%.Poređenja radi, stopa nezaposlenosti u novembru 2019. ona je iznosila 7,4%, na nivou evrozone, dok je na nivou EU tada bila 6,6% .U odnosu na oktobar 2020. godine, broj nezaposlenih tokom novembra smanjio se za 222 hiljade u EU i za 172 hiljade u evro zoni. U poređenju sa novembrom 2019. godine, broj nezaposlenih je porastao za 1,7 miliona na nivou EU i za 1,4 miliona u evrozoni.U novembru 2020. godine u EU je bilo nezaposleno 3,1 miliona ljudi mlađih od 25 godina, što je rast od 17,7%.U poređenju sa novembrom 2019, nezaposlenost mladih povećala se za 456 hiljada na nivou EU i za 398 hiljada u evrozoni.Izbijanjem pandemije COVID-19 i primenom mera zaštite, kako se dodaje, naglo je porastao broj zahteva za naknadu koja se dodeljuje nezaposlenima širom EU.Naglašava se i da se dosta ljudi prijavilo na biro za nezaposlene, ali da ne traži aktivno posao, jer moraju da vode računa o svojoj deci.

Svet

Cene hrane u svetu porasle sedmi mesec za redom

Cene ključnih prehrambenih namrnica, izuzev šećera, nastavile su da rastu i tokom decembra prošle godine, saopštila je Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).Kako se naglašava FAO-v indeks, koji na mesečnom nivou meri promene cena osnovnih prehrambenih proizvoda, žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera, tokom decembra iznosio je u 107,5 poena proseku.Podaci za novembar, kako se ističe prepravljeni su sa prvobitno procenjenih 105 bodova na 105,2.Na nivou cele 2020. godine, FAO-v referentni indeks je iznosio prosečnih 97,7 poena, što predstavlja trogodišnji maksimum i rast od 3,1% u odnosu na 2019. godinu.Ipak, taj indeks je za preko 25% niži od istorijskog rekorda zabeleženog 2011.Cene biljnih ulja tokom decembra nastavile sa snažnim rastom, skočivši za 4,7% na mesečnom nivou, nakon što su u novembru porasle za više od 14%.Tokom cele prošle godine, cene biljnih ulja su zabeležile rast od 19,1% na godišnjem nivou i na to je uticala manja ponuda  palminog ulja od strane zemalja koje ga proizvode, kao i veliki skok cena izvoznih dažbina u Indoneziji.Žitarice su u decembru poskupele 1,1% na mesečnom nivou, usled skoka izvoznih cena pšenice, kukuruza, sirka i pirinča, a na to su uticale slabe prognoze u pogledu količine prinosa u Severnoj i Južnoj Americi, kao i u Ruskoj Federaciji. U celoj 2020, cene žitarica su porasle 6,6%.TREĆINA NAMIRNICA IZ UGOSTITELJSKOG SEKTORA ZAVRŠI NA DEPONIJAMA Cene mleka i mlečnih proizvoda su se takođe uvećale u poslednjem mesecu 2020. za 3,2% u odnosu na novembar, dok su na nivou cele godine bile za oko 1% niže nego 2019. Decemabrsko poskupljenje mleka i mlečnih proizvoda izazvala je velika potražnja na globalnom nivou, kao i velikom potražnjom u zapadnoj Evropi.Meso je u decembru bilo skuplje za 1,7% u odnosu na novembar, ali je na nivou cele 2020. u proseku bilo za 4,5% jeftinije nego godinu ranije. Tokom decembra najviše je poskupelo živinsko meso zbog izbijanja ptičjeg gripa u Evropi, dok su cene svinjetine blago skliznule nakon što je nemačka suspendovala izvoz u Aziju jer se pojavila afrička svinjska kuCene šećera su ostale stabilne tokom decembra, nakon što su za 3,3% porasle u novembru.Uzroci za poskupljenje šećera tokom novembra bile su pogoršane prognoze za dobar rod šećerne repe i šećerne trske u Evropskoj uniji, Rusiji i na Tajland.Na to su naviše uticale loše vremenske prilike.Šećer je 2020. u proseku poskupeo 1,1% u odnosu na pretodu godinu.

Svet

Boing zbog laži oko avionskih nesreća kažnjen s 2,5 milijarde dolara

Američko Ministarstvo pravosuđa krivično je optužilo kompaniju Boing (Boeing) zbog lažnih svedočenja koje su dali tamošnjoj Federalnoj vazduhoplovnoj upravi (FAA) pre i posle fatalnih padova aviona 737 Max 2018. i 2019. godine i sada će morati da plate kaznu od 2,5 milijarde dolara, javlja The Verge.Kazna od 2,5 milijarde dolara uključuje 243,6 miliona dolara „krivične novčane kazne“, 1,77 milijardi dolara koje će biti isplaćene aviokompanijama koje su bile kupci aviona i 500 miliona dolara koji će otići u fond za pomoć porodicama i rođacima ljudi koji su poginuli u dve nesreće.„Obmanjujuće izjave, poluistine i propusti koje su zaposleni u Boingu sputavali su sposobnost vlade da osigura bezbednost leteće javnosti“, rekla je američka advokatica Erin Nili Koks u izjavi.Boingov 737 Max trebalo je da bude avion koji bi pomogao kompaniji da ide u korak sa novom, štedljivijom ponudom rivalskog Erbasa (Airbus). Ali kompanija je požurila sa dizajnom, i kao rezultat toga, avion je bio podložan opasnim problemima u određenim situacijama pri poletanju.Boing je napravio softver za suzbijanje ovog nedostatka u dizajnu automatskim guranjem nosa aviona nadole. Ali kompanija nikada nije rekla FAA, avio kompanijama ili pilotima o softveru kako bi uštedela vreme i novac.Upravo je ova serija nedostataka u dizajnu i Boingova želja da uštedi novac dovela do dva fatalna pada 737 Max aviona, kao što je otkriveno u kasnijim kongresnim istragama i izveštajima.Za sada ni jedna pojedinačna osoba nije posebno optužena u istrazi.

Svet

WhatsApp promenio uslove korišćenja, sada deli podatke sa Fejsbukom

Vacap (Whatsapp), aplikacija za deljenje poruka koja je bila fokusirana na privatnost, promenila je uslove korišćenja i počeće da deli korisničke podatke sa svojom matičnom kompanijom Fejsbukom, piše Biznis insajder.Vacap će sada prikupljati podatke, uključujući brojeve telefona, lokacije i još mnogo toga za Fejsbuk i njegove podružnice.Ukoliko korisnici ne prihvate nove uslove do 8. februara izgubiće pristup aplikaciji.Ovaj potez podstakao je pozive korisnicima da prestanu da koriste Vacap i pređu na manje, enkriptovane aplikacije za razmenu poruka kao što su Signal i Telegram.„Signal i Telegram su sada bolja alternativa ako ste zabrinuti zbog svoje privatnosti“, objavio je na Tviteru urednik tehnološkog portala Tech Crunch Majk Bučer.Pored njega i Teslin Ilon Mask je na svom Tviter profilu napisao da svi treba da „koriste Signal“.Glasnogovornica Vacapa rekla je da je promena neophodna kako bi aplikacija mogla da koristi „širu Fejsbukovu infrastrukturu“.Portparolka nije pojasnila zašto je platforma odlučila da izvrši izmenu, ali je rekla da to neće uticati na korisnike u Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu.Fejsbuk je kupio Vacap 2014. godine, a 2016. pružio je korisnicima jednokratnu šansu da odustanu od deljenja podataka sa Fejsbukom.

Svet

EK dala zeleno svetlo za pokretanje inicijative protiv masovnog nadzora

Evropska komisija odlučila je da registruje građansku inicijativu za zabranu biometrijskog masovnog nadzora. Organizatori ove inicijative pozivaju Komisiju da predloži pravni akt kojim će se trajno okončati neselektivna i proizvoljna upotreba biometrijskih podataka. Komisija smatra da je ova građanska inicijativa pravno prihvatljiva, jer ispunjava neophodne uslove. Komisija u ovoj fazi nije analizirala suštinu inicijative.Nakon  registracije inicijative 7. januara, organizatori mogu započeti proces prikupljanja potpisa podrške u narednih 6 meseci. Ako inicijativa dobije milion potpisa o podršci u roku od jedne godine od najmanje 7 različitih država članica, Komisija će morati da reaguje u roku od 6 meseci. Komisija bi mogla da odluči da li prihvatiti zahtev ili ne, i u oba slučaja bi trebalo da obrazloži svoj stav.MUP Srbije planira nadzor sa 8100 kamera, ne zna se da li već koristi softver za prepoznavanje licaNeko nas posmatra, a ne znamo zašto

Svet

Timu SZO-a za proučavanje porekla koronavirusa zabranjen ulazak u Kinu

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je Kina blokirala ulaz njihovom timu koji je trebalo da istražuje poreklo pandemije koronavirusa, piše CNN.Prema direktoru SZO-a Tedrosu Gebrejsusu, dvoje naučnika već je bilo na putu ka Kini, kada im je rečeno da kineski zvaničnici nisu odobrili potrebne dozvole za ulazak u zemlju.Prethodno je već bilo dogovoreno da se naučnicima odobri ulazak u zemlju i istraživanje.Tedros je rekao da je SZO "nestrpljiva da istraži poreklo što je pre moguće" i da je dobio uverenje da će Peking ubrzati proceduru za „što ranije odobrenje“.Zvaničnici SZO-a već dugo pregovaraju sa Pekingom kako bi timu naučnika omogućili pristup ključnim lokacijama za istraživanje porekla virusa, koji je prvi put otkriven u kineskom Vuhanu u decembru 2019. godine.U maju se SZO složila da sprovede istragu, nakon što je više od 100 zemalja potpisalo rezoluciju kojom se traži nezavisna istraga.

Svet

Recikleri nezadovoljni zabranom izvoza plastičnog otpada iz EU

Nova pravila EU stupila su na snagu 1. januara, zabranjujući slanje nerazvrstanog plastičnog otpada u strane zemlje. Iako će taj potez povećati pritisak na Evropu da reciklira, aktivisti kažu da će zabrana verovatno povećati odlaganje i sagorevanje otpada unutar Unije, piše Euractiv.Nova pravila, objavljena 22. decembra, zabranjuju izvoz plastičnog otpada van Evrope, osim čistog plastičnog otpada poslatog na reciklažu, navodi se u saopštenju Evropske komisije.„Izvoz nerazvrstanog plastičnog otpada u zemlje koje nisu članice OECD biće potpuno zabranjen“, rekao je Virginijus Sinkevičius, komesar EU za životnu sredinu.Najava EU podudara se sa odlukom Kine da zabrani sav uvoz otpada iz inostranstva, koja stupa na snagu takođe od 1. januara. Kina je nekada bila najveći primalac inostranog smeća na svetu, ali je počela da postepeno ukida uvoz od 2018. godine, navodeći zabrinutost za životnu sredinu i zdravlje.I u Evropi recikleri veruju da će zabrana izvoza stvoriti „mogućnosti“ za podsticanje recikliranja kod kuće. Reciklirani PET, smola koja se koristi u proizvodnji plastičnih boca, mogao bi dostići čak 55 odsto ukupne potražnje za PET-om do 2030. godine, kaže industrija, pozivajući se na „značajna poboljšanja“ u procesima reciklaže tokom poslednjih godina.Međutim, postizanje veće stope recikliranja zahtevaće izgradnju novih postrojenja, prema rečima evropskih reciklera, proces koji će verovatno potrajati godinama.U međuvremenu, međutim, većina plastičnog otpada koji nastaje u Evropi verovatno će na kraju biti spaljena ili bačena na deponije.„Nažalost, Evropa nema neophodnu infrastrukturu za reciklažu. Rizik je da će nešto od ovog plastičnog otpada na kraju biti spaljeno“, rekao je Janek Vak iz Zero Waste Europe, grupe za zaštitu životne sredine i naglasio da trenutno nema dovoljno podsticaja za ulaganje u nova postrojenja za reciklažu.Pored toga, plastični otpad nižeg kvaliteta podriva proces reciklaže i povećava verovatnoću da će reciklirani materijali biti zagađeni starom plastikom koja sadrži toksične supstance, a koja je sada zabranjena u Evropi.Zabrana izvoza smeća znači da će se plastični otpad gomilati u skladištima širom Evrope pre nego što se pošalje na spaljivanje ili deponiju.

Svet

Norveška: Lane prodato više električnih od „običnih“ automobila

Prodaja električnih automobila u Norveškoj prošle godine bila je veća od prodaje benzinaca, dizelaša i hibrida zajedno, piše Indikator.ba. Čak 54,3% novih registrovanih automobila u ovoj skandinavskoj zemlji prošle godine bili su oni sa električnim pogonom.Hibridi su činili petinu tržišta, ili oko 20%, a oni sa benzinskim i dizel motorima manje od 10%.Poređenja radi, na nemačkom tržištu, koje je najveće tržište u Evropi, šest odsto automobila prodatih između januara i novembra bili su električni automobili.U Norveškoj se najviše traži električni modeli koncerna Volksvagen, koji je u međuvremenu pretekao rivala Teslu. Četiri najprodavanija modela na norveškom tržištu su Audi e-tron, Tesla Model 3, Volksvagen ID.3 i Nissan Leaf. Svi ovi modeli razvijeni su isključivo za električni pogon. Volksvagen e-Golf je na petom mestu. Električni SUV model Audi e-tron pretekao je Model 3, koji je bio najprodavaniji u 2019. godini, a prošle godine je završio na drugom mestu.Do 2021. godine očekuje se da će električni automobili u Norveškoj dostići udeo od preko 65 procenata.Dizel je pao sa 76,7 odsto u 2011. na 8,6 odsto prošle godine.Norveška se smatra pionirskom zemljom u elektromobilnosti, a za porast prodaje najodgovornija je politika. Električni automobili u zemlji su gotovo u potpunosti oslobođeni svih poreza i po ceni su uporedivi sa redovnim cenama benzinaca i dizelaša. Električna energija potrebna za automobile u potpunosti dolazi iz obnovljivih izvora. Udeo električnih automobila u 2019. godini bio je 42,4%, a pre deset godina svega jedan odsto. U ovoj bogatoj skandinavskoj zemlji cilj je da se posle 2035. godine prodaju samo električni automobili.

Svet

Boris Džonson najavio novo „zaključavanje“ Engleske

Očekuje se da će Boris Džonson najaviti nova nacionalna ograničenja za Englesku, slično martovskom zaključavanju, zbog novog soja koronavirusa, javlja BBC.Očekuje se da će ljudima biti rečeno da rade od kuće ako je moguće, a škole će se zatvoriti za većinu učenika.Još uvek nije jasno kada će mere biti razmotrene, ali će poslanici o njima glasati u sredu.U međuvremenu, glavni medicinski službenici Velike Britanije upozorili su na „materijalni rizik od preopterećenja zdravstvenih usluga“ u nekoliko oblasti u zemlji tokom naredne tri nedelje.Škotska je najavila da će ljudi biti u zakonskoj obavezi da ostanu kod kuće, a škole će biti zatvorene, dok su Vels i Severna Irska već uveli mere zaključavanja.Džonson će izneti planove za Englesku, jer delegirane nacije u Velikoj Britaniji imaju moć da postavljaju sopstvene propise o koronavirusu.U ponedeljak je Velika Britanija zabeležila više od 50.000 novih potvrđenih slučajeva koronavirusa sedmi dan zaredom.

Svet

Kina se suočava sa nestašicama struje zbog manjka uglja

Nekoliko većih kineskih gradova navodno je ostalo bez struje jer vlasti ograničavaju upotrebu energije, navodeći nedostatak uglja, piše CNBC.Rastuće trgovinske tenzije između Pekinga i Kanbere, navode neke analitičare da nestašicu povežu sa nezvaničnom zabranom uvoza australijskog uglja.Odnosi između dve nacije pogoršali su se prošle godine nakon što je Australija podržala međunarodnu istragu kineskog postupanja sa pandemijom koronavirusa. Ugalj je samo jedan na rastućoj listi australijskih dobara koje je Kina zabranila kao rezultat eskalacije spora.Prošle godine Kina je rekla svojim elektranama da ograniče količinu uvoza uglja iz drugih zemalja kako cene ne bi porasle.Peking je kasnije ukinuo ta ograničenja, ali nije uklonio ograničenja na uvoz uglja iz Australije. Kina je takođe navodno usmeno obavestila državne komunalne kompanije i čeličane da zaustave uvoz australijskog uglja.Kina je najveći svetski potrošač uglja, a najveći izvor uvoza uglja bila je Australija. Ugalj je izvor energije na koji se druga najveća svetska ekonomija pretežno oslanja - čak iako se obavezala na plan obnovljive energije. Ova zemlja je takođe drugi po veličini kupac australijskog termo uglja, vrste koja se koristi za proizvodnju električne energije.Cene uglja u Kini porasle su kao rezultat nestašice, a analitičarska kompanija Wood Mackenzie predviđa da će one ostati visoke tokom celog zimskog perioda.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.